СиМкЕ
pre 2 godine
Све полази из породице. Може да се мудрује до сутра, али однос деце и родитеља је можда битније и од здравља! Ту се једној свести, празној, чистој, усађују емоције, идеје, схватање живота, све кроз васпитање.
У Србији су већином очеви ти који могу да унаказе дечије емоције и појимање живота, на безброј начина. Не ваља размазити дете, али је и то много боље и лакше се лечи од психички уништене личности од стране родитеља. Тај патријахално-строги и страховладајући однос који се преферира у овој земљи је нешто најгоре за дете, које касније постаје човек са милион емотивних проблема. То сељачко наметање очеве фигуре као Бога, као задње речи у кући, као пуковника у касарни, то је та болест коју
ово друштво гаји, као културу. Може роман да се напише на које све начине се то ради.
Те мале ''ситнице'' касније постају нерешиви проблеми за одраслу особу, која спас налази у самоубиству. На све то додајмо и економију ове земље, културу, све те изопачене вредности где је ненормално постало нормално - и ето пакла.
Здрав, другарски однос, са разумним поштовањем између деце и родитеља, где се УВЕк можеш поверити њима, шалити, рећи све што ти је на души, а да не осећаш срамоту, или страх; то је јако битно. То ствара социјално биће, сналажљиво, пуно енергије и страсти за разне ствари у животу. А тај војнички однос са неким строгим правилима, само привидно и споља личи на особу која је добро васпитана, све док та особа не пукне као балон који више нема простора за притисак.
11 Komentari
Sortiraj po: