"Britanska kraljica Elizabeta, majka princa Čarlsa, bila je kuma na krštenju princa Aleksandra zajedno sa svojim ocem, britanskim Kraljem Džordžom VI.
Kum na krštenju kralja Petra II, oca princa Aleksandra bio je britanski kralj Džordž V, a kraljev izaslanik na tom krštenju u Beogradu bio je budući britanski kralj Džordž VI (otac kraljice Elizabete i deda princa od Velsa).
Baka princa Aleksandra, kraljica Marija bila je unuka kraljice Viktorije, a princ Aleksandar i princ Čarls su zajedno pohađali školu u Škotskoj."
Već od 12 veka u Evropi - funkcija dvora i plemstva je bila (između ostalog) da uz pomoć „dvorskih manira“ promoviše „civilizovanost“ (hrišćani su to zvali: kurtoazija) među vlastelom, viteštvom i narodom i „čestitost“ koja je bila povezana sa idealom mudrosti, umerenosti, saveza hrabrosti i skromnosti, razumnost i junačku borbenost. O tome najbolje svedoči starofrancuski junački ep: „Pesma o Rolandu“ 1130. Koga ovo zanima najbolje je da pročita knjigu Norberta Elijasa „Proces civilizacije“ 1939. (prevedena i na srpski, 2001 Novi Sad). Monarhija je posle farncuske revolucije, kada je nastala reublika, na nju prenela etički ideal da je veoma bitno da ljudi koji obavljaju javne funkcije vladaju pomoću ličnih vrlina i časti. Samo jedan pr: Friederike Sophie Vilhelmine iz Pruske (1709-1758) ćerka Friedricha Vilhelma; odgajana je kao buduća engleska kraljica, ali je udajom za Friedricha von Brandenburg-Baireutha postala Markgrovinom od Brandenburga. Iz njenih memoara saznajemo iz "prve ruke" o kulturnim obrascima života na pruskom dvoru (Fridriha Velikog). Kao pokrovitelj umetnosti, kompozitor i operski direktor, oblikovala je kulturni život grada Bajrojta u značajnoj meri do danas. Markgrofovska opera u Bayreuthu, koju je ona sagradila, UNESCO je 2012. godine proglasio svetskom baštinom. Poslušajte njenu operu: L’Argenore, 1740. Dostigla je nivo najvećih baroknih kompozitora Vivaldija, Hendla, Ramoa.
Izgubili su Indiju, Pakistan i Banglades
Izgubili su Afriku
Bliski Istok
Nasli naftu u Severnom moru, nisu uradili nista.
Norvezani se obogatili za sledecih 200 godina
Nemci se ujedinili i
izbacili ih iz Evropske Unije
A oni pevaju God save the Queen
(Vladan, 30. avgust 2021 10:12)
To isto i Ja mislim.Englezi su za 100 godina totalno propali u svakom smislu.Od najvece carstvo sa ogromnim uticajem sve su izgubili.Retko ko je sa toliko resursa u toliko kratkom periodu rapidno pao.
Kraljicin stric, kralj Edvard VIII je abdicirao 1936. Tada je ona imala 10 godina. Do desete godine je niko nije pripremao ni za kakvu krunu. Cela sadasnja kraljevska porodica ne bi ni prisla tronu, da se striko nije zaljubio u "neprikladnu" potencijalnu kraljicu i odabrao ljubav umesto krune. Pouceni time, promenili su pravila, pa sada nema prepreka da Carls, iako u ljubavi sa takodje "neprikladnom" Kamilom, sedne na presto, pod uslovom da nadzivi majku.
Britanska kraljica Elizabeta, majka princa Čarlsa, bila je kuma na krštenju princa Aleksandra zajedno sa svojim ocem, britanskim Kraljem Džordžom VI.
Kum na krštenju kralja Petra II, oca princa Aleksandra bio je britanski kralj Džordž V, a kraljev izaslanik na tom krštenju u Beogradu bio je budući britanski kralj Džordž VI (otac kraljice Elizabete i deda princa od Velsa).
Baka princa Aleksandra, kraljica Marija bila je unuka kraljice Viktorije, a princ Aleksandar i princ Čarls su zajedno pohađali školu u Škotskoj.
(Ic, 30. avgust 2021 09:09)
Britanska kraljica Elizabeta, majka princa Čarlsa, bila je kuma na krštenju princa Aleksandra zajedno sa svojim ocem, britanskim Kraljem Džordžom VI.
Kum na krštenju kralja Petra II, oca princa Aleksandra bio je britanski kralj Džordž V, a kraljev izaslanik na tom krštenju u Beogradu bio je budući britanski kralj Džordž VI (otac kraljice Elizabete i deda princa od Velsa).
Baka princa Aleksandra, kraljica Marija bila je unuka kraljice Viktorije, a princ Aleksandar i princ Čarls su zajedno pohađali školu u Škotskoj.
