Vučić: Testiraćemo vozila na najveće brzine u istoriji Srbije VIDEO

Srbija danas puno ulaže u razvoj svoje infrastrukture, danas možemo da se pohvalimo velikim brojem novih puteva, kao i ulaganjem u našu železnicu

Zahvaljujući ogromnim ulaganjima države već danas dobar deo srpskih pruga je u mnogo boljem stanju nego što su bili do pre nekoliko godina, a obnovljeno je dosta i vozova, a i železničkih stanica.

Nema uspešne privrede i razvijene države bez uređene i moderne železnice. Srbija je zadnjih nekoliko godina počela kompletnu obnovu pruga i voznih sredstava, koje su bile decenijama zapuštene.

Razvijena putna i železnička mreža imaju izuzetan privredni značaj, budući da povećavaju šanse za priliv novih investicija i otvaranje novih radnih mesta.

Još koji mesec i ovaj kapitalan projekat biće završen.

Svaki novi infrastrukturni projekat omogućava dalje jačanje ekonomije.

Da je spajanje pruge Beograd-Budimpešta po uzoru na spajanje poslednjeg metra šina pruge "Pacific Railroad" u SAD, kada su se graditelji iz oba smera sreli u državi Juta (lokacjia "Promontory Summit").
Pruga je bila duga nešto malo više od 3000km (da, TRI hiljade kilometara), a ta ceremonija spajanja dve deonice gde su se graditelji iz oba smera sreli nazvana je "Last Spike" (u smislu poslednji klin/ekser, a ceremonijalno je taj poslednji klin postavio industrijalac i politi;ar Liland Stenford, koji je pre toga bio guverner Kalifornije, a kasnije i senator). Eto, na tako važnom događaju, povezivanju dve deonice prve transkontinentalne pruge u SAD duge preko 3000km nije bilo predsednika SAD niti drugih visokih ličnosti iz politike, a ovde kod nas jednog predsednika države vodaju gde god se završava neki posao, da li je to probijanje prve cevi nekog tunela za autoput, povezivanje dve strane mosta, povezivanje dva kraka pruge duge nekoliko desetina kilometara...
Nije ni čudo što onda predsednici opština iz vladajuće stranke seku vrpce za otvaranje semafora (Kraljevo, ali nije bio ni semafor, već tek iskopana rupa za postavljanje semafora) ili pošljunčavanje parkinga (Novi Sad).

Neko ko je predsednid države, pa ma koliko mala bila ta država, mora da drži neki nivo, a ne da ga šetaju unaokolo i da prave cirkus za svaku fazu nekog posla koji se finansira NAŠIM novcem!

Velika radost i zahvalnost.

Ni deca više ne veruju u bajke

Sve čestitke i sve najbolje.

10 miliona za kilometar pruge u proseku je stravicno skupo s obzirom da je velika vecina u ravnicarskom delu. Ne kazem da je lose ali je astronomski skupo.

Uz zdravlju je koristili.

Najjači su mi ovi što napišu da se nešto finansira "NAŠIM novcem", a gospodo čijim novcem bi vi da naša država finansira izgradnju naše države

Neka nam je svima sa srećom.

Železnica mnogo obećava i doprinosi našoj zemlji.

Unapredjenjem zeleznicke infrastrukture ce se znatno rasteretiti drumski saobracaj.

Zajedno sa ruskim prijateljima radovi na izgradnji pruge su pri kraju i vrlo brzo ce putnici moci da uzivaju u voznji do Novog Sada.

sigurno su neke svemirske brzine, kao i nasa ekonomija….

Samo napred srbijo.
Svaka čast.

cime se mi hvalimo..

u svetu ce vozovi lebdeti a nasi jos ni 200km na sat..

Putovao celih osamdesetih u proseku 6-7 puta godišnje na relaciji Beograd - ( tada Titov ) Vrbas. Putničkim i poslovnim vozom. Jedan je stizao za 90 a drugi za 106 minuta. U pitanju je oko 120 km. U poslovnom vozu je bila vrhunska posluga kao u biznis klasi aviona, vagone je pravila Goša i svaki je koštao 4 miliona dolara ako me sećanje služi. Dakle, imali smo i pruge i vozove. I sve je bilo transparentno što se ulaganja i održavanja tiče. A onda su došle devedesete, višepartijski sistem, ratovi, sankcije. A sećamo se i koga je narod birao za vlast. Svi su tu sada, sem Slobe. Dakle, krivi smo mi.

