Ljudi koji imaju psa lakše se bore sa pandemijom

Uz to, 96 posto ih je reklo da im je njihov ljubimac pomogao da ostanu u formi i aktivni.

Ja sam pre par godina promenio život iz osnova. Pobegao sam iz grada na selo, doduše ta kuća je na samo 10 minuta vožnje do centra grada i do moje kuće u gradu. U prirodi je planinsko je mesto u blizini je jezero, čisto kao gorsko oko. E, baš tu oko tog jezera šetam psa, leti i zimi. Pređem 7,8 km, a on sigurno 30 km. Cunja oko mene, ispred mene, iza mene, juri veverice, ptice, donosi mi tenisku lopticu i znate šta, odlično se osećamo i ja i on. Radim od 8 do 16 svaki radni dan, posao gde nisam fizički aktivan, dođem kući, ručam, odmorim, oko 19h odemo u šetnju na sat ipo, promajemo se malo po prirodi i vratimo se kući. Nekad i ne šetam, sednem iznad jezera, gledam ptice, dišem oštar planinski vazduh, gledam zvezde, uživam u zvukovima šume. Rezultat svega toga je da sam težinu sveo na normalu, kao i krvni pritisak, spavam kao beba, a jedem kao vuk, kondicije imam da mogu kuću da pomerim. Sad možete reći, pa sve si to mogao da radiš i bez psa. Nisam, on me je makao od fotelje, televizora, kompjutera i na tome sam mu zahvalan.

Глупости. Као и све у вези са псима.

Svako normalan izbegava da posećuje kučkare, pa je zato manja mogućnost da ih neko zarazi virusom.

A tek ko ima decu…

Pet industrija neumorno lobira. Nameću nabavku pasa da bi razvijali svoj posao.

Kupite kuče . Ne radjajte decu. Radite od kuce. Ne druzite se sa ljudima. Kupujte nepotrebne gluposti sa amazona. To je od prilike to.

Labrador, duša, ljubav.

Ništa novo, psi su veliko bogatstvo, da ih bude što više za lepši svet!

Svako normalan izbegava da posećuje kučkare, pa je zato manja mogućnost da ih neko zarazi virusom.
(hehe, 18. decembar 2021 19:33)
Ne mogu da docekam da steknem uslove i da postanem kuckarka. Najdivnija bica na svetu. Za razliku od otpada koji ostavlja mrznju po komentarima.

Naravno.
Mere su podrazumevale (naročito u početku pandemije) izbegavanje društvenog kontakta.Svodjenje komunikacije na sms,viber poruke i druženje preko društvenih mreža.
To ne može da zameni normalan kontakt.

Kučkari su taj,normalan kontakt sačuvali.
Predrasude su da kučkari i mačkari "ne vole ljude" - ko god u urbanoj sredini odgaja psa zna još mnogo takvih.
Izvodite psa u šetnju i uvece ,vec od 6 h cete upoznati još takvih.
Vremenom to prerasta u neobavezno druženje,slično onom u kaficu.Jedan novi svet u koji ulazite kada dobijete/kupite psa.
Prepoznate ih i na ulici ,iako ne vode psa u tom trenutku - ljubitelj pasa ce uvek biti pažljiviji prema vama kada vas vidi sa psom.
Kao kada na pešačkom propustite pešaka a on potrči da vam ne oduzima vreme i mahne vam - znači vozač,ima osecaj,ne vuče se preko pešačkog kao mrtav konj.
U uslivima kada ste onemoguceni da se druzite mnogo znači da bar jedan deo društvenog života ostane nedirnut.

Ne treba da se brinemo zbog "kučkara" već zbog mržnje koju ljudi pasionirano sipaju prema drugim ljudima čiji život ima smisao bilo koje vrste. Nema nam spasa.

Svako normalan izbegava da posećuje kučkare, pa je zato manja mogućnost da ih neko zarazi virusom.

Глупости. Као и све у вези са псима.

A tek ko ima decu…

Uz to, 96 posto ih je reklo da im je njihov ljubimac pomogao da ostanu u formi i aktivni.

Ja sam pre par godina promenio život iz osnova. Pobegao sam iz grada na selo, doduše ta kuća je na samo 10 minuta vožnje do centra grada i do moje kuće u gradu. U prirodi je planinsko je mesto u blizini je jezero, čisto kao gorsko oko. E, baš tu oko tog jezera šetam psa, leti i zimi. Pređem 7,8 km, a on sigurno 30 km. Cunja oko mene, ispred mene, iza mene, juri veverice, ptice, donosi mi tenisku lopticu i znate šta, odlično se osećamo i ja i on. Radim od 8 do 16 svaki radni dan, posao gde nisam fizički aktivan, dođem kući, ručam, odmorim, oko 19h odemo u šetnju na sat ipo, promajemo se malo po prirodi i vratimo se kući. Nekad i ne šetam, sednem iznad jezera, gledam ptice, dišem oštar planinski vazduh, gledam zvezde, uživam u zvukovima šume. Rezultat svega toga je da sam težinu sveo na normalu, kao i krvni pritisak, spavam kao beba, a jedem kao vuk, kondicije imam da mogu kuću da pomerim. Sad možete reći, pa sve si to mogao da radiš i bez psa. Nisam, on me je makao od fotelje, televizora, kompjutera i na tome sam mu zahvalan.

Labrador, duša, ljubav.

Ništa novo, psi su veliko bogatstvo, da ih bude što više za lepši svet!

Svako normalan izbegava da posećuje kučkare, pa je zato manja mogućnost da ih neko zarazi virusom.
(hehe, 18. decembar 2021 19:33)
Ne mogu da docekam da steknem uslove i da postanem kuckarka. Najdivnija bica na svetu. Za razliku od otpada koji ostavlja mrznju po komentarima.

Kupite kuče . Ne radjajte decu. Radite od kuce. Ne druzite se sa ljudima. Kupujte nepotrebne gluposti sa amazona. To je od prilike to.

Pet industrija neumorno lobira. Nameću nabavku pasa da bi razvijali svoj posao.

Naravno.
Mere su podrazumevale (naročito u početku pandemije) izbegavanje društvenog kontakta.Svodjenje komunikacije na sms,viber poruke i druženje preko društvenih mreža.
To ne može da zameni normalan kontakt.

Kučkari su taj,normalan kontakt sačuvali.
Predrasude su da kučkari i mačkari "ne vole ljude" - ko god u urbanoj sredini odgaja psa zna još mnogo takvih.
Izvodite psa u šetnju i uvece ,vec od 6 h cete upoznati još takvih.
Vremenom to prerasta u neobavezno druženje,slično onom u kaficu.Jedan novi svet u koji ulazite kada dobijete/kupite psa.
Prepoznate ih i na ulici ,iako ne vode psa u tom trenutku - ljubitelj pasa ce uvek biti pažljiviji prema vama kada vas vidi sa psom.
Kao kada na pešačkom propustite pešaka a on potrči da vam ne oduzima vreme i mahne vam - znači vozač,ima osecaj,ne vuče se preko pešačkog kao mrtav konj.
U uslivima kada ste onemoguceni da se druzite mnogo znači da bar jedan deo društvenog života ostane nedirnut.

Ne treba da se brinemo zbog "kučkara" već zbog mržnje koju ljudi pasionirano sipaju prema drugim ljudima čiji život ima smisao bilo koje vrste. Nema nam spasa.