Fudbal, Partizan i Momčilo Vukotić: Odlazak majstora i šmekera - preminuo legendarni igrač Partizana

Saučešće porodici i svim navijačima Partizana. Moca je LEGENDA i sećanje na njega uvek će živeti. Ja kao navijač ZVEZDE sa najdubljim poštovanjem izjavljujem sačešće celokupnoj CRNO BELOJ populaciji

..naklon i kapa dole, do zemlje⚽️

Легенда фудбала и надасве човек, без скандала, афера ... Вечни покој Великом Моци

Uvek ću pamtiti njegova majstorstva, njegove lucidne pasove i golove. Došao sam u Zagreb u oktobru 1982. poslom i otišao na derbi Dinamo (kao zvanični šampion sa Ćirom Blaževićem, "belim šalom") protiv Partizana (sa Milošem Milutinovićem, "plavom čigrom") kao autsajdera. Fantastična utakmica, navijanje neuporedivo sa današnjim, Partizan vodi 1:0 i 2:1, a Dinamo uvek do izjednačenja. Gledam utakmicu sa Zagrepčanima, navijačima Dinama. Najviše se plaše Vukotića, ali golove za Partizan daje mladi Mance. I onda kod 2:2, slobodan udarac za Partizan, kratko dodavanje za Vukotića, Zajec "izbačen" iz igre, gol u "rašlje" 3:2 za Partizan. Živković je povećao na 4:2, Dinamo smanjio na 4:3. Konačan rezultat, a posle utakmice na Borongaj kod starih prijatelja, gde sam prethodne godine odslužio JNA. Gledao sam i revanš u Beogradu, na Marakani (stadion JNA je pripreman za tradicionalni slet) tada je i odlučen šampionat Manceovim golom. Često sam ga sretao u nekadašnjem "Perperu", popričamo o starim, dobrim vremenima, našem Partizanu, setimo se i utakmice za opstanak protiv "đetića", bio je uvek spreman za šalu. Bila su to neka druga vremena, naša vremena. Sećam se i gledao sam 1:4 protiv Zvezde, 1:6 protiv Hajduka i titule u Ljubljani 1976. u prvom "zaustavnom vremenu", preteči današnjeg (da se našalim) i 1978. kada smo "gazili" sve redom i još mnogo toga, što bi u roman moglo da stane. Poslednji pozdrav, Moco majstore!

Saučešće porodici i svim navijačima Partizana. Moca je LEGENDA i sećanje na njega uvek će živeti. Ja kao navijač ZVEZDE sa najdubljim poštovanjem izjavljujem sačešće celokupnoj CRNO BELOJ populaciji

..naklon i kapa dole, do zemlje⚽️

Легенда фудбала и надасве човек, без скандала, афера ... Вечни покој Великом Моци

Uvek ću pamtiti njegova majstorstva, njegove lucidne pasove i golove. Došao sam u Zagreb u oktobru 1982. poslom i otišao na derbi Dinamo (kao zvanični šampion sa Ćirom Blaževićem, "belim šalom") protiv Partizana (sa Milošem Milutinovićem, "plavom čigrom") kao autsajdera. Fantastična utakmica, navijanje neuporedivo sa današnjim, Partizan vodi 1:0 i 2:1, a Dinamo uvek do izjednačenja. Gledam utakmicu sa Zagrepčanima, navijačima Dinama. Najviše se plaše Vukotića, ali golove za Partizan daje mladi Mance. I onda kod 2:2, slobodan udarac za Partizan, kratko dodavanje za Vukotića, Zajec "izbačen" iz igre, gol u "rašlje" 3:2 za Partizan. Živković je povećao na 4:2, Dinamo smanjio na 4:3. Konačan rezultat, a posle utakmice na Borongaj kod starih prijatelja, gde sam prethodne godine odslužio JNA. Gledao sam i revanš u Beogradu, na Marakani (stadion JNA je pripreman za tradicionalni slet) tada je i odlučen šampionat Manceovim golom. Često sam ga sretao u nekadašnjem "Perperu", popričamo o starim, dobrim vremenima, našem Partizanu, setimo se i utakmice za opstanak protiv "đetića", bio je uvek spreman za šalu. Bila su to neka druga vremena, naša vremena. Sećam se i gledao sam 1:4 protiv Zvezde, 1:6 protiv Hajduka i titule u Ljubljani 1976. u prvom "zaustavnom vremenu", preteči današnjeg (da se našalim) i 1978. kada smo "gazili" sve redom i još mnogo toga, što bi u roman moglo da stane. Poslednji pozdrav, Moco majstore!