Aristotel reče svojim učenicima:"Dragi moji prijatelji, znajte da na na svetu ne postoji prijatelj". Pitagora je umro od gladi iako je imao mnoštvo "prijatelja". Eto davnašnje potvrde o neskladu vrhunske inteligencije i broja istinskih prijatelja.
neko je vec pomenuo,ali opet da naglasim...na kvalitet zivota najvise utice quality of your RELATIONSHIPS...ljudi moji, nije sramota biti sam i reci da to tesko pada, a ne izmisljati price o tome kako su svi smaraci. Nadjite ljude koji vam odgovaraju i uzivacete u drustvu. Ne kazem da je lako, pogotovo sto smo stariji, ali nije ni nemoguce...kao sto kaze John Lennon "Count your age by friends, not years. Count your life by smiles, not tears."
Ona engleska izreka misery seeks company važi za određen procenat ljudi,kao i ona druga engleska the more the merrier koje opet zavise od trenutnih okolnosti,raspoloženja itd. za mene inače je ona stara dobra takođe eng. a friend in need is a friend indeed...takvog JEDNOG prijatelja ne mogu svi ti sa društvenih mreža i onakvih kvazi prijatelja ko iz one pesme best friends and moneyI lost them all da zamene..tako da meni je svakako loneliness seems to be happiness
(Daniel, 18. decembar 2021 22:37)
Obožavam da budem sama. Tokom osnovne i srednje skole bila sam jedna od najpopularnijih u skoli, isla sam svuda, druzila se sa svima, svima ugadjala itd. Tokom studija desio se neki "prebacaj" u meni i svela sam drustvo na minimum.Jednostavno,ljudi me jako iscrpe i nisam tip osobe koji bi ubijao vreme sa bilo kim. Ljudima sam obicno cudna, cak neki kazu i da sam mentalno obolela, jer kao nije normalno da neko voli da bude sam? Uopste me ne zanima. Sada sa 30 god imam 2 osobe sa kojima se druzim, ali ni njima 100% ne verujem, to mi je i vise nego dovoljno. Zavolela sam sebe, pomoglo mi je da se resim nekih svojih glupih kompleksa i osecam se bas mocno kad sam sama 😂
Ako je po ovome, moj sin je budući Tesla 😂🤣😂🤣. Još od vrtića nije voleo da se igra ni sa kim. Izbegava drugu decu maksimalno. Ljubazan je i lepo vaspitan i nikad se nije potukao ili posvađao sa drugim detetom. Rado deli igračke i dobre je naravi ali drugara ni jednog nema. Druga deca ga ne interesuju uopšte.
Kad izgubimo roditelje, ostajemo sami. Bar sto se prijatelja tice.
Sa zenom/muzevima smo najcese “samo” bracni drugovi, sa decom je ljubav i prijateljovanje jednosmerno…
Narocito gledam na decu. Ne ocekujem mnogo od njih. Bar sto se paznje tice. Jer ni ja nisam gledao svoje roditelje. Navikao sam da dobijam, nista ili malo sam davao. Ono sto dajem je tehnicke prirode (idem po prodavnicama, razvozim po lekarima, dovodim dovodim unucice…)
Tako sa ni ja necu imati tih ocekivanja i razocaranja. Da su zivi i zdravi, zive hriscanskim zivotom koliko mogu, pa to je vec sreca.
Mozda je to i prirodno. (da ne krivim odgoj i vaspitanje)
Sto se tice samoce, toliko toga je napisano u literaturi, naravno, u korist samoce.
Zanimljivo je da onaj ko ne moze sam s sobom, covek bez duha, trazi drustvo, a kad nema ni drustva, onda je dobra i muzika ili tv u pozadini… samo da nesto talasa. Jer covek bez duha je covek bez misli, analize, sinteze… To se vidi i kod besposlenog coveka koji kad sedi on mora da, npr, daje takt prstima… ili kako god sebe zabavi.
Je l' Cane Partibrejkers nešto pogrešio kad je napisao - najbolje se putuje kada putuješ sam...
(Miloš Ilić, 18. decembar 2021 16:30)
Obiđite zemlju pešice sa dva do pet drugara uzduž i popreko na jedno mesec dana pa ćete se uveriti da jako mnogo greši. Takve doživljaje ćete uvek pamtiti.
@ fakturisano prijateljstvo
Tacno, nemam sta da dodam. Hocu bre da uzivam kad se vidim sa drugarima, da se zabavljam, kao deca kad smo bili, a ne samo da slusam jadikovanje, da im pomognem kad treba, ili da se hvatam za glavu svaki put kad krene prica o novcu, poslu, poredjenju koliko ko ima, odakle onom pare za onakvo letovanje ili onakav auto. Ne znamo vise da pricamo o obicnim stvarima, ne znamo da uzivamo u tim medjusobnim odnosima. A secam se ranije vidis se sa nekim , pa igrate sah ili karte ako vas je vise, pa se usput salite, malo popricate i vratite se kuci srecni i opusteni. Nema danas toga.
Ona engleska izreka misery seeks company važi za određen procenat ljudi,kao i ona druga engleska the more the merrier koje opet zavise od trenutnih okolnosti,raspoloženja itd. za mene inače je ona stara dobra takođe eng. a friend in need is a friend indeed...takvog JEDNOG prijatelja ne mogu svi ti sa društvenih mreža i onakvih kvazi prijatelja ko iz one pesme best friends and moneyI lost them all da zamene..tako da meni je svakako loneliness seems to be happiness
Znaci da sam shvatio da sam sam sebi dovoljan, cak i pored malog broja prijatelja koje imam. Siromasni u glavi nisu sami sebi dovoljni, pa traze zadovoljstvo u svetini.
Ja bih nekako da se družim i odem s nekim na kafu ili šta god.. Ali vrlo brzo izgubim volju i skontam da ću pametnije utrošiti vreme kod kuće, pa makar i ne radila ništa. Nekad stvarno prija društvo i izlazak, ali to nije često.
Savetujem svima da pogledaju kratak snimak Ted talk na YouTube- What makes a good life. Da pojasnim, kroz 70ak godina su pratili živote dve grupe ljudi i našli su jedan jedini recept za zdrav, dobar i dugoročan život. To je: Kvalitetan odnos sa ljudima. Ni posao, uspeh, moć, novac, slava. Ljudi koji su imali dobar i zdrav odnos sa dragim ljudima su živeli duže, bili zdraviji i generalno srećniji. Pogledajte.
Nisam na drustvenim mrezama i ne planiram. Takvi prijatelji mi ne trebaju. Nekada sam imao puno pravih prijatelja (drugova), ali drustvo se u medjuvremenu osulo. Neki su se odselili, neki umrli, neki su me (ili sve nas u drustvu) razocarali i izdali, neki se propili... Ostala nas je sacica koji se jos uvek druzimo kada stignemo.
kako su dosli do veze izmedju usamljenosti i inteligencije ... samo su zakljucila da oni koji su radije sami su takvi jer su posveceni nekom svom cilju, ali kakve to veze ima sa inteligencijom? ... ali ima jedna dobra stvar nadjamo se da ce posle citanja ovog teksta svi oni nabedjeno inteligentni da s e povuku u osamu i ne smaraju narod oko sebe
O boze sta je komentara sa pozitivnim stavom o temi!?
Ljudi su do skoro bili socijalna bića, al izgleda da "socijalne" mreže i mediji se žestoko trude da to ubiju u ljudima.
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
(Sasa, 18. decembar 2021 17:19)Za nekog ko je clan mense lose lazes ako me razumes. hahah
(Aleksej, 18. decembar 2021 18:00)
obojica ste clanovi mense kao sto sam ja hodao po.mesecu...if you understand ???
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
(Sasa, 18. decembar 2021 17:19)Za nekog ko je clan mense lose lazes ako me razumes. hahah
Колико човек може да има пријатеља, не познаника или људи који попуњавају простор около.. Колико су наши преци имали, пре 100 и 1000 година?
Уживам кад се подесе прилике па седнем са неким мојим друштвом које знам ево већ две или три деценије, у међувремену уживам у самоћи, раду на својим плановима, жао ми је што немам своју породицу, то прижељкујем али се отегао рад на томе, скрасио сам се и уживам у томе. Кад сте близу 40 и ако сте покупили бар мало животне мудрости и реалности, знате како стоје ствари.
Srbi puno polažu na prijateljstvo i društveni život. Po ovome izgleda da je tačan onaj infografik po kojem Srbi imaju jedan od najnižih koeficijenata inteligencije u Evropi. Mada tome dovoljno svedoči i činjenica da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
(Incelman, 18. decembar 2021 17:56)
Dragan - To je zato što ste moralno nadmoćan čovek. Bolji čovek od mene... Psihologija je antinauka. Ne mogu drugovi da ponove nijedan opit - isti sa istim ishodima. Psihijatrija je isto antinauka. Samo... razgovarati sa ljudima - pobogu...
Najteže mi je kad nekog moram da slušam šta govori a to što govori me ne zanima ni najmanje. Samovanje je za mene KISEONIK. Tada punim baterije a trošim ih na svet u kome sam prinuđen da učestvujem.
Srbi puno polažu na prijateljstvo i društveni život. Po ovome izgleda da je tačan onaj infografik po kojem Srbi imaju jedan od najnižih koeficijenata inteligencije u Evropi. Mada tome dovoljno svedoči i činjenica da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
Uvek sam voleo samocu a ovde je ljude sramota da budu sami. Nikada nisam razumeo zasto bi trebalo da me.bude sramota. Momenti kada se bez ometanja posvetim svojim mislima su mi pomogli da mnogo toga ispravno shvatim i na najbolji nacin razresim. Tako sam efikasniji i produktivniji nego u guzvi i buci. Nikome ne nanosim stetu i ne zelim zlo. Izuzetno volim ljude sa kojima mogu nesto produktivno da uradim i dogovorim se. Nisam mizantrop naprotiv, samo sam selektivan. Sa pametnima sve brzo zavrsim i lako se razumem ne treba nam puno vremena. Sa teskima ne zelim da gubim vreme.
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
ne volim da se družim ali ima i ona izreka, "No man is a island" tako da ono, ne treba preterivati, ali većina me smara, priča o nečemu što me ne interesuje, tako da nije do mene, imam volju, ali nemam želju da se smaram.. pustim muziku i uživam
Velika je nesreća ne moći biti sam.
A potreba da se bude delom grupe, i to po svaku cenu, je jedna od najgorih, najpatetičnijih stvari koje čovek može ispoljavati. Mnjenja sam da overlyfriendly osobama ne treba verovati. I toga se držim kao pravila od ranog detinjstva. I mada sam imao, pa, privilegiju upoznati ljude koji su poslovični izuzetak od pravila, ipak su samo izuzetak koji potvrđuje pravilo. I da, apsolutno je bolje sedeti kući sam, slušati neku dobru muziku, čitati neku dobru knjigu, ili čak gledati neku valjanju seriju ili film - uz čašu nekog dobro single malt whisk(e)ya, recimo - nego protraćiti vreme u društvu ljudi koji vam, ultimativno, ne prijaju.
Apsolutno postoji pozitivna korelacija između, ah, sklonosti kao osamljivanju, i visoke inteligencije.
@VP, 18. decembar 2021 14:28
"Bio sam posle razvoda sa 3 izuzetno fine žene, kada dodje vreme da se upoznajemo sa rodbinom i prijateljima onog drugog u meni se ugasi bilo kakva želja."
Imao sam tu sreću da prilično uspešno izbegnem, i izbegavam tu prevaziđenu instituciju zvanu brak, i posledično razvod - mada, ako se ikada odlučim stupiti u brak, to će verovatno biti s clijem da se u što kraćem roku razvedem; recimo da bi to bila weird bucket list stavka - tako da ne mogu govoriti iz tog ugla, no to što ste napisali na temu upoznavanja rodbine i prijatelja significant other, te kako to gasi svaku želju, je apsolutno istina. Jedno od najgorih životnih iskustava, i jedno od onih koje deluju razarajuće na veze.
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
(Sasa, 18. decembar 2021 17:19)hahahahahahah
Najpre emigracija, pa niz seludbi a posle neprekidni rad da bi se otplatio kredit za ultra preplaceni stan da imam gde da zivim, rad od kuće, neprekidno odseljavanje prijatelja zbog gubitka posla. Eto tih par sitnica pomazu da ne znas kako ti se komsija zove (ne doslovno, nadam se da me razumes)
U ovim komentarim ima materijala za bar tri doktorske disertacije iz psihologije.
I ne,nije zdravo biti mnogo sam,to je psihologija kao nauka odavno potvrdila.Povremeno je poželjno,ali često ne.To da samoća prija,to je zavaravanje,iza toga se uvek kriju neki strahovi.Nekad su oni toliko duboko da osoba nije ni svesna da ih ima pa umišlja da se lepo oseća kad je sama.
Kad se čovek osami da bi radio ili učio ,sabrao misli ili meditirao,to je ok.Ali ako ste sami a blejite,gledate tv ili ste satima na yt,fb ili surfujete bez ikakvog cilja onda definitivno imate problem.
Stari, dobri, prijatelj= osoba za alibi za svaleraciju, osoba da ti plati veceru, osoba da ti pozajmi pare, osoba da ti majstorise po kuci u svom domenu, osoba da ti popuni dosadu, osoba da joj istreses svoju muku, a prevrces ocima na njenu, osoba da ti pricuva dete, osoba da preko nje utices na nekog treceg, osoba da te vadi iz frke svake vrste, osoba da si podizes ego ili zarozano samopouzdanje, da ti drzi strah, da te vozi kuci kad popijes... Za uzvrat joj kao pljasnes kompliment i kao divis se sposobnostima i kao zoves na slavu, krilca i tako to.
Hvala, ne.
Samo izuzetni poznanici sa kojima zaista bez opterecenja porazgovaram, opusteno s vremena na vreme. Muka mi je od prebliskih i prebitnih manipulatora.
Svako od nas je završio minimum srednju školu. Uzmite primer osnovne, išli ste sa 30 ljudi svaki dan jedno 5 do 6 sati sem vikenda i raspusta, a većina nas se i tada družila. Posle xy godina sa koliko ljudi ste u kontaktu i koliko njih "redovno" viđate? Ponavljam, 30 ljudi, svaki dan sem vikenda i raspusta osam godina.
I prijatelji a i žene su uvek tu iz nekog interesa, ne nužno materijalnog - na primer, manje sposobni bi voleli da od tebe nešto nauče, manje atraktivni da budu viđeni sa tobom od strane drugih žena, smatrajući da tako podižu sebi socijalni rejting itd. A ima i čisto materijalnih pobuda - kad “prijatelj” počne da te titra intenzivno par meseci da bi u petom mesecu usledilo pitanje o masnoj pozajmici kao da ti traži olovku na zajam. Kad se osvrnem iza sebe, sve sam u zivotu morao sam, niti jedan prijatelj mi nije pomogao ni za šta - i srećan sam što je tako. Nekome je potreban prijatelj da ne sedi sam u kafiću, ja nemam taj problem, sednem sam kad mi se sedi. Sve ok.
Још увек си ти "гуштер" у том браку. Доћи ће тренутак у животу када ћеш постати "џомба" и променити мишљење. Тада ћеш поново вући за рукав људе да се виђате, јер нећеш моћи да поднесеш више звоцање и проблеме код куће. Само полако.
Za bradu- kakav si ti covek kad za ljude koji nisu u braku kazes da nemaju ni kuceta ni mačeta, ne zaboravi onu staru: dabogda imao pa nemao. To ti zelim od srca🤗
Ja sam po ovoj ,,studiji” debilcina i kad mogu da budem sam uzivam u zenskim adutima hahaha. Ozgleda da su ovi po ovoj studiji bas bistri.
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:31)
Treba tebe prostudirati a moja studija kaze da bi trebao da malo citas jer kaze se "zenkim atributima" a ne "zenskim adutima", tako da mozda je studija i u pravu.
Od ove izolacije je došla do izražaja ona istina koji svi znaju da su 90% ljudi jebeni šupci. Tj sebični i bezobrazni. Jednostavno, savjet za glupe i naivne da tu činjenicu moraju uvijek imati na pameti ili će ih stoka pogaziti. A družiti se mora da se ne bi dobila anksioznost i sociofobija.
Za bradu- kakav si ti covek kad za ljude koji nisu u braku kazes da nemaju ni kuceta ni mačeta, ne zaboravi onu staru: dabogda imao pa nemao. To ti zelim od srca🤗
Uglavnom, ne mogu da podnesem ljude uživo... Zanimljivi su mi komentari... Izdvojio bih one koji jasno označavaju suštinu isto kao i drugi koje nisam naveo.
idio – Depresija, kao bolest ne postoji. To je laž. Svi se ponekad osećamo loše. Treba obratiti pažnju na ishranu, stres sada u svojoj okolini i prošlosti...;
dexter-lab – Čovek razume :);
dtegaq62 – Nikako. Nego ste produhovljeni i nije Vam važan besmisao. Ali moraćete izgleda vremenom da skočite u mrak...
Dr Mr – Tačno;
Eto – Ko Vas druže sprečava da znate?;
lion – "Nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno", reče neko...;
Visoko inteligentni ljudi se bave idejama, njih svakodnevni zivot ne zanima. Provode dane istrazujuci, uceci, radeci na sebi, zato im niko nije ni potreban jer uzivaju baveci se stvarima koje njih zanimaju. Oni su srecni samo sa sebi slicnima, ostali ljudi ih sputavaju i dosadni su im. Ko poznaje ovakve ljude ili je i sam takav, razumece o cemu pricam.
Ne znam da li je natprosečna inteligencija ili ne...ali je definitivno mir i mogućnost rada na sebi. Međutim, ta mudrost i potreba dođe u malo zrelijim godinama. Nije zdravo da se deca ili adolescenti osamljuju i nemaju prijatelje.Kako odrastamo, broj prijatelja se smanjuje. Poznajem više osoba u 40-im koje imaju mnogo 'prijatelja', zapravo nijednog. Trče na sve strane, da sa svima budu dobri, sve površno. Zapravo se iza svega toga krije njihova hiperaktivnost, nedostatak pažnje. Čovek koji ne ume i ne voli da bude sam, ima veliki problem.
(Talibanka, 18. decembar 2021 12:37)
Ako ne mozes da podneses da budes sam, u losem si drustvu.
Teska borba se vodi kod mene.Realno covek jeste drustveno bice, ali ja najvise volim da sam sam. Opet, nedostaju vam voljene osobe a njih ne mozete iskljucivati kada vama dune. Sto sam stariji, sve vise uzivam u samoci, svojim ritualima i miru. Evo sad cekam da krenem da obavim neke stvari i kucni mir bez igde ikoga mi se cini kao najlepsa stvar na svetu. Oduvek sam bio takav, nikada se nisam uklapao u drustvo. Cim se pomesam sa ljudima,osecam se glupo, kao da gubim vreme, nemir neki udje u mene i samo zelim da pobegnem jel sve sto pricaju se cini glupo i problematicno. Neskromno cu reci da sebe smatram inteligentnim. To se vremenom dokazalo i kroz to sto sa minimum rada i napora, od kuce zaradjujem mnogo novca za nase uslove. Zapravo i ne radim skoro nista. Ovo mi ostavlja vremena za jos samoce, pa tako najvise uzivam kada je noc i sve je mirno i znam da vecina spava. Neverovatno je kako mi tada raste rapsolozenje i zelja za zivotom i da sve sto duze potraje. Dolaskom jutra, kada narod krene da mrda, mene uzas neki obuzme i nemir.Ne radim inace nista posebno, npr slusam TED predavanja, citam sta me zanima, gledam filmove i serije, izadjem da se setam sam po gradu, sednem u kola da slusam ambijentalnu muziku i vozikam se bez cilja i iskreno uzivam u tim stvarima. Svako mesanje ljudi me uznemiri, osecam kao da mi smetaju i onemogucavaju da napredujem ili uzivam. Videcu uskoro da posetim nekog psihijatra, svestan sam da takva izolacija nije normalna
Skoro sam sredjivao stan, bacao šta mi baš ne treba. Naletim na imenik (ja sam titov pionir, telefoni bili na točkić - brojčanik pa smo brojeve tel pisali u imenik). nije me mrzelo da brojim : 572 broja prijatelji iz škole kraja i prijatelji prijatelja. Svaki telefon je po nekoliko puta okrenut, a uže društvo je bilo nas 20ak od osnovne do par godina posle srednje. U ovom androidu je tačno 1550 telefona a imam 2ipo prijatelja (jednom baš ne verujem 100%, ali uglavnom je i on tu kad treba). Razveden sam, nije baš bila neka drama msm nisam nesto povređen, ali evo i sada kao i obično imam gde, imam sa kim, ali najlepše mi kući samom. Ja bekrija, nikad nisam bio kući, non stop u gradu ili na putu, stalno neke akcije, izlasci.. Ne znam šta se desilo, ali pomalo sam se otuđio ličnim izborom. Imam dobar posao, ne moram svaki dan da idem, tako da mi se desi da po 2 - 3 dana uopšte ne izađem ni do prodavnice. Sta ti je nezahvalno biće, mogu puno, neću ništa, a neko kuka za 10% ovoga sto imam. Nisam nezadovoljan ni depresivan, prosto ovako mi odgovara. Bio sam posle razvoda sa 3 izuzetno fine žene, kada dodje vreme da se upoznajemo sa rodbinom i prijateljima onog drugog u meni se ugasi bilo kakva želja. Nije mi zivot bio lak, valjda sam se umorio od prevaranata, zgubidana, lezilebovića, pa mi i ovi kvalitetni opterećenje.
Imam prijatelja iz detinjstva i to je to. Nekada se sporeckamo ali se brzo pomirimo jer smo stvarno jedna dusa. Mnogo puta se desavalo da krenemo jedan kod drugoga u isto vreme pa se nadjemo negde na pola puta ili se nazovemo u isto vreme..
Nove tehnologije doprinose otudjenju.
Potreba za osamljivanjem je normalna - svakom treba neko vreme i neki prostor u kojem bi se osamio.
Ali ubedjivanje ljudi da su "izuzetni" zato što podležu trendovima je jako štetno.
Čovek je drustveno bice.
Gomila osobenjaka je lako podlozna manipulaciji bilo koje vtste.
Sam sa sobom u lošem si društvu ,čak i kada si "najbolji čovek na svetu".
Treba se družiti,negovati odnose sa ljudima.
Kako nam je potrebna samoca tako nam treba i druženje.
Priča kako čoveku nije više potreban drug,prijatelj,saborac u borbi sa životom jer,zaboga nema tigrova i lavova i opasnosti su bajka.
Izazovi su samo drugačiji a solidarnost ,empstija se razvijaju kroz druženje.
nemam nikakve prijatelje, niti slutim sta bi to moglo da bude,
imam neke nazovi poznanike koji verovatno ni sami sebe ne poznaju.
(sta to znaci?, 18. decembar 2021 13:00)
nesreco jedna, to znaci da za*ebavas ali si u pravu.
Znaci ja sam postao "natprosečno inteligentan" u onom trenutku kad sam izgubio posao i ostao bez para.
(Mamer N'goj, 18. decembar 2021 11:14)
Ne, neeee, inteligencija ti je ostala ta koju si imao... Mozda si se samo sa pogresnim ljudima druzio? Znas da pacovi i misevi prvi iskacu u vodu sa broda koji tone.
Ja sam desetkovao broj ljudi s kojima se druzim. Ne mogu, ne prijaju mi svi zivi kao pre. Neki ljudi stvarno nisu odmakli od puberteta. Radije biram kvalitetan film.
Imam porodicu i jednog prijatelja koji bi mi pomogao i leša da se otarasim ako treba, kao i ja njemu. Dokazalo se to na par primera u toku našeg druženja od 20 godina (ne na sakrivanju leševa :D ) Sve ostalo su drugari i poznanici. Nekada mi prija da izlazim svuda i da se družim a nekada mi prija da budem potpuno sam. Ni jedan ekstrem nije dobar, ali neko moje iskustvo kaže da su daleko labilnije osobe koje imaju patološki strah od toga da ostanu sami pa to maskiraju 24-časovnim "zujanjem" svuda i sa svakim. Mnoooogo veći problem je plašiti se samoće nego društva. Opet kažem, svaka isključivost je loša, ali bolje biti sam nego u lošem društvu.
Ne znam zašto prijateljst o mora biti "iskreno, duboko...". Imam 2 prijatelja koje bih zvao i svakoj i najgoroj situaciji i bili bi tu. Ostali kako koji: npr jedan je intelligentan, duhovit, ali jako prepotentan i egoistita. Za kafu mesečno mi je super, sve preko toga me smara. Imam jos 2 - 3 "drugara" sa kojima ponekad izdajem, veseljaci za kafanu dušu dali, ali nitcim se poveravam, niti sa njima bilo šta radim, prodali bi me za sekund. Uglavnom namestio sam sebi život kako mi odgovara, ništa od nikog ne očekujem, dajem kome treba koliko mogu a da ne osetim, važi i za novac i za osećanja i za vreme.
Ja sam po ovoj ,,studiji” debilcina i kad mogu da budem sam uzivam u zenskim adutima hahaha. Ozgleda da su ovi po ovoj studiji bas bistri.
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:31)
Nikakve studije nisu potrebne za tebe, dovoljno je da zineš da pokažeš kolika si debilčina.
Niko te ne voli hahahah hahahaha hahaah
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:35)
Aleksej, jebem mrtvu mater i tebi i fukari koja je objavila tvoj besmisleni komentar!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
(zumbaba, 18. decembar 2021 12:21)Pravo u centar hahahahah pronasao si se hahaha
Najveca kazna u našoj civilizaciji je zatvor,dakle izolacija od drugih ljudi,a najveca kazna u zatvoru je samica.
Po nekim komentarima ovde samica bi trebala biti nagrada.
Sve u svoje vreme, kao mlad sam imao veliko drustvo, voleo sam da izlazim,zurke, putavanja, smatrao sam to ako imas vise prijatelja to si bogatiji i srecniji. Vremenom , sada imam 43 godina, uzivam sa svojom porodicom,svakoslobodno vreme provedemo zajedno, cak ne koristim ama bas nijednu drustvenu mrezu, tek tu smatram da je to gubljenje vremena i price kada cujem kako neko ima preko 1000 prijatelja su mi cak simpaticne i smesne. Oslonac i srecu sam ipak pronasao u porodici , i nemam nikakvu potrebu da se druzim sa nekim pogotovo kada su ovako teska vremena,jer bi tako mogao samo da navucem neku negativu koja je i previse oko nas.
mislim da nije fora da li vreme provodis sam vec na koji nacin provodis to vreme, ako si nadprosecno inteligentan sigurno nisi usamljen i smoren vec si um uposlio i nije ti dosadno...ali ako ti je dosadno onda vrv nije do inteligencije...
Samo bogat čovek (rešeno stambeno pitanje) ili glup i površan može sebi da priušti blejanje sa drugim blejačima. Danas kad se užasno brzo živi svaki trenutak je bitan za odrađivanje životne robije, a treba ostati zdrav, naspavan i informisan.
Samo vi tesite otudjene ovakvim tekstovima. Pogledajte na sta lice medjuljudski odnosi trenutno... katastrofa. Za sve je kriv posrnuli kapitalizam. Neko je vec pomenuo u komentarima i u pravu je, nisu to natprosecno inteligentni vec natprosecno depresivni ljudi nazalost. I nisu oni krivi zbog toga vec sistem u kojem zivimo.
(Vf, 18. decembar 2021 12:17)
Ma u moje vreme svi smo se voleli,svi smo se družili,bratstvo i jedinstvo a onda smo preko noci rešili da jedni drugima povadimo oči.
Ko sto neko rece, velika je razlika između biti sam od usamljen. S obzirom na zivotne okolnosti i neke nemile događaje trenutno mi vise prija da se u tišini saberem da bih nastavila dalje.
Ceo zivot sam bio "sam". Iskreno, mojom voljom, zato sto me uzasava gubljenje vremena na fudbalskim utakmicama, kafenisanjima, pristancima na razne stvari da bih se dopao drustvu (sport, rostiljanje, drustvene igre, kucne zurke,...) i mnogim drugim stvarima. Druzenje je jako tanko. Dovoljna je jedna pogresna rec ili jedan pogresan trenutak, pa da i najjace drugarstvo pukne. Mnogi su tako proveli mladost u druzenju i izlascima, i dozvolili sebi da sa 30 godina nemaju nista (ustedjevinu, stan, nekretninu, biznis), zive od uspomena i prica kako se nekad zivelo, cak i sa 35 su potpuno nezreli. Prosto odbijaju da odrastu.
Svoju mladost sam proveo u ucenju, usavrsavanju i postizanju rezultata. Mnogo sam ozbiljniji i odgovorniji od njih, svestan tezine svake svoje reci i donesene odluke, sistematicniji u radu, razmisljanju i mnogo kreativniji. Poznajem jos par osoba koje razmisljaju kao ja, i matrica ponasanja je prilicno ista.
Mozda je i moje misljeje pogresno, ali ja uzivam u svojoj samoci i miru. Posledice takvog razmisljanja su jaci ego i stalni osecaj usamljenosti i izolovanosti od svih. Tesko je kad svakodnevno slusas kolege sta su radili i kako su se provodili, a ti samo cutis.
U mom slučaju znaci da sam otkacio sve lazne prijatelje za koje znam da cim im okrenem ledja ogovaraju i kojima sam dobar samo kad treba da se pomogne.Bolje i sam provoditi vreme nego sa losim ljudima samo da bi bio u nekom društvu.
(Aleksandar, 18. decembar 2021 10:26)
Niko te ne voli hahahah hahahaha hahaah
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:35)
Aleksej, jebem mrtvu mater i tebi i fukari koja je objavila tvoj besmisleni komentar!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Ne znam da li je natprosečna inteligencija ili ne...ali je definitivno mir i mogućnost rada na sebi. Međutim, ta mudrost i potreba dođe u malo zrelijim godinama. Nije zdravo da se deca ili adolescenti osamljuju i nemaju prijatelje.Kako odrastamo, broj prijatelja se smanjuje. Poznajem više osoba u 40-im koje imaju mnogo 'prijatelja', zapravo nijednog. Trče na sve strane, da sa svima budu dobri, sve površno. Zapravo se iza svega toga krije njihova hiperaktivnost, nedostatak pažnje. Čovek koji ne ume i ne voli da bude sam, ima veliki problem.
Prijatelji,familija fore i fazoni.
Oni ce tri sata da ti pricaju o njihovim problemima na poslu,sa ženom,decom,roditeljima a ako ti spomeneš neki tvoj problem oni ce to da ti reše u trenutku.
Dve reci i rešen problem,sta se sekiraš.
I onda nastavljaju dalje da ti pricaju njihove muke.
Ili postoje ljudi koji toliko vole da pricaju o njihovom poslu ,bukvalno samo o tome pricaju a ako ti kroz razgovor spomenes svoj posao oni te bukvalno ne slusaju,jedva cekaju da zavrsis da oni nastave da trabunjaju.
Ako vidite da taj vaš prijatelj,rodjak ili ne znam šta ne želi da vas sasluša,reši vam problem u dve reci bežite od takvih.
Moj najbolji drug je nažalost poginuo još dvoje sa kojima sam bio dobar su se preselili a oni preostali me se najčešće sete kada im nešto treba a to su uglavnom pare teško je naći pravog prijatelja.
Postoje dva razloga zasto je neko usamljen: strah od ljudi iz psihopatoloskih razloga ( lazna prijateljstva, depresija, previsoko misljenje o sebi, i dr psihicki problemi), i drugi razlog je preferiranje usamljenickog zivota. Covek je drustveno bice, i kao takav je sklon druzenju. Zakljucak je da ko ne voli ljude, ne voli ni sebe i usamljenost nije dobra, ma iz kog razloga da se izrodila. Ljudi, druzite se i uzivajte u zivotu.
Koliko ljudi ne shvataju ovaj tekst, sto znaci da je stvarno tacan.Samo ko je zaista osetio taj lep osecaj kad si sam sa svojim mislima i nesto radis sto ti prija.Ne postoji bolja terapija za mene, kad sam nervozan.Kad god pocnem da se druzim uvek se osecam nekako prazno neispunjeno.Nema to veze sa depresijom ili to da ne zelite da se druzite jer nemate prave prijatelje, ne radi se o tome.Jednostavno prelep osecaj kad ste sami, depresija je nesto sasvim drugo.Ko depresiju on se oseca lose kad je sam, a neki ljudi se osecaju lepo kad su sami, kako to ne shvatate.Kao sto nekom prija da je u drustvu, tako nekom prija samoca.Nisam mozda super inetligentan ali obozavam samocu.Cuvena recenica Sopenhauera glasi:Ako vidite coveka koji voli samocu, to je covek velikih mogucnosti.
