Londonski zoološki vrt: Borba životinja sa samoćom

Meni je stvarno žao usamljenih životinja u Londonskom ZOO ali pokušajte da zamislite nečiju baku koja mesecima ne sme da zagrli rođeno unuče i da ga poljubi. Koja su njena osećanja i kakva je to patnja? Ima li ovaj svet neke prioritete uopšte, da li je nešto urađeno bilo gde da se te patnje ublaže ili nađe neko rešenje i preporuči na neki način? Postoji li neki članak o tome, ima li tu psihološke podrške i pomoći? Ili zbog sveopšte liberalizacije i nazovi korektnosti sad moramo da otpratimo po celom svetu i muke majmuna u Londonskom ZOO zbog usamljenosti?! Nije normalno.

Meni je stvarno žao usamljenih životinja u Londonskom ZOO ali pokušajte da zamislite nečiju baku koja mesecima ne sme da zagrli rođeno unuče i da ga poljubi. Koja su njena osećanja i kakva je to patnja? Ima li ovaj svet neke prioritete uopšte, da li je nešto urađeno bilo gde da se te patnje ublaže ili nađe neko rešenje i preporuči na neki način? Postoji li neki članak o tome, ima li tu psihološke podrške i pomoći? Ili zbog sveopšte liberalizacije i nazovi korektnosti sad moramo da otpratimo po celom svetu i muke majmuna u Londonskom ZOO zbog usamljenosti?! Nije normalno.