"Izgaranje na poslu" je dijagnoza – postoje jasni simptomi VIDEO

Bajo moj, kakva je ovo doktorka, ima samo jedno prezime!?

Zašto izgaranje, kad mi imamo lepu srpsku reč za to - Izrabljivanje...

Čemu eufemizmi? Zašto ne nazvati to pravim imenom - neorobovlasništvom? Što pre ga tako nazovemo pre će biti iskorenjeno. A dok mu tepamo, tek će da nam bude dijagnoza.

Bio sam briljantan student ETFa, nažalost sa nekim problemima koji su učinili da se preterano fokusiram na studije, jurim visoke ocene i na taj način dokazujem (nezrelost). U junskom roku treće godine desio mi se burnout. Tada za tu dijagnozu niko iz mog okruženja nije znao, pitanje je koliko su i psiholozi/psihijatri bili informisani. Tražio sam psihološku pomoć, dijagnoza je bila - depresija.
Burnout me je ostavio u stanju teškog poremećaja koncentracije (bilo mi je veoma teško da pratim nastavu, a to sam do tada voleo i radio sa lakoćom) i sa užasnim osećajem nelagode, nekada gađenja i straha, od knjiga i jednačina, sa "mentalnom maglom" i sa kojekakvim psihosomatskim problemima. Nisam mogao da zamislim da ću ikada ponovo učiti i raditi sa zadovoljstvom.
Završio sam fakultet, ali kao neka druga ispijena i izgorela osoba, mučeći se sa svakom novom stranicom knjige. Oni koji su me bliže poznavali, videli su da sam se promenio, da mi se ugasio sjaj u očima, oni koji nisu, nisu primetili ništa. Tek nekih dvadeset godina kasnije sam saznao koja mi je zapravo dijagnoza bila na fakultetu. Trebalo mi je oko 4 godine da se vratim relativno normalnom radu (tada već kao zaposlen inženjer), mada nikada više nisam bio sasvim isti kao pre sagorevanja.
Burnout nije umor od posla - to je mentalna bolest koja destruira vašu emocionalnu konekciju sa suštinom vašeg posla, i po pravilu učini da ne možete da zamislite da se istom poslu (a i većini drugih) normalno vratite. Čuvajte se!!

Iskreno ovo postoji svuda i oduvek. Kod nas u Norveskoj mnogo ljudi ode na bolovanje po par meseci čak upravo zbog ovog sindroma.

Vozio gradski u Bratislavi, svaki dan po 10 h, ujutru ustajao u 2:45, sljakao da skupim neku kintu, nema tih para koje to mogu da plate,a i plate su im jadne. Toliko sam se osecao iscrpljeno, zivot osiromasio, mrtav umoran, ne ispavan, krsta me ubise, mozak kao testo. Mesec dana posle otkaza sam tek poceo da se opravljam. Ako to nije dijagnoza ne znam sta jeste.
O ponasanju prema vozacima od strane nadredjenih da i ne govorim, zato je polovina vozaca iz Ukraine, nece slovaci da rade za takve plate, a i ukraince pecaju na zamku, kad podpise mora da odradi min 2 ili 3 godine, kako ko odradi tako fura kuci.

Uh kako je lepa ova “psihijatrica”

Bajo moj, kakva je ovo doktorka, ima samo jedno prezime!?
(Čoveče ne ljuti se, 31. avgust 2021 21:53)

BRAT MOJ! :D

Skoro 2 godine bez normalnog odmora. Prvo su nam trošili dane odmora za vreme korone, da popunimo mesečnu satnicu. U slučaju oboljevanja, nema bolovanja, pišu odmor(da nam izadju u susret da nam plata ne bude manja). Iscrpljeni, umorni, nikakvi umesto da se izborimo za neke humanije uslove. Mi radnici se ujedamo medjusobno i vodimo besmislene borbe. Ja Vam potpisujem da u stabilnom mirnom kolektivu, bez obzira na nivo stresa koji nosi sam posao, može se izdržati sve. Mi ljudi medjusobno sebi pravimo izgaranja, izrabljavanja, mržnju iako nam je na kraju cilj isti, da preživim mesec i primim platu.

Prošao.
Zaključio da sam idiot.
Neopjevani.
Relaksirao.

тај сам...

Не треба нама да се то дефинише као симптоми за боловање, него закон који ће спречити дође то симптома. Ово је класична слика радног окружења у Србији. Посебно оног у приватном сектору. Причам из личног искуства. Већ сам на граници да директору који је и власник фирме ј... све по списку.

Gledam ja ovu doktorku, gledam i vidim pada mi koncentracija... Ali raste fokus.

Ne brinite, ovo se odnosi na drzave u kojima se radi…

Aj sad srpski programeri kolektivno na bolovanje, zasluzili ste.

Jedino je @neko pogodio šta je ovo. To nije umor od teškog rada ili neprijatan šef / gazda. To je psihičko stanje u koje su ljudi najčešće doveli sami sebe. Mnogo je lakše podneti situaciju u kojoj vas neko stavi u zatvor od situacije gde ste sami napravili svoj zatvor, uglavnom iz pogrešnih razloga kao što je dokazivanje ili ispunjavanje tuđih očekivanja.

600 000 ljudi u Srbiji radi za drzavu, oni sigurno neizgaraju vec su kamen oko vrata vrednim ljudima. Kod privatnika se mnogo radi a malo zaradjuje, a samo oni koji rade za automobilsku industriju znaju sta je pakao.

Nisam bio na godišnjem odmoru od 2015. Možda sam u nekom trenutku izgoreo, ali se ne sećam.

Burne out nije "izgaranje na poslu", koje bi moglo da se shvati i kao da je neko proaktivan ili posebno prilježan na poslu, što bi bio kvalitet zaposlenog, a posle tog zalaganja-izgaranja vredni radnik ide kući na odmor. Ne, burne out je "pregorevanje na poslu", a to je već veoma ozbiljna dijagnoza sa kojom se ide u bolnicu. Posebno zato što do burne out-a ne dolazi voljom radnika već posle različitih pritisaka ili pretnji koje dovode do straha radnika da će izgubiti posao ili deo zarade. U Japanu recimo, pregorevanje na poslu (burne out) često dovodi i do samoubistava radnika. Dakle, izgaranje na poslu je jedno, a pregorevanje na poslu je sasvim nešto drugo. I veoma je opasno.

burnout - sagoreti
dolazi sledeći..

doktorkaaaaaaaaa

(Čoveče ne ljuti se, 31. avgust 2021 21:53)

Neudata.

Фирме које у огласима траже кандидате да имају "способност за рад под притиском" треба Кривично гонити.

Пре пар година доживео. Дао отказ без налажења новог посла. По систему боље ја жив и здрав мојој деци. Нашао други посао после пар месеци, остао 6 месеци у тој фирми, схватио да иде на исто. Променио опет фирму али и државу. Ево 7, 8 година касније кад се сетим шта сам преживео..... Зато свима причам кад осетиш камен у желудцу приликом одласка на посао. МЕЊАЈ. Због себе своје породице и здравља.

Radite što više i izgarajte na poslu, da bi uštedeli nešto para koje ćete kasnije dati za lekare i lekove.
Bolje umerenije za nešto manje novca, naravno ako se može.

Ako danas završim 3 table osigurača,to je 210 evra,nema nikakvog izgaranja,lovica kaplje...a za firme ,gazde preduzimace,ne radiiiim!

ovo je dokaz samo da živimo u kolektivnom ludilu koji je covek sam sebi stvorio i nametnuo. a posledice toga vidimo kako se čovek odnosi i prema prirodi. kuda tolika žurba? čemu toliki stres? hoće li to nešto promeniti sustinski kvalitet vašeg života? jok!