Danas se drugarstvo svelo na goli interes, cast izuzecima. Tako da kada nemas pare ili nisi na nekom polozaju, rapidno opada broj ljudi koji zele da se druze sa tobom i onda sta ces, sedi kuci.Mnogo volim da vidim ljude koji se druze, bez ikakvog interesa, ali to je danas sve redje.
Ja sam bio jaaaaaaaaako društven, hiljade poznanika, pa sam se totalno prešaltovao da se samo s porodicom viđam i s par prijatelja. I sad mi nedostaju druženja, vratio bih se ponovo u vreme kada sam mnogo ljudi upoznavao, bio sam tad srećniji, čini mi se
(NekiTamoInteligentni, 18. decembar 2021 11:34)
Ne nego si bio mladji.
Samo vi tesite otudjene ovakvim tekstovima. Pogledajte na sta lice medjuljudski odnosi trenutno... katastrofa. Za sve je kriv posrnuli kapitalizam. Neko je vec pomenuo u komentarima i u pravu je, nisu to natprosecno inteligentni vec natprosecno depresivni ljudi nazalost. I nisu oni krivi zbog toga vec sistem u kojem zivimo.
..."Druzenje sa prijateljima jeste potrebno i vazno, ali samo sa pravim prijateljima i samo ponekad."
Znači, ti se sa prijateljima viđaš kada ti je potrebno? Pa, oni baš imaju pravog prijatelja u tebi. Ništa onda, ti uživaj u samom sebi, pa kad ti nešto zatreba ti ih pozovi. :)
Imam dva prijatelj i prijateljicu sve troje vrlo bliski. Još jedna prijateljica jako jako bliska da naglasim nismo ljubavnici. Sve ostalo su neki poznanici kojih ima na stotine.
U mom slučaju znaci da sam otkacio sve lazne prijatelje za koje znam da cim im okrenem ledja ogovaraju i kojima sam dobar samo kad treba da se pomogne.Bolje i sam provoditi vreme nego sa losim ljudima samo da bi bio u nekom društvu.
(Aleksandar, 18. decembar 2021 10:26)Niko te ne voli hahahah hahahaha hahaah
Tesko je to objasniti ko nece da razume. Nije isto druziti se samo da se to tako kaze ili da se druzite iskreno s nekim. Na zalost sve je manje iskrenih druzenja. Zato se mnogi povlace u samocu, dosta im je iskoriscavanja i lazi... Pozz
Ne, nisam natprosecno inteligentan, niti koristim to vreme kad sam sam za nesto pametno, produktivno…Jednostavno se opustenije i sigurnije osecam kad nema nikog u blizini…
Bio sam finansijski korektan neko vreme. Ko god je od bliskih bio u problemu pomogao sam. Došlo vreme da finansije oslabe i tražim dugove nazad. Većinu nisam naplatio, a ono što jesam ponašali su se kao da im otimam njihovo, a ne da tražim svoje. Onda baš zaglibim i svima kojima sam ikad pozajmio iole ozbiljnije cifre (recimo bar 10ak ljudi) tražim šta bilo na zajam , nisam tada imao ni za račune, a prodavao sam stan pa bi se brzo vratilo. Ukupno sam skupio 0,00 eur. Sve ih lepo izbrisao iz imenika, žene od nekih su me zvale da se izvinjavaju jer im je puno značilo kada sam ja njima pozajmljivao, ali svi su izbrisani iz imenika, danas se eventualno kurtoazno javim, druženje ništa. Danas hvala nebesima sve kako treba 3 stvarno dobra i proverena prijatelja. Nije me zabolelo što mi niko nije dao pare, danas se teško zarađuje i neće niko rizikovati svoju stabilnost zbog mene i redu je da ne daju. Zabolelo je sto znaju da sam tada bio u ozbiljnom problemu i niko nikad nije pozvao da pita kako je, onako ljudski, prijateljski.
Imam 40 godina, i tamo negde oko 35 sam shvatio da treba da pravim razliku između poznanika i prijatelja. Tako u poslu imam poznanike i kolege, ali u životu prijatelje. Ne izolujem se, ali ima ljudi na koje želim da trošim više, i onih na koje trošim manje vremena. U današnje vreme, taj organizacioni pristup je zapravo jedini način da ostanete iole normalni i povezani sa ljudima koji vam znače.
Prijateljstvo moze da postoji samo medju decom dok su mali. Ostale ljude cvrsto povezuje uglavnom interes i nista vise. U nekim slucajevima donekle mogu da funkcionisu iskljucivo rodbinske veze. Sve ostalo je efemerno.
Imao sam davno mnogo više prijatelja. Vremenom, mnogi su se izmenili na razne strane, ja na moju, tako da nemamo više zajedničke teme. Materjalno smo postali različiti, pa je i to učinilo svoje. Onda okrenutost porodici i naslednicima, pa se nema ni vremena za stare prijatelje. Ko je ostao sam ne može da se nameće starim prijateljima koji nisu sami. Teško nalaze slične sebi, ili su odustali, pa svoj mir i zadovoljstvo nalaze sami u svojoj samoći i nekim samostalnim aktivnostima i vremenu.
znam ljude koji ne mogu sekundu da podnesu da ostanu sami, u prevozu telefoniraju, a kuci ne smeju da sede sami jer se boje svojih misli samoce nerada cega vec.. a znam i one kojima ne treba niko sve izbegavaju i dovoljan im je partner…
ni jedni ni drugi mi nisu normalni
Moj slučaj: razočarana dovoljan broj puta, kad im trebas tu su, kad ti trebaju zauzeti su. Pored toga singl sam i kao takvoj, u srbiji je to dodatno "prokletstvo". U svakom slučaju usamljenost nije moj dobrovoljni izbor, a daleko od toga da uživam u njoj. Jednostavno, izgubila sam poverenje.
Ja imam svoja 4 prijatelja i to mi je sasvim dovoljno. Iskreno gledam da izbjegavam uopšte upoznavanje sa novim ljudima. Sve mi je to naporno.
(Dado, 18. decembar 2021 10:21)To ti i nisu pravi prijatelji pricaju ti iza ledja. haha
E sad ovi koji nikog nemaju jer ne vole nikog, i jer njih niko ne može da voli, misle da je to zato što su pametni. A sede kući usamljeni, depresivni i jadni. Ovo o inteligenciji može da važi samo ako ste prezauzeti životom pa ne uspevate uključiti u svoje vreme druge ljude. Znači, ako ste svakodnevno toliko zaokupljeni svojim poslom, radom, radom na sebi, unapređivanjem, nadograđivanjem, e tada spadate u ove inteligentne. A ne kad ne podnosite nikog osim sebe i smeta vam sve na svetu. Niste pametni.
Da baš sam od takvih koji bi radije da sede u miru i tišini a toliko sam natprosečno inteligentan da me je lakše nasamariti nego dete od 3 godine. Glup i dobar sam i mrzim najviše što sam svestan toga .
Ja sam bio jaaaaaaaaako društven, hiljade poznanika, pa sam se totalno prešaltovao da se samo s porodicom viđam i s par prijatelja. I sad mi nedostaju druženja, vratio bih se ponovo u vreme kada sam mnogo ljudi upoznavao, bio sam tad srećniji, čini mi se
"To je uglavnom depresija a ne povišen IQ.
(idio..., 18. decembar 2021 10:26)"
---------------------
Ne znam da li je povisen IQ ili ne, ali u mom slucaju depresija nije sigurno.
Osecam se jako smireno i spokojno, samo sto mi vise prija da vreme provedem uz dobru knjigu ili rad na nekom projektu, hobiju i sl., nego da ispijam pice u lokalnom kaficu i trabunjam o bezveznim stvarima.
Druzenje sa prijateljima jeste potrebno i vazno, ali samo sa pravim prijateljima i samo ponekad.
Imam jednu prijateljicu, iskreno se volimo i postujemo godinama, slicne smo...ostalo me ne zanima osim porodice deteta, nemam problem da sama pijem kafu, ljudi koji vape za nekim samo da bi se videlo mi nikad nisu bili jasni.
To je uglavnom depresija a ne povišen IQ.
(idio..., 18. decembar 2021 10:26)
Mozda si i u pravu. Naucnici su odavno konstatovali, posle mnogobrojnih studija, da je depresija medju glupacima jako retka pojava... ma skoro da je nema. Na kraju su ustanovili da su glupi ljudi srecniji od inteligentih i veci optimisti.
Nista mi od ovoga nije novo, znam to i osecam od kad znam za sebe. Da li sam natprosecno inteligentan ne znam, i nije mi ni vazno. Dovoljno sam inteligentan da mogu da uzivam u "samoci". Drustvo? Nema problema, ali dozirano. Srecniji sam bez.
U mom slučaju znaci da sam otkacio sve lazne prijatelje za koje znam da cim im okrenem ledja ogovaraju i kojima sam dobar samo kad treba da se pomogne.Bolje i sam provoditi vreme nego sa losim ljudima samo da bi bio u nekom društvu.
To je uglavnom depresija a ne povišen IQ.
(idio..., 18. decembar 2021 10:26)
Baš nedelujem sebi depresivno. Čak šta više super mi je jer vreme ispunjavam stvarima koje volim. Porodica,razni hobiji i negubim vreme na tuđe gluposti.
Ranije sam moljakao sve redom da izadjemo, da se druzimo jer su svi u fazonu da im treba neko ko ce da ih pokrene i uvek se sve svodilo na mene. Sad sam se ozenio, dobio dete, i nemam nameru da nekog molim za bilo sta, niti ko zove, niti se ko kome javlja, niko se vise ni sakim ne druzi. Da budem iskren laknulo mi jer vise ne moram da budem dezurna budala. A ja iako vise nisam sam i dalje mogu da izadjem, da se vidis s kim hocu, ali ne pada mi na pamet da ih ponovo moljakam, oni svi i dalje zive istim zivotima, svi preko 35+ niko ni kuceta ni maceta, da su bar u vezama i braku pa da ih razumem, ovako mi nikad nece biti jasno.
Verobatno tu ima i deresije ali u mom slučaju ja prosto osećam neki spokoj, mir kad sam sam. Nisam stručnjak da bih mogao objadniti zašto je to tako. Nisam nesrećan, nisam depresivan. Prosto sam srećan sam.
Taj sam. Kada korona ne bi ubijala ljude, bilo bi to nesto najbolje sto se desilo covecanstvu u zadnjih 1000 godina.
Ja se u poslednje dve godine odmorih kao nikada do sada. Nema forsiranih izlazaka, gusenja po kafanama, kucnim sedeljkama i vecerinkama sa “prijateljima”, odvratnih decijih rodjendana…
U mom slučaju znaci da sam otkacio sve lazne prijatelje za koje znam da cim im okrenem ledja ogovaraju i kojima sam dobar samo kad treba da se pomogne.Bolje i sam provoditi vreme nego sa losim ljudima samo da bi bio u nekom društvu.
"To je uglavnom depresija a ne povišen IQ.
(idio..., 18. decembar 2021 10:26)"
---------------------
Ne znam da li je povisen IQ ili ne, ali u mom slucaju depresija nije sigurno.
Osecam se jako smireno i spokojno, samo sto mi vise prija da vreme provedem uz dobru knjigu ili rad na nekom projektu, hobiju i sl., nego da ispijam pice u lokalnom kaficu i trabunjam o bezveznim stvarima.
Druzenje sa prijateljima jeste potrebno i vazno, ali samo sa pravim prijateljima i samo ponekad.
Taj sam. Kada korona ne bi ubijala ljude, bilo bi to nesto najbolje sto se desilo covecanstvu u zadnjih 1000 godina.
Ja se u poslednje dve godine odmorih kao nikada do sada. Nema forsiranih izlazaka, gusenja po kafanama, kucnim sedeljkama i vecerinkama sa “prijateljima”, odvratnih decijih rodjendana…
Ne, nisam natprosecno inteligentan, niti koristim to vreme kad sam sam za nesto pametno, produktivno…Jednostavno se opustenije i sigurnije osecam kad nema nikog u blizini…
Imam jednu prijateljicu, iskreno se volimo i postujemo godinama, slicne smo...ostalo me ne zanima osim porodice deteta, nemam problem da sama pijem kafu, ljudi koji vape za nekim samo da bi se videlo mi nikad nisu bili jasni.
Bio sam finansijski korektan neko vreme. Ko god je od bliskih bio u problemu pomogao sam. Došlo vreme da finansije oslabe i tražim dugove nazad. Većinu nisam naplatio, a ono što jesam ponašali su se kao da im otimam njihovo, a ne da tražim svoje. Onda baš zaglibim i svima kojima sam ikad pozajmio iole ozbiljnije cifre (recimo bar 10ak ljudi) tražim šta bilo na zajam , nisam tada imao ni za račune, a prodavao sam stan pa bi se brzo vratilo. Ukupno sam skupio 0,00 eur. Sve ih lepo izbrisao iz imenika, žene od nekih su me zvale da se izvinjavaju jer im je puno značilo kada sam ja njima pozajmljivao, ali svi su izbrisani iz imenika, danas se eventualno kurtoazno javim, druženje ništa. Danas hvala nebesima sve kako treba 3 stvarno dobra i proverena prijatelja. Nije me zabolelo što mi niko nije dao pare, danas se teško zarađuje i neće niko rizikovati svoju stabilnost zbog mene i redu je da ne daju. Zabolelo je sto znaju da sam tada bio u ozbiljnom problemu i niko nikad nije pozvao da pita kako je, onako ljudski, prijateljski.
Visoko inteligentni ljudi se bave idejama, njih svakodnevni zivot ne zanima. Provode dane istrazujuci, uceci, radeci na sebi, zato im niko nije ni potreban jer uzivaju baveci se stvarima koje njih zanimaju. Oni su srecni samo sa sebi slicnima, ostali ljudi ih sputavaju i dosadni su im. Ko poznaje ovakve ljude ili je i sam takav, razumece o cemu pricam.
Ne znam da li je natprosečna inteligencija ili ne...ali je definitivno mir i mogućnost rada na sebi. Međutim, ta mudrost i potreba dođe u malo zrelijim godinama. Nije zdravo da se deca ili adolescenti osamljuju i nemaju prijatelje.Kako odrastamo, broj prijatelja se smanjuje. Poznajem više osoba u 40-im koje imaju mnogo 'prijatelja', zapravo nijednog. Trče na sve strane, da sa svima budu dobri, sve površno. Zapravo se iza svega toga krije njihova hiperaktivnost, nedostatak pažnje. Čovek koji ne ume i ne voli da bude sam, ima veliki problem.
Skoro sam sredjivao stan, bacao šta mi baš ne treba. Naletim na imenik (ja sam titov pionir, telefoni bili na točkić - brojčanik pa smo brojeve tel pisali u imenik). nije me mrzelo da brojim : 572 broja prijatelji iz škole kraja i prijatelji prijatelja. Svaki telefon je po nekoliko puta okrenut, a uže društvo je bilo nas 20ak od osnovne do par godina posle srednje. U ovom androidu je tačno 1550 telefona a imam 2ipo prijatelja (jednom baš ne verujem 100%, ali uglavnom je i on tu kad treba). Razveden sam, nije baš bila neka drama msm nisam nesto povređen, ali evo i sada kao i obično imam gde, imam sa kim, ali najlepše mi kući samom. Ja bekrija, nikad nisam bio kući, non stop u gradu ili na putu, stalno neke akcije, izlasci.. Ne znam šta se desilo, ali pomalo sam se otuđio ličnim izborom. Imam dobar posao, ne moram svaki dan da idem, tako da mi se desi da po 2 - 3 dana uopšte ne izađem ni do prodavnice. Sta ti je nezahvalno biće, mogu puno, neću ništa, a neko kuka za 10% ovoga sto imam. Nisam nezadovoljan ni depresivan, prosto ovako mi odgovara. Bio sam posle razvoda sa 3 izuzetno fine žene, kada dodje vreme da se upoznajemo sa rodbinom i prijateljima onog drugog u meni se ugasi bilo kakva želja. Nije mi zivot bio lak, valjda sam se umorio od prevaranata, zgubidana, lezilebovića, pa mi i ovi kvalitetni opterećenje.