Britanska kraljica Elizabeta, majka princa Čarlsa, bila je kuma na krštenju princa Aleksandra zajedno sa svojim ocem, britanskim Kraljem Džordžom VI.
Kum na krštenju kralja Petra II, oca princa Aleksandra bio je britanski kralj Džordž V, a kraljev izaslanik na tom krštenju u Beogradu bio je budući britanski kralj Džordž VI (otac kraljice Elizabete i deda princa od Velsa).
Baka princa Aleksandra, kraljica Marija bila je unuka kraljice Viktorije, a princ Aleksandar i princ Čarls su zajedno pohađali školu u Škotskoj.
Kraljicin stric, kralj Edvard VIII je abdicirao 1936. Tada je ona imala 10 godina. Do desete godine je niko nije pripremao ni za kakvu krunu. Cela sadasnja kraljevska porodica ne bi ni prisla tronu, da se striko nije zaljubio u "neprikladnu" potencijalnu kraljicu i odabrao ljubav umesto krune. Pouceni time, promenili su pravila, pa sada nema prepreka da Carls, iako u ljubavi sa takodje "neprikladnom" Kamilom, sedne na presto, pod uslovom da nadzivi majku.
Već od 12 veka u Evropi - funkcija dvora i plemstva je bila (između ostalog) da uz pomoć „dvorskih manira“ promoviše „civilizovanost“ (hrišćani su to zvali: kurtoazija) među vlastelom, viteštvom i narodom i „čestitost“ koja je bila povezana sa idealom mudrosti, umerenosti, saveza hrabrosti i skromnosti, razumnost i junačku borbenost. O tome najbolje svedoči starofrancuski junački ep: „Pesma o Rolandu“ 1130. Koga ovo zanima najbolje je da pročita knjigu Norberta Elijasa „Proces civilizacije“ 1939. (prevedena i na srpski, 2001 Novi Sad). Monarhija je posle farncuske revolucije, kada je nastala reublika, na nju prenela etički ideal da je veoma bitno da ljudi koji obavljaju javne funkcije vladaju pomoću ličnih vrlina i časti. Samo jedan pr: Friederike Sophie Vilhelmine iz Pruske (1709-1758) ćerka Friedricha Vilhelma; odgajana je kao buduća engleska kraljica, ali je udajom za Friedricha von Brandenburg-Baireutha postala Markgrovinom od Brandenburga. Iz njenih memoara saznajemo iz "prve ruke" o kulturnim obrascima života na pruskom dvoru (Fridriha Velikog). Kao pokrovitelj umetnosti, kompozitor i operski direktor, oblikovala je kulturni život grada Bajrojta u značajnoj meri do danas. Markgrofovska opera u Bayreuthu, koju je ona sagradila, UNESCO je 2012. godine proglasio svetskom baštinom. Poslušajte njenu operu: L’Argenore, 1740. Dostigla je nivo najvećih baroknih kompozitora Vivaldija, Hendla, Ramoa.
"Britanska kraljica Elizabeta, majka princa Čarlsa, bila je kuma na krštenju princa Aleksandra zajedno sa svojim ocem, britanskim Kraljem Džordžom VI.
Kum na krštenju kralja Petra II, oca princa Aleksandra bio je britanski kralj Džordž V, a kraljev izaslanik na tom krštenju u Beogradu bio je budući britanski kralj Džordž VI (otac kraljice Elizabete i deda princa od Velsa).
Baka princa Aleksandra, kraljica Marija bila je unuka kraljice Viktorije, a princ Aleksandar i princ Čarls su zajedno pohađali školu u Škotskoj."
Izgubili su Indiju, Pakistan i Banglades
Izgubili su Afriku
Bliski Istok
Nasli naftu u Severnom moru, nisu uradili nista.
Norvezani se obogatili za sledecih 200 godina
Nemci se ujedinili i
izbacili ih iz Evropske Unije
A oni pevaju God save the Queen
(Vladan, 30. avgust 2021 10:12)
To isto i Ja mislim.Englezi su za 100 godina totalno propali u svakom smislu.Od najvece carstvo sa ogromnim uticajem sve su izgubili.Retko ko je sa toliko resursa u toliko kratkom periodu rapidno pao.
Britanska kraljica Elizabeta, majka princa Čarlsa, bila je kuma na krštenju princa Aleksandra zajedno sa svojim ocem, britanskim Kraljem Džordžom VI.
Kum na krštenju kralja Petra II, oca princa Aleksandra bio je britanski kralj Džordž V, a kraljev izaslanik na tom krštenju u Beogradu bio je budući britanski kralj Džordž VI (otac kraljice Elizabete i deda princa od Velsa).
Baka princa Aleksandra, kraljica Marija bila je unuka kraljice Viktorije, a princ Aleksandar i princ Čarls su zajedno pohađali školu u Škotskoj.
(Ic, 30. avgust 2021 09:09)
Britanska kraljica Elizabeta, majka princa Čarlsa, bila je kuma na krštenju princa Aleksandra zajedno sa svojim ocem, britanskim Kraljem Džordžom VI.
Kum na krštenju kralja Petra II, oca princa Aleksandra bio je britanski kralj Džordž V, a kraljev izaslanik na tom krštenju u Beogradu bio je budući britanski kralj Džordž VI (otac kraljice Elizabete i deda princa od Velsa).
Baka princa Aleksandra, kraljica Marija bila je unuka kraljice Viktorije, a princ Aleksandar i princ Čarls su zajedno pohađali školu u Škotskoj.
Izgubili su Indiju, Pakistan i Banglades
Izgubili su Afriku
Bliski Istok
Nasli naftu u Severnom moru, nisu uradili nista.
Norvezani se obogatili za sledecih 200 godina
Nemci se ujedinili i
izbacili ih iz Evropske Unije
A oni pevaju God save the Queen
(Vladan, 30. avgust 2021 10:12)
To isto i Ja mislim.Englezi su za 100 godina totalno propali u svakom smislu.Od najvece carstvo sa ogromnim uticajem sve su izgubili.Retko ko je sa toliko resursa u toliko kratkom periodu rapidno pao.
Britanska kraljica Elizabeta, majka princa Čarlsa, bila je kuma na krštenju princa Aleksandra zajedno sa svojim ocem, britanskim Kraljem Džordžom VI.
Kum na krštenju kralja Petra II, oca princa Aleksandra bio je britanski kralj Džordž V, a kraljev izaslanik na tom krštenju u Beogradu bio je budući britanski kralj Džordž VI (otac kraljice Elizabete i deda princa od Velsa).
Baka princa Aleksandra, kraljica Marija bila je unuka kraljice Viktorije, a princ Aleksandar i princ Čarls su zajedno pohađali školu u Škotskoj.
(Ic, 30. avgust 2021 09:09)
Već od 12 veka u Evropi - funkcija dvora i plemstva je bila (između ostalog) da uz pomoć „dvorskih manira“ promoviše „civilizovanost“ (hrišćani su to zvali: kurtoazija) među vlastelom, viteštvom i narodom i „čestitost“ koja je bila povezana sa idealom mudrosti, umerenosti, saveza hrabrosti i skromnosti, razumnost i junačku borbenost. O tome najbolje svedoči starofrancuski junački ep: „Pesma o Rolandu“ 1130. Koga ovo zanima najbolje je da pročita knjigu Norberta Elijasa „Proces civilizacije“ 1939. (prevedena i na srpski, 2001 Novi Sad). Monarhija je posle farncuske revolucije, kada je nastala reublika, na nju prenela etički ideal da je veoma bitno da ljudi koji obavljaju javne funkcije vladaju pomoću ličnih vrlina i časti. Samo jedan pr: Friederike Sophie Vilhelmine iz Pruske (1709-1758) ćerka Friedricha Vilhelma; odgajana je kao buduća engleska kraljica, ali je udajom za Friedricha von Brandenburg-Baireutha postala Markgrovinom od Brandenburga. Iz njenih memoara saznajemo iz "prve ruke" o kulturnim obrascima života na pruskom dvoru (Fridriha Velikog). Kao pokrovitelj umetnosti, kompozitor i operski direktor, oblikovala je kulturni život grada Bajrojta u značajnoj meri do danas. Markgrofovska opera u Bayreuthu, koju je ona sagradila, UNESCO je 2012. godine proglasio svetskom baštinom. Poslušajte njenu operu: L’Argenore, 1740. Dostigla je nivo najvećih baroknih kompozitora Vivaldija, Hendla, Ramoa.
Kraljicin stric, kralj Edvard VIII je abdicirao 1936. Tada je ona imala 10 godina. Do desete godine je niko nije pripremao ni za kakvu krunu. Cela sadasnja kraljevska porodica ne bi ni prisla tronu, da se striko nije zaljubio u "neprikladnu" potencijalnu kraljicu i odabrao ljubav umesto krune. Pouceni time, promenili su pravila, pa sada nema prepreka da Carls, iako u ljubavi sa takodje "neprikladnom" Kamilom, sedne na presto, pod uslovom da nadzivi majku.
"Britanska kraljica Elizabeta, majka princa Čarlsa, bila je kuma na krštenju princa Aleksandra zajedno sa svojim ocem, britanskim Kraljem Džordžom VI.
Kum na krštenju kralja Petra II, oca princa Aleksandra bio je britanski kralj Džordž V, a kraljev izaslanik na tom krštenju u Beogradu bio je budući britanski kralj Džordž VI (otac kraljice Elizabete i deda princa od Velsa).
Baka princa Aleksandra, kraljica Marija bila je unuka kraljice Viktorije, a princ Aleksandar i princ Čarls su zajedno pohađali školu u Škotskoj."
IMAGE SOURCE
30 Komentari
Sortiraj po: