Borba za čistu energiju nije ni laka, ni jeftina: Šta Srbiju čeka u energetskoj tranziciji?

Novogodišnja rasveta radi od novembra do avgusta. Ne treba ići dalje.

Gradjane ceka skupa struja, to je sigurno a ostalo ne znam.

Da li će da ukinu PDV i carinu za solarne panele? Ili ipak država (kum, brat, rodbina) žele da zarade i od ove tranzicije?

Počeo sam malo više da se zanimam za ovu temu (pogotovo pošto sam skoro postao inž. elektr. i račun.). Moje viđenje situacije je sledeće.
Trenutno, prevelika je cena panela da bi se isplatili i tu su potrebne velike beneficije.
Te beneficije moraju biti veće nego u državama Evrope jer je platna moć našeg naroda višestruko manja. Cena naše struje je poprilično manja od Evropske pa se ugradnjom panela ne postiže velika ušteda na godišnjem nivou u odnosu na početni ulog. Zaključak: potrebne su velike beneficije države. Pritom kod nas nisu jasno definisani zakoni prodaje električne energije kada solarni paneli proizvode veću količinu od one koja se troši.
Da bi narod masovno prešao na obnovljive izvore, država mora da stavi ekologiju ispred ekonomije ( a svi znamo da je to nemoguće) i da potpomogne smanjenju potrošnje elek. energije iz uglja. A ako se to desi gubici EPS-a će dodatno da porastu, to je još jedan razlog da kod nas se na datoj temi ne uradi ništa.
Nastaviću da pratim odluke države na datu temu i nadam se da će me u bar jednoj stvari razuveriti.

svi pominju EPS, vozila i toplane kao zagađivače a u stvari najveći procenat zagadjenja ide iz individualnih ložišta gde ljudi guraju u šporete i kotlove sve što može da gori. Po manjim mestima gde je to izvor grejanja vazduh smrdi na paljevinu a da u blizini nema ni fabrika, ni termo elektrana, ni toplana.

ali ne vredi, klasičan rodja zna najbolje i nastavlja da loži i u 2021 godini kao da nema sutra.

Zagadjuju i TE, i toplane, i vozila ali ne u toj meri koliko ljudi misle.

Lako je komentarisati kad malo znaš. Hidroelektrane nam daju manji procenat struje a sve ozbiljne rečne tokove smo već iskoristili. Mini hidroelektrane nam uništavaju životnu sredinu- indirektno. Ogromna područja uništavamo a kapacitet mali. Solarni paneli mogu da daju manju količinu eko energije kao i vetrenjače. Ako gasimo termoelektrane moramo da krenemo ka atomskim elektranama. Gas ne zagadjuje okolinu ali je problematičan zbog geostrateških interesa moćnika. Narode biraj.

Mislim da nuklearke nisu rešenje. Nuklearna elektrana sa zaštitnim pojasom oko sebe zauzima sličnu površinu kao solarna elektrana slične snage. Ako su solarni paneli izdignuti ispod njih se mogu i gajiti neke biljke, koje mogu čak i bolje da uspevaju u senci, ili se mogu napasati ovce. Da li biste radije živeli pored nuklearke ili polja solarnih panela? Efikasnost solarnih panela raste, a cena konstantno pada. Termoelektrane treba što pre pogasiti, a nuklearke praviti tek kad fuzija bude isplativa.

Danska je u zadnjih 35 godina prešla put od zagađene sredine i zavisnosti od nafte do uloge prvaka u obnovljivim izvorima en. i zaštiti okoline. EU je u poslednjih nekoliko godina usvojila njihove principe i strategije u oblasti energetike a i mi bi trebali da se ugledamo na njih.
U Danskoj, Švedskoj i Finskoj daljinsko grejanje toplovodima podmiruje 50-60% svih potreba za grejanjem i u strategiju EU sve zemlje treba da teže tome. Na sektor grejanja i hlađenja otpada 40% ukupne energije i tu su moguće najveće uštede. Elektrane i toplane na ugalj i naftu su zamenjene sa kombinovanim TE-TO na gas koje daju i struju i toplotnu energiju i imaju mnogo veći stepen korisnog dejstva. Tu su i spalionice otpada za proizvodnju struje i toplote. Istovremeno se grade vetroparkovi i solarna postrojenja za struju i toplotu. Takođe, velike uštede donosi korišćenje otpadne tople vode koja se javlja u proizvodnji struje i u raznim drugim industrijama a do sad se bacala. U Danskoj se več godinama grade velika podzemna sezonska skladišta za toplu vodu koja se pune leti preko solarne energije i koriste se u jesen-zimu kad počne sezona grejanja. Uveli su i velike toplotne pumpe koje koriste struju iz vetra i otpadnu vodu kao pogon. Koristi se i topla voda od hlađenja velikih računarskih centara. Sad su u fazi smanjenja potrošnje gasa i razvoja novih čistih goriva za vozila.
Srbija rasipa energiju a ima velike potencijale u energiji vetra, solarnoj i geotermalnoj. Od nečeg se mora početi.

Vodom ,iz Josanicke banje, moze se grejati Kopaonik i Raska, u Srbiji ima geotermalnih voda, mozda gresim, ali nisu u upotrebi.