Prijatelji,familija fore i fazoni.
Oni ce tri sata da ti pricaju o njihovim problemima na poslu,sa ženom,decom,roditeljima a ako ti spomeneš neki tvoj problem oni ce to da ti reše u trenutku.
Dve reci i rešen problem,sta se sekiraš.
I onda nastavljaju dalje da ti pricaju njihove muke.
Ili postoje ljudi koji toliko vole da pricaju o njihovom poslu ,bukvalno samo o tome pricaju a ako ti kroz razgovor spomenes svoj posao oni te bukvalno ne slusaju,jedva cekaju da zavrsis da oni nastave da trabunjaju.
Ako vidite da taj vaš prijatelj,rodjak ili ne znam šta ne želi da vas sasluša,reši vam problem u dve reci bežite od takvih.
Ceo zivot sam bio "sam". Iskreno, mojom voljom, zato sto me uzasava gubljenje vremena na fudbalskim utakmicama, kafenisanjima, pristancima na razne stvari da bih se dopao drustvu (sport, rostiljanje, drustvene igre, kucne zurke,...) i mnogim drugim stvarima. Druzenje je jako tanko. Dovoljna je jedna pogresna rec ili jedan pogresan trenutak, pa da i najjace drugarstvo pukne. Mnogi su tako proveli mladost u druzenju i izlascima, i dozvolili sebi da sa 30 godina nemaju nista (ustedjevinu, stan, nekretninu, biznis), zive od uspomena i prica kako se nekad zivelo, cak i sa 35 su potpuno nezreli. Prosto odbijaju da odrastu.
Svoju mladost sam proveo u ucenju, usavrsavanju i postizanju rezultata. Mnogo sam ozbiljniji i odgovorniji od njih, svestan tezine svake svoje reci i donesene odluke, sistematicniji u radu, razmisljanju i mnogo kreativniji. Poznajem jos par osoba koje razmisljaju kao ja, i matrica ponasanja je prilicno ista.
Mozda je i moje misljeje pogresno, ali ja uzivam u svojoj samoci i miru. Posledice takvog razmisljanja su jaci ego i stalni osecaj usamljenosti i izolovanosti od svih. Tesko je kad svakodnevno slusas kolege sta su radili i kako su se provodili, a ti samo cutis.
To je uglavnom depresija a ne povišen IQ.
(idio..., 18. decembar 2021 10:26)
Mozda si i u pravu. Naucnici su odavno konstatovali, posle mnogobrojnih studija, da je depresija medju glupacima jako retka pojava... ma skoro da je nema. Na kraju su ustanovili da su glupi ljudi srecniji od inteligentih i veci optimisti.
Verobatno tu ima i deresije ali u mom slučaju ja prosto osećam neki spokoj, mir kad sam sam. Nisam stručnjak da bih mogao objadniti zašto je to tako. Nisam nesrećan, nisam depresivan. Prosto sam srećan sam.
Danas se drugarstvo svelo na goli interes, cast izuzecima. Tako da kada nemas pare ili nisi na nekom polozaju, rapidno opada broj ljudi koji zele da se druze sa tobom i onda sta ces, sedi kuci.Mnogo volim da vidim ljude koji se druze, bez ikakvog interesa, ali to je danas sve redje.
Ja sam bio jaaaaaaaaako društven, hiljade poznanika, pa sam se totalno prešaltovao da se samo s porodicom viđam i s par prijatelja. I sad mi nedostaju druženja, vratio bih se ponovo u vreme kada sam mnogo ljudi upoznavao, bio sam tad srećniji, čini mi se
(NekiTamoInteligentni, 18. decembar 2021 11:34)
Ne nego si bio mladji.
Ja sam po ovoj ,,studiji” debilcina i kad mogu da budem sam uzivam u zenskim adutima hahaha. Ozgleda da su ovi po ovoj studiji bas bistri.
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:31)
Nikakve studije nisu potrebne za tebe, dovoljno je da zineš da pokažeš kolika si debilčina.
To je uglavnom depresija a ne povišen IQ.
(idio..., 18. decembar 2021 10:26)
Baš nedelujem sebi depresivno. Čak šta više super mi je jer vreme ispunjavam stvarima koje volim. Porodica,razni hobiji i negubim vreme na tuđe gluposti.
Teska borba se vodi kod mene.Realno covek jeste drustveno bice, ali ja najvise volim da sam sam. Opet, nedostaju vam voljene osobe a njih ne mozete iskljucivati kada vama dune. Sto sam stariji, sve vise uzivam u samoci, svojim ritualima i miru. Evo sad cekam da krenem da obavim neke stvari i kucni mir bez igde ikoga mi se cini kao najlepsa stvar na svetu. Oduvek sam bio takav, nikada se nisam uklapao u drustvo. Cim se pomesam sa ljudima,osecam se glupo, kao da gubim vreme, nemir neki udje u mene i samo zelim da pobegnem jel sve sto pricaju se cini glupo i problematicno. Neskromno cu reci da sebe smatram inteligentnim. To se vremenom dokazalo i kroz to sto sa minimum rada i napora, od kuce zaradjujem mnogo novca za nase uslove. Zapravo i ne radim skoro nista. Ovo mi ostavlja vremena za jos samoce, pa tako najvise uzivam kada je noc i sve je mirno i znam da vecina spava. Neverovatno je kako mi tada raste rapsolozenje i zelja za zivotom i da sve sto duze potraje. Dolaskom jutra, kada narod krene da mrda, mene uzas neki obuzme i nemir.Ne radim inace nista posebno, npr slusam TED predavanja, citam sta me zanima, gledam filmove i serije, izadjem da se setam sam po gradu, sednem u kola da slusam ambijentalnu muziku i vozikam se bez cilja i iskreno uzivam u tim stvarima. Svako mesanje ljudi me uznemiri, osecam kao da mi smetaju i onemogucavaju da napredujem ili uzivam. Videcu uskoro da posetim nekog psihijatra, svestan sam da takva izolacija nije normalna
Koliko ljudi ne shvataju ovaj tekst, sto znaci da je stvarno tacan.Samo ko je zaista osetio taj lep osecaj kad si sam sa svojim mislima i nesto radis sto ti prija.Ne postoji bolja terapija za mene, kad sam nervozan.Kad god pocnem da se druzim uvek se osecam nekako prazno neispunjeno.Nema to veze sa depresijom ili to da ne zelite da se druzite jer nemate prave prijatelje, ne radi se o tome.Jednostavno prelep osecaj kad ste sami, depresija je nesto sasvim drugo.Ko depresiju on se oseca lose kad je sam, a neki ljudi se osecaju lepo kad su sami, kako to ne shvatate.Kao sto nekom prija da je u drustvu, tako nekom prija samoca.Nisam mozda super inetligentan ali obozavam samocu.Cuvena recenica Sopenhauera glasi:Ako vidite coveka koji voli samocu, to je covek velikih mogucnosti.
Prijateljstvo moze da postoji samo medju decom dok su mali. Ostale ljude cvrsto povezuje uglavnom interes i nista vise. U nekim slucajevima donekle mogu da funkcionisu iskljucivo rodbinske veze. Sve ostalo je efemerno.
Najteže mi je kad nekog moram da slušam šta govori a to što govori me ne zanima ni najmanje. Samovanje je za mene KISEONIK. Tada punim baterije a trošim ih na svet u kome sam prinuđen da učestvujem.
Da baš sam od takvih koji bi radije da sede u miru i tišini a toliko sam natprosečno inteligentan da me je lakše nasamariti nego dete od 3 godine. Glup i dobar sam i mrzim najviše što sam svestan toga .
Moj najbolji drug je nažalost poginuo još dvoje sa kojima sam bio dobar su se preselili a oni preostali me se najčešće sete kada im nešto treba a to su uglavnom pare teško je naći pravog prijatelja.
Ne znam da li je natprosečna inteligencija ili ne...ali je definitivno mir i mogućnost rada na sebi. Međutim, ta mudrost i potreba dođe u malo zrelijim godinama. Nije zdravo da se deca ili adolescenti osamljuju i nemaju prijatelje.Kako odrastamo, broj prijatelja se smanjuje. Poznajem više osoba u 40-im koje imaju mnogo 'prijatelja', zapravo nijednog. Trče na sve strane, da sa svima budu dobri, sve površno. Zapravo se iza svega toga krije njihova hiperaktivnost, nedostatak pažnje. Čovek koji ne ume i ne voli da bude sam, ima veliki problem.
(Talibanka, 18. decembar 2021 12:37)
Ako ne mozes da podneses da budes sam, u losem si drustvu.
Samo bogat čovek (rešeno stambeno pitanje) ili glup i površan može sebi da priušti blejanje sa drugim blejačima. Danas kad se užasno brzo živi svaki trenutak je bitan za odrađivanje životne robije, a treba ostati zdrav, naspavan i informisan.
Sve u svoje vreme, kao mlad sam imao veliko drustvo, voleo sam da izlazim,zurke, putavanja, smatrao sam to ako imas vise prijatelja to si bogatiji i srecniji. Vremenom , sada imam 43 godina, uzivam sa svojom porodicom,svakoslobodno vreme provedemo zajedno, cak ne koristim ama bas nijednu drustvenu mrezu, tek tu smatram da je to gubljenje vremena i price kada cujem kako neko ima preko 1000 prijatelja su mi cak simpaticne i smesne. Oslonac i srecu sam ipak pronasao u porodici , i nemam nikakvu potrebu da se druzim sa nekim pogotovo kada su ovako teska vremena,jer bi tako mogao samo da navucem neku negativu koja je i previse oko nas.
Ja sam desetkovao broj ljudi s kojima se druzim. Ne mogu, ne prijaju mi svi zivi kao pre. Neki ljudi stvarno nisu odmakli od puberteta. Radije biram kvalitetan film.
Moj slučaj: razočarana dovoljan broj puta, kad im trebas tu su, kad ti trebaju zauzeti su. Pored toga singl sam i kao takvoj, u srbiji je to dodatno "prokletstvo". U svakom slučaju usamljenost nije moj dobrovoljni izbor, a daleko od toga da uživam u njoj. Jednostavno, izgubila sam poverenje.
Imam porodicu i jednog prijatelja koji bi mi pomogao i leša da se otarasim ako treba, kao i ja njemu. Dokazalo se to na par primera u toku našeg druženja od 20 godina (ne na sakrivanju leševa :D ) Sve ostalo su drugari i poznanici. Nekada mi prija da izlazim svuda i da se družim a nekada mi prija da budem potpuno sam. Ni jedan ekstrem nije dobar, ali neko moje iskustvo kaže da su daleko labilnije osobe koje imaju patološki strah od toga da ostanu sami pa to maskiraju 24-časovnim "zujanjem" svuda i sa svakim. Mnoooogo veći problem je plašiti se samoće nego društva. Opet kažem, svaka isključivost je loša, ali bolje biti sam nego u lošem društvu.
Od ove izolacije je došla do izražaja ona istina koji svi znaju da su 90% ljudi jebeni šupci. Tj sebični i bezobrazni. Jednostavno, savjet za glupe i naivne da tu činjenicu moraju uvijek imati na pameti ili će ih stoka pogaziti. A družiti se mora da se ne bi dobila anksioznost i sociofobija.
I prijatelji a i žene su uvek tu iz nekog interesa, ne nužno materijalnog - na primer, manje sposobni bi voleli da od tebe nešto nauče, manje atraktivni da budu viđeni sa tobom od strane drugih žena, smatrajući da tako podižu sebi socijalni rejting itd. A ima i čisto materijalnih pobuda - kad “prijatelj” počne da te titra intenzivno par meseci da bi u petom mesecu usledilo pitanje o masnoj pozajmici kao da ti traži olovku na zajam. Kad se osvrnem iza sebe, sve sam u zivotu morao sam, niti jedan prijatelj mi nije pomogao ni za šta - i srećan sam što je tako. Nekome je potreban prijatelj da ne sedi sam u kafiću, ja nemam taj problem, sednem sam kad mi se sedi. Sve ok.
Ne znam zašto prijateljst o mora biti "iskreno, duboko...". Imam 2 prijatelja koje bih zvao i svakoj i najgoroj situaciji i bili bi tu. Ostali kako koji: npr jedan je intelligentan, duhovit, ali jako prepotentan i egoistita. Za kafu mesečno mi je super, sve preko toga me smara. Imam jos 2 - 3 "drugara" sa kojima ponekad izdajem, veseljaci za kafanu dušu dali, ali nitcim se poveravam, niti sa njima bilo šta radim, prodali bi me za sekund. Uglavnom namestio sam sebi život kako mi odgovara, ništa od nikog ne očekujem, dajem kome treba koliko mogu a da ne osetim, važi i za novac i za osećanja i za vreme.
Znaci ja sam postao "natprosečno inteligentan" u onom trenutku kad sam izgubio posao i ostao bez para.
(Mamer N'goj, 18. decembar 2021 11:14)
Ne, neeee, inteligencija ti je ostala ta koju si imao... Mozda si se samo sa pogresnim ljudima druzio? Znas da pacovi i misevi prvi iskacu u vodu sa broda koji tone.
Imam 40 godina, i tamo negde oko 35 sam shvatio da treba da pravim razliku između poznanika i prijatelja. Tako u poslu imam poznanike i kolege, ali u životu prijatelje. Ne izolujem se, ali ima ljudi na koje želim da trošim više, i onih na koje trošim manje vremena. U današnje vreme, taj organizacioni pristup je zapravo jedini način da ostanete iole normalni i povezani sa ljudima koji vam znače.
Samo vi tesite otudjene ovakvim tekstovima. Pogledajte na sta lice medjuljudski odnosi trenutno... katastrofa. Za sve je kriv posrnuli kapitalizam. Neko je vec pomenuo u komentarima i u pravu je, nisu to natprosecno inteligentni vec natprosecno depresivni ljudi nazalost. I nisu oni krivi zbog toga vec sistem u kojem zivimo.
(Vf, 18. decembar 2021 12:17)
Ma u moje vreme svi smo se voleli,svi smo se družili,bratstvo i jedinstvo a onda smo preko noci rešili da jedni drugima povadimo oči.
@ fakturisano prijateljstvo
Tacno, nemam sta da dodam. Hocu bre da uzivam kad se vidim sa drugarima, da se zabavljam, kao deca kad smo bili, a ne samo da slusam jadikovanje, da im pomognem kad treba, ili da se hvatam za glavu svaki put kad krene prica o novcu, poslu, poredjenju koliko ko ima, odakle onom pare za onakvo letovanje ili onakav auto. Ne znamo vise da pricamo o obicnim stvarima, ne znamo da uzivamo u tim medjusobnim odnosima. A secam se ranije vidis se sa nekim , pa igrate sah ili karte ako vas je vise, pa se usput salite, malo popricate i vratite se kuci srecni i opusteni. Nema danas toga.
Uvek sam voleo samocu a ovde je ljude sramota da budu sami. Nikada nisam razumeo zasto bi trebalo da me.bude sramota. Momenti kada se bez ometanja posvetim svojim mislima su mi pomogli da mnogo toga ispravno shvatim i na najbolji nacin razresim. Tako sam efikasniji i produktivniji nego u guzvi i buci. Nikome ne nanosim stetu i ne zelim zlo. Izuzetno volim ljude sa kojima mogu nesto produktivno da uradim i dogovorim se. Nisam mizantrop naprotiv, samo sam selektivan. Sa pametnima sve brzo zavrsim i lako se razumem ne treba nam puno vremena. Sa teskima ne zelim da gubim vreme.
Tesko je to objasniti ko nece da razume. Nije isto druziti se samo da se to tako kaze ili da se druzite iskreno s nekim. Na zalost sve je manje iskrenih druzenja. Zato se mnogi povlace u samocu, dosta im je iskoriscavanja i lazi... Pozz
Nisam na drustvenim mrezama i ne planiram. Takvi prijatelji mi ne trebaju. Nekada sam imao puno pravih prijatelja (drugova), ali drustvo se u medjuvremenu osulo. Neki su se odselili, neki umrli, neki su me (ili sve nas u drustvu) razocarali i izdali, neki se propili... Ostala nas je sacica koji se jos uvek druzimo kada stignemo.
Nista mi od ovoga nije novo, znam to i osecam od kad znam za sebe. Da li sam natprosecno inteligentan ne znam, i nije mi ni vazno. Dovoljno sam inteligentan da mogu da uzivam u "samoci". Drustvo? Nema problema, ali dozirano. Srecniji sam bez.
Ranije sam moljakao sve redom da izadjemo, da se druzimo jer su svi u fazonu da im treba neko ko ce da ih pokrene i uvek se sve svodilo na mene. Sad sam se ozenio, dobio dete, i nemam nameru da nekog molim za bilo sta, niti ko zove, niti se ko kome javlja, niko se vise ni sakim ne druzi. Da budem iskren laknulo mi jer vise ne moram da budem dezurna budala. A ja iako vise nisam sam i dalje mogu da izadjem, da se vidis s kim hocu, ali ne pada mi na pamet da ih ponovo moljakam, oni svi i dalje zive istim zivotima, svi preko 35+ niko ni kuceta ni maceta, da su bar u vezama i braku pa da ih razumem, ovako mi nikad nece biti jasno.
Svako od nas je završio minimum srednju školu. Uzmite primer osnovne, išli ste sa 30 ljudi svaki dan jedno 5 do 6 sati sem vikenda i raspusta, a većina nas se i tada družila. Posle xy godina sa koliko ljudi ste u kontaktu i koliko njih "redovno" viđate? Ponavljam, 30 ljudi, svaki dan sem vikenda i raspusta osam godina.
mislim da nije fora da li vreme provodis sam vec na koji nacin provodis to vreme, ako si nadprosecno inteligentan sigurno nisi usamljen i smoren vec si um uposlio i nije ti dosadno...ali ako ti je dosadno onda vrv nije do inteligencije...
Imao sam davno mnogo više prijatelja. Vremenom, mnogi su se izmenili na razne strane, ja na moju, tako da nemamo više zajedničke teme. Materjalno smo postali različiti, pa je i to učinilo svoje. Onda okrenutost porodici i naslednicima, pa se nema ni vremena za stare prijatelje. Ko je ostao sam ne može da se nameće starim prijateljima koji nisu sami. Teško nalaze slične sebi, ili su odustali, pa svoj mir i zadovoljstvo nalaze sami u svojoj samoći i nekim samostalnim aktivnostima i vremenu.
Imam prijatelja iz detinjstva i to je to. Nekada se sporeckamo ali se brzo pomirimo jer smo stvarno jedna dusa. Mnogo puta se desavalo da krenemo jedan kod drugoga u isto vreme pa se nadjemo negde na pola puta ili se nazovemo u isto vreme..
ne volim da se družim ali ima i ona izreka, "No man is a island" tako da ono, ne treba preterivati, ali većina me smara, priča o nečemu što me ne interesuje, tako da nije do mene, imam volju, ali nemam želju da se smaram.. pustim muziku i uživam
U ovim komentarim ima materijala za bar tri doktorske disertacije iz psihologije.
I ne,nije zdravo biti mnogo sam,to je psihologija kao nauka odavno potvrdila.Povremeno je poželjno,ali često ne.To da samoća prija,to je zavaravanje,iza toga se uvek kriju neki strahovi.Nekad su oni toliko duboko da osoba nije ni svesna da ih ima pa umišlja da se lepo oseća kad je sama.
Kad se čovek osami da bi radio ili učio ,sabrao misli ili meditirao,to je ok.Ali ako ste sami a blejite,gledate tv ili ste satima na yt,fb ili surfujete bez ikakvog cilja onda definitivno imate problem.
Ja bih nekako da se družim i odem s nekim na kafu ili šta god.. Ali vrlo brzo izgubim volju i skontam da ću pametnije utrošiti vreme kod kuće, pa makar i ne radila ništa. Nekad stvarno prija društvo i izlazak, ali to nije često.
Ko sto neko rece, velika je razlika između biti sam od usamljen. S obzirom na zivotne okolnosti i neke nemile događaje trenutno mi vise prija da se u tišini saberem da bih nastavila dalje.
Stari, dobri, prijatelj= osoba za alibi za svaleraciju, osoba da ti plati veceru, osoba da ti pozajmi pare, osoba da ti majstorise po kuci u svom domenu, osoba da ti popuni dosadu, osoba da joj istreses svoju muku, a prevrces ocima na njenu, osoba da ti pricuva dete, osoba da preko nje utices na nekog treceg, osoba da te vadi iz frke svake vrste, osoba da si podizes ego ili zarozano samopouzdanje, da ti drzi strah, da te vozi kuci kad popijes... Za uzvrat joj kao pljasnes kompliment i kao divis se sposobnostima i kao zoves na slavu, krilca i tako to.
Hvala, ne.
Samo izuzetni poznanici sa kojima zaista bez opterecenja porazgovaram, opusteno s vremena na vreme. Muka mi je od prebliskih i prebitnih manipulatora.
Za bradu- kakav si ti covek kad za ljude koji nisu u braku kazes da nemaju ni kuceta ni mačeta, ne zaboravi onu staru: dabogda imao pa nemao. To ti zelim od srca🤗
U mom slučaju znaci da sam otkacio sve lazne prijatelje za koje znam da cim im okrenem ledja ogovaraju i kojima sam dobar samo kad treba da se pomogne.Bolje i sam provoditi vreme nego sa losim ljudima samo da bi bio u nekom društvu.
(Aleksandar, 18. decembar 2021 10:26)
Niko te ne voli hahahah hahahaha hahaah
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:35)
Aleksej, jebem mrtvu mater i tebi i fukari koja je objavila tvoj besmisleni komentar!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Imam dva prijatelj i prijateljicu sve troje vrlo bliski. Još jedna prijateljica jako jako bliska da naglasim nismo ljubavnici. Sve ostalo su neki poznanici kojih ima na stotine.
znam ljude koji ne mogu sekundu da podnesu da ostanu sami, u prevozu telefoniraju, a kuci ne smeju da sede sami jer se boje svojih misli samoce nerada cega vec.. a znam i one kojima ne treba niko sve izbegavaju i dovoljan im je partner…
ni jedni ni drugi mi nisu normalni
Najveca kazna u našoj civilizaciji je zatvor,dakle izolacija od drugih ljudi,a najveca kazna u zatvoru je samica.
Po nekim komentarima ovde samica bi trebala biti nagrada.
Savetujem svima da pogledaju kratak snimak Ted talk na YouTube- What makes a good life. Da pojasnim, kroz 70ak godina su pratili živote dve grupe ljudi i našli su jedan jedini recept za zdrav, dobar i dugoročan život. To je: Kvalitetan odnos sa ljudima. Ni posao, uspeh, moć, novac, slava. Ljudi koji su imali dobar i zdrav odnos sa dragim ljudima su živeli duže, bili zdraviji i generalno srećniji. Pogledajte.
Znaci da sam shvatio da sam sam sebi dovoljan, cak i pored malog broja prijatelja koje imam. Siromasni u glavi nisu sami sebi dovoljni, pa traze zadovoljstvo u svetini.
Колико човек може да има пријатеља, не познаника или људи који попуњавају простор около.. Колико су наши преци имали, пре 100 и 1000 година?
Уживам кад се подесе прилике па седнем са неким мојим друштвом које знам ево већ две или три деценије, у међувремену уживам у самоћи, раду на својим плановима, жао ми је што немам своју породицу, то прижељкујем али се отегао рад на томе, скрасио сам се и уживам у томе. Кад сте близу 40 и ако сте покупили бар мало животне мудрости и реалности, знате како стоје ствари.
Srbi puno polažu na prijateljstvo i društveni život. Po ovome izgleda da je tačan onaj infografik po kojem Srbi imaju jedan od najnižih koeficijenata inteligencije u Evropi. Mada tome dovoljno svedoči i činjenica da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
Za bradu- kakav si ti covek kad za ljude koji nisu u braku kazes da nemaju ni kuceta ni mačeta, ne zaboravi onu staru: dabogda imao pa nemao. To ti zelim od srca🤗
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
Obožavam da budem sama. Tokom osnovne i srednje skole bila sam jedna od najpopularnijih u skoli, isla sam svuda, druzila se sa svima, svima ugadjala itd. Tokom studija desio se neki "prebacaj" u meni i svela sam drustvo na minimum.Jednostavno,ljudi me jako iscrpe i nisam tip osobe koji bi ubijao vreme sa bilo kim. Ljudima sam obicno cudna, cak neki kazu i da sam mentalno obolela, jer kao nije normalno da neko voli da bude sam? Uopste me ne zanima. Sada sa 30 god imam 2 osobe sa kojima se druzim, ali ni njima 100% ne verujem, to mi je i vise nego dovoljno. Zavolela sam sebe, pomoglo mi je da se resim nekih svojih glupih kompleksa i osecam se bas mocno kad sam sama 😂
Nove tehnologije doprinose otudjenju.
Potreba za osamljivanjem je normalna - svakom treba neko vreme i neki prostor u kojem bi se osamio.
Ali ubedjivanje ljudi da su "izuzetni" zato što podležu trendovima je jako štetno.
Čovek je drustveno bice.
Gomila osobenjaka je lako podlozna manipulaciji bilo koje vtste.
Sam sa sobom u lošem si društvu ,čak i kada si "najbolji čovek na svetu".
Treba se družiti,negovati odnose sa ljudima.
Kako nam je potrebna samoca tako nam treba i druženje.
Priča kako čoveku nije više potreban drug,prijatelj,saborac u borbi sa životom jer,zaboga nema tigrova i lavova i opasnosti su bajka.
Izazovi su samo drugačiji a solidarnost ,empstija se razvijaju kroz druženje.
Још увек си ти "гуштер" у том браку. Доћи ће тренутак у животу када ћеш постати "џомба" и променити мишљење. Тада ћеш поново вући за рукав људе да се виђате, јер нећеш моћи да поднесеш више звоцање и проблеме код куће. Само полако.
Ja sam po ovoj ,,studiji” debilcina i kad mogu da budem sam uzivam u zenskim adutima hahaha. Ozgleda da su ovi po ovoj studiji bas bistri.
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:31)
Treba tebe prostudirati a moja studija kaze da bi trebao da malo citas jer kaze se "zenkim atributima" a ne "zenskim adutima", tako da mozda je studija i u pravu.
nemam nikakve prijatelje, niti slutim sta bi to moglo da bude,
imam neke nazovi poznanike koji verovatno ni sami sebe ne poznaju.
(sta to znaci?, 18. decembar 2021 13:00)
nesreco jedna, to znaci da za*ebavas ali si u pravu.
Najpre emigracija, pa niz seludbi a posle neprekidni rad da bi se otplatio kredit za ultra preplaceni stan da imam gde da zivim, rad od kuće, neprekidno odseljavanje prijatelja zbog gubitka posla. Eto tih par sitnica pomazu da ne znas kako ti se komsija zove (ne doslovno, nadam se da me razumes)
Srbi puno polažu na prijateljstvo i društveni život. Po ovome izgleda da je tačan onaj infografik po kojem Srbi imaju jedan od najnižih koeficijenata inteligencije u Evropi. Mada tome dovoljno svedoči i činjenica da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
(Incelman, 18. decembar 2021 17:56)
O boze sta je komentara sa pozitivnim stavom o temi!?
Ljudi su do skoro bili socijalna bića, al izgleda da "socijalne" mreže i mediji se žestoko trude da to ubiju u ljudima.
U mom slučaju znaci da sam otkacio sve lazne prijatelje za koje znam da cim im okrenem ledja ogovaraju i kojima sam dobar samo kad treba da se pomogne.Bolje i sam provoditi vreme nego sa losim ljudima samo da bi bio u nekom društvu.
(Aleksandar, 18. decembar 2021 10:26)Niko te ne voli hahahah hahahaha hahaah
Ja sam bio jaaaaaaaaako društven, hiljade poznanika, pa sam se totalno prešaltovao da se samo s porodicom viđam i s par prijatelja. I sad mi nedostaju druženja, vratio bih se ponovo u vreme kada sam mnogo ljudi upoznavao, bio sam tad srećniji, čini mi se
Velika je nesreća ne moći biti sam.
A potreba da se bude delom grupe, i to po svaku cenu, je jedna od najgorih, najpatetičnijih stvari koje čovek može ispoljavati. Mnjenja sam da overlyfriendly osobama ne treba verovati. I toga se držim kao pravila od ranog detinjstva. I mada sam imao, pa, privilegiju upoznati ljude koji su poslovični izuzetak od pravila, ipak su samo izuzetak koji potvrđuje pravilo. I da, apsolutno je bolje sedeti kući sam, slušati neku dobru muziku, čitati neku dobru knjigu, ili čak gledati neku valjanju seriju ili film - uz čašu nekog dobro single malt whisk(e)ya, recimo - nego protraćiti vreme u društvu ljudi koji vam, ultimativno, ne prijaju.
Apsolutno postoji pozitivna korelacija između, ah, sklonosti kao osamljivanju, i visoke inteligencije.
@VP, 18. decembar 2021 14:28
"Bio sam posle razvoda sa 3 izuzetno fine žene, kada dodje vreme da se upoznajemo sa rodbinom i prijateljima onog drugog u meni se ugasi bilo kakva želja."
Imao sam tu sreću da prilično uspešno izbegnem, i izbegavam tu prevaziđenu instituciju zvanu brak, i posledično razvod - mada, ako se ikada odlučim stupiti u brak, to će verovatno biti s clijem da se u što kraćem roku razvedem; recimo da bi to bila weird bucket list stavka - tako da ne mogu govoriti iz tog ugla, no to što ste napisali na temu upoznavanja rodbine i prijatelja significant other, te kako to gasi svaku želju, je apsolutno istina. Jedno od najgorih životnih iskustava, i jedno od onih koje deluju razarajuće na veze.
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
(Sasa, 18. decembar 2021 17:19)Za nekog ko je clan mense lose lazes ako me razumes. hahah
(Aleksej, 18. decembar 2021 18:00)
obojica ste clanovi mense kao sto sam ja hodao po.mesecu...if you understand ???
E sad ovi koji nikog nemaju jer ne vole nikog, i jer njih niko ne može da voli, misle da je to zato što su pametni. A sede kući usamljeni, depresivni i jadni. Ovo o inteligenciji može da važi samo ako ste prezauzeti životom pa ne uspevate uključiti u svoje vreme druge ljude. Znači, ako ste svakodnevno toliko zaokupljeni svojim poslom, radom, radom na sebi, unapređivanjem, nadograđivanjem, e tada spadate u ove inteligentne. A ne kad ne podnosite nikog osim sebe i smeta vam sve na svetu. Niste pametni.
Postoje dva razloga zasto je neko usamljen: strah od ljudi iz psihopatoloskih razloga ( lazna prijateljstva, depresija, previsoko misljenje o sebi, i dr psihicki problemi), i drugi razlog je preferiranje usamljenickog zivota. Covek je drustveno bice, i kao takav je sklon druzenju. Zakljucak je da ko ne voli ljude, ne voli ni sebe i usamljenost nije dobra, ma iz kog razloga da se izrodila. Ljudi, druzite se i uzivajte u zivotu.
Samo vi tesite otudjene ovakvim tekstovima. Pogledajte na sta lice medjuljudski odnosi trenutno... katastrofa. Za sve je kriv posrnuli kapitalizam. Neko je vec pomenuo u komentarima i u pravu je, nisu to natprosecno inteligentni vec natprosecno depresivni ljudi nazalost. I nisu oni krivi zbog toga vec sistem u kojem zivimo.
Aristotel reče svojim učenicima:"Dragi moji prijatelji, znajte da na na svetu ne postoji prijatelj". Pitagora je umro od gladi iako je imao mnoštvo "prijatelja". Eto davnašnje potvrde o neskladu vrhunske inteligencije i broja istinskih prijatelja.
Ako je po ovome, moj sin je budući Tesla 😂🤣😂🤣. Još od vrtića nije voleo da se igra ni sa kim. Izbegava drugu decu maksimalno. Ljubazan je i lepo vaspitan i nikad se nije potukao ili posvađao sa drugim detetom. Rado deli igračke i dobre je naravi ali drugara ni jednog nema. Druga deca ga ne interesuju uopšte.
..."Druzenje sa prijateljima jeste potrebno i vazno, ali samo sa pravim prijateljima i samo ponekad."
Znači, ti se sa prijateljima viđaš kada ti je potrebno? Pa, oni baš imaju pravog prijatelja u tebi. Ništa onda, ti uživaj u samom sebi, pa kad ti nešto zatreba ti ih pozovi. :)
Niko te ne voli hahahah hahahaha hahaah
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:35)
Aleksej, jebem mrtvu mater i tebi i fukari koja je objavila tvoj besmisleni komentar!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
(zumbaba, 18. decembar 2021 12:21)Pravo u centar hahahahah pronasao si se hahaha
Je l' Cane Partibrejkers nešto pogrešio kad je napisao - najbolje se putuje kada putuješ sam...
(Miloš Ilić, 18. decembar 2021 16:30)
Obiđite zemlju pešice sa dva do pet drugara uzduž i popreko na jedno mesec dana pa ćete se uveriti da jako mnogo greši. Takve doživljaje ćete uvek pamtiti.
Kad izgubimo roditelje, ostajemo sami. Bar sto se prijatelja tice.
Sa zenom/muzevima smo najcese “samo” bracni drugovi, sa decom je ljubav i prijateljovanje jednosmerno…
Narocito gledam na decu. Ne ocekujem mnogo od njih. Bar sto se paznje tice. Jer ni ja nisam gledao svoje roditelje. Navikao sam da dobijam, nista ili malo sam davao. Ono sto dajem je tehnicke prirode (idem po prodavnicama, razvozim po lekarima, dovodim dovodim unucice…)
Tako sa ni ja necu imati tih ocekivanja i razocaranja. Da su zivi i zdravi, zive hriscanskim zivotom koliko mogu, pa to je vec sreca.
Mozda je to i prirodno. (da ne krivim odgoj i vaspitanje)
Sto se tice samoce, toliko toga je napisano u literaturi, naravno, u korist samoce.
Zanimljivo je da onaj ko ne moze sam s sobom, covek bez duha, trazi drustvo, a kad nema ni drustva, onda je dobra i muzika ili tv u pozadini… samo da nesto talasa. Jer covek bez duha je covek bez misli, analize, sinteze… To se vidi i kod besposlenog coveka koji kad sedi on mora da, npr, daje takt prstima… ili kako god sebe zabavi.
kako su dosli do veze izmedju usamljenosti i inteligencije ... samo su zakljucila da oni koji su radije sami su takvi jer su posveceni nekom svom cilju, ali kakve to veze ima sa inteligencijom? ... ali ima jedna dobra stvar nadjamo se da ce posle citanja ovog teksta svi oni nabedjeno inteligentni da s e povuku u osamu i ne smaraju narod oko sebe
neko je vec pomenuo,ali opet da naglasim...na kvalitet zivota najvise utice quality of your RELATIONSHIPS...ljudi moji, nije sramota biti sam i reci da to tesko pada, a ne izmisljati price o tome kako su svi smaraci. Nadjite ljude koji vam odgovaraju i uzivacete u drustvu. Ne kazem da je lako, pogotovo sto smo stariji, ali nije ni nemoguce...kao sto kaze John Lennon "Count your age by friends, not years. Count your life by smiles, not tears."
Ona engleska izreka misery seeks company važi za određen procenat ljudi,kao i ona druga engleska the more the merrier koje opet zavise od trenutnih okolnosti,raspoloženja itd. za mene inače je ona stara dobra takođe eng. a friend in need is a friend indeed...takvog JEDNOG prijatelja ne mogu svi ti sa društvenih mreža i onakvih kvazi prijatelja ko iz one pesme best friends and moneyI lost them all da zamene..tako da meni je svakako loneliness seems to be happiness
Ona engleska izreka misery seeks company važi za određen procenat ljudi,kao i ona druga engleska the more the merrier koje opet zavise od trenutnih okolnosti,raspoloženja itd. za mene inače je ona stara dobra takođe eng. a friend in need is a friend indeed...takvog JEDNOG prijatelja ne mogu svi ti sa društvenih mreža i onakvih kvazi prijatelja ko iz one pesme best friends and moneyI lost them all da zamene..tako da meni je svakako loneliness seems to be happiness
(Daniel, 18. decembar 2021 22:37)
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
(Sasa, 18. decembar 2021 17:19)Za nekog ko je clan mense lose lazes ako me razumes. hahah
Uglavnom, ne mogu da podnesem ljude uživo... Zanimljivi su mi komentari... Izdvojio bih one koji jasno označavaju suštinu isto kao i drugi koje nisam naveo.
idio – Depresija, kao bolest ne postoji. To je laž. Svi se ponekad osećamo loše. Treba obratiti pažnju na ishranu, stres sada u svojoj okolini i prošlosti...;
dexter-lab – Čovek razume :);
dtegaq62 – Nikako. Nego ste produhovljeni i nije Vam važan besmisao. Ali moraćete izgleda vremenom da skočite u mrak...
Dr Mr – Tačno;
Eto – Ko Vas druže sprečava da znate?;
lion – "Nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno", reče neko...;
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
(Sasa, 18. decembar 2021 17:19)hahahahahahah
Dragan - To je zato što ste moralno nadmoćan čovek. Bolji čovek od mene... Psihologija je antinauka. Ne mogu drugovi da ponove nijedan opit - isti sa istim ishodima. Psihijatrija je isto antinauka. Samo... razgovarati sa ljudima - pobogu...
Ja imam svoja 4 prijatelja i to mi je sasvim dovoljno. Iskreno gledam da izbjegavam uopšte upoznavanje sa novim ljudima. Sve mi je to naporno.
(Dado, 18. decembar 2021 10:21)To ti i nisu pravi prijatelji pricaju ti iza ledja. haha
U mom slučaju znaci da sam otkacio sve lazne prijatelje za koje znam da cim im okrenem ledja ogovaraju i kojima sam dobar samo kad treba da se pomogne.Bolje i sam provoditi vreme nego sa losim ljudima samo da bi bio u nekom društvu.
(Aleksandar, 18. decembar 2021 10:26)Niko te ne voli hahahah hahahaha hahaah
Postoje dva razloga zasto je neko usamljen: strah od ljudi iz psihopatoloskih razloga ( lazna prijateljstva, depresija, previsoko misljenje o sebi, i dr psihicki problemi), i drugi razlog je preferiranje usamljenickog zivota. Covek je drustveno bice, i kao takav je sklon druzenju. Zakljucak je da ko ne voli ljude, ne voli ni sebe i usamljenost nije dobra, ma iz kog razloga da se izrodila. Ljudi, druzite se i uzivajte u zivotu.
Samo vi tesite otudjene ovakvim tekstovima. Pogledajte na sta lice medjuljudski odnosi trenutno... katastrofa. Za sve je kriv posrnuli kapitalizam. Neko je vec pomenuo u komentarima i u pravu je, nisu to natprosecno inteligentni vec natprosecno depresivni ljudi nazalost. I nisu oni krivi zbog toga vec sistem u kojem zivimo.
Ja imam svoja 4 prijatelja i to mi je sasvim dovoljno. Iskreno gledam da izbjegavam uopšte upoznavanje sa novim ljudima. Sve mi je to naporno.
(Dado, 18. decembar 2021 10:21)To ti i nisu pravi prijatelji pricaju ti iza ledja. haha
E sad ovi koji nikog nemaju jer ne vole nikog, i jer njih niko ne može da voli, misle da je to zato što su pametni. A sede kući usamljeni, depresivni i jadni. Ovo o inteligenciji može da važi samo ako ste prezauzeti životom pa ne uspevate uključiti u svoje vreme druge ljude. Znači, ako ste svakodnevno toliko zaokupljeni svojim poslom, radom, radom na sebi, unapređivanjem, nadograđivanjem, e tada spadate u ove inteligentne. A ne kad ne podnosite nikog osim sebe i smeta vam sve na svetu. Niste pametni.
Ja sam bio jaaaaaaaaako društven, hiljade poznanika, pa sam se totalno prešaltovao da se samo s porodicom viđam i s par prijatelja. I sad mi nedostaju druženja, vratio bih se ponovo u vreme kada sam mnogo ljudi upoznavao, bio sam tad srećniji, čini mi se
Niko te ne voli hahahah hahahaha hahaah
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:35)
Aleksej, jebem mrtvu mater i tebi i fukari koja je objavila tvoj besmisleni komentar!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
(zumbaba, 18. decembar 2021 12:21)Pravo u centar hahahahah pronasao si se hahaha
Ranije sam moljakao sve redom da izadjemo, da se druzimo jer su svi u fazonu da im treba neko ko ce da ih pokrene i uvek se sve svodilo na mene. Sad sam se ozenio, dobio dete, i nemam nameru da nekog molim za bilo sta, niti ko zove, niti se ko kome javlja, niko se vise ni sakim ne druzi. Da budem iskren laknulo mi jer vise ne moram da budem dezurna budala. A ja iako vise nisam sam i dalje mogu da izadjem, da se vidis s kim hocu, ali ne pada mi na pamet da ih ponovo moljakam, oni svi i dalje zive istim zivotima, svi preko 35+ niko ni kuceta ni maceta, da su bar u vezama i braku pa da ih razumem, ovako mi nikad nece biti jasno.
..."Druzenje sa prijateljima jeste potrebno i vazno, ali samo sa pravim prijateljima i samo ponekad."
Znači, ti se sa prijateljima viđaš kada ti je potrebno? Pa, oni baš imaju pravog prijatelja u tebi. Ništa onda, ti uživaj u samom sebi, pa kad ti nešto zatreba ti ih pozovi. :)
Uglavnom, ne mogu da podnesem ljude uživo... Zanimljivi su mi komentari... Izdvojio bih one koji jasno označavaju suštinu isto kao i drugi koje nisam naveo.
idio – Depresija, kao bolest ne postoji. To je laž. Svi se ponekad osećamo loše. Treba obratiti pažnju na ishranu, stres sada u svojoj okolini i prošlosti...;
dexter-lab – Čovek razume :);
dtegaq62 – Nikako. Nego ste produhovljeni i nije Vam važan besmisao. Ali moraćete izgleda vremenom da skočite u mrak...
Dr Mr – Tačno;
Eto – Ko Vas druže sprečava da znate?;
lion – "Nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno", reče neko...;
Najveca kazna u našoj civilizaciji je zatvor,dakle izolacija od drugih ljudi,a najveca kazna u zatvoru je samica.
Po nekim komentarima ovde samica bi trebala biti nagrada.
znam ljude koji ne mogu sekundu da podnesu da ostanu sami, u prevozu telefoniraju, a kuci ne smeju da sede sami jer se boje svojih misli samoce nerada cega vec.. a znam i one kojima ne treba niko sve izbegavaju i dovoljan im je partner…
ni jedni ni drugi mi nisu normalni
U mom slučaju znaci da sam otkacio sve lazne prijatelje za koje znam da cim im okrenem ledja ogovaraju i kojima sam dobar samo kad treba da se pomogne.Bolje i sam provoditi vreme nego sa losim ljudima samo da bi bio u nekom društvu.
(Aleksandar, 18. decembar 2021 10:26)
Niko te ne voli hahahah hahahaha hahaah
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:35)
Aleksej, jebem mrtvu mater i tebi i fukari koja je objavila tvoj besmisleni komentar!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
(Sasa, 18. decembar 2021 17:19)hahahahahahah
Prijateljstvo moze da postoji samo medju decom dok su mali. Ostale ljude cvrsto povezuje uglavnom interes i nista vise. U nekim slucajevima donekle mogu da funkcionisu iskljucivo rodbinske veze. Sve ostalo je efemerno.
U ovim komentarim ima materijala za bar tri doktorske disertacije iz psihologije.
I ne,nije zdravo biti mnogo sam,to je psihologija kao nauka odavno potvrdila.Povremeno je poželjno,ali često ne.To da samoća prija,to je zavaravanje,iza toga se uvek kriju neki strahovi.Nekad su oni toliko duboko da osoba nije ni svesna da ih ima pa umišlja da se lepo oseća kad je sama.
Kad se čovek osami da bi radio ili učio ,sabrao misli ili meditirao,to je ok.Ali ako ste sami a blejite,gledate tv ili ste satima na yt,fb ili surfujete bez ikakvog cilja onda definitivno imate problem.
Ceo zivot sam bio "sam". Iskreno, mojom voljom, zato sto me uzasava gubljenje vremena na fudbalskim utakmicama, kafenisanjima, pristancima na razne stvari da bih se dopao drustvu (sport, rostiljanje, drustvene igre, kucne zurke,...) i mnogim drugim stvarima. Druzenje je jako tanko. Dovoljna je jedna pogresna rec ili jedan pogresan trenutak, pa da i najjace drugarstvo pukne. Mnogi su tako proveli mladost u druzenju i izlascima, i dozvolili sebi da sa 30 godina nemaju nista (ustedjevinu, stan, nekretninu, biznis), zive od uspomena i prica kako se nekad zivelo, cak i sa 35 su potpuno nezreli. Prosto odbijaju da odrastu.
Svoju mladost sam proveo u ucenju, usavrsavanju i postizanju rezultata. Mnogo sam ozbiljniji i odgovorniji od njih, svestan tezine svake svoje reci i donesene odluke, sistematicniji u radu, razmisljanju i mnogo kreativniji. Poznajem jos par osoba koje razmisljaju kao ja, i matrica ponasanja je prilicno ista.
Mozda je i moje misljeje pogresno, ali ja uzivam u svojoj samoci i miru. Posledice takvog razmisljanja su jaci ego i stalni osecaj usamljenosti i izolovanosti od svih. Tesko je kad svakodnevno slusas kolege sta su radili i kako su se provodili, a ti samo cutis.
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
(Sasa, 18. decembar 2021 17:19)Za nekog ko je clan mense lose lazes ako me razumes. hahah
Je l' Cane Partibrejkers nešto pogrešio kad je napisao - najbolje se putuje kada putuješ sam...
(Miloš Ilić, 18. decembar 2021 16:30)
Obiđite zemlju pešice sa dva do pet drugara uzduž i popreko na jedno mesec dana pa ćete se uveriti da jako mnogo greši. Takve doživljaje ćete uvek pamtiti.
Nove tehnologije doprinose otudjenju.
Potreba za osamljivanjem je normalna - svakom treba neko vreme i neki prostor u kojem bi se osamio.
Ali ubedjivanje ljudi da su "izuzetni" zato što podležu trendovima je jako štetno.
Čovek je drustveno bice.
Gomila osobenjaka je lako podlozna manipulaciji bilo koje vtste.
Sam sa sobom u lošem si društvu ,čak i kada si "najbolji čovek na svetu".
Treba se družiti,negovati odnose sa ljudima.
Kako nam je potrebna samoca tako nam treba i druženje.
Priča kako čoveku nije više potreban drug,prijatelj,saborac u borbi sa životom jer,zaboga nema tigrova i lavova i opasnosti su bajka.
Izazovi su samo drugačiji a solidarnost ,empstija se razvijaju kroz druženje.
Velika je nesreća ne moći biti sam.
A potreba da se bude delom grupe, i to po svaku cenu, je jedna od najgorih, najpatetičnijih stvari koje čovek može ispoljavati. Mnjenja sam da overlyfriendly osobama ne treba verovati. I toga se držim kao pravila od ranog detinjstva. I mada sam imao, pa, privilegiju upoznati ljude koji su poslovični izuzetak od pravila, ipak su samo izuzetak koji potvrđuje pravilo. I da, apsolutno je bolje sedeti kući sam, slušati neku dobru muziku, čitati neku dobru knjigu, ili čak gledati neku valjanju seriju ili film - uz čašu nekog dobro single malt whisk(e)ya, recimo - nego protraćiti vreme u društvu ljudi koji vam, ultimativno, ne prijaju.
Apsolutno postoji pozitivna korelacija između, ah, sklonosti kao osamljivanju, i visoke inteligencije.
@VP, 18. decembar 2021 14:28
"Bio sam posle razvoda sa 3 izuzetno fine žene, kada dodje vreme da se upoznajemo sa rodbinom i prijateljima onog drugog u meni se ugasi bilo kakva želja."
Imao sam tu sreću da prilično uspešno izbegnem, i izbegavam tu prevaziđenu instituciju zvanu brak, i posledično razvod - mada, ako se ikada odlučim stupiti u brak, to će verovatno biti s clijem da se u što kraćem roku razvedem; recimo da bi to bila weird bucket list stavka - tako da ne mogu govoriti iz tog ugla, no to što ste napisali na temu upoznavanja rodbine i prijatelja significant other, te kako to gasi svaku želju, je apsolutno istina. Jedno od najgorih životnih iskustava, i jedno od onih koje deluju razarajuće na veze.
kako su dosli do veze izmedju usamljenosti i inteligencije ... samo su zakljucila da oni koji su radije sami su takvi jer su posveceni nekom svom cilju, ali kakve to veze ima sa inteligencijom? ... ali ima jedna dobra stvar nadjamo se da ce posle citanja ovog teksta svi oni nabedjeno inteligentni da s e povuku u osamu i ne smaraju narod oko sebe
Srbi puno polažu na prijateljstvo i društveni život. Po ovome izgleda da je tačan onaj infografik po kojem Srbi imaju jedan od najnižih koeficijenata inteligencije u Evropi. Mada tome dovoljno svedoči i činjenica da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
"To je uglavnom depresija a ne povišen IQ.
(idio..., 18. decembar 2021 10:26)"
---------------------
Ne znam da li je povisen IQ ili ne, ali u mom slucaju depresija nije sigurno.
Osecam se jako smireno i spokojno, samo sto mi vise prija da vreme provedem uz dobru knjigu ili rad na nekom projektu, hobiju i sl., nego da ispijam pice u lokalnom kaficu i trabunjam o bezveznim stvarima.
Druzenje sa prijateljima jeste potrebno i vazno, ali samo sa pravim prijateljima i samo ponekad.
Dragan - To je zato što ste moralno nadmoćan čovek. Bolji čovek od mene... Psihologija je antinauka. Ne mogu drugovi da ponove nijedan opit - isti sa istim ishodima. Psihijatrija je isto antinauka. Samo... razgovarati sa ljudima - pobogu...
Ona engleska izreka misery seeks company važi za određen procenat ljudi,kao i ona druga engleska the more the merrier koje opet zavise od trenutnih okolnosti,raspoloženja itd. za mene inače je ona stara dobra takođe eng. a friend in need is a friend indeed...takvog JEDNOG prijatelja ne mogu svi ti sa društvenih mreža i onakvih kvazi prijatelja ko iz one pesme best friends and moneyI lost them all da zamene..tako da meni je svakako loneliness seems to be happiness
Za bradu- kakav si ti covek kad za ljude koji nisu u braku kazes da nemaju ni kuceta ni mačeta, ne zaboravi onu staru: dabogda imao pa nemao. To ti zelim od srca🤗
Za bradu- kakav si ti covek kad za ljude koji nisu u braku kazes da nemaju ni kuceta ni mačeta, ne zaboravi onu staru: dabogda imao pa nemao. To ti zelim od srca🤗
Stari, dobri, prijatelj= osoba za alibi za svaleraciju, osoba da ti plati veceru, osoba da ti pozajmi pare, osoba da ti majstorise po kuci u svom domenu, osoba da ti popuni dosadu, osoba da joj istreses svoju muku, a prevrces ocima na njenu, osoba da ti pricuva dete, osoba da preko nje utices na nekog treceg, osoba da te vadi iz frke svake vrste, osoba da si podizes ego ili zarozano samopouzdanje, da ti drzi strah, da te vozi kuci kad popijes... Za uzvrat joj kao pljasnes kompliment i kao divis se sposobnostima i kao zoves na slavu, krilca i tako to.
Hvala, ne.
Samo izuzetni poznanici sa kojima zaista bez opterecenja porazgovaram, opusteno s vremena na vreme. Muka mi je od prebliskih i prebitnih manipulatora.
Mensin test sam prosao iz prvog puta i ostvario rezultat koji postize jedan procenat populacije samo. Volim da budem sam i ujedno se povremeno osecam usamljenim. Verovatno zato sto sam izgubio zenu koju volim. Ostali ljudi mi nisu potrebni.
(Sasa, 18. decembar 2021 17:19)Za nekog ko je clan mense lose lazes ako me razumes. hahah
(Aleksej, 18. decembar 2021 18:00)
obojica ste clanovi mense kao sto sam ja hodao po.mesecu...if you understand ???
O boze sta je komentara sa pozitivnim stavom o temi!?
Ljudi su do skoro bili socijalna bića, al izgleda da "socijalne" mreže i mediji se žestoko trude da to ubiju u ljudima.
Taj sam. Kada korona ne bi ubijala ljude, bilo bi to nesto najbolje sto se desilo covecanstvu u zadnjih 1000 godina.
Ja se u poslednje dve godine odmorih kao nikada do sada. Nema forsiranih izlazaka, gusenja po kafanama, kucnim sedeljkama i vecerinkama sa “prijateljima”, odvratnih decijih rodjendana…
Још увек си ти "гуштер" у том браку. Доћи ће тренутак у животу када ћеш постати "џомба" и променити мишљење. Тада ћеш поново вући за рукав људе да се виђате, јер нећеш моћи да поднесеш више звоцање и проблеме код куће. Само полако.
Samo bogat čovek (rešeno stambeno pitanje) ili glup i površan može sebi da priušti blejanje sa drugim blejačima. Danas kad se užasno brzo živi svaki trenutak je bitan za odrađivanje životne robije, a treba ostati zdrav, naspavan i informisan.
Srbi puno polažu na prijateljstvo i društveni život. Po ovome izgleda da je tačan onaj infografik po kojem Srbi imaju jedan od najnižih koeficijenata inteligencije u Evropi. Mada tome dovoljno svedoči i činjenica da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
(Incelman, 18. decembar 2021 17:56)
neko je vec pomenuo,ali opet da naglasim...na kvalitet zivota najvise utice quality of your RELATIONSHIPS...ljudi moji, nije sramota biti sam i reci da to tesko pada, a ne izmisljati price o tome kako su svi smaraci. Nadjite ljude koji vam odgovaraju i uzivacete u drustvu. Ne kazem da je lako, pogotovo sto smo stariji, ali nije ni nemoguce...kao sto kaze John Lennon "Count your age by friends, not years. Count your life by smiles, not tears."
Sve u svoje vreme, kao mlad sam imao veliko drustvo, voleo sam da izlazim,zurke, putavanja, smatrao sam to ako imas vise prijatelja to si bogatiji i srecniji. Vremenom , sada imam 43 godina, uzivam sa svojom porodicom,svakoslobodno vreme provedemo zajedno, cak ne koristim ama bas nijednu drustvenu mrezu, tek tu smatram da je to gubljenje vremena i price kada cujem kako neko ima preko 1000 prijatelja su mi cak simpaticne i smesne. Oslonac i srecu sam ipak pronasao u porodici , i nemam nikakvu potrebu da se druzim sa nekim pogotovo kada su ovako teska vremena,jer bi tako mogao samo da navucem neku negativu koja je i previse oko nas.
Od ove izolacije je došla do izražaja ona istina koji svi znaju da su 90% ljudi jebeni šupci. Tj sebični i bezobrazni. Jednostavno, savjet za glupe i naivne da tu činjenicu moraju uvijek imati na pameti ili će ih stoka pogaziti. A družiti se mora da se ne bi dobila anksioznost i sociofobija.
Da baš sam od takvih koji bi radije da sede u miru i tišini a toliko sam natprosečno inteligentan da me je lakše nasamariti nego dete od 3 godine. Glup i dobar sam i mrzim najviše što sam svestan toga .
Ne znam zašto prijateljst o mora biti "iskreno, duboko...". Imam 2 prijatelja koje bih zvao i svakoj i najgoroj situaciji i bili bi tu. Ostali kako koji: npr jedan je intelligentan, duhovit, ali jako prepotentan i egoistita. Za kafu mesečno mi je super, sve preko toga me smara. Imam jos 2 - 3 "drugara" sa kojima ponekad izdajem, veseljaci za kafanu dušu dali, ali nitcim se poveravam, niti sa njima bilo šta radim, prodali bi me za sekund. Uglavnom namestio sam sebi život kako mi odgovara, ništa od nikog ne očekujem, dajem kome treba koliko mogu a da ne osetim, važi i za novac i za osećanja i za vreme.
Ne znam da li je natprosečna inteligencija ili ne...ali je definitivno mir i mogućnost rada na sebi. Međutim, ta mudrost i potreba dođe u malo zrelijim godinama. Nije zdravo da se deca ili adolescenti osamljuju i nemaju prijatelje.Kako odrastamo, broj prijatelja se smanjuje. Poznajem više osoba u 40-im koje imaju mnogo 'prijatelja', zapravo nijednog. Trče na sve strane, da sa svima budu dobri, sve površno. Zapravo se iza svega toga krije njihova hiperaktivnost, nedostatak pažnje. Čovek koji ne ume i ne voli da bude sam, ima veliki problem.
(Talibanka, 18. decembar 2021 12:37)
Ako ne mozes da podneses da budes sam, u losem si drustvu.
I prijatelji a i žene su uvek tu iz nekog interesa, ne nužno materijalnog - na primer, manje sposobni bi voleli da od tebe nešto nauče, manje atraktivni da budu viđeni sa tobom od strane drugih žena, smatrajući da tako podižu sebi socijalni rejting itd. A ima i čisto materijalnih pobuda - kad “prijatelj” počne da te titra intenzivno par meseci da bi u petom mesecu usledilo pitanje o masnoj pozajmici kao da ti traži olovku na zajam. Kad se osvrnem iza sebe, sve sam u zivotu morao sam, niti jedan prijatelj mi nije pomogao ni za šta - i srećan sam što je tako. Nekome je potreban prijatelj da ne sedi sam u kafiću, ja nemam taj problem, sednem sam kad mi se sedi. Sve ok.
Savetujem svima da pogledaju kratak snimak Ted talk na YouTube- What makes a good life. Da pojasnim, kroz 70ak godina su pratili živote dve grupe ljudi i našli su jedan jedini recept za zdrav, dobar i dugoročan život. To je: Kvalitetan odnos sa ljudima. Ni posao, uspeh, moć, novac, slava. Ljudi koji su imali dobar i zdrav odnos sa dragim ljudima su živeli duže, bili zdraviji i generalno srećniji. Pogledajte.
Ne, nisam natprosecno inteligentan, niti koristim to vreme kad sam sam za nesto pametno, produktivno…Jednostavno se opustenije i sigurnije osecam kad nema nikog u blizini…
Teska borba se vodi kod mene.Realno covek jeste drustveno bice, ali ja najvise volim da sam sam. Opet, nedostaju vam voljene osobe a njih ne mozete iskljucivati kada vama dune. Sto sam stariji, sve vise uzivam u samoci, svojim ritualima i miru. Evo sad cekam da krenem da obavim neke stvari i kucni mir bez igde ikoga mi se cini kao najlepsa stvar na svetu. Oduvek sam bio takav, nikada se nisam uklapao u drustvo. Cim se pomesam sa ljudima,osecam se glupo, kao da gubim vreme, nemir neki udje u mene i samo zelim da pobegnem jel sve sto pricaju se cini glupo i problematicno. Neskromno cu reci da sebe smatram inteligentnim. To se vremenom dokazalo i kroz to sto sa minimum rada i napora, od kuce zaradjujem mnogo novca za nase uslove. Zapravo i ne radim skoro nista. Ovo mi ostavlja vremena za jos samoce, pa tako najvise uzivam kada je noc i sve je mirno i znam da vecina spava. Neverovatno je kako mi tada raste rapsolozenje i zelja za zivotom i da sve sto duze potraje. Dolaskom jutra, kada narod krene da mrda, mene uzas neki obuzme i nemir.Ne radim inace nista posebno, npr slusam TED predavanja, citam sta me zanima, gledam filmove i serije, izadjem da se setam sam po gradu, sednem u kola da slusam ambijentalnu muziku i vozikam se bez cilja i iskreno uzivam u tim stvarima. Svako mesanje ljudi me uznemiri, osecam kao da mi smetaju i onemogucavaju da napredujem ili uzivam. Videcu uskoro da posetim nekog psihijatra, svestan sam da takva izolacija nije normalna
Verobatno tu ima i deresije ali u mom slučaju ja prosto osećam neki spokoj, mir kad sam sam. Nisam stručnjak da bih mogao objadniti zašto je to tako. Nisam nesrećan, nisam depresivan. Prosto sam srećan sam.
Koliko ljudi ne shvataju ovaj tekst, sto znaci da je stvarno tacan.Samo ko je zaista osetio taj lep osecaj kad si sam sa svojim mislima i nesto radis sto ti prija.Ne postoji bolja terapija za mene, kad sam nervozan.Kad god pocnem da se druzim uvek se osecam nekako prazno neispunjeno.Nema to veze sa depresijom ili to da ne zelite da se druzite jer nemate prave prijatelje, ne radi se o tome.Jednostavno prelep osecaj kad ste sami, depresija je nesto sasvim drugo.Ko depresiju on se oseca lose kad je sam, a neki ljudi se osecaju lepo kad su sami, kako to ne shvatate.Kao sto nekom prija da je u drustvu, tako nekom prija samoca.Nisam mozda super inetligentan ali obozavam samocu.Cuvena recenica Sopenhauera glasi:Ako vidite coveka koji voli samocu, to je covek velikih mogucnosti.
Samo vi tesite otudjene ovakvim tekstovima. Pogledajte na sta lice medjuljudski odnosi trenutno... katastrofa. Za sve je kriv posrnuli kapitalizam. Neko je vec pomenuo u komentarima i u pravu je, nisu to natprosecno inteligentni vec natprosecno depresivni ljudi nazalost. I nisu oni krivi zbog toga vec sistem u kojem zivimo.
(Vf, 18. decembar 2021 12:17)
Ma u moje vreme svi smo se voleli,svi smo se družili,bratstvo i jedinstvo a onda smo preko noci rešili da jedni drugima povadimo oči.
Visoko inteligentni ljudi se bave idejama, njih svakodnevni zivot ne zanima. Provode dane istrazujuci, uceci, radeci na sebi, zato im niko nije ni potreban jer uzivaju baveci se stvarima koje njih zanimaju. Oni su srecni samo sa sebi slicnima, ostali ljudi ih sputavaju i dosadni su im. Ko poznaje ovakve ljude ili je i sam takav, razumece o cemu pricam.
Najteže mi je kad nekog moram da slušam šta govori a to što govori me ne zanima ni najmanje. Samovanje je za mene KISEONIK. Tada punim baterije a trošim ih na svet u kome sam prinuđen da učestvujem.
Ako je po ovome, moj sin je budući Tesla 😂🤣😂🤣. Još od vrtića nije voleo da se igra ni sa kim. Izbegava drugu decu maksimalno. Ljubazan je i lepo vaspitan i nikad se nije potukao ili posvađao sa drugim detetom. Rado deli igračke i dobre je naravi ali drugara ni jednog nema. Druga deca ga ne interesuju uopšte.
To je uglavnom depresija a ne povišen IQ.
(idio..., 18. decembar 2021 10:26)
Baš nedelujem sebi depresivno. Čak šta više super mi je jer vreme ispunjavam stvarima koje volim. Porodica,razni hobiji i negubim vreme na tuđe gluposti.
Imam prijatelja iz detinjstva i to je to. Nekada se sporeckamo ali se brzo pomirimo jer smo stvarno jedna dusa. Mnogo puta se desavalo da krenemo jedan kod drugoga u isto vreme pa se nadjemo negde na pola puta ili se nazovemo u isto vreme..
Skoro sam sredjivao stan, bacao šta mi baš ne treba. Naletim na imenik (ja sam titov pionir, telefoni bili na točkić - brojčanik pa smo brojeve tel pisali u imenik). nije me mrzelo da brojim : 572 broja prijatelji iz škole kraja i prijatelji prijatelja. Svaki telefon je po nekoliko puta okrenut, a uže društvo je bilo nas 20ak od osnovne do par godina posle srednje. U ovom androidu je tačno 1550 telefona a imam 2ipo prijatelja (jednom baš ne verujem 100%, ali uglavnom je i on tu kad treba). Razveden sam, nije baš bila neka drama msm nisam nesto povređen, ali evo i sada kao i obično imam gde, imam sa kim, ali najlepše mi kući samom. Ja bekrija, nikad nisam bio kući, non stop u gradu ili na putu, stalno neke akcije, izlasci.. Ne znam šta se desilo, ali pomalo sam se otuđio ličnim izborom. Imam dobar posao, ne moram svaki dan da idem, tako da mi se desi da po 2 - 3 dana uopšte ne izađem ni do prodavnice. Sta ti je nezahvalno biće, mogu puno, neću ništa, a neko kuka za 10% ovoga sto imam. Nisam nezadovoljan ni depresivan, prosto ovako mi odgovara. Bio sam posle razvoda sa 3 izuzetno fine žene, kada dodje vreme da se upoznajemo sa rodbinom i prijateljima onog drugog u meni se ugasi bilo kakva želja. Nije mi zivot bio lak, valjda sam se umorio od prevaranata, zgubidana, lezilebovića, pa mi i ovi kvalitetni opterećenje.