u kini idu 600km/h, a vi cete testirati na 180km/h

Jurimo...... 30

Ni deca više ne veruju u bajke

Da je spajanje pruge Beograd-Budimpešta po uzoru na spajanje poslednjeg metra šina pruge "Pacific Railroad" u SAD, kada su se graditelji iz oba smera sreli u državi Juta (lokacjia "Promontory Summit").
Pruga je bila duga nešto malo više od 3000km (da, TRI hiljade kilometara), a ta ceremonija spajanja dve deonice gde su se graditelji iz oba smera sreli nazvana je "Last Spike" (u smislu poslednji klin/ekser, a ceremonijalno je taj poslednji klin postavio industrijalac i politi;ar Liland Stenford, koji je pre toga bio guverner Kalifornije, a kasnije i senator). Eto, na tako važnom događaju, povezivanju dve deonice prve transkontinentalne pruge u SAD duge preko 3000km nije bilo predsednika SAD niti drugih visokih ličnosti iz politike, a ovde kod nas jednog predsednika države vodaju gde god se završava neki posao, da li je to probijanje prve cevi nekog tunela za autoput, povezivanje dve strane mosta, povezivanje dva kraka pruge duge nekoliko desetina kilometara...
Nije ni čudo što onda predsednici opština iz vladajuće stranke seku vrpce za otvaranje semafora (Kraljevo, ali nije bio ni semafor, već tek iskopana rupa za postavljanje semafora) ili pošljunčavanje parkinga (Novi Sad).

Neko ko je predsednid države, pa ma koliko mala bila ta država, mora da drži neki nivo, a ne da ga šetaju unaokolo i da prave cirkus za svaku fazu nekog posla koji se finansira NAŠIM novcem!

10 miliona za kilometar pruge u proseku je stravicno skupo s obzirom da je velika vecina u ravnicarskom delu. Ne kazem da je lose ali je astronomski skupo.

Zahvaljujući ogromnim ulaganjima države već danas dobar deo srpskih pruga je u mnogo boljem stanju nego što su bili do pre nekoliko godina, a obnovljeno je dosta i vozova, a i železničkih stanica.

Srbija danas puno ulaže u razvoj svoje infrastrukture, danas možemo da se pohvalimo velikim brojem novih puteva, kao i ulaganjem u našu železnicu

Nema uspešne privrede i razvijene države bez uređene i moderne železnice. Srbija je zadnjih nekoliko godina počela kompletnu obnovu pruga i voznih sredstava, koje su bile decenijama zapuštene.

Velika radost i zahvalnost.

Železnica mnogo obećava i doprinosi našoj zemlji.

Svaki novi infrastrukturni projekat omogućava dalje jačanje ekonomije.

Sve čestitke i sve najbolje.

Još koji mesec i ovaj kapitalan projekat biće završen.

cime se mi hvalimo..

Razvijena putna i železnička mreža imaju izuzetan privredni značaj, budući da povećavaju šanse za priliv novih investicija i otvaranje novih radnih mesta.

Putovao celih osamdesetih u proseku 6-7 puta godišnje na relaciji Beograd - ( tada Titov ) Vrbas. Putničkim i poslovnim vozom. Jedan je stizao za 90 a drugi za 106 minuta. U pitanju je oko 120 km. U poslovnom vozu je bila vrhunska posluga kao u biznis klasi aviona, vagone je pravila Goša i svaki je koštao 4 miliona dolara ako me sećanje služi. Dakle, imali smo i pruge i vozove. I sve je bilo transparentno što se ulaganja i održavanja tiče. A onda su došle devedesete, višepartijski sistem, ratovi, sankcije. A sećamo se i koga je narod birao za vlast. Svi su tu sada, sem Slobe. Dakle, krivi smo mi.

u svetu ce vozovi lebdeti a nasi jos ni 200km na sat..

Uz zdravlju je koristili.

Najjači su mi ovi što napišu da se nešto finansira "NAŠIM novcem", a gospodo čijim novcem bi vi da naša država finansira izgradnju naše države

u kini idu 600km/h, a vi cete testirati na 180km/h

Neka nam je svima sa srećom.

Jurimo...... 30

Samo napred srbijo.
Svaka čast.

Zajedno sa ruskim prijateljima radovi na izgradnji pruge su pri kraju i vrlo brzo ce putnici moci da uzivaju u voznji do Novog Sada.

Unapredjenjem zeleznicke infrastrukture ce se znatno rasteretiti drumski saobracaj.

sigurno su neke svemirske brzine, kao i nasa ekonomija….