Mast i hleb, kečap sendvič, šećer kocka… Sirotinjska gozba: Jeste li je ikad probali?

Moram sad ovo da nekome saopstim, pa cu eto ovde: Kad sam bila jako mala bili smo bas siromasni, tj bile su one crne 90te i svakako nismo bili jedini. Medjutim, ja to nista nisam osetila, ni siromastvo, ni bombardovanje, moji roditelji su me tako sacuvali od svega da mi se place od ljubavi kad pomislim koliko me samo vole! Jeo se stari hleb i margarin redovno, koliko je samo svima bilo tesko, a ja sam ostala veselo i uvek nasmejano dete zahvaljujuci njima. Hvala mama i tata

"Mama jede mi se nesto slatkoooo"
"Ima jabuka"

Siromašan seljak se hrani organskom hranom iz svoje bašte, najzdravijom na svetu, a siromašan čovek u gradu se hrani najgorim smećem koje je ikad proizvedeno.

dorucak, rucak, vecera, po dva jaja, godinama. Kokoske nismo smeli klat da ne ostanemo bez jaja. Nakon dva meseca provedena kod rodjaka, uvek prepun frizider, dolazim kuci, gladan otvaram frizider, unutra samo kutija margarina. Pomislim ok jescu to, otvaram, prazno. Nervni slom sa 16 godina. Danas zivim poptpuno drugacije.

Žumance umuceno sa šećerom je bilo ko da su mi celu tortu dali, muceno rukom i kašičicom u šolji za mleko.

Rat 92: Ruski sendvič: šnita friškog, između dve šnite starog hleba.

Školska kantina 96: Lepinja namočena u vodu od kuvanja viršli!

Nemaština 97: rendane jabuke i drobljen suv hleb.

Tek početkom 2000tih počeo s normalnom ishrnom.

Sad imam svega, a imam i kome da dan. Pozdrav iz DE

Studentska menza Novi Sad, 1995 - kuvani slatki kupus sa kupus salatom. 3x nedeljno. Kad stigne neki teška hemija sok kao dezert - tuča.

Od 4 popodne na terenu se pici basket do ponoci. Onda kuci bajat hleb i margarin za kuvanje sa belim lukom. Otelis se dok ga namazes.
90- tih nas spasavala mala basta jer svez paradajiz, mlad luk i kupus, sve dizu na ukusan nivo. Takodje i majcine vestine su cinile da sve bude ukusno. Samo ona znala da od jednog zaklanog pileta napravi tri rucka, tri gozbe, za nas cetvoro.
Brojalo se svako jaje a matorci za bonove na poslu dobijali kiselo mleko, pa donosili kuci za mene i burazera.
I pored svega secanje budi ukusne uspomene iz mladosti.

Nadam se da nije mnogo vas iskusilo hard core siromaštvo da ostane samo sa brasnom u kuci pa onda zamesi brasno i vodu i to przi kao neke ustipke.

Хљеб и маст, ако хоћу слатко онда преко шећера кад има,ако хоћу слано онда иде мљевена паприка... сад ми са времена на вријеме недостаје,али нема тај укус као што је имао тада...

Stigao kuci iz Nemacke na mini odmor, bio do tempa u nabavku za roditelje da ne idu oni zbog korone - i kupim lepo sebi pastetu da namazem na lebac. Boze blagoslovi kerneks pastetu, bez toga se nikad ne bi zavrsio faks

Гашо и Душождеру, иако рат проведох у Сарајеву са врло мало хране, ово што сте написали много ме је дотакло. Шта рећи сем да ми је много драго што данас живите сретније животе. Нек вас срећа прати и даље.

Sumnjam da je iko probao, u ovoj zemlji nema gladnih ni siromasnih.

Nismo bili neka sirotinja ali prosto nije imalo nista ni da se kupi za vreme embarga, ali secam se a bio sam jako mali da mama napravi zuti kolac sa jajima i malinama/jagodama pa to cela zgrada zamirise i odozgo pospe secerom. Ili onaj najprostiji rolat sa dzemom...nikad vise nesto tako ukusno ne mogu da pojedem a nista mi nije nedostupno.

Na hleb malo majoneza, malo kečapa i nabacan sitno seckan crni luk.

Upozorenje: ovo je ukusno.

Rat 92: Ruski sendvič: šnita friškog, između dve šnite starog hleba.

Školska kantina 96: Lepinja namočena u vodu od kuvanja viršli!

Nemaština 97: rendane jabuke i drobljen suv hleb.

Tek početkom 2000tih počeo s normalnom ishrnom.

Sad imam svega, a imam i kome da dan. Pozdrav iz DE
(Dušožder, 2. novembar 2021 21:55)



Imalo bi svega i u Jugoslaviji devedesetih da DE nije razbijala tu SFRJ, ali trebala im je jeftina radna snaga koja nam se sad javlja odande, samo kad bi oni još ukapirali da nema gore tragedije i rata no kad udari brat na brata i da se pljuvanje po sebi na kraju nikad ne isplati, ali kako da ukapiraju kad
za to treba pameti, a da imaju pameti ne bi bili jeftina radna snaga kod
tuđeg gospodara iz DE.

Majonez i hleb je bio prestiž devedestih, a ko je imao za salamu, e to je bio delikates obrok! Otuda verovatno i naziv :) Ja se secam jedne zime, margarin i peceni hleb mi je bio omiljen, bio sam klinac, a i nije tako lose kad se margarin otopi na vrucem hlebu. Mogao si staviti i luk ako imas ;)

Ne nismo to probali nikad,sta je to? Mi imamo Norveski standard pa ne jedemo nista sem plodova mora..

Zagoreli džem od kajsije i hleb od vreće brašna iz neke pomoći. I tako celu jednu zimu.

U mom detinjstvu nije bilo majoneza i kečapa, ali bilo je mast na `leb i aleva paprika (uglavnom ljuta) ili beli luk. I to uglavnom za doručak, a za ručak; tri pasulja, tri salate, feferoni, aleva paprika, štruc `leba, a pasulji jedan po jedan, da budu vrući. Milina Božija, a parče pogače (kravajče) komad sira i mladi crni luk, za večeru. Ništa lepše u životu nije bilo. Nikada!

Hleb udrobljen u mleko, hleb namazan margarinom i secerom kad nema dzema.

Mast na hleb posoljeno i sa alevom preko, popara, kacamak sa sirom ili sa mlekom i šećerom :), majonez na hleb, sardine...

Pizza na parče. Ali tu se nije mnogo promenilo. Pokušavam ja da pratim Jelenu Đ ali mi ne ide nikako

Dok sam bio student, u frizu je uvek bilo kečap, vodka i mesni narezak...najbolji/najslađi deo života.

Cuj kecap?! Otkud kecap? Mast hleb so I udri!!

Srednja skola 1997-2001 kad se imalo pravili bi soc sendvic - pola hleba i 150gr najbudjavije podrigusa salame. Pardon, najjevtinije salame

Pošećerena kriška hljeba.

Kačamak. Sastojci: belo kukuruzno brašno, voda, malo masti ili maslaca. Kao dodatak sir. I danas često za doručak napravim.

Pasteta

Neko se možda neće složiti ali cicvara=popara jeste sirotinjska hrana.

Više od pola godine: hleb, kiseli ili slatki kupus, šargarepa, crni i beli luk, biber i ljuta paprika a retko, kad je bilo i majoneza to je bila gozba...

@ El Chapo

Nastavi mazati patriotizam na suh hleb

Хвала драгом Богу па смо увек имали довољно на столу и поред стола.

Mmmm, gljive iz šume. Vrganji, lisičarke, rujnice, sunčanice, puhare...

@ El Chapo

Nastavi mazati patriotizam na suh hleb
(Mitar M. Mitar, 2. novembar 2021 22:44)



Imam ja i hleb i sve što mi treba, radim sam za sebe kod sebe, sam sam svoj gazda, ali vi neki ste idalje sluge strancima i tuđincima.

Od sada gledam samo tik tok!

Prepuno trans masti, holesterola, masnoca i secera. Sve u svemu otrov. Jednom, dvaput, pojesti mesecno nije opasno. Opasno da se jede cesto, svaki dan... Lose za organizam, hranjivih materija jedva 10%, nista...

Banja Luka, 1993. Struja dođe na kratko svakih 45 dana. Hrane i novaca niko nema. Zamjena za šporet - prepravljeni bojler na balkonu i grančice. Ručak - pokušavali sa koprivom, jedva jestivo. Za slano - prevrte iz tave i luk. Za slatko - prevrte i džem od šljiva. Kad su počeli stizati mast i humanitarna pomoć, to je bilo veselje.

Danas je svega u izobilju. Ali je iz tih nesretnih godina zauvijek ostalo strahopoštovanje prema hrani.
Nuspojava su i čudni pogledi, kad se podigne komad nečega sa poda/zemlje i pojede bez problema. Ostao neki grč, ne mogu baciti sem ako nije baš blatnjavo :)

kakav smo samo mi očaj, bedu i ludilo živeli 90ih pa to je jezivo. Svakom ko je imao tad malu decu pa sve do studenta u kući i koji je preživeo i ostao delimično normalan - duboki naklon i skidam kapu!

Pitanju malo Lalu sta jedu kuci.
Kaze on - Kad imamo novaca, ondak idemo u ducan pa jedemo salame, pastete, sunkarice.
A kad nemamo, ondak ono sto imamo kuci, sunke, slanine, cvaraka, kobasice.

sa roditeljima čekaš u redu za hleb. jedna vekna ide za dnevni obrok a ostalo u friz. doručak margarin na hleb i šolja mleka, ponekad bude i domaći pekmez od šljive ili kajsije ... jebene 90te :-(

Деведесетих док сам одрастао сам јео српску сиротињски храну: качамак са млеком, попари са сиром и слатку кашу од брашна и масти. Такође прженице, мекике са домаћим јогуртом а од куваних јела клот пасуљ, купус с кожурицом и пиринач са пилећим леђима. И усто смо имали салаш, ал је била јака беда код другова социјалиста

Osetila sam glad u detinjstvu.To me samo napravilo vrednijom i boljim covekom. Mudra izreka kaze'' Ko hoce da ima vredno i dobro dete, uvek mora da bude malo gladno i da mu bude malo hladno!!!!

