Sindrom "slomljenog srca" u porastu

Mene trese već više od 20 godina, počelo kada sam imao 30. Bio veseo, duhovit, pozitivan, a sada... Sam sebe zovem olupinom. Loš odnos sa roditeljima, ženom, decom. Kapiram da nikad nikom nisam ni poželeo zlo, a, kamo li uradio svesno, ali kad sa većinom ljudi iz okoline imam loš odnos mora da je i do mene. Stalno neki stresni poslovi i psiha naplati sve to. Počelo je sa nesnosnim bolovima na raznim mestima, odem kod lekara, oni kažu nije ti nista i onda nastaje začarani krug. Materijalno veoma dobro obezbeđen, stres na poslu doveo na minimum, razveo se ali sa decom sada divan odnos, fizički bolovi su prošli ali sve džaba, u suštini sam blago depresivan i ne mogu reći nesrećan, ali nisam srećan. Ne postoji dijagnoza za ovu bolest, uglavnom je zovu menadžerski sindrom, teže oblike vijetnamski sindrom, uglavnom se javlja zbog dugotrajnog konstantnog stresa za koji smo sami krivi. Stres nije nesto sto se, desi kao kiša ili noć, stres je situacija u koku sami sebe dovedemo negativnim razmišljanjem. Neke od tehnika kojima sam poboljšao stanje jer je definitivno daleko bolje nego na početku : pregledajte se i ako su rezultati dobri nemojte obraćati pažnju na senzacije organizma. Nađite neku svakodnevnu zanimaciju i kojoj je potrebno razmišljanje, svaki dan pola sata sat šetnje ili sporta, organizujte život po nekoj satnici, uglavnom smisao je oterati te misli koje su se usadile u mozak dugim razmišljanjem , neće nestati tek tako, zapatile su se, pustile korenje. Izbegavate lekove za smirenje, nećete ništa sa tim postići, ni jedan lek ne rešava problem. Ajmo ovako : recimo ostavila vas ljubav zivota. Ok, užasan osecaj, ali to treba da traje kratko vreme. Postavljate pitanje zašto? Pa, odgovor nikada nećete naći, niste kompatibilni i to je to. U stvari treba da budete srećni sto odlazi neko ko vam nije prijatelj i daje vam slobodu novog izbora koji sami niste bili sposobni, čini vas jačim, a preispitivanjem postajete slabiji. Uglavnom ovakva situacija može da bude i dobra, čoveku se pruža prilika da dovede svoj život u red ako želi da, bude jak, ako, želi da, bude slab na žalost verovatno će se razboleti ili ne daj Bože umreti ali i to je prirodna selekcija. Primetio sam sa se ovskvi osećaji dešavaju ljudima koji često žele svima i svemu da budu dobri, a to je nemoguće i u tom neuspehu sebe degradiraju. Nisam nikad sreo sebičnjaka ni egoistu koji ima ovakve simptome. Čovek treba sam sebi da bude prvi, ne jedini i samodovoljan nego prvi, ako sami sebe ne volite niko to neće drugi umesto vas, a, kako zračiš tako privlačiš je definitivno tačno.

Звршио на каменичком институту због овога, надам се само да ми неће оставити трајне последице јер велику сам лекцију научио о људима на веома тежак начин.

Pre pola veka učilo se da srce ne može da pukne od prevelikog šoka, bola, jada, a o prevelikoj sreći nije se ni govorilo u tom kontekstu. Sada i ja imam tu dijagnozu, i to 5 god posle preležanog infarkta srca. Uzimam redovnu terapiju, vežbam, šetam, pravilno se hranim, ali ipak povremeno osetim to nepravilno pomicanje srčanog vrha. Najčešće se smiri čim promenim položaj tela.

Meni je dijagnostikovan Sindrom slomljenog srca, par godina nakon infarkta. Redovno uzimam terapiju za srce, i navodno nema ništa novo da mi se doda. Jako retko mi se javi slično ekstrasistoli, pomeranje vrha srca, nekad prestane čim promenim položaj tela, a nekad se javlja po dva tri dana.

ispao mi šao mi i sad zao mi@

Druze izgleda mi da si razocaran u ljude a razlog bi mogao biti da su te svi ostavili na cedilu kad ti je najviše trebala pomoc,tvoja kuca je gorela a oni gledali,zato glavu gore,otmi se iz tog vrtloga,nadji sebi srodnu dušu i promeni prijatelje,sa rodbinom samo na rastojanju,nadji novi pravac i ne visi toliko na deci,pomozi im da pronadju svoj out ali ti imaš samo jedan zivot,pocni da ga ziviš i i puno srece !

