Drugi svetski rat, Jevreji i nacisti: Moćna poruka preživelog iz Holokausta - mržnja je bolest koja izjeda

Iz autobioigrafske knjige „Sjećanja“ Meše Selimovića:

„Užasan genocid koji su ustaše počele da sprovode protiv Srba u Bosni i Hercegovini, nečuveni zločini na koje se uho teško moglo naviknuti jer takvo masovno varvarstvo nije bilo poznato u istoriji, stradanje čitavih srpskih krajeva, zatiranje svega živog, sve je to natjerivalo čovjeka da se odredi, ili da se suprostavi ili da se demorališe. Za mene je to bilo pitanje humaniteta: da nisam prišao revoluciji, da se nisam suprostavio zločinima, nikad više ne bih mogao sebe da poštujem. A živjeti bez samopoštovanja nije lako.“

Odlična poruka, ali da li je pravovremena? Da li to što kaže jedan stogodišnjak ima težinu u očima omladine koja stasava na video igricama u kojima je cilj proliti što više neprijateljske krvi, ili posećuje sajtove na kojima se otvoreno veličaju ratni zločinci sa svih meridijana i prodaju kao suveniri nacističke uniforme i kukasti krstovi i ostala simbolika nacizma, fašizma i drugih aveti prošlosti? Danas se svuda u svetu ipak mladi i stari uče da ne mrze, ali ne pričama preživelih logoraša, mada ima i takvih primera, već na temelju čiste poruke iz Božje Reči Biblije. Oni uče da, kako se pesnički izrazio prorok Isaija, u 8. veku p.n.e. "prekuju svoje mačeve u raonike i svoja koplja u srpove". A šta to znači u praksi? Znači da nikome neće nanositi zlo, prvenstveno što neće učestvovati ni u osvajačkim ni odbrambenim ratovima, jer na svim stranama sveta imaju duhovnu braću i sestre. Ako ne mogu dobiti civilni vojni rok, radje će ići u zatvor. Ne uče se borilačkim veštinama ni rukovanju oružjem. I što je najvažnije, veruju da Bog Jehova, kom verno služe, jedini ima pravo da se osveti njihovim i svojim neprijateljima. Takvo razmišljanje dovodi do mirnih, nenasilnih porodica i pojedinaca, a ima i jak uticaj na okolinu u kojoj žive. Jer na njima se ispunjava stih iz Biblije koji kaže da će ljudi kad vide takvo ponašanje reći:"Idemo s vama, jer vidimo da je s vama Bog."

Odlična poruka, ali da li je pravovremena? Da li to što kaže jedan stogodišnjak ima težinu u očima omladine koja stasava na video igricama u kojima je cilj proliti što više neprijateljske krvi, ili posećuje sajtove na kojima se otvoreno veličaju ratni zločinci sa svih meridijana i prodaju kao suveniri nacističke uniforme i kukasti krstovi i ostala simbolika nacizma, fašizma i drugih aveti prošlosti? Danas se svuda u svetu ipak mladi i stari uče da ne mrze, ali ne pričama preživelih logoraša, mada ima i takvih primera, već na temelju čiste poruke iz Božje Reči Biblije. Oni uče da, kako se pesnički izrazio prorok Isaija, u 8. veku p.n.e. "prekuju svoje mačeve u raonike i svoja koplja u srpove". A šta to znači u praksi? Znači da nikome neće nanositi zlo, prvenstveno što neće učestvovati ni u osvajačkim ni odbrambenim ratovima, jer na svim stranama sveta imaju duhovnu braću i sestre. Ako ne mogu dobiti civilni vojni rok, radje će ići u zatvor. Ne uče se borilačkim veštinama ni rukovanju oružjem. I što je najvažnije, veruju da Bog Jehova, kom verno služe, jedini ima pravo da se osveti njihovim i svojim neprijateljima. Takvo razmišljanje dovodi do mirnih, nenasilnih porodica i pojedinaca, a ima i jak uticaj na okolinu u kojoj žive. Jer na njima se ispunjava stih iz Biblije koji kaže da će ljudi kad vide takvo ponašanje reći:"Idemo s vama, jer vidimo da je s vama Bog."

Iz autobioigrafske knjige „Sjećanja“ Meše Selimovića:

„Užasan genocid koji su ustaše počele da sprovode protiv Srba u Bosni i Hercegovini, nečuveni zločini na koje se uho teško moglo naviknuti jer takvo masovno varvarstvo nije bilo poznato u istoriji, stradanje čitavih srpskih krajeva, zatiranje svega živog, sve je to natjerivalo čovjeka da se odredi, ili da se suprostavi ili da se demorališe. Za mene je to bilo pitanje humaniteta: da nisam prišao revoluciji, da se nisam suprostavio zločinima, nikad više ne bih mogao sebe da poštujem. A živjeti bez samopoštovanja nije lako.“