Nekada, kad si gladan odseku ti komadinu, naravno, domaceg hleba, namazu mascu a onda napravis izbor slana ili slatka varijanta. Ako si za slanu, posole mast i stave alevu papriku. Ako si za slatku, posecere mast . Naravno odjuris sa komadinom na ulicu, i obavezno, ali obavezno parce ti u igri ispadne ...i to na namazanu stranu . O lepog li secanja, lepog li detinjstva kada je sve bilo tako jednostavno...

Studenjak menza i bonovi: doručak 1 din, ručak 3 din a večera 2!
Svega je bilo svega a ponekad se i častili sa banjalučkim kod Hajata.

Stari "Fidelinkin" hleb pržen na plotni smederevca ili calorexa koji se protrlja čenom belog luka na koji posle idu mast, so i aleva (horgoška) paprika ili samo ona crvena mast od pečenja.
Mada, meni su u sećanju ostali i "Novembrova" pašteta, domaće kiselo mleko i kombinacija, hleba, margarina (onog kockastog "Vitalovog", uvek imam flešbekove kad ga vidim) i nekog domaćeg pekmeza, kuvanog na gore pomenutom calorexu.

Kada namazes margarin za kolace na parce hleba i posolis. Sokovi samo za rodjendan i praznike. Kada jednu kesicu caja koristis vise puta. Kada ne doruckujes jer nemas sta.

Prepečen hleb natrljan belim lukom, mast, so, aleva paprika, to sam jela kao mala, sedamdesetih, kad ne da nismo bili siromašni nego smo bili gornja srednja klasa. Kačamak jedem i sad, sa puterom i kačkavaljem, a mast i hleb vikendom, zbog belog luka :D

Sa caletom i sestrom na Adu Ciganliju, svako po kesu i beri maslacak. Onda to operemo, namrvimo jedno kuvano jaje i malo sirceta i to je salata. Uz nju sava hleb. Pa za dva dana opet na Adu... Jebem te zivote. A step light kesicu sola razvucemo na dve litre vode, da nam duze traje.

Nikad nisam gladovao i bio u baš toliko teškoj situaciji ali i dan danas iskreno volim da po nekada pojedem to što zovete sirotinjskom hranom. Zapravo veoma često kada se preračunam.Poznajem i neke koji su silom prilika na tome živeli. Top lista je sledeća :
Popara sa običnim belim sirom
Mast i hleba i aleva paprika . Često malo zapečem u rerni pa krcka milina jedna .
Mast i hleba i šećera - Dezert iz detinjstva
Mast i hleba i luka kao sendvič za poneti na pecanje
Omiljeno svih vremena al ne umem da napravim kao pokojna baba : Krompir čorbica sa par zrna graška i šargarepe. Nema unutra skoro ništa a ukosnije niste jeli.
Omrznuto svih vremena : Sočivo iz studentske menze devedesetih. Svaki dan bilo samo to . Dan danas se setim kad prođem pored studentskog doma Lola .

Siromašan seljak se hrani organskom hranom iz svoje bašte, najzdravijom na svetu, a siromašan čovek u gradu se hrani najgorim smećem koje je ikad proizvedeno.
(Rade, 02. novembar 2021 22:30)

Seljak kada ima para jede salamu, a kada ostane bez para guli suvo meso.

Vesele devedesete,ihhhaaaa

Ima leba i kečapa, može mirno da se spava

Pita sa krompirom, i dan danas posle 30 godina ne mogu da je smislim...

Nista bolje od polovine vruceg hleba sa majonezom i mortadelom. Mogao bi da jedem svaki dan ali mora se odrzavati linija zbog zdravlja, seksa i lepote.

Teško se uvek živelo u gradu. 89.se sećam majonez na hleb, posle hiperinflacija. Ostala sama sa decom pre par godina, pravila ajvar od tikve i paprika. Uvek spremim mnogo zimnicu, bojim se gladi od detinjstva. Mislim da to nesvesno radim. Žao mi je svih nas sad kad.čitam komentare.

Ja sam ore neki dan otrsio 200g posebne sa četvrtinom vrućeg hleba, leglo mi za sve pare!

Studentska menza u Loli (BG), 1993...kuvani kiseli kupus, kuvani slatki kupus, salata od kiselog kupusa, salata od slatkog kupusa...pa biraj dobitnu kombinaciju.
Eh da, bilo je i kuvane leće svaki dan.

Popara! “Leba-masti” : prepečeno parče hleba na koje se natrlja malo belog luka, pa pospe so i aleva paprika! Umućeno žumance sa šećerom!

