Dunav kod Bezdana 662cm

A koliko centimetara su visoki nasipi. Nama laicima ne govori puno dal' je 620 ili 720cm, bolje je reci koliko jos cm fali do izlivanja (ne daj Boze) Dunava.

2002. Dunav kod Bezdana je bio visine nasipa. Na nekim delovima nasipa cak i visi pa su postavljani dzakovi sa peskom. Opasnost koja je tada pretila je bila cinjenica da su nasipi bili "izbuseni" rovovima i rupama za tenkove. Nasledje poslednjeg rata na ovim prostorima. Nadam se da je to do sada popravljeno. Dakle opasnost koja preti je velika.

Mislim da je vreme za otvaranje ociju. Izmedju Novog Sada i Backe Palanke je 30 km brane koja ne moze da podnese ocekivanu kolicinu vode. U samom Novom Sadu brana je u losem stanju. Prof.dr Zarko Milosev upozorava nadlezne da se mora ozbiljnije krenuti sa odbranom od poplave, ali njihova zainteresovanost je ravne nuli. Kanda cemo plivati!

Opasnot je zaista velika, o cemu govore i velike poplave, ogromne stete i vanredna stanja duz recnih tokova sirom Evrope, posebno njenog centralnog dela. Mozda sa Evropom ne delimo iste vrednosti, ali svakako delimo iste reke, otopljeni sneg, obilne kise...

"Vodostaj Dunava u Novom Sadu prevazisao je 29. i 30. juna 1965.godine prethodni maksimum od +706(1940.godine) i dostigao je +778 cm! Posle te poplave je sprovedena znacajna rekonstrukcija odbrambenog nasipa, tako da se kruna nasipa nalazila za 1.2 - 1.5 m iznad maksimalnog vodostaja iz 1965. godine. Medjutim, ono sto je bitno za odbranu grada od ekstremno velikih voda Dunava je da se na znacajnom delu odbrambene linije nije ispostovalo nadvisenje na keju i uz desnu obalu kanala." - Prof.dr Zarko Milosev

Nasip je navodno projektovan da izdrzi 800cm... Da li ce izdrzati, videcemo...

Nasip jeste projektovan za oko 8m, ali za kratak vremenski period "pritiska vode" , ako Dunav bude drzao 750cm duzi niz dana, dolazi do zasicenja zemlje u kruni nasipa, pa samim tim i do verovatno pojavljivanja slabih tacaka, koje mogu da popuste. Problem je ako se pojave vise njih u isto vreme ...

Jesam li ja jedini kome pada na pamet New Orleans?

U vikend naselju Baračka imam jednospratni bungalov sa travnatim platoom, odmah u prvom redu vikendica uz sam kej. Inače, Baračka je udaljena 23 km severozapadno vazdušnom linijom od Sombora, a svega 5 km zapadno od Bezdana. Vikend naselje je dobilo svoj naziv po lokalnoj vodi koja je u daljoj prošlosti bila obuhvaćena rečnim tokom, a danas predstavlja meandar Dunava. Prvi red vikendica i bungalova od same reke razgraničavaju travnati platoi (dvorišta) i pomenuti kej, sa uglavnom osamnaestostepeničnim silazima. U normalnim uslovima, Dunav zadire između pete i desete stepenice. Sve što je ispod tog nivoa predstavlja nizak vodostaj. Ukoliko nivo vode pređe poslednji osamnaesti stepenik, reka se izliva iz svog korita. U slučaju daljeg nadolazećeg talasa (kao što je sada slučaj) reka plavi terene između keja i vikendica. To se događa jedanput svake godine, uglavnom u ovo doba, a ređe dva puta, u proleće i u jesen. Međutim, ukoliko nivo vodostaja premaši 720 cm, Dunav se uliva u spratne delove vikendica, potpuno plaveći garažne prizemne delove. Ovakve poplave se dešavaju dva puta u toku svake decenije. Preko puta vikend naselja Baračka, na desnoj obali reke je teritorija Republike Hrvatske sa naseljem Batina (iznad koga se uzdiže kota 82 sa Memorijalnim kompleksom i čuvenom “Julkom”, spomenikom jugoslovenskim i sovjetskim borcima palim u Batinskoj bitci). Tri kilometra uzvodno se nalazi administrativna granica sa Mađarskom, mesto gde se Dunav uliva u našu zemlju. Dodatni problem našoj levoj obali u slučajevima poplava predstavlja nagli zaokret rečnog korita pola kilometra uzvodno od Batine. Reka tada uz vodene nanose na levu obalu izliva i velike količine mulja, drvena debla i otpale grane, kao i mnogobrojne bačene predmete “širokog namenskog spektra“. Ovo za posledice ima “narodno samoorganizovanje u čišćenju” nakon povlačenja vodostaja u normalu, ali i idealna staništa za mnoštvo ptica i insekata mesecima nakon poplava. Ipak nema razloga za brigu, pošto nakon velikog spremanja cela oblast deluje pitomije i lepše nego pre izlivanja reke, što daje dodatnu čar ovom turističkom, rekreativnom i ribolovačkom raju na zemlji....

A koliko centimetara su visoki nasipi. Nama laicima ne govori puno dal' je 620 ili 720cm, bolje je reci koliko jos cm fali do izlivanja (ne daj Boze) Dunava.

2002. Dunav kod Bezdana je bio visine nasipa. Na nekim delovima nasipa cak i visi pa su postavljani dzakovi sa peskom. Opasnost koja je tada pretila je bila cinjenica da su nasipi bili "izbuseni" rovovima i rupama za tenkove. Nasledje poslednjeg rata na ovim prostorima. Nadam se da je to do sada popravljeno. Dakle opasnost koja preti je velika.

Mislim da je vreme za otvaranje ociju. Izmedju Novog Sada i Backe Palanke je 30 km brane koja ne moze da podnese ocekivanu kolicinu vode. U samom Novom Sadu brana je u losem stanju. Prof.dr Zarko Milosev upozorava nadlezne da se mora ozbiljnije krenuti sa odbranom od poplave, ali njihova zainteresovanost je ravne nuli. Kanda cemo plivati!

Opasnot je zaista velika, o cemu govore i velike poplave, ogromne stete i vanredna stanja duz recnih tokova sirom Evrope, posebno njenog centralnog dela. Mozda sa Evropom ne delimo iste vrednosti, ali svakako delimo iste reke, otopljeni sneg, obilne kise...

"Vodostaj Dunava u Novom Sadu prevazisao je 29. i 30. juna 1965.godine prethodni maksimum od +706(1940.godine) i dostigao je +778 cm! Posle te poplave je sprovedena znacajna rekonstrukcija odbrambenog nasipa, tako da se kruna nasipa nalazila za 1.2 - 1.5 m iznad maksimalnog vodostaja iz 1965. godine. Medjutim, ono sto je bitno za odbranu grada od ekstremno velikih voda Dunava je da se na znacajnom delu odbrambene linije nije ispostovalo nadvisenje na keju i uz desnu obalu kanala." - Prof.dr Zarko Milosev

Nasip je navodno projektovan da izdrzi 800cm... Da li ce izdrzati, videcemo...

Nasip jeste projektovan za oko 8m, ali za kratak vremenski period "pritiska vode" , ako Dunav bude drzao 750cm duzi niz dana, dolazi do zasicenja zemlje u kruni nasipa, pa samim tim i do verovatno pojavljivanja slabih tacaka, koje mogu da popuste. Problem je ako se pojave vise njih u isto vreme ...

Jesam li ja jedini kome pada na pamet New Orleans?

U vikend naselju Baračka imam jednospratni bungalov sa travnatim platoom, odmah u prvom redu vikendica uz sam kej. Inače, Baračka je udaljena 23 km severozapadno vazdušnom linijom od Sombora, a svega 5 km zapadno od Bezdana. Vikend naselje je dobilo svoj naziv po lokalnoj vodi koja je u daljoj prošlosti bila obuhvaćena rečnim tokom, a danas predstavlja meandar Dunava. Prvi red vikendica i bungalova od same reke razgraničavaju travnati platoi (dvorišta) i pomenuti kej, sa uglavnom osamnaestostepeničnim silazima. U normalnim uslovima, Dunav zadire između pete i desete stepenice. Sve što je ispod tog nivoa predstavlja nizak vodostaj. Ukoliko nivo vode pređe poslednji osamnaesti stepenik, reka se izliva iz svog korita. U slučaju daljeg nadolazećeg talasa (kao što je sada slučaj) reka plavi terene između keja i vikendica. To se događa jedanput svake godine, uglavnom u ovo doba, a ređe dva puta, u proleće i u jesen. Međutim, ukoliko nivo vodostaja premaši 720 cm, Dunav se uliva u spratne delove vikendica, potpuno plaveći garažne prizemne delove. Ovakve poplave se dešavaju dva puta u toku svake decenije. Preko puta vikend naselja Baračka, na desnoj obali reke je teritorija Republike Hrvatske sa naseljem Batina (iznad koga se uzdiže kota 82 sa Memorijalnim kompleksom i čuvenom “Julkom”, spomenikom jugoslovenskim i sovjetskim borcima palim u Batinskoj bitci). Tri kilometra uzvodno se nalazi administrativna granica sa Mađarskom, mesto gde se Dunav uliva u našu zemlju. Dodatni problem našoj levoj obali u slučajevima poplava predstavlja nagli zaokret rečnog korita pola kilometra uzvodno od Batine. Reka tada uz vodene nanose na levu obalu izliva i velike količine mulja, drvena debla i otpale grane, kao i mnogobrojne bačene predmete “širokog namenskog spektra“. Ovo za posledice ima “narodno samoorganizovanje u čišćenju” nakon povlačenja vodostaja u normalu, ali i idealna staništa za mnoštvo ptica i insekata mesecima nakon poplava. Ipak nema razloga za brigu, pošto nakon velikog spremanja cela oblast deluje pitomije i lepše nego pre izlivanja reke, što daje dodatnu čar ovom turističkom, rekreativnom i ribolovačkom raju na zemlji....