Samo da nije u porastu kao posledica vakcina, sve ostalo cemo da smanjimo

kme kme... bedno

Mnogo tesko..ja godinama se mucim sa istim mislima nakon prekida odnosa.. Stalno pitanja da li je moglo, zasto, kako, pa opet zasto, pa da li mozda moze ponovo i u krug...da nesto hoce, javila bi se. Ne vredi vrteti se, od toga nema nista, a def nece pomoci.

kme kme... bedno

Samo da nije u porastu kao posledica vakcina, sve ostalo cemo da smanjimo

Mnogo tesko..ja godinama se mucim sa istim mislima nakon prekida odnosa.. Stalno pitanja da li je moglo, zasto, kako, pa opet zasto, pa da li mozda moze ponovo i u krug...da nesto hoce, javila bi se. Ne vredi vrteti se, od toga nema nista, a def nece pomoci.

Mene trese već više od 20 godina, počelo kada sam imao 30. Bio veseo, duhovit, pozitivan, a sada... Sam sebe zovem olupinom. Loš odnos sa roditeljima, ženom, decom. Kapiram da nikad nikom nisam ni poželeo zlo, a, kamo li uradio svesno, ali kad sa većinom ljudi iz okoline imam loš odnos mora da je i do mene. Stalno neki stresni poslovi i psiha naplati sve to. Počelo je sa nesnosnim bolovima na raznim mestima, odem kod lekara, oni kažu nije ti nista i onda nastaje začarani krug. Materijalno veoma dobro obezbeđen, stres na poslu doveo na minimum, razveo se ali sa decom sada divan odnos, fizički bolovi su prošli ali sve džaba, u suštini sam blago depresivan i ne mogu reći nesrećan, ali nisam srećan. Ne postoji dijagnoza za ovu bolest, uglavnom je zovu menadžerski sindrom, teže oblike vijetnamski sindrom, uglavnom se javlja zbog dugotrajnog konstantnog stresa za koji smo sami krivi. Stres nije nesto sto se, desi kao kiša ili noć, stres je situacija u koku sami sebe dovedemo negativnim razmišljanjem. Neke od tehnika kojima sam poboljšao stanje jer je definitivno daleko bolje nego na početku : pregledajte se i ako su rezultati dobri nemojte obraćati pažnju na senzacije organizma. Nađite neku svakodnevnu zanimaciju i kojoj je potrebno razmišljanje, svaki dan pola sata sat šetnje ili sporta, organizujte život po nekoj satnici, uglavnom smisao je oterati te misli koje su se usadile u mozak dugim razmišljanjem , neće nestati tek tako, zapatile su se, pustile korenje. Izbegavate lekove za smirenje, nećete ništa sa tim postići, ni jedan lek ne rešava problem. Ajmo ovako : recimo ostavila vas ljubav zivota. Ok, užasan osecaj, ali to treba da traje kratko vreme. Postavljate pitanje zašto? Pa, odgovor nikada nećete naći, niste kompatibilni i to je to. U stvari treba da budete srećni sto odlazi neko ko vam nije prijatelj i daje vam slobodu novog izbora koji sami niste bili sposobni, čini vas jačim, a preispitivanjem postajete slabiji. Uglavnom ovakva situacija može da bude i dobra, čoveku se pruža prilika da dovede svoj život u red ako želi da, bude jak, ako, želi da, bude slab na žalost verovatno će se razboleti ili ne daj Bože umreti ali i to je prirodna selekcija. Primetio sam sa se ovskvi osećaji dešavaju ljudima koji često žele svima i svemu da budu dobri, a to je nemoguće i u tom neuspehu sebe degradiraju. Nisam nikad sreo sebičnjaka ni egoistu koji ima ovakve simptome. Čovek treba sam sebi da bude prvi, ne jedini i samodovoljan nego prvi, ako sami sebe ne volite niko to neće drugi umesto vas, a, kako zračiš tako privlačiš je definitivno tačno.

Звршио на каменичком институту због овога, надам се само да ми неће оставити трајне последице јер велику сам лекцију научио о људима на веома тежак начин.

Pre pola veka učilo se da srce ne može da pukne od prevelikog šoka, bola, jada, a o prevelikoj sreći nije se ni govorilo u tom kontekstu. Sada i ja imam tu dijagnozu, i to 5 god posle preležanog infarkta srca. Uzimam redovnu terapiju, vežbam, šetam, pravilno se hranim, ali ipak povremeno osetim to nepravilno pomicanje srčanog vrha. Najčešće se smiri čim promenim položaj tela.

ispao mi šao mi i sad zao mi@

Druze izgleda mi da si razocaran u ljude a razlog bi mogao biti da su te svi ostavili na cedilu kad ti je najviše trebala pomoc,tvoja kuca je gorela a oni gledali,zato glavu gore,otmi se iz tog vrtloga,nadji sebi srodnu dušu i promeni prijatelje,sa rodbinom samo na rastojanju,nadji novi pravac i ne visi toliko na deci,pomozi im da pronadju svoj out ali ti imaš samo jedan zivot,pocni da ga ziviš i i puno srece !

Meni je dijagnostikovan Sindrom slomljenog srca, par godina nakon infarkta. Redovno uzimam terapiju za srce, i navodno nema ništa novo da mi se doda. Jako retko mi se javi slično ekstrasistoli, pomeranje vrha srca, nekad prestane čim promenim položaj tela, a nekad se javlja po dva tri dana.