Rolovana sa majonezom i znam jedno 5000 do 10,000 ljudi minimum koji su to jeli na dnevnoj bazi :D

Moram sad ovo da nekome saopstim, pa cu eto ovde: Kad sam bila jako mala bili smo bas siromasni, tj bile su one crne 90te i svakako nismo bili jedini. Medjutim, ja to nista nisam osetila, ni siromastvo, ni bombardovanje, moji roditelji su me tako sacuvali od svega da mi se place od ljubavi kad pomislim koliko me samo vole! Jeo se stari hleb i margarin redovno, koliko je samo svima bilo tesko, a ja sam ostala veselo i uvek nasmejano dete zahvaljujuci njima. Hvala mama i tata
(Saki, 02. novembar 2021 23:53

Potpuno isto... čak su i ona čekanja za litar mleka po čoveku učinili zabavnim, stanemo ćale, ja i buraz i donesemo tri mleka.. Ih!!! Gozba!!

Siromašan seljak se hrani organskom hranom iz svoje bašte, najzdravijom na svetu, a siromašan čovek u gradu se hrani najgorim smećem koje je ikad proizvedeno.
(Rade, 2. novembar 2021 22:30)
Pa sad bas i nije tako jer nas covek na selu poliva bastu "onim" iz septickih jama a to je zivi otrov!!!!

Пропржиш лук на мало масти, посолиш и једеш са хлебом. А можеш и да не пропржиш, ако нема масноће, па једеш сирово.

Nadam se da nije mnogo vas iskusilo hard core siromaštvo da ostane samo sa brasnom u kuci pa onda zamesi brasno i vodu i to przi kao neke ustipke.
(Aleksandar, 02. novembar 2021 22:41)

Бар си имао на чему да пржиш.
Иначе умесиш тесто, па куваш неку варијацију на њоке.

Odakle ti to da smo jeftina radna snaga? Nisu to više generacije iz 70,80,90-ih godina... Lično ja radim za platu za koju radi dosta Austrijanaca, a tek sam 2 godine u Austriji. 2x godišnje dupla plata, početak godine uplata za dete i povraćaj poreza na platu od Poreske uprave. Volim svoju zemlju, ali kao neko ko je odbijen 7x za posao u struci, jer je u pitanju državna služba, mogao bih da je pljujem svaki dan. U isto vreme su primali ljude preko veze, a sa minimalno škole. E da, ne čiste svi naši ovde i u drugim zemljama EU javne toalete, iako to svi mislite. Pozz

@El Chapo

Ns lupaj gluposti, Nemacka je imala jeftinu radnu snagu iz Jugoslavije jos pocetkom sedamdesetih kad je napravljen gasterbajter plan. Mozes da pametujes ali ima nas koji se secamo inflacije i nestasice svega i svacega mnogo pre 1991 god. Zvanicno oko 30% nezaposljenih, bonovi za gorivo, nestasica hleba, brasna, deterdzenta, sapuna, kafe, voznja par-nepar, radnicki i studentski protesti, tuce sa milicijom... I to nije za vreme rata vec za vreme Jugoslovenskog "blagostanja". Bahata vlast koja je gledala samo upravo da ostane na vlasti je dovela do propasti Jugoslavije. Da su liberalizovali trziste 70ih za privatnike i strane investicije danas bi bili normalna zemlja. Kinezima su tek poceli da napreduju kad su liberalizovali trziste a i dalje ostali socijalisti(pokazali da se i to moze). Indijci jos ne mogu da se oporave od socijalizma(verujem da vecina vas nije znala da je Indija bila socijalisticko komunisticka zemlja posle nezavisnosti, a onda im je bilo gore nego pod britanskom cizmom. Kad se setim kao klince teraju nas da izlazimo na bulevar u iscekivanju Titovog prolaska pa da masemo zastavicama. Izadje svita sa 7-8 mercedesa S600 i projuri pored nas sa 150kmh bez glavu iko da okrene. Kad sam kasnije saznao da te mecke kostaju od 500000 i do preko milion maraka shvatio sam da smo za njih vise bube nego ljudi.

И дан данас на домаћу лепињу масти, соли, и алеве паприке. Чак имам и обичај да деци правим понекад такав доручак.
Уопште не сматрам ово "сиротињском храном", тако смо ми одрастали, а 100х је квалитетнија храна од разних паштета и паризера

Nrko ovde naveo NS studentsku menzu 90ih. Da dodam i pasulj sa kobasicom - vrlo malo žute čorbe bez pasulja i od kobasica samo oni čvorovi koji spajaju kobasice. Hahahaha

Mas’ na ‘leba!

Imam trideset i neku godinu. Odrastao sam u zvoncarama.

- mama, jel ima nešto slatko?
- Ima. Slatki kupus.

Kacamak i proja su zdravi - barjednom nedeljno treba jesti nesto kukuruzno da procisti creva i ds se apsorbuje sve iz celog zrna
Eto danas se zna da je kukuruz bezglutenski. Mast na hlebu, posoljen pa preko sa alevom paprikom treba davati deci - mast je za njih zdrava, osim sto sadrzi sve vitamine rastvorne u madma, svimja u njoj cuva i holesterol. Holesterol je gradivni materijal za opne u mozgu, celijske zidove i mnoge hormone i zato je deci jako potreban. Naravno vrlina je mera i od viska se lako izgradi i nesto drugo. Treba imati u vidu da su ovo jela deca u poktetu koja se vrate gladna i umorna jer su ceo dan jurcala po igralistu bez mobilnih telefona, jos dok se nisu uhvatila u mreze i bila neciji plen.

