Invalidi i birokratija

Stepen civilizacije se ogleda u odnosu prema slabima. To je dovoljno za procenu gde smo mi "nebeski narod" na civilizacijskoj lestvici po odnosu spram nase dece sirocica i invalida.Valjda nismo ni do srednjeg veka dospeli. Mozda Sparta. A vec bogate generale i slicne ratnike jos dodatno cascavamo...

Odista sa novim zakonima sve vise i vise komplikuju i onako komplikovan i tezak zivot invalida. Nama nista nije sveto a invalidi su uvek bili i bice izgledami zadnja rupa na svirali. Na sve to mi kao narod nemamo elementarne kulture kada su invalidi u pitanju pato jos dodatno otezava situaciju. Ja licno imam "privilegiju"koju mi je BOG dao da mogu sama da izadjem na kraj sa bahatoscu ljudi pojedinaca a i drzave da mogu da se izborim sa svojim licnim problemima kao invalid. Imam 80%telesnog ostecenja "vestacku nogu" a to se ne primeti ali zelim i uvek kada sam u mogucnosti pomazem invalidima i borim se na javnom mestu za njihova prava kada su ugrozena a DRZAVA NISTA !!! A crkva cuti takodje a mogla bi i ona nesto da bar na recima bibliski da pomogne invalidnim licima!

Nemar, bahatost i neznanje! I to se uvak lomi na najmladjima, ili najslabijim delovima drustva. Zasto ne zaposlite invalide u Ministartsvu, ili u tom Zavodu? Oni bi vam mogli objasniti, kad vec nemate pojma, sta i gde se mora i moze. U 2006, umesto da klikom na "enter" na tastaturi, naruce potrebne stvari, vracaju nas u posleratne pedesete godine. Srbija, kao i uvek, okrenuta unazad. Sramota, s tim sto niko nece odgovarati ni zajedan jedini propust, onako bar da ljudima bude lakse dok budu cekali u redovima...

Ko danas nema para ne može ni do lekara jer mora da čeka 2 meseca da bi stigao na red (osim ako već ne umire pa ga hitna pomoć ne uputi na pregled).Nikome na čelu ne piše da li je invalid osim ako nije u invalidskim kolicima.Stanje u zdravstvu i po bolnicama nikad nije bilo haotičnije.Korupcija je stravična, a kvalitet socijalnih "doktorskih" usluga se može uporediti sa načinom rada prodavca novina na kiosku.A odgovornost za greške, šta to beše?Pa ipak, kolege invalidi, ne dajte se, biće nam bolje u raju.

