Šta je diploma "bačelor"

Neko rece da li neki njemacki univerzitet uvodi baccelauerat degree ? Da -uvodi ga najstariji -Heidelberg(po naski Hajdelberg osnovan 1389). Da citava evropa mijenja univerzitetski sistem samo zbig Siemensove expertize...sto je mnogo mnogo ...kao kad bi zbog EI Nisa mijenjan BGD Univerzitet...
Radi se jednostavno o skracivanju skolovanja koje je previse dugotrajno u Srbiji a i recimo u Njemackoj. Da li su Diplome u exJugoslovenskim Rep pa i u Srbiji bile tako dobre ili su studenti koji su otisli bili jednostavno natprosecni (valjda su zato i otisli) a programi nasih Univerziteta sto neko rece preoptereceni...
Primjer za isti ispit na Novosadskom Fakultetu smo morali da naucimo oko 700 strana gradiva ali sa tri sata praxe u semestru !Na Heidelberskom Uni za isti ispit je potrebno nauciti skriptu od nekih 250 strana ali se radi 35 sati prakticnog rada nedjeljno ...
Nije sve u teoriji(istocnoj) ima nesto i u (zapadnoj)praksi!!!

Magistrirao sam na masinskom fakultetu u Beogradu pre godinu i po dana i ubrzo zatim se preselio u Ameriku kao dobitnik zelene karte. Trenutno radim u Chicagu u jednoj fabici na poziciji operatera za automatskom strug masinom i placen sam kao obican radnik. Navodno se ocekuje od mene da se prvo dokazem u poslu (dokazem za masinom?????)pa da me proizvedu u inzenjera pocetnika, naravno sa platom koja odgovara entry level. Ozbiljno se razmisljam da promenim struku i pocnem lepo da vozim kamion za tri puta vecu platu. Veliki broj ljudi sa akademskom titulom, koje licno poznajem, radi po restoranima i kaficima. Neki moji priljatelji sa master diplomama cekaju mesecima samo da ih neko pozove na razgovor...
Uzgred receno, same nostrifikazije diploma traju citavu vecnost zbog nebrige ljudi na nasim fakultetima, koji nece da posalju trazene informacije agencijama (kao sto je wes), iako je usluga debelo placena unapred od strane svrsenih diplomaca.
Ovo je nasa realnost a sva ta prica o formalim nazivima je deo predzborne kampanje...
Magistar

Rec Bolonja tako lepo zvuci a iza nje se krije velika zamka i obmana, sa namerom da se sto vise stvaari obezvredi i sroza. Na nisanu su svakako pre svega zemlje bivse Istocne Evrope.
Interesuje me samo, posto Siemens predlaze 3-godisnje studije ka "Bakaleuratu" tzv. BSu, koji to fakultet u Nemackoj nudi tako nesto a da pri tom ima neku reputaciju? Je li to univerzitet u Getingenu? Ili mozda Univerzitet u Jeni?
Meni kao najboljem djaku u svim razredima od osnovne do doktorata je trebalo 5 godina za diplomu DiplIng., 3 godina za 3 diplome magistra (Smesno ali istinito sa svim ocenama ekviavlentnim 10) i 2 godine za doktorat = 10 godina.
Da li moze jedan prosecan student da to isto postigne za 5-6 godina. Isto nikada!

Samo kratka poruka da se izbegnu dalje nejasnoce (narocito za potpisnika poruke "brinem"):
PhD je skracenica za 'Doctor of Philosophy' a DSc za 'Doctor of Science'. Obe diplome se nalaze na istom nivou obrazovne lestvice, a skracenice ukazuju u kom akademskom "polju" je diploma stecena.

Mi smo imali više škole i zvanja pravnik, ekonomista, inženjer, ... (viša elektrotehnička škola je imala 5 semestara) i to meni najbliže odgovara bečlor diplomi. Ako diplomirani budu tretirani kao bečlor šta se dešava sa pomenutim "nediplomiranim", šta su onda oni?
Završio sam višu skolu za primenjenu informatiku i posle toga FON, živim van i mogu da poredim englesko obrazovanje, koje je definitivno skromnije od našeg ali vredi mnogo više zbog jezika. Koliko puta sam imao problem što svoje znanje, stečeno na našem jeziku, nisam mogao pravilno da artikulišem na engleskom.
Meni zvanje master sada ništa lično ne znači, ali mislim da stari diplomirani jesu novi masteri.

Mislim da je ovo mnogo vaznija tema od Kosova, Mladica i slicnih tema kojima se neprestano bavimo.
Kad uhapse Mladica, resimo status Kosova i slice "velike stvari" ovaj narod ce biti gladan jer niko nema pojma da "radi posao" kako bi rekli Amerikanci. Treba resiti probleme prekvalifikovanih bez posla, nekvalifikovanih koji rade a da ne pricamo o onima koji se obrazuju a ne znaju ni gde ce ni sta radidti.