Rat 92: Ruski sendvič: šnita friškog, između dve šnite starog hleba.

Školska kantina 96: Lepinja namočena u vodu od kuvanja viršli!

Nemaština 97: rendane jabuke i drobljen suv hleb.

Tek početkom 2000tih počeo s normalnom ishrnom.

Sad imam svega, a imam i kome da dan. Pozdrav iz DE
(Dušožder, 2. novembar 2021 21:55)



Imalo bi svega i u Jugoslaviji devedesetih da DE nije razbijala tu SFRJ, ali trebala im je jeftina radna snaga koja nam se sad javlja odande, samo kad bi oni još ukapirali da nema gore tragedije i rata no kad udari brat na brata i da se pljuvanje po sebi na kraju nikad ne isplati, ali kako da ukapiraju kad
za to treba pameti, a da imaju pameti ne bi bili jeftina radna snaga kod
tuđeg gospodara iz DE.

Prepuno trans masti, holesterola, masnoca i secera. Sve u svemu otrov. Jednom, dvaput, pojesti mesecno nije opasno. Opasno da se jede cesto, svaki dan... Lose za organizam, hranjivih materija jedva 10%, nista...

@ El Chapo

Nastavi mazati patriotizam na suh hleb
(Mitar M. Mitar, 2. novembar 2021 22:44)



Imam ja i hleb i sve što mi treba, radim sam za sebe kod sebe, sam sam svoj gazda, ali vi neki ste idalje sluge strancima i tuđincima.

Rat 92: Ruski sendvič: šnita friškog, između dve šnite starog hleba.

Školska kantina 96: Lepinja namočena u vodu od kuvanja viršli!

Nemaština 97: rendane jabuke i drobljen suv hleb.

Tek početkom 2000tih počeo s normalnom ishrnom.

Sad imam svega, a imam i kome da dan. Pozdrav iz DE

@ El Chapo

Nastavi mazati patriotizam na suh hleb

Sumnjam da je iko probao, u ovoj zemlji nema gladnih ni siromasnih.

Neko se možda neće složiti ali cicvara=popara jeste sirotinjska hrana.

Siromašan seljak se hrani organskom hranom iz svoje bašte, najzdravijom na svetu, a siromašan čovek u gradu se hrani najgorim smećem koje je ikad proizvedeno.

Ne nismo to probali nikad,sta je to? Mi imamo Norveski standard pa ne jedemo nista sem plodova mora..

dorucak, rucak, vecera, po dva jaja, godinama. Kokoske nismo smeli klat da ne ostanemo bez jaja. Nakon dva meseca provedena kod rodjaka, uvek prepun frizider, dolazim kuci, gladan otvaram frizider, unutra samo kutija margarina. Pomislim ok jescu to, otvaram, prazno. Nervni slom sa 16 godina. Danas zivim poptpuno drugacije.

Pizza na parče. Ali tu se nije mnogo promenilo. Pokušavam ja da pratim Jelenu Đ ali mi ne ide nikako

Хљеб и маст, ако хоћу слатко онда преко шећера кад има,ако хоћу слано онда иде мљевена паприка... сад ми са времена на вријеме недостаје,али нема тај укус као што је имао тада...

Dok sam bio student, u frizu je uvek bilo kečap, vodka i mesni narezak...najbolji/najslađi deo života.

Na hleb malo majoneza, malo kečapa i nabacan sitno seckan crni luk.

Upozorenje: ovo je ukusno.

Stigao kuci iz Nemacke na mini odmor, bio do tempa u nabavku za roditelje da ne idu oni zbog korone - i kupim lepo sebi pastetu da namazem na lebac. Boze blagoslovi kerneks pastetu, bez toga se nikad ne bi zavrsio faks

Moram sad ovo da nekome saopstim, pa cu eto ovde: Kad sam bila jako mala bili smo bas siromasni, tj bile su one crne 90te i svakako nismo bili jedini. Medjutim, ja to nista nisam osetila, ni siromastvo, ni bombardovanje, moji roditelji su me tako sacuvali od svega da mi se place od ljubavi kad pomislim koliko me samo vole! Jeo se stari hleb i margarin redovno, koliko je samo svima bilo tesko, a ja sam ostala veselo i uvek nasmejano dete zahvaljujuci njima. Hvala mama i tata

Zagoreli džem od kajsije i hleb od vreće brašna iz neke pomoći. I tako celu jednu zimu.

Хвала драгом Богу па смо увек имали довољно на столу и поред стола.

Гашо и Душождеру, иако рат проведох у Сарајеву са врло мало хране, ово што сте написали много ме је дотакло. Шта рећи сем да ми је много драго што данас живите сретније животе. Нек вас срећа прати и даље.

Žumance umuceno sa šećerom je bilo ko da su mi celu tortu dali, muceno rukom i kašičicom u šolji za mleko.

Od sada gledam samo tik tok!

Siromašan seljak se hrani organskom hranom iz svoje bašte, najzdravijom na svetu, a siromašan čovek u gradu se hrani najgorim smećem koje je ikad proizvedeno.
(Rade, 2. novembar 2021 22:30)
Pa sad bas i nije tako jer nas covek na selu poliva bastu "onim" iz septickih jama a to je zivi otrov!!!!

Pasteta

Pošećerena kriška hljeba.

U mom detinjstvu nije bilo majoneza i kečapa, ali bilo je mast na `leb i aleva paprika (uglavnom ljuta) ili beli luk. I to uglavnom za doručak, a za ručak; tri pasulja, tri salate, feferoni, aleva paprika, štruc `leba, a pasulji jedan po jedan, da budu vrući. Milina Božija, a parče pogače (kravajče) komad sira i mladi crni luk, za večeru. Ništa lepše u životu nije bilo. Nikada!

Nismo bili neka sirotinja ali prosto nije imalo nista ni da se kupi za vreme embarga, ali secam se a bio sam jako mali da mama napravi zuti kolac sa jajima i malinama/jagodama pa to cela zgrada zamirise i odozgo pospe secerom. Ili onaj najprostiji rolat sa dzemom...nikad vise nesto tako ukusno ne mogu da pojedem a nista mi nije nedostupno.

Mmmm, gljive iz šume. Vrganji, lisičarke, rujnice, sunčanice, puhare...

Studentska menza Novi Sad, 1995 - kuvani slatki kupus sa kupus salatom. 3x nedeljno. Kad stigne neki teška hemija sok kao dezert - tuča.

Nadam se da nije mnogo vas iskusilo hard core siromaštvo da ostane samo sa brasnom u kuci pa onda zamesi brasno i vodu i to przi kao neke ustipke.

Osetila sam glad u detinjstvu.To me samo napravilo vrednijom i boljim covekom. Mudra izreka kaze'' Ko hoce da ima vredno i dobro dete, uvek mora da bude malo gladno i da mu bude malo hladno!!!!

Srednja skola 1997-2001 kad se imalo pravili bi soc sendvic - pola hleba i 150gr najbudjavije podrigusa salame. Pardon, najjevtinije salame

Kačamak. Sastojci: belo kukuruzno brašno, voda, malo masti ili maslaca. Kao dodatak sir. I danas često za doručak napravim.

Cuj kecap?! Otkud kecap? Mast hleb so I udri!!

Od 4 popodne na terenu se pici basket do ponoci. Onda kuci bajat hleb i margarin za kuvanje sa belim lukom. Otelis se dok ga namazes.
90- tih nas spasavala mala basta jer svez paradajiz, mlad luk i kupus, sve dizu na ukusan nivo. Takodje i majcine vestine su cinile da sve bude ukusno. Samo ona znala da od jednog zaklanog pileta napravi tri rucka, tri gozbe, za nas cetvoro.
Brojalo se svako jaje a matorci za bonove na poslu dobijali kiselo mleko, pa donosili kuci za mene i burazera.
I pored svega secanje budi ukusne uspomene iz mladosti.

Kada namazes margarin za kolace na parce hleba i posolis. Sokovi samo za rodjendan i praznike. Kada jednu kesicu caja koristis vise puta. Kada ne doruckujes jer nemas sta.

"Mama jede mi se nesto slatkoooo"
"Ima jabuka"

Hleb udrobljen u mleko, hleb namazan margarinom i secerom kad nema dzema.

Više od pola godine: hleb, kiseli ili slatki kupus, šargarepa, crni i beli luk, biber i ljuta paprika a retko, kad je bilo i majoneza to je bila gozba...

Majonez i hleb je bio prestiž devedestih, a ko je imao za salamu, e to je bio delikates obrok! Otuda verovatno i naziv :) Ja se secam jedne zime, margarin i peceni hleb mi je bio omiljen, bio sam klinac, a i nije tako lose kad se margarin otopi na vrucem hlebu. Mogao si staviti i luk ako imas ;)

Mast na hleb posoljeno i sa alevom preko, popara, kacamak sa sirom ili sa mlekom i šećerom :), majonez na hleb, sardine...

Деведесетих док сам одрастао сам јео српску сиротињски храну: качамак са млеком, попари са сиром и слатку кашу од брашна и масти. Такође прженице, мекике са домаћим јогуртом а од куваних јела клот пасуљ, купус с кожурицом и пиринач са пилећим леђима. И усто смо имали салаш, ал је била јака беда код другова социјалиста

kakav smo samo mi očaj, bedu i ludilo živeli 90ih pa to je jezivo. Svakom ko je imao tad malu decu pa sve do studenta u kući i koji je preživeo i ostao delimično normalan - duboki naklon i skidam kapu!

Siromašan seljak se hrani organskom hranom iz svoje bašte, najzdravijom na svetu, a siromašan čovek u gradu se hrani najgorim smećem koje je ikad proizvedeno.
(Rade, 02. novembar 2021 22:30)

Seljak kada ima para jede salamu, a kada ostane bez para guli suvo meso.

