Biografije Baha, Hajdna ili Mocarta detaljno istražene, ali zašto Bramsova nije?

Romantičari su precenjeni i o njima se zna previše, pa i o Bramsu. Prave muzičke ikone su Hendl, Teleman, Vivadi. A.Skarlati, F. Durante. Ne znamo, na primer, ništa o češkom Vivaldiju: A.Reichenauer (c. 1694-1730), nemačkom Vivaldiju: J. Quantz (1697-1773); slično o švedskom Hendlu: J.Roman (1694-1758), ili švedskom Mocartu: Joseph Martin Kraus (1756-1792). J.S.Bah je precenjen u odnosu na Telemana (o njemu se malo zna). Danas je istorija muzike „okrenuta naglavačke“ i ne odgovara stvarnim činjenicama; vidi se iz ugla J.S.Baha, A. Mocarta (žrtva pohlepnog oca) i J.Hajdna (bio sobar velikome Porpori), Betovena kao da su u to vreme bile muzičke ikone (za savremenike, a nisu bili). U doba, na pr, J. Hajdna, A. Mocarta i Betovena u Beču su najpopularniji (pored brojnih italijana: Lukezije, F.Gassmann, Paizjela, Saljerija, Muzio Clementi i &) bili češki kompozitori: F. Tùma, carski kompozitor Paul Wranitzky (1756-1808), Johann Wanhal (1739 –1813), Jan Ladislav Dussek (1760 – 1812), Humel, Gluk (maternji jezik mu je češki), G. Benda(1722-1795). U ta vremena u Beču stvarao božanstvena dela jedan od muzičkih ikona koja je živela nezavisno od pomoći aristokrata živeo je u elitnom delu grada, od prodaje svojih nota – Wanhal (na pr, Symphony in G minor). Inače ako gledamo iz ugla muzike najtalentovaniji bečlija tih vremena je mlađi brat J. Hajdna - Mihajl Hajdn(1737-1806) - od koga su svi "kraduckali" pa i Amadeus i Betoven. O životu Mihajla Hajdna ne znamo ništa.

Daleko da je Straus bio samo majstor zabave.... Uvertira u Sismisa je dovoljna, da nista drugo nije stvorio

Romantičari su precenjeni i o njima se zna previše, pa i o Bramsu. Prave muzičke ikone su Hendl, Teleman, Vivadi. A.Skarlati, F. Durante. Ne znamo, na primer, ništa o češkom Vivaldiju: A.Reichenauer (c. 1694-1730), nemačkom Vivaldiju: J. Quantz (1697-1773); slično o švedskom Hendlu: J.Roman (1694-1758), ili švedskom Mocartu: Joseph Martin Kraus (1756-1792). J.S.Bah je precenjen u odnosu na Telemana (o njemu se malo zna). Danas je istorija muzike „okrenuta naglavačke“ i ne odgovara stvarnim činjenicama; vidi se iz ugla J.S.Baha, A. Mocarta (žrtva pohlepnog oca) i J.Hajdna (bio sobar velikome Porpori), Betovena kao da su u to vreme bile muzičke ikone (za savremenike, a nisu bili). U doba, na pr, J. Hajdna, A. Mocarta i Betovena u Beču su najpopularniji (pored brojnih italijana: Lukezije, F.Gassmann, Paizjela, Saljerija, Muzio Clementi i &) bili češki kompozitori: F. Tùma, carski kompozitor Paul Wranitzky (1756-1808), Johann Wanhal (1739 –1813), Jan Ladislav Dussek (1760 – 1812), Humel, Gluk (maternji jezik mu je češki), G. Benda(1722-1795). U ta vremena u Beču stvarao božanstvena dela jedan od muzičkih ikona koja je živela nezavisno od pomoći aristokrata živeo je u elitnom delu grada, od prodaje svojih nota – Wanhal (na pr, Symphony in G minor). Inače ako gledamo iz ugla muzike najtalentovaniji bečlija tih vremena je mlađi brat J. Hajdna - Mihajl Hajdn(1737-1806) - od koga su svi "kraduckali" pa i Amadeus i Betoven. O životu Mihajla Hajdna ne znamo ništa.

Daleko da je Straus bio samo majstor zabave.... Uvertira u Sismisa je dovoljna, da nista drugo nije stvorio