Depresija, bolest sa hiljadu lica: "Slušanjem možemo da sačuvamo život"

Ima nažalost u našem društvu i ta stigma odlaska kod neoropsihijatra,,da budem precizniji da postaneš pacijent Laze Lazaervić ili Toponice kod Niša,,kao nešto sramotno i zato imamo ko zna koliko ljudi koji to drže u sebi i ne kanališu na pravi naćin iako je jedan od načina i odlazak u Lazu,,meni je drug nestao na mesec i po dana,,i nema ga i zove me i kaže,,bio sam u Lazi i ja mo kažem,,,Bravo što si to uradio,,nikakav sram ili stid nemoj da te hvata jer si uradio pravu stvar pošto ti je trebala pomoć,,! nažalost samoubistva se dešavaju i dešavaće se ,,,

Razlog je jednostavan: okolina nije puna razumjevanja.Odnosno ljudi nisu saosjecajni. Pogledajte oko sebe. Samo galama, nezadovoljstvo, histerija. Sve to utice na psihicko zdravlje, narocito ako je takva situacija od djetinjstva. Koliko roditelja danas zagrli dijete (bez obzira na dob), pohvali, kaze neku lijepu rijec? Koliko smo fini jedni prema drugima? Nekima to mozda i nije bitno, po principu volim samu/samog sebe, ali ima njeznih dusa kojima je neophodno da ih drugi uvazavaju, da su dobri prema njima (narocito ako im je to nedostajalo u djetinjstvu). Rjesenje: poci od sebe i biti uljudan prema ljudima, birati rijeci i pokusati naci normalno drustvo (samo, u Srbiji to izgleda kao nemoguca misija).
Nazalost i drustvene mreze unakazuju omladinu i te kako (kritike, prevelika ocekivanja u vezi sa izgledom, nabijanje svoga bogatstva drugima na nos, itd). Sve to skupa dovodi do depresivnih MISLI (tako sve pocinje i kraj se zna). Nazalost mnogi dizu ruku na sebe, misleci da se tako rjesavaju muka, ali to nije kraj (sto uvide tek kad je kasno). Samoubistvo NIKAKO, omladino. Sve, sve, samo to NE. Zivot je divan, ima mnogo stvari kojima se moze depresija prevazici (voznja biciklom, uciti novi jezik, prakticno bilo sta sto pomaze da se skrene sa depresivnih misli). Jer: "kakve su ti misli, takav ti je zivot" (starac Tadej Vitovnicki).
A vrlo je vazno i ne blokirati emocije (konkretno plac). Mislim da mi sa balkana najvise grijesimo u tome. Nauceni smo da je sramota plakati.

da, psihologija - lako je raspolagati s tudjom mukom?

Depresija pogadja ljude koji se radjaju takvi, emotivno su slabi odnosno osecajni.Postoje ljudi koji su mnogo jaki da se nikad ne bi ubili.Ne postoji tu mnogo prevencija, ili se takav rodis ili ne.

Depresija je u suštini kako kažu jedan naš psihijatar uglavnom bolest savremenog i razvijenog društva. Kao i onih koji pripadaju višim klasama a nemaju obrazovanje za to. Zapadnjaci žive u blagostanju i oblju postindustriskog društva pa su razmaženi i prezasićeni životom koje nikada u pršlosti nije postojao. Plate su im u proseku 3,4 hiljada evra, sve se radi preko CV-a, zimovanja, letovanja. Toga nema u većoj meri u nerazvijenim društvima ili u društvima koja nespadaju u kategoriju prvog sveta. Ovde na primer ljudi su nezadovoljni, napeti i nesrećni ali to je zbog toga što se živi dosta teško jer su ekonomija, institucije i međuljudski odnosi vrlo loši. Nezaposlenost, prosek plata 400 evra, motaju se kablovi, radi se kod Kineza. Ali nisu depresivni jer uvek možeš nekoga da nasmeješ ako je šala dobra i originalna. Popričas sa ljudima ispred drakstora, sa komšijama, rođacima. Ali u razvijenim zemljama imaš bukvalno ljudi koji apsolutno ne reaguju ninašta i deluju potuno otupelo. Njihovi preci su pre WW2 bili srećni ako su imali bilo kakav posao, čeličana, rudnik, zanat, nije tu bilo vremena za otupelost i depresiju.

Zivot je divan, ima mnogo stvari kojima se moze depresija prevazici (voznja biciklom, uciti novi jezik, prakticno bilo sta sto pomaze da se skrene sa depresivnih misli). Jer: "kakve su ti misli, takav ti je zivot" (starac Tadej Vitovnicki).
A vrlo je vazno i ne blokirati emocije (konkretno plac). Mislim da mi sa balkana najvise grijesimo u tome. Nauceni smo da je sramota plakati.
(Aha, 20. jul 2022 14:09)

depresija nije tako jednostavna. tvoja terapija ne pomaže ako nemaš želje, što se u jačoj depresiji često dešava - onda ne pomaže skretanje pažnje jer unapred znas da je skretanje pažnje samo skretanje pažnje i ništa drugo.
"kakve su ti misli takav ti je život" nije otac tadej nego otac hegel, ali u jednoj malo drugačijoj konotaciji.

Depresija je u suštini kako kažu jedan naš psihijatar uglavnom bolest savremenog i razvijenog društva. Kao i onih koji pripadaju višim klasama a nemaju obrazovanje za to. Zapadnjaci žive u blagostanju i oblju postindustriskog društva pa su razmaženi i prezasićeni životom koje nikada u pršlosti nije postojao. Plate su im u proseku 3,4 hiljada evra, sve se radi preko CV-a, zimovanja, letovanja. Toga nema u većoj meri u nerazvijenim društvima ili u društvima koja nespadaju u kategoriju prvog sveta. Ovde na primer ljudi su nezadovoljni, napeti i nesrećni ali to je zbog toga što se živi dosta teško jer su ekonomija, institucije i međuljudski odnosi vrlo loši. Nezaposlenost, prosek plata 400 evra, motaju se kablovi, radi se kod Kineza. Ali nisu depresivni jer uvek možeš nekoga da nasmeješ ako je šala dobra i originalna. Popričas sa ljudima ispred drakstora, sa komšijama, rođacima. Ali u razvijenim zemljama imaš bukvalno ljudi koji apsolutno ne reaguju ninašta i deluju potuno otupelo. Njihovi preci su pre WW2 bili srećni ako su imali bilo kakav posao, čeličana, rudnik, zanat, nije tu bilo vremena za otupelost i depresiju.

Depresija pogadja ljude koji se radjaju takvi, emotivno su slabi odnosno osecajni.Postoje ljudi koji su mnogo jaki da se nikad ne bi ubili.Ne postoji tu mnogo prevencija, ili se takav rodis ili ne.

Razlog je jednostavan: okolina nije puna razumjevanja.Odnosno ljudi nisu saosjecajni. Pogledajte oko sebe. Samo galama, nezadovoljstvo, histerija. Sve to utice na psihicko zdravlje, narocito ako je takva situacija od djetinjstva. Koliko roditelja danas zagrli dijete (bez obzira na dob), pohvali, kaze neku lijepu rijec? Koliko smo fini jedni prema drugima? Nekima to mozda i nije bitno, po principu volim samu/samog sebe, ali ima njeznih dusa kojima je neophodno da ih drugi uvazavaju, da su dobri prema njima (narocito ako im je to nedostajalo u djetinjstvu). Rjesenje: poci od sebe i biti uljudan prema ljudima, birati rijeci i pokusati naci normalno drustvo (samo, u Srbiji to izgleda kao nemoguca misija).
Nazalost i drustvene mreze unakazuju omladinu i te kako (kritike, prevelika ocekivanja u vezi sa izgledom, nabijanje svoga bogatstva drugima na nos, itd). Sve to skupa dovodi do depresivnih MISLI (tako sve pocinje i kraj se zna). Nazalost mnogi dizu ruku na sebe, misleci da se tako rjesavaju muka, ali to nije kraj (sto uvide tek kad je kasno). Samoubistvo NIKAKO, omladino. Sve, sve, samo to NE. Zivot je divan, ima mnogo stvari kojima se moze depresija prevazici (voznja biciklom, uciti novi jezik, prakticno bilo sta sto pomaze da se skrene sa depresivnih misli). Jer: "kakve su ti misli, takav ti je zivot" (starac Tadej Vitovnicki).
A vrlo je vazno i ne blokirati emocije (konkretno plac). Mislim da mi sa balkana najvise grijesimo u tome. Nauceni smo da je sramota plakati.

Ima nažalost u našem društvu i ta stigma odlaska kod neoropsihijatra,,da budem precizniji da postaneš pacijent Laze Lazaervić ili Toponice kod Niša,,kao nešto sramotno i zato imamo ko zna koliko ljudi koji to drže u sebi i ne kanališu na pravi naćin iako je jedan od načina i odlazak u Lazu,,meni je drug nestao na mesec i po dana,,i nema ga i zove me i kaže,,bio sam u Lazi i ja mo kažem,,,Bravo što si to uradio,,nikakav sram ili stid nemoj da te hvata jer si uradio pravu stvar pošto ti je trebala pomoć,,! nažalost samoubistva se dešavaju i dešavaće se ,,,

da, psihologija - lako je raspolagati s tudjom mukom?

Zivot je divan, ima mnogo stvari kojima se moze depresija prevazici (voznja biciklom, uciti novi jezik, prakticno bilo sta sto pomaze da se skrene sa depresivnih misli). Jer: "kakve su ti misli, takav ti je zivot" (starac Tadej Vitovnicki).
A vrlo je vazno i ne blokirati emocije (konkretno plac). Mislim da mi sa balkana najvise grijesimo u tome. Nauceni smo da je sramota plakati.
(Aha, 20. jul 2022 14:09)

depresija nije tako jednostavna. tvoja terapija ne pomaže ako nemaš želje, što se u jačoj depresiji često dešava - onda ne pomaže skretanje pažnje jer unapred znas da je skretanje pažnje samo skretanje pažnje i ništa drugo.
"kakve su ti misli takav ti je život" nije otac tadej nego otac hegel, ali u jednoj malo drugačijoj konotaciji.