Da li će se NATO pozvati na Član 5?

Ovo je sve izgovor da se poaalju trupe uz rusku granicu.

Medijska histerija koja se po oprobanom gebelsovskom metodu pretvara u "neizbežnost" vojnog konflikta. Mi smo to videli '90-ih, a sada je na redu novo krizno žarište u Evropi. SAD su, poput Rima svojevremeno, imperija koje naprosto ne može da funkcioniše bez ratova - s jedne strane su tu interesi vroma moćnog vojno-industrijskog kompleksa, a sa druge medijski "imidž" aktuelnih vlastodržaca pred sopstvenim biračkim telom. I pri tome niko ne postavlja osnovno pitanje - kako bi SAD reagovale da se, naprimer, u Meksiku pojavi neki novi Hugo Sančez i krene da traži rusko oružje i instruktore, da ispravi sve teritorijalne i političke nepravde ? Za Kubu već znamo kako je to izgledalo, i svet je 1962.g. za dlaku izbegao apokalipsu. Koliki stepen političke kratkovidosti i idiotizma mora postojati ako namerno pujdaš nekoga na sukob sa nuklearnom velesilom i u tome ga aktivno pomažeš, uopšte ne razmišljajući o nepredvidivosti situacije i koliko lako sve može skliznuti u otvoreni konflikt dve nuklearne sile ?

Član 5 nema i ne može imati nikakve veze sa eventualnim upućivanjem snaga u Ukrajinu. Tamo države mogu slati vojnike po bilateralnom sporazumu sa Ukrajinom ili, kroz NATO, ako se odobri non-article 5 operation, kao što je bilo u Bosni i na Kosovu.
Dakle, sve je moguće, ali ništa neće da se desi, jer Rusija, naravno, neće da napadne.
Rusiji nije cilj da izazove rat, nego stanje dugotrajne nestabilnosti i krize (političke, ekonomske, bezbjednosne...) Njima je to praktično nova doktrina, to rade i na Balkanu.

Član 5 nema i ne može imati nikakve veze sa eventualnim upućivanjem snaga u Ukrajinu. Tamo države mogu slati vojnike po bilateralnom sporazumu sa Ukrajinom ili, kroz NATO, ako se odobri non-article 5 operation, kao što je bilo u Bosni i na Kosovu.
Dakle, sve je moguće, ali ništa neće da se desi, jer Rusija, naravno, neće da napadne.
Rusiji nije cilj da izazove rat, nego stanje dugotrajne nestabilnosti i krize (političke, ekonomske, bezbjednosne...) Njima je to praktično nova doktrina, to rade i na Balkanu.

Ovo je sve izgovor da se poaalju trupe uz rusku granicu.

Medijska histerija koja se po oprobanom gebelsovskom metodu pretvara u "neizbežnost" vojnog konflikta. Mi smo to videli '90-ih, a sada je na redu novo krizno žarište u Evropi. SAD su, poput Rima svojevremeno, imperija koje naprosto ne može da funkcioniše bez ratova - s jedne strane su tu interesi vroma moćnog vojno-industrijskog kompleksa, a sa druge medijski "imidž" aktuelnih vlastodržaca pred sopstvenim biračkim telom. I pri tome niko ne postavlja osnovno pitanje - kako bi SAD reagovale da se, naprimer, u Meksiku pojavi neki novi Hugo Sančez i krene da traži rusko oružje i instruktore, da ispravi sve teritorijalne i političke nepravde ? Za Kubu već znamo kako je to izgledalo, i svet je 1962.g. za dlaku izbegao apokalipsu. Koliki stepen političke kratkovidosti i idiotizma mora postojati ako namerno pujdaš nekoga na sukob sa nuklearnom velesilom i u tome ga aktivno pomažeš, uopšte ne razmišljajući o nepredvidivosti situacije i koliko lako sve može skliznuti u otvoreni konflikt dve nuklearne sile ?