Yilupingan
pre 10 godina
Године 1995. када сам и сама била у потрази за мирним мјестом под сунцем, имала сам прилику волонтерски радити као преводилац за једну агенцију у Трсту која је помагала избјеглицама, тј. свим људима из бивше Југославије да се снађу и добију боравак, макар из хуманитарних разлога. Највише ме је растужила чињеница што су многи Срби из Србије такође тражили хуманитарни боравак, а чији живот и чија имовина нису били угрожени. Дапаче, када сам изјаву једног Србина из Тополовника преводила гдје наводи да је његов живот угрожен од српских власти (а Талијани појма не знају ни гдје је Тополовник, само што знају је да су Срби "лоши момци"), морала сам прекинути превођење да се саберем, јер моји родитељи су добили уточиште у једном мјесту близу Тополовника и била сам упозната да је тамо била идила тј. нити рат нити прогањање као што сам то познавала из Хрватске. Значи Срби су блатили сами себе да би добили боравак. Тужно и поражавајуће с моралне стране. Осим тога, те исте људе сам углавном сретала како просе по улицама без обзира што су имали прилично добру имовину у Србији. Остало могу замислити. Требаће нам пуно да повратимо повјерење и то је задатак свакога од нас јер нити у Италији не цвјетају руже тако да странци морају више пазити што раде и бити бољи да би се сматрали макар једнаким.
20 Komentari
Sortiraj po: