Tihomir Arsić: "Crne prognoze za nas besmrtne ne važe"

"Koliko je lepo kad pada kisa" Vecna mu slava i saucesce porodici.

Bas je bio hrabar covek ,
pocivaj u miru !

Laka ti zemlja umetniče! ?

"Dok postojimo mi, nema smrti, a kad dođe smrt, tada više nema nas." Epikur, treći vek p.n.e.

Neka mu je pokoj duši. Tužno je kada život postane muka. Hvala za svaku ulogu.

Solidan glumac, ali los kao covek.

Ali mnogi vrednuju ono sto vide preko medija, steta sto nisu mogli da upoznaju ili barem skraja vide i drugu ne bas lepu stranu njegovog lica.

Večna mu slava!

Sve učestalije, napuštaju nas voljeni glumci, muzičari i umetnici starije, na žalost i srednje garde. Jedan od onih koji će prerano put nebeskog teatra, je i glumac od koga su se tek mogle očekivati zrele uloge, Tihomir Arsić. Šmeker i boem, istovremeno, voljen i problematičan, ostvario je neke sjajne epizodne uloge u matičnom Narodnom pozorištu i filmu. Pamtiću ga po roli u Bulajićevom „Velikom transportu“, u kome je igrao naivnog i kuražnog mladića koji ne prepoznaje strah u neizvesnosti avanture ratnog egzodusa iz sremske u još veću bosansku nevolju. Jednako i kao neobuzdanog Tiću u parodiji o posleratnim komunističkim obmanama u zaturenoj provinciji, u koju je Predrag Antonijević smestio radnju svog filma „O pokojniku sve najlepše“. I pre svega kao šarmantnog, odvažnog karatistkinju Velju, koji zavodi fatalnu Danu (neponovljiva Neda Arnerić) u komediji „Lovu u mutnom“, Vlaste Radovanovića. Bolest ga je sprečila da ponese glavni teret poluosvešćenog umirućeg oca u filmu „Vikend sa ćaletom“, Miroslava Momčilovića, čija je premijera održana sumorne jeseni na isteku. Bio i ostaće, nestašni Tića...

Tuzno. Neka pociva u miru.

Solidan glumac, ali los kao covek.

Ali mnogi vrednuju ono sto vide preko medija, steta sto nisu mogli da upoznaju ili barem skraja vide i drugu ne bas lepu stranu njegovog lica.

Laka ti zemlja umetniče! ?

Bas je bio hrabar covek ,
pocivaj u miru !

"Koliko je lepo kad pada kisa" Vecna mu slava i saucesce porodici.

"Dok postojimo mi, nema smrti, a kad dođe smrt, tada više nema nas." Epikur, treći vek p.n.e.

Večna mu slava!

Neka mu je pokoj duši. Tužno je kada život postane muka. Hvala za svaku ulogu.

Tuzno. Neka pociva u miru.

Sve učestalije, napuštaju nas voljeni glumci, muzičari i umetnici starije, na žalost i srednje garde. Jedan od onih koji će prerano put nebeskog teatra, je i glumac od koga su se tek mogle očekivati zrele uloge, Tihomir Arsić. Šmeker i boem, istovremeno, voljen i problematičan, ostvario je neke sjajne epizodne uloge u matičnom Narodnom pozorištu i filmu. Pamtiću ga po roli u Bulajićevom „Velikom transportu“, u kome je igrao naivnog i kuražnog mladića koji ne prepoznaje strah u neizvesnosti avanture ratnog egzodusa iz sremske u još veću bosansku nevolju. Jednako i kao neobuzdanog Tiću u parodiji o posleratnim komunističkim obmanama u zaturenoj provinciji, u koju je Predrag Antonijević smestio radnju svog filma „O pokojniku sve najlepše“. I pre svega kao šarmantnog, odvažnog karatistkinju Velju, koji zavodi fatalnu Danu (neponovljiva Neda Arnerić) u komediji „Lovu u mutnom“, Vlaste Radovanovića. Bolest ga je sprečila da ponese glavni teret poluosvešćenog umirućeg oca u filmu „Vikend sa ćaletom“, Miroslava Momčilovića, čija je premijera održana sumorne jeseni na isteku. Bio i ostaće, nestašni Tića...