U Južnoj Koreji gwarosa u Japanu karoši naziv za smrt usled prekovremenog posla naučno dokazano i objašnjeno postoje dokumentarni filmovi.https://sr.wikipedia.org/sr-el/Кароши

Munem ti blavora, 01. septembar 2021 07:33

Mojoj majci je uzeo električar 130 evra za jednu tablu, oni osigurači iznad ulaznih vrata. Pare nisu problem, ali jel moguće da odere staricu? Stan je njihov stari, nikad nije htela da joj kupim novi ili renoviram, navikla na to kakav je, tako da taj random lik teško da je mogao da zna ili primeti da imamo. Baš sam se razočarao sad, jer nisam od onih koji generalizuju, poput onoga da su svi majstori secikese.

Pre dve godine sam paralelno bio u vezi, studirao, radio i bavio se još jednim poslom neplaćeno, iz ideala. Bukvalno sam bio zauzet više od 16 sati dnevno. Naravno, došlo je vrlo brzo do zamora materijala, nakon čega su krenuli panika, depresija, što je vodilo do toga da prekinem dvogodišnju vezu, usporim sa fakultetom, prekinem sa drugim poslom i na kraju otvorim bolovanje kod psihijatra. Godinu dana sam se oporavljao, išao na grupne terapije, individualne i opet nije dovoljno. Danas sam bolje, mada nisam isti kao ranije. Ali, sâm sam prizvao i toliko se isforsirao, niko osim mene nije kriv

u državnim firmama će biti zloupotreba

@neko

Nazalost, odlicno znam o cemu pricas. Kod mene je to nastupilo kasnije, tokom profesionalne karijere.

Jezivo je kada ti aktivnost u kojoj si uzivao, i koju si zeleo da radis bes prestanka, zbog pregorevanja postane ogavna i odvratna i kada pocne da ti nanosi fizicku bol.

Niko ne pominje kapitalizam kao uzrok mentalnih bolesti kod radnika. Srusimo kapitalizam, sacuvajmo mentalno zdravlje!

@jooj, bravo na hrabrosti, odlukama i komentaru!

Ne brinite, ovo se odnosi na drzave u kojima se radi…

Čemu eufemizmi? Zašto ne nazvati to pravim imenom - neorobovlasništvom? Što pre ga tako nazovemo pre će biti iskorenjeno. A dok mu tepamo, tek će da nam bude dijagnoza.

Zašto izgaranje, kad mi imamo lepu srpsku reč za to - Izrabljivanje...

Ako danas završim 3 table osigurača,to je 210 evra,nema nikakvog izgaranja,lovica kaplje...a za firme ,gazde preduzimace,ne radiiiim!

Bajo moj, kakva je ovo doktorka, ima samo jedno prezime!?

Uh kako je lepa ova “psihijatrica”

Bajo moj, kakva je ovo doktorka, ima samo jedno prezime!?
(Čoveče ne ljuti se, 31. avgust 2021 21:53)

BRAT MOJ! :D

Gledam ja ovu doktorku, gledam i vidim pada mi koncentracija... Ali raste fokus.

600 000 ljudi u Srbiji radi za drzavu, oni sigurno neizgaraju vec su kamen oko vrata vrednim ljudima. Kod privatnika se mnogo radi a malo zaradjuje, a samo oni koji rade za automobilsku industriju znaju sta je pakao.

Aj sad srpski programeri kolektivno na bolovanje, zasluzili ste.

(Čoveče ne ljuti se, 31. avgust 2021 21:53)

Neudata.

Nisam bio na godišnjem odmoru od 2015. Možda sam u nekom trenutku izgoreo, ali se ne sećam.

Burne out nije "izgaranje na poslu", koje bi moglo da se shvati i kao da je neko proaktivan ili posebno prilježan na poslu, što bi bio kvalitet zaposlenog, a posle tog zalaganja-izgaranja vredni radnik ide kući na odmor. Ne, burne out je "pregorevanje na poslu", a to je već veoma ozbiljna dijagnoza sa kojom se ide u bolnicu. Posebno zato što do burne out-a ne dolazi voljom radnika već posle različitih pritisaka ili pretnji koje dovode do straha radnika da će izgubiti posao ili deo zarade. U Japanu recimo, pregorevanje na poslu (burne out) često dovodi i do samoubistava radnika. Dakle, izgaranje na poslu je jedno, a pregorevanje na poslu je sasvim nešto drugo. I veoma je opasno.

Jedino je @neko pogodio šta je ovo. To nije umor od teškog rada ili neprijatan šef / gazda. To je psihičko stanje u koje su ljudi najčešće doveli sami sebe. Mnogo je lakše podneti situaciju u kojoj vas neko stavi u zatvor od situacije gde ste sami napravili svoj zatvor, uglavnom iz pogrešnih razloga kao što je dokazivanje ili ispunjavanje tuđih očekivanja.

doktorkaaaaaaaaa

Не треба нама да се то дефинише као симптоми за боловање, него закон који ће спречити дође то симптома. Ово је класична слика радног окружења у Србији. Посебно оног у приватном сектору. Причам из личног искуства. Већ сам на граници да директору који је и власник фирме ј... све по списку.

Iskreno ovo postoji svuda i oduvek. Kod nas u Norveskoj mnogo ljudi ode na bolovanje po par meseci čak upravo zbog ovog sindroma.

Skoro 2 godine bez normalnog odmora. Prvo su nam trošili dane odmora za vreme korone, da popunimo mesečnu satnicu. U slučaju oboljevanja, nema bolovanja, pišu odmor(da nam izadju u susret da nam plata ne bude manja). Iscrpljeni, umorni, nikakvi umesto da se izborimo za neke humanije uslove. Mi radnici se ujedamo medjusobno i vodimo besmislene borbe. Ja Vam potpisujem da u stabilnom mirnom kolektivu, bez obzira na nivo stresa koji nosi sam posao, može se izdržati sve. Mi ljudi medjusobno sebi pravimo izgaranja, izrabljavanja, mržnju iako nam je na kraju cilj isti, da preživim mesec i primim platu.

тај сам...

Vozio gradski u Bratislavi, svaki dan po 10 h, ujutru ustajao u 2:45, sljakao da skupim neku kintu, nema tih para koje to mogu da plate,a i plate su im jadne. Toliko sam se osecao iscrpljeno, zivot osiromasio, mrtav umoran, ne ispavan, krsta me ubise, mozak kao testo. Mesec dana posle otkaza sam tek poceo da se opravljam. Ako to nije dijagnoza ne znam sta jeste.
O ponasanju prema vozacima od strane nadredjenih da i ne govorim, zato je polovina vozaca iz Ukraine, nece slovaci da rade za takve plate, a i ukraince pecaju na zamku, kad podpise mora da odradi min 2 ili 3 godine, kako ko odradi tako fura kuci.

burnout - sagoreti
dolazi sledeći..

Prošao.
Zaključio da sam idiot.
Neopjevani.
Relaksirao.

Bio sam briljantan student ETFa, nažalost sa nekim problemima koji su učinili da se preterano fokusiram na studije, jurim visoke ocene i na taj način dokazujem (nezrelost). U junskom roku treće godine desio mi se burnout. Tada za tu dijagnozu niko iz mog okruženja nije znao, pitanje je koliko su i psiholozi/psihijatri bili informisani. Tražio sam psihološku pomoć, dijagnoza je bila - depresija.
Burnout me je ostavio u stanju teškog poremećaja koncentracije (bilo mi je veoma teško da pratim nastavu, a to sam do tada voleo i radio sa lakoćom) i sa užasnim osećajem nelagode, nekada gađenja i straha, od knjiga i jednačina, sa "mentalnom maglom" i sa kojekakvim psihosomatskim problemima. Nisam mogao da zamislim da ću ikada ponovo učiti i raditi sa zadovoljstvom.
Završio sam fakultet, ali kao neka druga ispijena i izgorela osoba, mučeći se sa svakom novom stranicom knjige. Oni koji su me bliže poznavali, videli su da sam se promenio, da mi se ugasio sjaj u očima, oni koji nisu, nisu primetili ništa. Tek nekih dvadeset godina kasnije sam saznao koja mi je zapravo dijagnoza bila na fakultetu. Trebalo mi je oko 4 godine da se vratim relativno normalnom radu (tada već kao zaposlen inženjer), mada nikada više nisam bio sasvim isti kao pre sagorevanja.
Burnout nije umor od posla - to je mentalna bolest koja destruira vašu emocionalnu konekciju sa suštinom vašeg posla, i po pravilu učini da ne možete da zamislite da se istom poslu (a i većini drugih) normalno vratite. Čuvajte se!!