Logika treba da bude jasna, poštena i logična. Potrebno je da se napravi jasna distinkcija između titula na osnovu broja godina. Predlog je sledeći: Viša škola - 2 godine; Bachelor - 3 godine; Fakultet - 4 godine; Diplomirani stručnjak - 5 godina; Master - 6 godina; Magistar - 7 godina; PhD i DSc - 8 godina, Doktor - 9 godina. Ovo bi zaista izazvalo hiperprodukciju titula, ali je bitno da iz same titule bude jasno koliko je neko formalnog obrazovanja imao. Uprošćenija varijanta bi bila stepenovanje: Bachelor 1 , 2 i 3 (što znači dvogodišnja, trogodišnja ili četvorogodišnja viša škola), master 1, 2 i 3 (što znači petogodišnja, šestogodišnja ili sedmogodišnja škola) i Doktor 1, 2 i 3 po istoj logici. Na ovaj način će se izbeći da oni koji su duže studirali budu degradirani, a i da oni koji su kraće studirali budu uskraćeni. Neki poslodavci cene istrajnost potencijalnog radnika i na osnovu broja godina koje je bio spreman da uloži u svoje obrazovanje...

Šta je diploma "bačelor"
Pre svega, apsolutno je netacno da se tzv. bačelor diploma nužno izdaje posle tri godine. Novi zakon samo otvara takvu mogućnost, ali će većina studijskih programa kao i do sada trajati četiri godine, tako da će studije najčešće imati formu 4 (bačelor) + 1 godina (master).

Trenutno sam na postdiplomskim studijama u Americi gde se bachelor degree izdaje studentima posle cetri godine, ne tri. Master program traje dve godine, a za doktorat je potrebno jos cetiri. Da li ovo znaci da je po prvi put u istoriji evropsko obrazovanje krace, i ne bi me iznenadilo, losije od americkog? I koje ce diplome drzava izdati onim ljudima koji su potrosili sest, sedam ili vise godina na fakultetima boreci se sa megalomanskim i totalno nerealnim programima.
Ovo je bitno pitanje koje ne sme da prodje bez javne diskusije.

Ne bi trebalo mesati vremenski period za koji je predvidjeno da se neke studije zavrse sa vremenskim periodima koji su zaista bili potrebni prosecnom studentu - to sto se Pravni fakultet u proseku zavrsi za osam godina ne znaci da imamo osmogodisnje studije prava, vec cetvorogodisnje. Isto tako, to sto je ljudima uglavnom trebalo osam godina za magistarsku diplomu ne menja cinjenicu da se ona mogla steci nakon sest godina, ako se svi ispiti daju u roku. Kada bismo se vodili tom logikom, svaki student koji je najmanje pet puta pao godinu i na kraju zavrsio fakultet trebalo bi da dobije PhD, jer je studirao osam godina...

Osim sto je PhD nizi nivo od Dr, Dr., dr, ili DSc!
U krajnjoj liniji dosadasnju magistraturu skoro niko nije odbranio za manje od 8 godina sto je, kako je predlozeno, rok za PhD.
Mozda bi trebalo razmisliti o priznavanju Mr kao PhD, a Dr kao habilitacije ili DSc.

mi smo dokazano imali odlicno visoko skolstvo!"bachelor,master i phd"su samo nazivi americkih diploma-sto ne znaci da ce kod nas raspon godina koje su potrebne da se dodje do odredjenog ranga diplome biti i odgovarajuca!!!globalizacija ce nazalost,na izvestan nacin,od nas napraviti,za neko odredjeno vreme-quazi"amerikance"a da nismo ziveli u americi ni dan!!??...zastrasujuce!!!nasi strucnjaci u americi su super cenjeni i sa starim diplomama,a ove promene ce nadam se promeniti dosadasnju obavezu"nostrifikacije"!!!

Nije diretno vezano za ovu vest, ali je vezan za raspravu o prevodjenju titule dipl.ing u master. Moram naglasiti da se u Nemackoj vise ceni dipl.ing. nego master i da su diplomski radovi mnogo jaci od master teza. Prosecna master teza ima nekih 50-60 strana, dok diplomski radovi imaju i po 100-nu strana. Ovaj odnos u kvantitetu u potpunosti odgovara i odnosu u kvalitetu. Ovde se nasa diploma prihvata kao ekvivalentna masteru, tako je prakticno svuda u svetu i jedino mi sami sebi pravimo problema ne priznajuci ono sto ceo svet priznaje, sto, doduse, nije nista novo kod nas, pa zato smo tu gde jesmo...