Isti problem imaju i dijabetičari koji su na insulinu, pošto da bi dobili igle koje su im neophodne za davanje neophodne doze insulina, mogu po novom pravilniku da dobiju tek nakon overe recepta. Insulin koji možemo dobiti na recept je praktično neupotrebljiv bez igala. Zaista me interesuje koji je neverovatan um smislio način da svima koji zavise od medicinskih pomagala koja su neophodna za život toliko zakomplikuje način da do njih dođe. Takođe znam da je svim invalidima kao i hroničnim bolesnicima neophodno da jednom godišnje idu na komisiju koja će verifikovati da li su im ta pomagala zaista potrebna (ČESTITAM IM JER SU USPELI DA PROGLASE DIJABETES IZLEČIVIM, POŠTO KOMISIJA VEROVATNO MOŽE DA NAM ODUZME PRAVO DA DOBIJAMO IGLE). Ukoliko su hteli da imaju evidenciju to su mogli da sprovedu na neki druginačin bezbolniji po pacijente, a ne da nas maltretiraju i teraju da stojimo u redovima otprilike jednom mesečno po ceo dan. Ne mogu da verujem da se nije našao neko dovoljno pametan da proveri kako se u svetu snabdevaju hronični bolesnici i invalidi, potrebnim medikamentima i medicinskim pomagalima. Mislim da nam je dovoljno da svakih 30 dana moramo da čekamo u ne kratkim redovima po ambulantama i zadržavamo već ionako prezaposlene lekare i medicinske sestre, ispisivanjem desetina recepata (ja koristim 10 različitih lekova svakog dana). Vrlo verovatno je da je neko ko je donosio ovaj pravilnik jako malo upoznat sa problemima invalida i hroničnih bolesnika ili je jednostavno potpuno nezainteresovan šta ti ljudi moraju da preživljavaju da bi došli do onoga bez čega ne mogu da RELATIVNO normalno žive (kao da to u Srbiji nekoga uopšte interesuje), a što im u stvari pripada. Sudeći po ovome što je sada učinjeno verovatno možemo da očekujemo da nam jednoga dana oduzmu pravo i na to malo što nam sada plaćaju, a u stvari niko to nama ne poklanja već sve to plaćamo svojim novcem koji svakog meseca odvajamo za socijalno osiguranje. Sve u svemu jadna slika stručnosti i poznavanja stvari ljudi koji se bave donošenjem jako važnih odluka od kojih zavisi normalan život invalida i hroničnih bolesnika i takodje ne treba zaboraviti da svi dijabetičari koji ne dobijaju redovno svoju terapiju, pretenduju da jednoga dana pre ili kasnije postanu invalidi, a po broju obolelih od dijabetesa izgleda da će ovo ukoliko se ovako nastavi biti zemlja sa najvišim procentom invalida na svetu uzimajući u obzir brzimu i stepen širenja broja obolelih od šećerne bolesti.

Dobra strana novog pravilnika je da su invalidima po prvi put, o trošku zdravstvenog osiguranja, dostupne elektromiografske proteze za ruke, elektromotorna kolica i niz ortopedskih i drugih pomagala.
Kako lažu, elektromotorna kolica su bila dostupna i ranije, tačno znam da su se dobijala 1996 godine a i 2004.
evo spisak na šta je imao pravo invalid 2004 godine..
na adresi: http://www.hendikep.info/modules.php?name=News&file=article&sid=10&mode=&order=0&thold=0

Odista sa novim zakonima sve vise i vise komplikuju i onako komplikovan i tezak zivot invalida. Nama nista nije sveto a invalidi su uvek bili i bice izgledami zadnja rupa na svirali. Na sve to mi kao narod nemamo elementarne kulture kada su invalidi u pitanju pato jos dodatno otezava situaciju. Ja licno imam "privilegiju"koju mi je BOG dao da mogu sama da izadjem na kraj sa bahatoscu ljudi pojedinaca a i drzave da mogu da se izborim sa svojim licnim problemima kao invalid. Imam 80%telesnog ostecenja "vestacku nogu" a to se ne primeti ali zelim i uvek kada sam u mogucnosti pomazem invalidima i borim se na javnom mestu za njihova prava kada su ugrozena a DRZAVA NISTA !!! A crkva cuti takodje a mogla bi i ona nesto da bar na recima bibliski da pomogne invalidnim licima!

Stepen civilizacije se ogleda u odnosu prema slabima. To je dovoljno za procenu gde smo mi "nebeski narod" na civilizacijskoj lestvici po odnosu spram nase dece sirocica i invalida.Valjda nismo ni do srednjeg veka dospeli. Mozda Sparta. A vec bogate generale i slicne ratnike jos dodatno cascavamo...

Nemar, bahatost i neznanje! I to se uvak lomi na najmladjima, ili najslabijim delovima drustva. Zasto ne zaposlite invalide u Ministartsvu, ili u tom Zavodu? Oni bi vam mogli objasniti, kad vec nemate pojma, sta i gde se mora i moze. U 2006, umesto da klikom na "enter" na tastaturi, naruce potrebne stvari, vracaju nas u posleratne pedesete godine. Srbija, kao i uvek, okrenuta unazad. Sramota, s tim sto niko nece odgovarati ni zajedan jedini propust, onako bar da ljudima bude lakse dok budu cekali u redovima...

Ko danas nema para ne može ni do lekara jer mora da čeka 2 meseca da bi stigao na red (osim ako već ne umire pa ga hitna pomoć ne uputi na pregled).Nikome na čelu ne piše da li je invalid osim ako nije u invalidskim kolicima.Stanje u zdravstvu i po bolnicama nikad nije bilo haotičnije.Korupcija je stravična, a kvalitet socijalnih "doktorskih" usluga se može uporediti sa načinom rada prodavca novina na kiosku.A odgovornost za greške, šta to beše?Pa ipak, kolege invalidi, ne dajte se, biće nam bolje u raju.

Isti problem imaju i dijabetičari koji su na insulinu, pošto da bi dobili igle koje su im neophodne za davanje neophodne doze insulina, mogu po novom pravilniku da dobiju tek nakon overe recepta. Insulin koji možemo dobiti na recept je praktično neupotrebljiv bez igala. Zaista me interesuje koji je neverovatan um smislio način da svima koji zavise od medicinskih pomagala koja su neophodna za život toliko zakomplikuje način da do njih dođe. Takođe znam da je svim invalidima kao i hroničnim bolesnicima neophodno da jednom godišnje idu na komisiju koja će verifikovati da li su im ta pomagala zaista potrebna (ČESTITAM IM JER SU USPELI DA PROGLASE DIJABETES IZLEČIVIM, POŠTO KOMISIJA VEROVATNO MOŽE DA NAM ODUZME PRAVO DA DOBIJAMO IGLE). Ukoliko su hteli da imaju evidenciju to su mogli da sprovedu na neki druginačin bezbolniji po pacijente, a ne da nas maltretiraju i teraju da stojimo u redovima otprilike jednom mesečno po ceo dan. Ne mogu da verujem da se nije našao neko dovoljno pametan da proveri kako se u svetu snabdevaju hronični bolesnici i invalidi, potrebnim medikamentima i medicinskim pomagalima. Mislim da nam je dovoljno da svakih 30 dana moramo da čekamo u ne kratkim redovima po ambulantama i zadržavamo već ionako prezaposlene lekare i medicinske sestre, ispisivanjem desetina recepata (ja koristim 10 različitih lekova svakog dana). Vrlo verovatno je da je neko ko je donosio ovaj pravilnik jako malo upoznat sa problemima invalida i hroničnih bolesnika ili je jednostavno potpuno nezainteresovan šta ti ljudi moraju da preživljavaju da bi došli do onoga bez čega ne mogu da RELATIVNO normalno žive (kao da to u Srbiji nekoga uopšte interesuje), a što im u stvari pripada. Sudeći po ovome što je sada učinjeno verovatno možemo da očekujemo da nam jednoga dana oduzmu pravo i na to malo što nam sada plaćaju, a u stvari niko to nama ne poklanja već sve to plaćamo svojim novcem koji svakog meseca odvajamo za socijalno osiguranje. Sve u svemu jadna slika stručnosti i poznavanja stvari ljudi koji se bave donošenjem jako važnih odluka od kojih zavisi normalan život invalida i hroničnih bolesnika i takodje ne treba zaboraviti da svi dijabetičari koji ne dobijaju redovno svoju terapiju, pretenduju da jednoga dana pre ili kasnije postanu invalidi, a po broju obolelih od dijabetesa izgleda da će ovo ukoliko se ovako nastavi biti zemlja sa najvišim procentom invalida na svetu uzimajući u obzir brzimu i stepen širenja broja obolelih od šećerne bolesti.

Dobra strana novog pravilnika je da su invalidima po prvi put, o trošku zdravstvenog osiguranja, dostupne elektromiografske proteze za ruke, elektromotorna kolica i niz ortopedskih i drugih pomagala.
Kako lažu, elektromotorna kolica su bila dostupna i ranije, tačno znam da su se dobijala 1996 godine a i 2004.
evo spisak na šta je imao pravo invalid 2004 godine..
na adresi: http://www.hendikep.info/modules.php?name=News&file=article&sid=10&mode=&order=0&thold=0