Ja sam po ovoj ,,studiji” debilcina i kad mogu da budem sam uzivam u zenskim adutima hahaha. Ozgleda da su ovi po ovoj studiji bas bistri.
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:31)
Treba tebe prostudirati a moja studija kaze da bi trebao da malo citas jer kaze se "zenkim atributima" a ne "zenskim adutima", tako da mozda je studija i u pravu.
Svako od nas je završio minimum srednju školu. Uzmite primer osnovne, išli ste sa 30 ljudi svaki dan jedno 5 do 6 sati sem vikenda i raspusta, a većina nas se i tada družila. Posle xy godina sa koliko ljudi ste u kontaktu i koliko njih "redovno" viđate? Ponavljam, 30 ljudi, svaki dan sem vikenda i raspusta osam godina.
U mom slučaju znaci da sam otkacio sve lazne prijatelje za koje znam da cim im okrenem ledja ogovaraju i kojima sam dobar samo kad treba da se pomogne.Bolje i sam provoditi vreme nego sa losim ljudima samo da bi bio u nekom društvu.
Imam jednu prijateljicu, iskreno se volimo i postujemo godinama, slicne smo...ostalo me ne zanima osim porodice deteta, nemam problem da sama pijem kafu, ljudi koji vape za nekim samo da bi se videlo mi nikad nisu bili jasni.
Imam dva prijatelj i prijateljicu sve troje vrlo bliski. Još jedna prijateljica jako jako bliska da naglasim nismo ljubavnici. Sve ostalo su neki poznanici kojih ima na stotine.
Imao sam davno mnogo više prijatelja. Vremenom, mnogi su se izmenili na razne strane, ja na moju, tako da nemamo više zajedničke teme. Materjalno smo postali različiti, pa je i to učinilo svoje. Onda okrenutost porodici i naslednicima, pa se nema ni vremena za stare prijatelje. Ko je ostao sam ne može da se nameće starim prijateljima koji nisu sami. Teško nalaze slične sebi, ili su odustali, pa svoj mir i zadovoljstvo nalaze sami u svojoj samoći i nekim samostalnim aktivnostima i vremenu.
Ne znam da li je natprosečna inteligencija ili ne...ali je definitivno mir i mogućnost rada na sebi. Međutim, ta mudrost i potreba dođe u malo zrelijim godinama. Nije zdravo da se deca ili adolescenti osamljuju i nemaju prijatelje.Kako odrastamo, broj prijatelja se smanjuje. Poznajem više osoba u 40-im koje imaju mnogo 'prijatelja', zapravo nijednog. Trče na sve strane, da sa svima budu dobri, sve površno. Zapravo se iza svega toga krije njihova hiperaktivnost, nedostatak pažnje. Čovek koji ne ume i ne voli da bude sam, ima veliki problem.
Ja bih nekako da se družim i odem s nekim na kafu ili šta god.. Ali vrlo brzo izgubim volju i skontam da ću pametnije utrošiti vreme kod kuće, pa makar i ne radila ništa. Nekad stvarno prija društvo i izlazak, ali to nije često.
Kad izgubimo roditelje, ostajemo sami. Bar sto se prijatelja tice.
Sa zenom/muzevima smo najcese “samo” bracni drugovi, sa decom je ljubav i prijateljovanje jednosmerno…
Narocito gledam na decu. Ne ocekujem mnogo od njih. Bar sto se paznje tice. Jer ni ja nisam gledao svoje roditelje. Navikao sam da dobijam, nista ili malo sam davao. Ono sto dajem je tehnicke prirode (idem po prodavnicama, razvozim po lekarima, dovodim dovodim unucice…)
Tako sa ni ja necu imati tih ocekivanja i razocaranja. Da su zivi i zdravi, zive hriscanskim zivotom koliko mogu, pa to je vec sreca.
Mozda je to i prirodno. (da ne krivim odgoj i vaspitanje)
Sto se tice samoce, toliko toga je napisano u literaturi, naravno, u korist samoce.
Zanimljivo je da onaj ko ne moze sam s sobom, covek bez duha, trazi drustvo, a kad nema ni drustva, onda je dobra i muzika ili tv u pozadini… samo da nesto talasa. Jer covek bez duha je covek bez misli, analize, sinteze… To se vidi i kod besposlenog coveka koji kad sedi on mora da, npr, daje takt prstima… ili kako god sebe zabavi.
Ona engleska izreka misery seeks company važi za određen procenat ljudi,kao i ona druga engleska the more the merrier koje opet zavise od trenutnih okolnosti,raspoloženja itd. za mene inače je ona stara dobra takođe eng. a friend in need is a friend indeed...takvog JEDNOG prijatelja ne mogu svi ti sa društvenih mreža i onakvih kvazi prijatelja ko iz one pesme best friends and moneyI lost them all da zamene..tako da meni je svakako loneliness seems to be happiness
(Daniel, 18. decembar 2021 22:37)
Nista mi od ovoga nije novo, znam to i osecam od kad znam za sebe. Da li sam natprosecno inteligentan ne znam, i nije mi ni vazno. Dovoljno sam inteligentan da mogu da uzivam u "samoci". Drustvo? Nema problema, ali dozirano. Srecniji sam bez.
To je uglavnom depresija a ne povišen IQ.
(idio..., 18. decembar 2021 10:26)
Mozda si i u pravu. Naucnici su odavno konstatovali, posle mnogobrojnih studija, da je depresija medju glupacima jako retka pojava... ma skoro da je nema. Na kraju su ustanovili da su glupi ljudi srecniji od inteligentih i veci optimisti.
Prijatelji,familija fore i fazoni.
Oni ce tri sata da ti pricaju o njihovim problemima na poslu,sa ženom,decom,roditeljima a ako ti spomeneš neki tvoj problem oni ce to da ti reše u trenutku.
Dve reci i rešen problem,sta se sekiraš.
I onda nastavljaju dalje da ti pricaju njihove muke.
Ili postoje ljudi koji toliko vole da pricaju o njihovom poslu ,bukvalno samo o tome pricaju a ako ti kroz razgovor spomenes svoj posao oni te bukvalno ne slusaju,jedva cekaju da zavrsis da oni nastave da trabunjaju.
Ako vidite da taj vaš prijatelj,rodjak ili ne znam šta ne želi da vas sasluša,reši vam problem u dve reci bežite od takvih.
Колико човек може да има пријатеља, не познаника или људи који попуњавају простор около.. Колико су наши преци имали, пре 100 и 1000 година?
Уживам кад се подесе прилике па седнем са неким мојим друштвом које знам ево већ две или три деценије, у међувремену уживам у самоћи, раду на својим плановима, жао ми је што немам своју породицу, то прижељкујем али се отегао рад на томе, скрасио сам се и уживам у томе. Кад сте близу 40 и ако сте покупили бар мало животне мудрости и реалности, знате како стоје ствари.
Nisam na drustvenim mrezama i ne planiram. Takvi prijatelji mi ne trebaju. Nekada sam imao puno pravih prijatelja (drugova), ali drustvo se u medjuvremenu osulo. Neki su se odselili, neki umrli, neki su me (ili sve nas u drustvu) razocarali i izdali, neki se propili... Ostala nas je sacica koji se jos uvek druzimo kada stignemo.
Znaci da sam shvatio da sam sam sebi dovoljan, cak i pored malog broja prijatelja koje imam. Siromasni u glavi nisu sami sebi dovoljni, pa traze zadovoljstvo u svetini.
Ja sam bio jaaaaaaaaako društven, hiljade poznanika, pa sam se totalno prešaltovao da se samo s porodicom viđam i s par prijatelja. I sad mi nedostaju druženja, vratio bih se ponovo u vreme kada sam mnogo ljudi upoznavao, bio sam tad srećniji, čini mi se
(NekiTamoInteligentni, 18. decembar 2021 11:34)
Ne nego si bio mladji.
Ja sam po ovoj ,,studiji” debilcina i kad mogu da budem sam uzivam u zenskim adutima hahaha. Ozgleda da su ovi po ovoj studiji bas bistri.
(Aleksej, 18. decembar 2021 11:31)
Nikakve studije nisu potrebne za tebe, dovoljno je da zineš da pokažeš kolika si debilčina.
Ja sam desetkovao broj ljudi s kojima se druzim. Ne mogu, ne prijaju mi svi zivi kao pre. Neki ljudi stvarno nisu odmakli od puberteta. Radije biram kvalitetan film.
Aristotel reče svojim učenicima:"Dragi moji prijatelji, znajte da na na svetu ne postoji prijatelj". Pitagora je umro od gladi iako je imao mnoštvo "prijatelja". Eto davnašnje potvrde o neskladu vrhunske inteligencije i broja istinskih prijatelja.
Imam 40 godina, i tamo negde oko 35 sam shvatio da treba da pravim razliku između poznanika i prijatelja. Tako u poslu imam poznanike i kolege, ali u životu prijatelje. Ne izolujem se, ali ima ljudi na koje želim da trošim više, i onih na koje trošim manje vremena. U današnje vreme, taj organizacioni pristup je zapravo jedini način da ostanete iole normalni i povezani sa ljudima koji vam znače.
Znaci ja sam postao "natprosečno inteligentan" u onom trenutku kad sam izgubio posao i ostao bez para.
(Mamer N'goj, 18. decembar 2021 11:14)
Ne, neeee, inteligencija ti je ostala ta koju si imao... Mozda si se samo sa pogresnim ljudima druzio? Znas da pacovi i misevi prvi iskacu u vodu sa broda koji tone.
Ko sto neko rece, velika je razlika između biti sam od usamljen. S obzirom na zivotne okolnosti i neke nemile događaje trenutno mi vise prija da se u tišini saberem da bih nastavila dalje.
Imam porodicu i jednog prijatelja koji bi mi pomogao i leša da se otarasim ako treba, kao i ja njemu. Dokazalo se to na par primera u toku našeg druženja od 20 godina (ne na sakrivanju leševa :D ) Sve ostalo su drugari i poznanici. Nekada mi prija da izlazim svuda i da se družim a nekada mi prija da budem potpuno sam. Ni jedan ekstrem nije dobar, ali neko moje iskustvo kaže da su daleko labilnije osobe koje imaju patološki strah od toga da ostanu sami pa to maskiraju 24-časovnim "zujanjem" svuda i sa svakim. Mnoooogo veći problem je plašiti se samoće nego društva. Opet kažem, svaka isključivost je loša, ali bolje biti sam nego u lošem društvu.
nemam nikakve prijatelje, niti slutim sta bi to moglo da bude,
imam neke nazovi poznanike koji verovatno ni sami sebe ne poznaju.
(sta to znaci?, 18. decembar 2021 13:00)
nesreco jedna, to znaci da za*ebavas ali si u pravu.
Bio sam finansijski korektan neko vreme. Ko god je od bliskih bio u problemu pomogao sam. Došlo vreme da finansije oslabe i tražim dugove nazad. Većinu nisam naplatio, a ono što jesam ponašali su se kao da im otimam njihovo, a ne da tražim svoje. Onda baš zaglibim i svima kojima sam ikad pozajmio iole ozbiljnije cifre (recimo bar 10ak ljudi) tražim šta bilo na zajam , nisam tada imao ni za račune, a prodavao sam stan pa bi se brzo vratilo. Ukupno sam skupio 0,00 eur. Sve ih lepo izbrisao iz imenika, žene od nekih su me zvale da se izvinjavaju jer im je puno značilo kada sam ja njima pozajmljivao, ali svi su izbrisani iz imenika, danas se eventualno kurtoazno javim, druženje ništa. Danas hvala nebesima sve kako treba 3 stvarno dobra i proverena prijatelja. Nije me zabolelo što mi niko nije dao pare, danas se teško zarađuje i neće niko rizikovati svoju stabilnost zbog mene i redu je da ne daju. Zabolelo je sto znaju da sam tada bio u ozbiljnom problemu i niko nikad nije pozvao da pita kako je, onako ljudski, prijateljski.
Moj slučaj: razočarana dovoljan broj puta, kad im trebas tu su, kad ti trebaju zauzeti su. Pored toga singl sam i kao takvoj, u srbiji je to dodatno "prokletstvo". U svakom slučaju usamljenost nije moj dobrovoljni izbor, a daleko od toga da uživam u njoj. Jednostavno, izgubila sam poverenje.
Danas se drugarstvo svelo na goli interes, cast izuzecima. Tako da kada nemas pare ili nisi na nekom polozaju, rapidno opada broj ljudi koji zele da se druze sa tobom i onda sta ces, sedi kuci.Mnogo volim da vidim ljude koji se druze, bez ikakvog interesa, ali to je danas sve redje.
Najpre emigracija, pa niz seludbi a posle neprekidni rad da bi se otplatio kredit za ultra preplaceni stan da imam gde da zivim, rad od kuće, neprekidno odseljavanje prijatelja zbog gubitka posla. Eto tih par sitnica pomazu da ne znas kako ti se komsija zove (ne doslovno, nadam se da me razumes)
ne volim da se družim ali ima i ona izreka, "No man is a island" tako da ono, ne treba preterivati, ali većina me smara, priča o nečemu što me ne interesuje, tako da nije do mene, imam volju, ali nemam želju da se smaram.. pustim muziku i uživam
@ fakturisano prijateljstvo
Tacno, nemam sta da dodam. Hocu bre da uzivam kad se vidim sa drugarima, da se zabavljam, kao deca kad smo bili, a ne samo da slusam jadikovanje, da im pomognem kad treba, ili da se hvatam za glavu svaki put kad krene prica o novcu, poslu, poredjenju koliko ko ima, odakle onom pare za onakvo letovanje ili onakav auto. Ne znamo vise da pricamo o obicnim stvarima, ne znamo da uzivamo u tim medjusobnim odnosima. A secam se ranije vidis se sa nekim , pa igrate sah ili karte ako vas je vise, pa se usput salite, malo popricate i vratite se kuci srecni i opusteni. Nema danas toga.
Obožavam da budem sama. Tokom osnovne i srednje skole bila sam jedna od najpopularnijih u skoli, isla sam svuda, druzila se sa svima, svima ugadjala itd. Tokom studija desio se neki "prebacaj" u meni i svela sam drustvo na minimum.Jednostavno,ljudi me jako iscrpe i nisam tip osobe koji bi ubijao vreme sa bilo kim. Ljudima sam obicno cudna, cak neki kazu i da sam mentalno obolela, jer kao nije normalno da neko voli da bude sam? Uopste me ne zanima. Sada sa 30 god imam 2 osobe sa kojima se druzim, ali ni njima 100% ne verujem, to mi je i vise nego dovoljno. Zavolela sam sebe, pomoglo mi je da se resim nekih svojih glupih kompleksa i osecam se bas mocno kad sam sama 😂
Tesko je to objasniti ko nece da razume. Nije isto druziti se samo da se to tako kaze ili da se druzite iskreno s nekim. Na zalost sve je manje iskrenih druzenja. Zato se mnogi povlace u samocu, dosta im je iskoriscavanja i lazi... Pozz
Moj najbolji drug je nažalost poginuo još dvoje sa kojima sam bio dobar su se preselili a oni preostali me se najčešće sete kada im nešto treba a to su uglavnom pare teško je naći pravog prijatelja.
Uvek sam voleo samocu a ovde je ljude sramota da budu sami. Nikada nisam razumeo zasto bi trebalo da me.bude sramota. Momenti kada se bez ometanja posvetim svojim mislima su mi pomogli da mnogo toga ispravno shvatim i na najbolji nacin razresim. Tako sam efikasniji i produktivniji nego u guzvi i buci. Nikome ne nanosim stetu i ne zelim zlo. Izuzetno volim ljude sa kojima mogu nesto produktivno da uradim i dogovorim se. Nisam mizantrop naprotiv, samo sam selektivan. Sa pametnima sve brzo zavrsim i lako se razumem ne treba nam puno vremena. Sa teskima ne zelim da gubim vreme.
mislim da nije fora da li vreme provodis sam vec na koji nacin provodis to vreme, ako si nadprosecno inteligentan sigurno nisi usamljen i smoren vec si um uposlio i nije ti dosadno...ali ako ti je dosadno onda vrv nije do inteligencije...
IMAGE SOURCE
142 Komentari
Sortiraj po: