Na maline i kupine smo navikli, a sada je na red došla ekspanzija "plavog zlata" FOTO

Sad ce cuveni komentari motaca kablova za 300 evra tipa paulovija, puzevi, nojevi, lesnici sve prevare... A preduzimljivi ljudi trljaju ruke

Šta ćemo sa onim puzevima i nojevima prvo?

Nojovi mi pogazili puzove. Sad ima mesta za borovnicu. Umlaticu se od para

teze je odgajiti borovnicu nego se poroditi, to mora da se prska svim i svacim i jedva opstane, ne podnosi susu a ne podnosi vodu, zemljiste mora da se kiseli, jako nezahvalna biljka, lakse je upaliti kola i popeti se na Kop i nabrati
(malina, 10. oktobar 2021 17:04)

Borovnica ima daleko manje tretmana od jabuke, kruške i većine ostalog voća. Borovnica je divlja biljka kojoj su potrebni skoro idealni uslovi za opstanak. Zemljište se kiseli ako je bazno, razbacije se kalcit ako je kiselo i to pod uslovom da je Ph vrednost van prihvatljivih parametara. Zasnivanje proizvodnje je skupo (preko 50.000 eur po hektaru) , ali ako se sve uradi kako treba investicija treba da se vrati objektivno za nekih 5 - 6 godina, a moguće je i pre. Bavim se voćarstvom, u borovnici sam već 5 godina , tako da su ovo informacije iz prve ruke. Naslušao sam se stručnjaka, dok nisam otišao na teren kod kolega iz Srbije i Poljske i video kako to stvarno izgleda i sta su mogućnosti.

Šta si je samo zlata u Srbiji pa to nije normalno

Sad kad nalozite ljude kao sa aronijom, pa budu zasadi i na kraju ne radi nista jer je poznato da borovnica nema sanse da rodi u ravnicarskim delovima.

Paulovnije, puževi, tartufi...

I puf svi krenu u proizvodnju i šta se uradi padne cena. To se tako neradi,treba se planski saditi gde niko neće biti na gubitku. Jer kad imaš nečeg više odmah se cena uguši.

Borovnica je dobra priča ali je mnogo skupa za početak, za podizanje zasada.
Cena joj je uglavnom dobra pogotovo početkom berbe jer joj je tržište sever Evrope i dok ne stigne njihova naša se dobro plaća. Niko na njoj nije propao, naprotiv. Paralele sa paulovnijom, puževima, tartufima, nojevima i aronijom jednostavno ne piju vodu. Najveći problem je što je to posao koji je bukvalno fabrika na otvorenom i nema mesta improvizaciji na koju smo mi navikli.

imam poslasticarnicu i top gajenu borovnicu kupujem za 330,00 dinara. los biznis, treba da kosta duplo vise da bi bila isplativa

teze je odgajiti borovnicu nego se poroditi, to mora da se prska svim i svacim i jedva opstane, ne podnosi susu a ne podnosi vodu, zemljiste mora da se kiseli, jako nezahvalna biljka, lakse je upaliti kola i popeti se na Kop i nabrati

Vi koji se sprdate i pametujete u vezi sa poljoprivredom i poljoprivrednim proizvodima - kako volim što ćete plaćati hranu sve skuplje i skuplje.

stepen osvetlenja LAI potreban za borovnicu je duplo veci nego za ravnicarske vocke. Znaci biljka koja trazi visinu.Takodje zahteva duplo vece kolicine padavina od ravnicarskih vrsta voca.Pa trazi za vreme vegetacije hladne noci,opet planine.Pa kiselo zemljiste,nikako ph veci od 5,5.Ali posto je to zbun olaksana je obrada i priprema zemljista jer nema veliki koren.Dovoljno je rigolovati zemljiste na 80cm dubine i prethodno dodati min.djubrivo koje nedostaje.Prihrana iskljucivo urejom nikako djubrivima sa dodatkom kalcijuma koji povecava alkalnost zemljista Obavezna jaka rezidba i najvaznija dva plava zimska prskanja.To je lako jer je zbun.Da,nuzna je totalna obrada zemljista u eksploataciji i navodnjavanje ,idealno,kap po kap uz dodatak manjka hraniva.Po potrebi 5do 6 prskanja protiv nametnika i gljivica,najlakse top atomizerom.Za postovanje ukupnog procesa rada po jednom hektaru je potrebno oko1500-2000 sati rada,u zavisnosti od kvaliteta opreme.