Mislim da nuklearke nisu rešenje. Nuklearna elektrana sa zaštitnim pojasom oko sebe zauzima sličnu površinu kao solarna elektrana slične snage. Ako su solarni paneli izdignuti ispod njih se mogu i gajiti neke biljke, koje mogu čak i bolje da uspevaju u senci, ili se mogu napasati ovce. Da li biste radije živeli pored nuklearke ili polja solarnih panela? Efikasnost solarnih panela raste, a cena konstantno pada. Termoelektrane treba što pre pogasiti, a nuklearke praviti tek kad fuzija bude isplativa.

svi pominju EPS, vozila i toplane kao zagađivače a u stvari najveći procenat zagadjenja ide iz individualnih ložišta gde ljudi guraju u šporete i kotlove sve što može da gori. Po manjim mestima gde je to izvor grejanja vazduh smrdi na paljevinu a da u blizini nema ni fabrika, ni termo elektrana, ni toplana.

ali ne vredi, klasičan rodja zna najbolje i nastavlja da loži i u 2021 godini kao da nema sutra.

Zagadjuju i TE, i toplane, i vozila ali ne u toj meri koliko ljudi misle.

Lako je komentarisati kad malo znaš. Hidroelektrane nam daju manji procenat struje a sve ozbiljne rečne tokove smo već iskoristili. Mini hidroelektrane nam uništavaju životnu sredinu- indirektno. Ogromna područja uništavamo a kapacitet mali. Solarni paneli mogu da daju manju količinu eko energije kao i vetrenjače. Ako gasimo termoelektrane moramo da krenemo ka atomskim elektranama. Gas ne zagadjuje okolinu ali je problematičan zbog geostrateških interesa moćnika. Narode biraj.

Počeo sam malo više da se zanimam za ovu temu (pogotovo pošto sam skoro postao inž. elektr. i račun.). Moje viđenje situacije je sledeće.
Trenutno, prevelika je cena panela da bi se isplatili i tu su potrebne velike beneficije.
Te beneficije moraju biti veće nego u državama Evrope jer je platna moć našeg naroda višestruko manja. Cena naše struje je poprilično manja od Evropske pa se ugradnjom panela ne postiže velika ušteda na godišnjem nivou u odnosu na početni ulog. Zaključak: potrebne su velike beneficije države. Pritom kod nas nisu jasno definisani zakoni prodaje električne energije kada solarni paneli proizvode veću količinu od one koja se troši.
Da bi narod masovno prešao na obnovljive izvore, država mora da stavi ekologiju ispred ekonomije ( a svi znamo da je to nemoguće) i da potpomogne smanjenju potrošnje elek. energije iz uglja. A ako se to desi gubici EPS-a će dodatno da porastu, to je još jedan razlog da kod nas se na datoj temi ne uradi ništa.
Nastaviću da pratim odluke države na datu temu i nadam se da će me u bar jednoj stvari razuveriti.

Novogodišnja rasveta radi od novembra do avgusta. Ne treba ići dalje.

Danska je u zadnjih 35 godina prešla put od zagađene sredine i zavisnosti od nafte do uloge prvaka u obnovljivim izvorima en. i zaštiti okoline. EU je u poslednjih nekoliko godina usvojila njihove principe i strategije u oblasti energetike a i mi bi trebali da se ugledamo na njih.
U Danskoj, Švedskoj i Finskoj daljinsko grejanje toplovodima podmiruje 50-60% svih potreba za grejanjem i u strategiju EU sve zemlje treba da teže tome. Na sektor grejanja i hlađenja otpada 40% ukupne energije i tu su moguće najveće uštede. Elektrane i toplane na ugalj i naftu su zamenjene sa kombinovanim TE-TO na gas koje daju i struju i toplotnu energiju i imaju mnogo veći stepen korisnog dejstva. Tu su i spalionice otpada za proizvodnju struje i toplote. Istovremeno se grade vetroparkovi i solarna postrojenja za struju i toplotu. Takođe, velike uštede donosi korišćenje otpadne tople vode koja se javlja u proizvodnji struje i u raznim drugim industrijama a do sad se bacala. U Danskoj se več godinama grade velika podzemna sezonska skladišta za toplu vodu koja se pune leti preko solarne energije i koriste se u jesen-zimu kad počne sezona grejanja. Uveli su i velike toplotne pumpe koje koriste struju iz vetra i otpadnu vodu kao pogon. Koristi se i topla voda od hlađenja velikih računarskih centara. Sad su u fazi smanjenja potrošnje gasa i razvoja novih čistih goriva za vozila.
Srbija rasipa energiju a ima velike potencijale u energiji vetra, solarnoj i geotermalnoj. Od nečeg se mora početi.

Gradjane ceka skupa struja, to je sigurno a ostalo ne znam.

Da li će da ukinu PDV i carinu za solarne panele? Ili ipak država (kum, brat, rodbina) žele da zarade i od ove tranzicije?

Vodom ,iz Josanicke banje, moze se grejati Kopaonik i Raska, u Srbiji ima geotermalnih voda, mozda gresim, ali nisu u upotrebi.