Međunarodni spor i posebna istraživanja, pratili su otkrivanje planete Neptun

Zanimljiv članak. Svaka čast vrednim naučnicima na fantastičnim otkrićima, čestitamo i unapred se radujemo novim. Pozdrav svim ljudima dobre volje.

U svojoj disertaciji "O putanji planeta" Hegel nije imao nimalo problema da pomoću svog moćnog dijalektičkog metoda 114 godina posle Njutnovih "Principa" dokaže da se planete moraju kretati saglasno Keplerovim zakonima. On je čak izveo dedukciju o stvarnom položaju planeta, ali bez Urana. Promakla mu je, na njegovu žalost, činjenica da je Heršel 1781. godine. bio otkrio planetu Uran. Ali, to nije sve; pomoću svog moćnog metoda Hegel u svojoj disertaciji nije uspeo da predvidi ni postojanje Neptuna. Za razliku od njega, Leverije (Adams), koji se držao Njutnove teorije — a ne populističke metafizike — uspeo je da predvidi postojanje nove planete i ona je 1846. godine i otkrivena i dobila je ime Neptun. Po Njutnovoj teoriji, za razliku od Hegelove, planete se ne kreću prema Keplerovim zakonima; planete bi se kretale po Keplerovim elipsama jedino ukoliko jedna drugu ne bi ometale u tom kretanju. A ometaju se. Stoga je Njutn morao da smisli teoriju perturbacije, iz koje proizilazi da se nijedna planeta ne kreće po elipsi u ravni. U opštoj relatvnosti modifikovana su sva tri Keplerova zakona. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom.

@zoran stokic...Hvala ti sto , kao nekada BSN, prenosis svoje znanje nama koje nauka interesuje.

Posle ovog teksta i političkih tenzija oko toga ko će prvi pronaći matematički predviđenu planetu, kao neko ko zapravo veruje nauci dođe mi da pitam - postoji li Neptun?

Isto je bilo i sa Plutonom. Posto postoje odstupanja u orbiti Neptuna, zakljuceno je da postoji jos jedna planeta iza, i nju je konacno pronasao Tomb 1930. Ali i tadasnja posmatranja su uocila da je pluton malen i da ne moze da toliko utice na orbitu neptuna, osim da je kompletno od olova (pa cak ni tada). Zato se nastavilo tragati za desetom planetom velike mase.

Planeta nije nadjan, a nepravilnosti u orbiti Neptuna jos uvek nisu objasnjene.

Posle ovog teksta i političkih tenzija oko toga ko će prvi pronaći matematički predviđenu planetu, kao neko ko zapravo veruje nauci dođe mi da pitam - postoji li Neptun?

Zanimljiv članak. Svaka čast vrednim naučnicima na fantastičnim otkrićima, čestitamo i unapred se radujemo novim. Pozdrav svim ljudima dobre volje.

U svojoj disertaciji "O putanji planeta" Hegel nije imao nimalo problema da pomoću svog moćnog dijalektičkog metoda 114 godina posle Njutnovih "Principa" dokaže da se planete moraju kretati saglasno Keplerovim zakonima. On je čak izveo dedukciju o stvarnom položaju planeta, ali bez Urana. Promakla mu je, na njegovu žalost, činjenica da je Heršel 1781. godine. bio otkrio planetu Uran. Ali, to nije sve; pomoću svog moćnog metoda Hegel u svojoj disertaciji nije uspeo da predvidi ni postojanje Neptuna. Za razliku od njega, Leverije (Adams), koji se držao Njutnove teorije — a ne populističke metafizike — uspeo je da predvidi postojanje nove planete i ona je 1846. godine i otkrivena i dobila je ime Neptun. Po Njutnovoj teoriji, za razliku od Hegelove, planete se ne kreću prema Keplerovim zakonima; planete bi se kretale po Keplerovim elipsama jedino ukoliko jedna drugu ne bi ometale u tom kretanju. A ometaju se. Stoga je Njutn morao da smisli teoriju perturbacije, iz koje proizilazi da se nijedna planeta ne kreće po elipsi u ravni. U opštoj relatvnosti modifikovana su sva tri Keplerova zakona. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom.

Isto je bilo i sa Plutonom. Posto postoje odstupanja u orbiti Neptuna, zakljuceno je da postoji jos jedna planeta iza, i nju je konacno pronasao Tomb 1930. Ali i tadasnja posmatranja su uocila da je pluton malen i da ne moze da toliko utice na orbitu neptuna, osim da je kompletno od olova (pa cak ni tada). Zato se nastavilo tragati za desetom planetom velike mase.

Planeta nije nadjan, a nepravilnosti u orbiti Neptuna jos uvek nisu objasnjene.

@zoran stokic...Hvala ti sto , kao nekada BSN, prenosis svoje znanje nama koje nauka interesuje.