Život koji se rešava jednim potpisom, a saglasnosti nigde; Šta je problem sa manjkom donora organa?

Hm, nije baš nevera u lekare, pre nevera u zaštitu podataka i mogućnosti zloupotrebe tih podataka. I nije stvar u zakonu nego primeni zakona.

U ovoj zemlji gde je kriminal utkan u svim sverama zivljenja biti donor je kao da ste potpisali smrtnu kaznu. A pogotovo sto nam je zdrastena zastita u teskom kanalu.

Kao neko ko je doživeo da se njegov bliski rođak (dete od 13 godina u to vreme) nađe na listi i kao neko ko je gledao svu tu decu raznih uzrasta, koja dolaze na dijalizu svakodnevno, želim da vam kažem da je svako dete koje je dobilo bubreg, dobilo zbog poklapanja, a ne zbog veze. I moj rođak je dobio, ne zbog veze, ne zbog para, nego se dete poklapalo savršeno sa donorom i u datom trenutku bilo dovoljno zdravo da se uradi transplatacija. Kada je reč o bubrezima, uvek se jedan daje odrasloj osobi, a jedan detetu. U slučaju da nema podudarnosti među decom npr. oba idu odraslim ljudima. Ne ide to baš tako kako neupućeni ljudi zamišljaju. Nije dovoljno da je neko zdrav i ista krvna grupa, radi se analiza podudaranja na mnogo više nivoa. Ja sam zahvalna ljudima koji su u datom trenutku, izuzetno teškom i emotivnom, odlučili da doniraju organe člana svoje porodice. Niste svesni koliko je mučno iščekivati poziv, koji možda nikada nećete dobiti.

Imam karticu donora od 2011 i zamislite jos sam ziv(vidite to i sami). O da,niko nije pokusao da me "lisi" zivota zbog toga.
Dozovite se pameti i uradite nesto korisno za zivota.

Niko ne radi vašu tipizaciju tkiva da bi odredio potencijalnog primaoca organa PRE MOŽDANE SMRTI

I da dodam , JA JESAM DONOR

Ej glupa Srbadijo medju šljivama, u kom veku živiš !!!

Kada vidiš koliko je društvo korumpirano, odvratno i samoživo da neki vrlo ugledni, poznati doktori iz vrhovnog kriznog štaba neće ni u penziju jer vole državne jasle i život na narodskoj grbači... Ma šta reći dalje!

A najpre ce biti da su popovi u pitanju

Organi se ne uzimaju sa kadavera vec sa jos uvek živih ljudi. A doktori neka se sami pretvore u rezervne delove ako im je po volji.

Ljudi strepe da ih ne udare kola...

Jel neko istrazio koliki je zivotni vek prosecnog donora?:/

Ja sam bio redovni davalac krvi (78 puta) i svaki put sam popunjavao u Svetog Save neke formulare. Želeo sam da budem i donor organa, ali tu nije moglo da se prijavi/potpiše jer, za Boga miloga, davanje krvi i ta organizacija je na gradskom nivou, a donorstvo je regulisano na republičkom nivou?! Ubedjen sam da bi većina dobrovoljnih davalaca krvi istovremeno bili spremni da budu i donori organa, ali ta besmislena birokratizacija svega, pa i tako humane namere, je uništila sve... I da usput dodam: ja i dalje ne znam gde se prijavljuje za donorstvo - znate li vi?

Moja prica je skroz drugacija, ko mi ne veruje-ne mora! Pre 10g, u urgentnom, u Bg, umalo mi obezbedjenje kosti ne polomi upravo zato sto sam pristala da doniram organe svog sina! Prvo ti divljacki, prezrivo i bez trunke samilosti saopste da ti je dete mrtvo, odrzavaju ga aparatima u zivotu, a onda robotizovano zatraze organe. Bez sekunde razmisljanja kazem DA, podignem nespretno ruke, ocajna i svojom torbom zakacim slusalicu fiksnog telefona koja pada, ne se secam se tacno. U tom trenutku na mene skoci sa najvecim mogucim uvredama med.sestra, u zivotu tako nesto nisam cula, zove obezbedjenje da me izbace napolje jer IM rusim bolnicu, moj sin je trebao da pazi, nisu oni duzni da ga spasavaju i to na drzavni praznik (1 maj) da ih uznemiravamo, mi iz provincije, krezubi seljaci..dok je ona prosipala uvrede na moj racun doktorka koja mi je 'zatrazila' organe je isparila. Uzalud sam je trazila po urgentnom, gotovo insistirala, onako bez duse, ocajna zbog gubitka sina, da uzmu organe, nije vredelo..ispalo je kao da su bili zateceni mojim DA pa su, namerno, napravili incident..dugo mi je trebalo psihicki da se oporavim od torture koju sam dozivela samk zato sto sam htela da ucinim dobro delo. Posle svega, moj savet je da lekare, tj.osobe koje se obracaju porodici koja treba, u najtezem mogucem trenutku, da da pristanaka, treba edukovati, pripremiti kako da postupe, na koji nacin da se ljudima obrate..treba da prodju kurseve iz psihologije ili tako nesto da svojim ponasanjem, toplim recima, utehom.pridju i na adekvatan nacin zatraze. Ne moze prilaz da bude drcan i bezobrazan i da ocekujete da majka kaze da a, u tom trenutku, shvata da joj je dete mrtvo. Mislim da je to najveci problem kod nas. Ovo je moje iskustvo,tesko iskustvo..

Organi se ne uzimaju sa kadavera vec sa jos uvek živih ljudi. A doktori neka se sami pretvore u rezervne delove ako im je po volji.

U ovoj zemlji gde je kriminal utkan u svim sverama zivljenja biti donor je kao da ste potpisali smrtnu kaznu. A pogotovo sto nam je zdrastena zastita u teskom kanalu.

Jel neko istrazio koliki je zivotni vek prosecnog donora?:/

A najpre ce biti da su popovi u pitanju

Niko ne radi vašu tipizaciju tkiva da bi odredio potencijalnog primaoca organa PRE MOŽDANE SMRTI

I da dodam , JA JESAM DONOR

Ej glupa Srbadijo medju šljivama, u kom veku živiš !!!

Hm, nije baš nevera u lekare, pre nevera u zaštitu podataka i mogućnosti zloupotrebe tih podataka. I nije stvar u zakonu nego primeni zakona.

Kada vidiš koliko je društvo korumpirano, odvratno i samoživo da neki vrlo ugledni, poznati doktori iz vrhovnog kriznog štaba neće ni u penziju jer vole državne jasle i život na narodskoj grbači... Ma šta reći dalje!

Ljudi strepe da ih ne udare kola...

Imam karticu donora od 2011 i zamislite jos sam ziv(vidite to i sami). O da,niko nije pokusao da me "lisi" zivota zbog toga.
Dozovite se pameti i uradite nesto korisno za zivota.

Kao neko ko je doživeo da se njegov bliski rođak (dete od 13 godina u to vreme) nađe na listi i kao neko ko je gledao svu tu decu raznih uzrasta, koja dolaze na dijalizu svakodnevno, želim da vam kažem da je svako dete koje je dobilo bubreg, dobilo zbog poklapanja, a ne zbog veze. I moj rođak je dobio, ne zbog veze, ne zbog para, nego se dete poklapalo savršeno sa donorom i u datom trenutku bilo dovoljno zdravo da se uradi transplatacija. Kada je reč o bubrezima, uvek se jedan daje odrasloj osobi, a jedan detetu. U slučaju da nema podudarnosti među decom npr. oba idu odraslim ljudima. Ne ide to baš tako kako neupućeni ljudi zamišljaju. Nije dovoljno da je neko zdrav i ista krvna grupa, radi se analiza podudaranja na mnogo više nivoa. Ja sam zahvalna ljudima koji su u datom trenutku, izuzetno teškom i emotivnom, odlučili da doniraju organe člana svoje porodice. Niste svesni koliko je mučno iščekivati poziv, koji možda nikada nećete dobiti.

Moja prica je skroz drugacija, ko mi ne veruje-ne mora! Pre 10g, u urgentnom, u Bg, umalo mi obezbedjenje kosti ne polomi upravo zato sto sam pristala da doniram organe svog sina! Prvo ti divljacki, prezrivo i bez trunke samilosti saopste da ti je dete mrtvo, odrzavaju ga aparatima u zivotu, a onda robotizovano zatraze organe. Bez sekunde razmisljanja kazem DA, podignem nespretno ruke, ocajna i svojom torbom zakacim slusalicu fiksnog telefona koja pada, ne se secam se tacno. U tom trenutku na mene skoci sa najvecim mogucim uvredama med.sestra, u zivotu tako nesto nisam cula, zove obezbedjenje da me izbace napolje jer IM rusim bolnicu, moj sin je trebao da pazi, nisu oni duzni da ga spasavaju i to na drzavni praznik (1 maj) da ih uznemiravamo, mi iz provincije, krezubi seljaci..dok je ona prosipala uvrede na moj racun doktorka koja mi je 'zatrazila' organe je isparila. Uzalud sam je trazila po urgentnom, gotovo insistirala, onako bez duse, ocajna zbog gubitka sina, da uzmu organe, nije vredelo..ispalo je kao da su bili zateceni mojim DA pa su, namerno, napravili incident..dugo mi je trebalo psihicki da se oporavim od torture koju sam dozivela samk zato sto sam htela da ucinim dobro delo. Posle svega, moj savet je da lekare, tj.osobe koje se obracaju porodici koja treba, u najtezem mogucem trenutku, da da pristanaka, treba edukovati, pripremiti kako da postupe, na koji nacin da se ljudima obrate..treba da prodju kurseve iz psihologije ili tako nesto da svojim ponasanjem, toplim recima, utehom.pridju i na adekvatan nacin zatraze. Ne moze prilaz da bude drcan i bezobrazan i da ocekujete da majka kaze da a, u tom trenutku, shvata da joj je dete mrtvo. Mislim da je to najveci problem kod nas. Ovo je moje iskustvo,tesko iskustvo..

Ja sam bio redovni davalac krvi (78 puta) i svaki put sam popunjavao u Svetog Save neke formulare. Želeo sam da budem i donor organa, ali tu nije moglo da se prijavi/potpiše jer, za Boga miloga, davanje krvi i ta organizacija je na gradskom nivou, a donorstvo je regulisano na republičkom nivou?! Ubedjen sam da bi većina dobrovoljnih davalaca krvi istovremeno bili spremni da budu i donori organa, ali ta besmislena birokratizacija svega, pa i tako humane namere, je uništila sve... I da usput dodam: ja i dalje ne znam gde se prijavljuje za donorstvo - znate li vi?