Vesele devedesete,ihhhaaaa

Nekada, kad si gladan odseku ti komadinu, naravno, domaceg hleba, namazu mascu a onda napravis izbor slana ili slatka varijanta. Ako si za slanu, posole mast i stave alevu papriku. Ako si za slatku, posecere mast . Naravno odjuris sa komadinom na ulicu, i obavezno, ali obavezno parce ti u igri ispadne ...i to na namazanu stranu . O lepog li secanja, lepog li detinjstva kada je sve bilo tako jednostavno...

sa roditeljima čekaš u redu za hleb. jedna vekna ide za dnevni obrok a ostalo u friz. doručak margarin na hleb i šolja mleka, ponekad bude i domaći pekmez od šljive ili kajsije ... jebene 90te :-(

Studenjak menza i bonovi: doručak 1 din, ručak 3 din a večera 2!
Svega je bilo svega a ponekad se i častili sa banjalučkim kod Hajata.

Pitanju malo Lalu sta jedu kuci.
Kaze on - Kad imamo novaca, ondak idemo u ducan pa jedemo salame, pastete, sunkarice.
A kad nemamo, ondak ono sto imamo kuci, sunke, slanine, cvaraka, kobasice.

Stari "Fidelinkin" hleb pržen na plotni smederevca ili calorexa koji se protrlja čenom belog luka na koji posle idu mast, so i aleva (horgoška) paprika ili samo ona crvena mast od pečenja.
Mada, meni su u sećanju ostali i "Novembrova" pašteta, domaće kiselo mleko i kombinacija, hleba, margarina (onog kockastog "Vitalovog", uvek imam flešbekove kad ga vidim) i nekog domaćeg pekmeza, kuvanog na gore pomenutom calorexu.

Prepečen hleb natrljan belim lukom, mast, so, aleva paprika, to sam jela kao mala, sedamdesetih, kad ne da nismo bili siromašni nego smo bili gornja srednja klasa. Kačamak jedem i sad, sa puterom i kačkavaljem, a mast i hleb vikendom, zbog belog luka :D

Nikad nisam gladovao i bio u baš toliko teškoj situaciji ali i dan danas iskreno volim da po nekada pojedem to što zovete sirotinjskom hranom. Zapravo veoma često kada se preračunam.Poznajem i neke koji su silom prilika na tome živeli. Top lista je sledeća :
Popara sa običnim belim sirom
Mast i hleba i aleva paprika . Često malo zapečem u rerni pa krcka milina jedna .
Mast i hleba i šećera - Dezert iz detinjstva
Mast i hleba i luka kao sendvič za poneti na pecanje
Omiljeno svih vremena al ne umem da napravim kao pokojna baba : Krompir čorbica sa par zrna graška i šargarepe. Nema unutra skoro ništa a ukosnije niste jeli.
Omrznuto svih vremena : Sočivo iz studentske menze devedesetih. Svaki dan bilo samo to . Dan danas se setim kad prođem pored studentskog doma Lola .

Imam trideset i neku godinu. Odrastao sam u zvoncarama.

Banja Luka, 1993. Struja dođe na kratko svakih 45 dana. Hrane i novaca niko nema. Zamjena za šporet - prepravljeni bojler na balkonu i grančice. Ručak - pokušavali sa koprivom, jedva jestivo. Za slano - prevrte iz tave i luk. Za slatko - prevrte i džem od šljiva. Kad su počeli stizati mast i humanitarna pomoć, to je bilo veselje.

Danas je svega u izobilju. Ali je iz tih nesretnih godina zauvijek ostalo strahopoštovanje prema hrani.
Nuspojava su i čudni pogledi, kad se podigne komad nečega sa poda/zemlje i pojede bez problema. Ostao neki grč, ne mogu baciti sem ako nije baš blatnjavo :)

Rolovana sa majonezom i znam jedno 5000 do 10,000 ljudi minimum koji su to jeli na dnevnoj bazi :D

- mama, jel ima nešto slatko?
- Ima. Slatki kupus.

Odakle ti to da smo jeftina radna snaga? Nisu to više generacije iz 70,80,90-ih godina... Lično ja radim za platu za koju radi dosta Austrijanaca, a tek sam 2 godine u Austriji. 2x godišnje dupla plata, početak godine uplata za dete i povraćaj poreza na platu od Poreske uprave. Volim svoju zemlju, ali kao neko ko je odbijen 7x za posao u struci, jer je u pitanju državna služba, mogao bih da je pljujem svaki dan. U isto vreme su primali ljude preko veze, a sa minimalno škole. E da, ne čiste svi naši ovde i u drugim zemljama EU javne toalete, iako to svi mislite. Pozz

