Život majke tokom pandemije korona virusa u Srbiji: "Osećam kao da ću pući, kao da sam stalno u raskoraku između želja i mogućnosti"

Psst@ Hoce biti vise para kad se razidjete? Ne kazem da treba ostati u losem braku, samo pitam kako ce novcana situacija da se popravi razvodom.

Zar su samo mame u toj situaciji?!
Ja radim od kuće već godinu dana i sa decom sam ceo dan dok je supruga na poslu.
Ovo vredja kada se kaže da samo mame osete ovu situaciju...

Suprug i ja smo počeli da pregovaramo o razlazu. Ne možemo da se usaglasimo oko kućnih obaveza, dece, para kojih je mnogo manje nego pre pandemije. Ja pričam jedno, on drugo i tako u nedogled. Deca su nas prvi put u životu čula kako vičemo jedno na drugo, a ja neću da tako žive.

Kod mene obrnuto, pre pandemije sam bila pred pucanjem. Doduše, deset godina već sama brinem o svemu, uključujući i dete. Sad je dete veliko, nema toliko brige oko osnovnih potreba, sad su brige malo drugačije prirode. Sa pandemijom je došao smiraj od jurnjave i akrobacija između posla i roditeljstva. Odavno sam se pomirila sa činjenicom da najmanje imam vremena za sebe i svoje potrebe, i nekako sam to vreme pronašla ponovo upravo jer je sve nekako stalo, usporilo.
Brige koje trenutno imam su više vezane za perspektive koje moje dete nema, u smislu da se svet promenio i da ne znam kako će se snaći i prilagoditi jer je sve ovo prilično uticalo na motivaciju, a pre svega na životnu radost i pronalazak smisla.

Mozda ipak prvo da pokusate sa strucnim savetovanjem. Za zajednicki zivot potrebno je dvoje.

Meni najteže pada učenje sa sinom i ćerkom, npr.nemačkog, koji nisam znala ni da beknem, srpski strašno... Muž i ja podelili predmete. Ali opet, škola me izluđuje. I šta smo se dogovorili što mi mnogo znači je da ja nemam nikakve obaveze oko večere. To je ludnica. I onda stignem i da odem na vežbe dvaput nedeljno. Tako da mi je sad lakše iako ustanem u 7, nabavka namirnica, kuvanje, vožnja u školu... a posao 8-10 sati :( Isprekidano naravno, i ne može da se radi s pola mozga. Ali otkad sam slobodna posle 6, nisam više ogorčena, muž i ja stignemo i da popijemo po čašu vina i ispričamo se.

Mi smo van Srbije, deca su vec drugu godinu online. Mislila sam da cu da poludim. Nekako sam se privikla. Najteže mi pada što moram da ponovim po 5 puta šta I kako treba da se radi. Non stop sam umorna.

Suprug i ja smo počeli da pregovaramo o razlazu. Ne možemo da se usaglasimo oko kućnih obaveza, dece, para kojih je mnogo manje nego pre pandemije. Ja pričam jedno, on drugo i tako u nedogled. Deca su nas prvi put u životu čula kako vičemo jedno na drugo, a ja neću da tako žive.

Psst@ Hoce biti vise para kad se razidjete? Ne kazem da treba ostati u losem braku, samo pitam kako ce novcana situacija da se popravi razvodom.

Kod mene obrnuto, pre pandemije sam bila pred pucanjem. Doduše, deset godina već sama brinem o svemu, uključujući i dete. Sad je dete veliko, nema toliko brige oko osnovnih potreba, sad su brige malo drugačije prirode. Sa pandemijom je došao smiraj od jurnjave i akrobacija između posla i roditeljstva. Odavno sam se pomirila sa činjenicom da najmanje imam vremena za sebe i svoje potrebe, i nekako sam to vreme pronašla ponovo upravo jer je sve nekako stalo, usporilo.
Brige koje trenutno imam su više vezane za perspektive koje moje dete nema, u smislu da se svet promenio i da ne znam kako će se snaći i prilagoditi jer je sve ovo prilično uticalo na motivaciju, a pre svega na životnu radost i pronalazak smisla.

Mozda ipak prvo da pokusate sa strucnim savetovanjem. Za zajednicki zivot potrebno je dvoje.

Meni najteže pada učenje sa sinom i ćerkom, npr.nemačkog, koji nisam znala ni da beknem, srpski strašno... Muž i ja podelili predmete. Ali opet, škola me izluđuje. I šta smo se dogovorili što mi mnogo znači je da ja nemam nikakve obaveze oko večere. To je ludnica. I onda stignem i da odem na vežbe dvaput nedeljno. Tako da mi je sad lakše iako ustanem u 7, nabavka namirnica, kuvanje, vožnja u školu... a posao 8-10 sati :( Isprekidano naravno, i ne može da se radi s pola mozga. Ali otkad sam slobodna posle 6, nisam više ogorčena, muž i ja stignemo i da popijemo po čašu vina i ispričamo se.

Zar su samo mame u toj situaciji?!
Ja radim od kuće već godinu dana i sa decom sam ceo dan dok je supruga na poslu.
Ovo vredja kada se kaže da samo mame osete ovu situaciju...

Mi smo van Srbije, deca su vec drugu godinu online. Mislila sam da cu da poludim. Nekako sam se privikla. Najteže mi pada što moram da ponovim po 5 puta šta I kako treba da se radi. Non stop sam umorna.