Logika treba da bude jasna, poštena i logična. Potrebno je da se napravi jasna distinkcija između titula na osnovu broja godina. Predlog je sledeći: Viša škola - 2 godine; Bachelor - 3 godine; Fakultet - 4 godine; Diplomirani stručnjak - 5 godina; Master - 6 godina; Magistar - 7 godina; PhD i DSc - 8 godina, Doktor - 9 godina. Ovo bi zaista izazvalo hiperprodukciju titula, ali je bitno da iz same titule bude jasno koliko je neko formalnog obrazovanja imao. Uprošćenija varijanta bi bila stepenovanje: Bachelor 1 , 2 i 3 (što znači dvogodišnja, trogodišnja ili četvorogodišnja viša škola), master 1, 2 i 3 (što znači petogodišnja, šestogodišnja ili sedmogodišnja škola) i Doktor 1, 2 i 3 po istoj logici. Na ovaj način će se izbeći da oni koji su duže studirali budu degradirani, a i da oni koji su kraće studirali budu uskraćeni. Neki poslodavci cene istrajnost potencijalnog radnika i na osnovu broja godina koje je bio spreman da uloži u svoje obrazovanje...

Rec Bolonja tako lepo zvuci a iza nje se krije velika zamka i obmana, sa namerom da se sto vise stvaari obezvredi i sroza. Na nisanu su svakako pre svega zemlje bivse Istocne Evrope.
Interesuje me samo, posto Siemens predlaze 3-godisnje studije ka "Bakaleuratu" tzv. BSu, koji to fakultet u Nemackoj nudi tako nesto a da pri tom ima neku reputaciju? Je li to univerzitet u Getingenu? Ili mozda Univerzitet u Jeni?
Meni kao najboljem djaku u svim razredima od osnovne do doktorata je trebalo 5 godina za diplomu DiplIng., 3 godina za 3 diplome magistra (Smesno ali istinito sa svim ocenama ekviavlentnim 10) i 2 godine za doktorat = 10 godina.
Da li moze jedan prosecan student da to isto postigne za 5-6 godina. Isto nikada!

Neko rece da li neki njemacki univerzitet uvodi baccelauerat degree ? Da -uvodi ga najstariji -Heidelberg(po naski Hajdelberg osnovan 1389). Da citava evropa mijenja univerzitetski sistem samo zbig Siemensove expertize...sto je mnogo mnogo ...kao kad bi zbog EI Nisa mijenjan BGD Univerzitet...
Radi se jednostavno o skracivanju skolovanja koje je previse dugotrajno u Srbiji a i recimo u Njemackoj. Da li su Diplome u exJugoslovenskim Rep pa i u Srbiji bile tako dobre ili su studenti koji su otisli bili jednostavno natprosecni (valjda su zato i otisli) a programi nasih Univerziteta sto neko rece preoptereceni...
Primjer za isti ispit na Novosadskom Fakultetu smo morali da naucimo oko 700 strana gradiva ali sa tri sata praxe u semestru !Na Heidelberskom Uni za isti ispit je potrebno nauciti skriptu od nekih 250 strana ali se radi 35 sati prakticnog rada nedjeljno ...
Nije sve u teoriji(istocnoj) ima nesto i u (zapadnoj)praksi!!!

Magistrirao sam na masinskom fakultetu u Beogradu pre godinu i po dana i ubrzo zatim se preselio u Ameriku kao dobitnik zelene karte. Trenutno radim u Chicagu u jednoj fabici na poziciji operatera za automatskom strug masinom i placen sam kao obican radnik. Navodno se ocekuje od mene da se prvo dokazem u poslu (dokazem za masinom?????)pa da me proizvedu u inzenjera pocetnika, naravno sa platom koja odgovara entry level. Ozbiljno se razmisljam da promenim struku i pocnem lepo da vozim kamion za tri puta vecu platu. Veliki broj ljudi sa akademskom titulom, koje licno poznajem, radi po restoranima i kaficima. Neki moji priljatelji sa master diplomama cekaju mesecima samo da ih neko pozove na razgovor...
Uzgred receno, same nostrifikazije diploma traju citavu vecnost zbog nebrige ljudi na nasim fakultetima, koji nece da posalju trazene informacije agencijama (kao sto je wes), iako je usluga debelo placena unapred od strane svrsenih diplomaca.
Ovo je nasa realnost a sva ta prica o formalim nazivima je deo predzborne kampanje...
Magistar

Mislim da je ovo mnogo vaznija tema od Kosova, Mladica i slicnih tema kojima se neprestano bavimo.
Kad uhapse Mladica, resimo status Kosova i slice "velike stvari" ovaj narod ce biti gladan jer niko nema pojma da "radi posao" kako bi rekli Amerikanci. Treba resiti probleme prekvalifikovanih bez posla, nekvalifikovanih koji rade a da ne pricamo o onima koji se obrazuju a ne znaju ni gde ce ni sta radidti.