@El Chapo

Ns lupaj gluposti, Nemacka je imala jeftinu radnu snagu iz Jugoslavije jos pocetkom sedamdesetih kad je napravljen gasterbajter plan. Mozes da pametujes ali ima nas koji se secamo inflacije i nestasice svega i svacega mnogo pre 1991 god. Zvanicno oko 30% nezaposljenih, bonovi za gorivo, nestasica hleba, brasna, deterdzenta, sapuna, kafe, voznja par-nepar, radnicki i studentski protesti, tuce sa milicijom... I to nije za vreme rata vec za vreme Jugoslovenskog "blagostanja". Bahata vlast koja je gledala samo upravo da ostane na vlasti je dovela do propasti Jugoslavije. Da su liberalizovali trziste 70ih za privatnike i strane investicije danas bi bili normalna zemlja. Kinezima su tek poceli da napreduju kad su liberalizovali trziste a i dalje ostali socijalisti(pokazali da se i to moze). Indijci jos ne mogu da se oporave od socijalizma(verujem da vecina vas nije znala da je Indija bila socijalisticko komunisticka zemlja posle nezavisnosti, a onda im je bilo gore nego pod britanskom cizmom. Kad se setim kao klince teraju nas da izlazimo na bulevar u iscekivanju Titovog prolaska pa da masemo zastavicama. Izadje svita sa 7-8 mercedesa S600 i projuri pored nas sa 150kmh bez glavu iko da okrene. Kad sam kasnije saznao da te mecke kostaju od 500000 i do preko milion maraka shvatio sam da smo za njih vise bube nego ljudi.

Kacamak i proja su zdravi - barjednom nedeljno treba jesti nesto kukuruzno da procisti creva i ds se apsorbuje sve iz celog zrna
Eto danas se zna da je kukuruz bezglutenski. Mast na hlebu, posoljen pa preko sa alevom paprikom treba davati deci - mast je za njih zdrava, osim sto sadrzi sve vitamine rastvorne u madma, svimja u njoj cuva i holesterol. Holesterol je gradivni materijal za opne u mozgu, celijske zidove i mnoge hormone i zato je deci jako potreban. Naravno vrlina je mera i od viska se lako izgradi i nesto drugo. Treba imati u vidu da su ovo jela deca u poktetu koja se vrate gladna i umorna jer su ceo dan jurcala po igralistu bez mobilnih telefona, jos dok se nisu uhvatila u mreze i bila neciji plen.

И дан данас на домаћу лепињу масти, соли, и алеве паприке. Чак имам и обичај да деци правим понекад такав доручак.
Уопште не сматрам ово "сиротињском храном", тако смо ми одрастали, а 100х је квалитетнија храна од разних паштета и паризера

Sa caletom i sestrom na Adu Ciganliju, svako po kesu i beri maslacak. Onda to operemo, namrvimo jedno kuvano jaje i malo sirceta i to je salata. Uz nju sava hleb. Pa za dva dana opet na Adu... Jebem te zivote. A step light kesicu sola razvucemo na dve litre vode, da nam duze traje.

Teško se uvek živelo u gradu. 89.se sećam majonez na hleb, posle hiperinflacija. Ostala sama sa decom pre par godina, pravila ajvar od tikve i paprika. Uvek spremim mnogo zimnicu, bojim se gladi od detinjstva. Mislim da to nesvesno radim. Žao mi je svih nas sad kad.čitam komentare.

Moram sad ovo da nekome saopstim, pa cu eto ovde: Kad sam bila jako mala bili smo bas siromasni, tj bile su one crne 90te i svakako nismo bili jedini. Medjutim, ja to nista nisam osetila, ni siromastvo, ni bombardovanje, moji roditelji su me tako sacuvali od svega da mi se place od ljubavi kad pomislim koliko me samo vole! Jeo se stari hleb i margarin redovno, koliko je samo svima bilo tesko, a ja sam ostala veselo i uvek nasmejano dete zahvaljujuci njima. Hvala mama i tata
(Saki, 02. novembar 2021 23:53

Potpuno isto... čak su i ona čekanja za litar mleka po čoveku učinili zabavnim, stanemo ćale, ja i buraz i donesemo tri mleka.. Ih!!! Gozba!!

Ja sam ore neki dan otrsio 200g posebne sa četvrtinom vrućeg hleba, leglo mi za sve pare!

Ima leba i kečapa, može mirno da se spava

Studentska menza u Loli (BG), 1993...kuvani kiseli kupus, kuvani slatki kupus, salata od kiselog kupusa, salata od slatkog kupusa...pa biraj dobitnu kombinaciju.
Eh da, bilo je i kuvane leće svaki dan.

Nrko ovde naveo NS studentsku menzu 90ih. Da dodam i pasulj sa kobasicom - vrlo malo žute čorbe bez pasulja i od kobasica samo oni čvorovi koji spajaju kobasice. Hahahaha

Popara! “Leba-masti” : prepečeno parče hleba na koje se natrlja malo belog luka, pa pospe so i aleva paprika! Umućeno žumance sa šećerom!

Pita sa krompirom, i dan danas posle 30 godina ne mogu da je smislim...

Mas’ na ‘leba!

Nista bolje od polovine vruceg hleba sa majonezom i mortadelom. Mogao bi da jedem svaki dan ali mora se odrzavati linija zbog zdravlja, seksa i lepote.

Пропржиш лук на мало масти, посолиш и једеш са хлебом. А можеш и да не пропржиш, ако нема масноће, па једеш сирово.

Nadam se da nije mnogo vas iskusilo hard core siromaštvo da ostane samo sa brasnom u kuci pa onda zamesi brasno i vodu i to przi kao neke ustipke.
(Aleksandar, 02. novembar 2021 22:41)

Бар си имао на чему да пржиш.
Иначе умесиш тесто, па куваш неку варијацију на њоке.