U Južnoj Koreji gwarosa u Japanu karoši naziv za smrt usled prekovremenog posla naučno dokazano i objašnjeno postoje dokumentarni filmovi.https://sr.wikipedia.org/sr-el/Кароши

Radite što više i izgarajte na poslu, da bi uštedeli nešto para koje ćete kasnije dati za lekare i lekove.
Bolje umerenije za nešto manje novca, naravno ako se može.

Munem ti blavora, 01. septembar 2021 07:33

Mojoj majci je uzeo električar 130 evra za jednu tablu, oni osigurači iznad ulaznih vrata. Pare nisu problem, ali jel moguće da odere staricu? Stan je njihov stari, nikad nije htela da joj kupim novi ili renoviram, navikla na to kakav je, tako da taj random lik teško da je mogao da zna ili primeti da imamo. Baš sam se razočarao sad, jer nisam od onih koji generalizuju, poput onoga da su svi majstori secikese.

Фирме које у огласима траже кандидате да имају "способност за рад под притиском" треба Кривично гонити.

ovo je dokaz samo da živimo u kolektivnom ludilu koji je covek sam sebi stvorio i nametnuo. a posledice toga vidimo kako se čovek odnosi i prema prirodi. kuda tolika žurba? čemu toliki stres? hoće li to nešto promeniti sustinski kvalitet vašeg života? jok!

Пре пар година доживео. Дао отказ без налажења новог посла. По систему боље ја жив и здрав мојој деци. Нашао други посао после пар месеци, остао 6 месеци у тој фирми, схватио да иде на исто. Променио опет фирму али и државу. Ево 7, 8 година касније кад се сетим шта сам преживео..... Зато свима причам кад осетиш камен у желудцу приликом одласка на посао. МЕЊАЈ. Због себе своје породице и здравља.

Pre dve godine sam paralelno bio u vezi, studirao, radio i bavio se još jednim poslom neplaćeno, iz ideala. Bukvalno sam bio zauzet više od 16 sati dnevno. Naravno, došlo je vrlo brzo do zamora materijala, nakon čega su krenuli panika, depresija, što je vodilo do toga da prekinem dvogodišnju vezu, usporim sa fakultetom, prekinem sa drugim poslom i na kraju otvorim bolovanje kod psihijatra. Godinu dana sam se oporavljao, išao na grupne terapije, individualne i opet nije dovoljno. Danas sam bolje, mada nisam isti kao ranije. Ali, sâm sam prizvao i toliko se isforsirao, niko osim mene nije kriv

u državnim firmama će biti zloupotreba

@neko

Nazalost, odlicno znam o cemu pricas. Kod mene je to nastupilo kasnije, tokom profesionalne karijere.

Jezivo je kada ti aktivnost u kojoj si uzivao, i koju si zeleo da radis bes prestanka, zbog pregorevanja postane ogavna i odvratna i kada pocne da ti nanosi fizicku bol.

@jooj, bravo na hrabrosti, odlukama i komentaru!

Niko ne pominje kapitalizam kao uzrok mentalnih bolesti kod radnika. Srusimo kapitalizam, sacuvajmo mentalno zdravlje!