teze je odgajiti borovnicu nego se poroditi, to mora da se prska svim i svacim i jedva opstane, ne podnosi susu a ne podnosi vodu, zemljiste mora da se kiseli, jako nezahvalna biljka, lakse je upaliti kola i popeti se na Kop i nabrati

Sad ce cuveni komentari motaca kablova za 300 evra tipa paulovija, puzevi, nojevi, lesnici sve prevare... A preduzimljivi ljudi trljaju ruke

Sad kad nalozite ljude kao sa aronijom, pa budu zasadi i na kraju ne radi nista jer je poznato da borovnica nema sanse da rodi u ravnicarskim delovima.

Šta ćemo sa onim puzevima i nojevima prvo?

Nojovi mi pogazili puzove. Sad ima mesta za borovnicu. Umlaticu se od para

Paulovnije, puževi, tartufi...

I puf svi krenu u proizvodnju i šta se uradi padne cena. To se tako neradi,treba se planski saditi gde niko neće biti na gubitku. Jer kad imaš nečeg više odmah se cena uguši.

Šta si je samo zlata u Srbiji pa to nije normalno

teze je odgajiti borovnicu nego se poroditi, to mora da se prska svim i svacim i jedva opstane, ne podnosi susu a ne podnosi vodu, zemljiste mora da se kiseli, jako nezahvalna biljka, lakse je upaliti kola i popeti se na Kop i nabrati
(malina, 10. oktobar 2021 17:04)

Borovnica ima daleko manje tretmana od jabuke, kruške i većine ostalog voća. Borovnica je divlja biljka kojoj su potrebni skoro idealni uslovi za opstanak. Zemljište se kiseli ako je bazno, razbacije se kalcit ako je kiselo i to pod uslovom da je Ph vrednost van prihvatljivih parametara. Zasnivanje proizvodnje je skupo (preko 50.000 eur po hektaru) , ali ako se sve uradi kako treba investicija treba da se vrati objektivno za nekih 5 - 6 godina, a moguće je i pre. Bavim se voćarstvom, u borovnici sam već 5 godina , tako da su ovo informacije iz prve ruke. Naslušao sam se stručnjaka, dok nisam otišao na teren kod kolega iz Srbije i Poljske i video kako to stvarno izgleda i sta su mogućnosti.

imam poslasticarnicu i top gajenu borovnicu kupujem za 330,00 dinara. los biznis, treba da kosta duplo vise da bi bila isplativa

Borovnica je dobra priča ali je mnogo skupa za početak, za podizanje zasada.
Cena joj je uglavnom dobra pogotovo početkom berbe jer joj je tržište sever Evrope i dok ne stigne njihova naša se dobro plaća. Niko na njoj nije propao, naprotiv. Paralele sa paulovnijom, puževima, tartufima, nojevima i aronijom jednostavno ne piju vodu. Najveći problem je što je to posao koji je bukvalno fabrika na otvorenom i nema mesta improvizaciji na koju smo mi navikli.

stepen osvetlenja LAI potreban za borovnicu je duplo veci nego za ravnicarske vocke. Znaci biljka koja trazi visinu.Takodje zahteva duplo vece kolicine padavina od ravnicarskih vrsta voca.Pa trazi za vreme vegetacije hladne noci,opet planine.Pa kiselo zemljiste,nikako ph veci od 5,5.Ali posto je to zbun olaksana je obrada i priprema zemljista jer nema veliki koren.Dovoljno je rigolovati zemljiste na 80cm dubine i prethodno dodati min.djubrivo koje nedostaje.Prihrana iskljucivo urejom nikako djubrivima sa dodatkom kalcijuma koji povecava alkalnost zemljista Obavezna jaka rezidba i najvaznija dva plava zimska prskanja.To je lako jer je zbun.Da,nuzna je totalna obrada zemljista u eksploataciji i navodnjavanje ,idealno,kap po kap uz dodatak manjka hraniva.Po potrebi 5do 6 prskanja protiv nametnika i gljivica,najlakse top atomizerom.Za postovanje ukupnog procesa rada po jednom hektaru je potrebno oko1500-2000 sati rada,u zavisnosti od kvaliteta opreme.

Vi koji se sprdate i pametujete u vezi sa poljoprivredom i poljoprivrednim proizvodima - kako volim što ćete plaćati hranu sve skuplje i skuplje.