Mi smo imali više škole i zvanja pravnik, ekonomista, inženjer, ... (viša elektrotehnička škola je imala 5 semestara) i to meni najbliže odgovara bečlor diplomi. Ako diplomirani budu tretirani kao bečlor šta se dešava sa pomenutim "nediplomiranim", šta su onda oni?
Završio sam višu skolu za primenjenu informatiku i posle toga FON, živim van i mogu da poredim englesko obrazovanje, koje je definitivno skromnije od našeg ali vredi mnogo više zbog jezika. Koliko puta sam imao problem što svoje znanje, stečeno na našem jeziku, nisam mogao pravilno da artikulišem na engleskom.
Meni zvanje master sada ništa lično ne znači, ali mislim da stari diplomirani jesu novi masteri.

Osim sto je PhD nizi nivo od Dr, Dr., dr, ili DSc!
U krajnjoj liniji dosadasnju magistraturu skoro niko nije odbranio za manje od 8 godina sto je, kako je predlozeno, rok za PhD.
Mozda bi trebalo razmisliti o priznavanju Mr kao PhD, a Dr kao habilitacije ili DSc.

Trenutno sam na postdiplomskim studijama u Americi gde se bachelor degree izdaje studentima posle cetri godine, ne tri. Master program traje dve godine, a za doktorat je potrebno jos cetiri. Da li ovo znaci da je po prvi put u istoriji evropsko obrazovanje krace, i ne bi me iznenadilo, losije od americkog? I koje ce diplome drzava izdati onim ljudima koji su potrosili sest, sedam ili vise godina na fakultetima boreci se sa megalomanskim i totalno nerealnim programima.
Ovo je bitno pitanje koje ne sme da prodje bez javne diskusije.

Nije diretno vezano za ovu vest, ali je vezan za raspravu o prevodjenju titule dipl.ing u master. Moram naglasiti da se u Nemackoj vise ceni dipl.ing. nego master i da su diplomski radovi mnogo jaci od master teza. Prosecna master teza ima nekih 50-60 strana, dok diplomski radovi imaju i po 100-nu strana. Ovaj odnos u kvantitetu u potpunosti odgovara i odnosu u kvalitetu. Ovde se nasa diploma prihvata kao ekvivalentna masteru, tako je prakticno svuda u svetu i jedino mi sami sebi pravimo problema ne priznajuci ono sto ceo svet priznaje, sto, doduse, nije nista novo kod nas, pa zato smo tu gde jesmo...

Samo kratka poruka da se izbegnu dalje nejasnoce (narocito za potpisnika poruke "brinem"):
PhD je skracenica za 'Doctor of Philosophy' a DSc za 'Doctor of Science'. Obe diplome se nalaze na istom nivou obrazovne lestvice, a skracenice ukazuju u kom akademskom "polju" je diploma stecena.

Ne bi trebalo mesati vremenski period za koji je predvidjeno da se neke studije zavrse sa vremenskim periodima koji su zaista bili potrebni prosecnom studentu - to sto se Pravni fakultet u proseku zavrsi za osam godina ne znaci da imamo osmogodisnje studije prava, vec cetvorogodisnje. Isto tako, to sto je ljudima uglavnom trebalo osam godina za magistarsku diplomu ne menja cinjenicu da se ona mogla steci nakon sest godina, ako se svi ispiti daju u roku. Kada bismo se vodili tom logikom, svaki student koji je najmanje pet puta pao godinu i na kraju zavrsio fakultet trebalo bi da dobije PhD, jer je studirao osam godina...

mi smo dokazano imali odlicno visoko skolstvo!"bachelor,master i phd"su samo nazivi americkih diploma-sto ne znaci da ce kod nas raspon godina koje su potrebne da se dodje do odredjenog ranga diplome biti i odgovarajuca!!!globalizacija ce nazalost,na izvestan nacin,od nas napraviti,za neko odredjeno vreme-quazi"amerikance"a da nismo ziveli u americi ni dan!!??...zastrasujuce!!!nasi strucnjaci u americi su super cenjeni i sa starim diplomama,a ove promene ce nadam se promeniti dosadasnju obavezu"nostrifikacije"!!!

Šta je diploma "bačelor"
Pre svega, apsolutno je netacno da se tzv. bačelor diploma nužno izdaje posle tri godine. Novi zakon samo otvara takvu mogućnost, ali će većina studijskih programa kao i do sada trajati četiri godine, tako da će studije najčešće imati formu 4 (bačelor) + 1 godina (master).