Đelić: Nema čarobnog štapića

Osecam se kao debil. Jurim po bankama, otvaram tekuce jer toboze mora prvo da imam racun da bi me primili na razgovor i totalno sam sludjena. Sta sad ovo znaci, da ti to dodje na isto. Ili ima jos neka caka? Da li se neko razume da nam objasni sve zamke? Da li ste primetili da svako ima svoj kalkulator ali bez objasnjenja kako racuna ratu?
Cini mi se da kad se se sve sabere sve nam to dodje na isto. Na jednom izgubis na drugom dobijes!

Kredit je uslovno receno roba. Ona se prodaje kao svaka roba odnosno prodavac(bankar)pokusava da svoju cenu prikaze najboljom.Trgovci odnosno bankari ne vole da imaju gubitak i osigurace se na najboljemoguce nacine od gubitka. Jedini dobitak za kupca te robe je da je dobija na otplatu, inace je ne bio mogao kupiti. Delic ima pravo. nema carobnih resenja. Sve kosta, mora da se plati a i rizicno je. Tako se zivi u trzisnoj ekonomiji.

Cela prica sa kamatama je vrlo jednostavna i glasi ovako(uzecu primer 50,000 i 4.75 %): posto prvog meseca kredita duznik duguje 50,000 a poslednjeg meseca duguje 0, prosek koji duznik duguje (kao glavnicu) je 25,000 EURA. Uzmimo primer 25-godisnjeg kredita. Prosecan dug u toku 25 godina je znaci 25,000 EURA. Ukupna kamata na 25,000 EURA koja treba da se isplati je:
25,000 * 0.0475 * 25(godina)=29,687 EURA. Ako se ta velicina doda na glavnicu dobijamo vrednost od 50,000 + 29,687 = 79687 koju duznik treba da isplati za 25 godina. To je mesecno: 79687/25 godina / 12 meseci = 265 EURA mesecno.
Ono sto gospodin Djelic hoce da kaze je sledece: 265 EURA mesecno je tacno ukoliko ne dodje do promene odnosa valuta. Ovaj kredit nije u dinarima nego u Svajcarskim francima. Ako ja dobijam platu u svajcarskim francima onda se nista nece promeniti. Medjutim, ako dobijam platu u dinarima (koji su u nekoliko vezani za evre) a Svajcarski franak naraste u odnosu na evro (pa i na dinar) onda ce banka da revalorizuje glavnicu i da kaze: sad vise ne dugujete (recimo) 15,000 EURA koliko vam je jos ostalo nego 15,900 EURA jer je euro pao u odnosu na SvFr (15900 je samo primer).Medjutim, ukoliko se desi obratno (da SvFr padne u odnosu na EURO) onda ce glavnica da se smanji i samim tim ceo dug. Znaci, rizik je na strani duznika i ko hoce da ga prihvati moze da profitira ali i da izgubi.

Meni samo nije jasno kakve veze ima da li mi je plata 500 evra trenutno kad cu kredit placati 20 godina? Pa nismo vise u komunizmu da covek ceo svoj radni vek provede u jednoj firmi. Pomislite samo sta se kod nas sve desavalo u poslednjih 20 godina, pa trenutna visina moje plate je u odnosu na sve to totalno irelevantan podatak.

Ako franak padne ne vraćaš manje nego onoliko koliko si inicijalno bio dužan. To jest, ako franak padne tako da ti dug padne na 14500, nećeš vraćati 14500, nego 15000!

Vrlo je jednostavno. Ako je danas EUR kamatna stopa (bazna) 2.1% a CHF kamatna 0.7% i ako je EUR/CHF kurs 1.5487 onda to znachi da bi buduci kurs (posle godinu dana) trebao da bude:

[CHF 1.54870 * (1 + 0.7%)] / [EUR 1 * (1 + 2.1%)] = 1.52746

Ovo mora da drzi jer ako ne odrzi onda dobijemo ovo shto Djela kaze mashina za pravljenje love.

E sad, medjutim. Ukoliko usled razlichitih trzishnih i geopolitichkih promena CHF aprecira u odnosu na EUR (shto se ochekuje da ce se desiti u narednih godinu dve dana) i zavrshi na recimo 1.45000 za godinu dana umesto, onda je osoba koja je drzala u rukama CHF zaradila, gledano u EUR, kamatu od oko 8%.

Vrlo prosta rachunica, nadam se da je sada jasnije.

Mislim da predhodni račun o visini rate nije baš najtačniji. Treba uzeti u obzir da banka ipak računa po složenom interesnom računu (kamata na kamatu). U tom slučaju rata izađe 275 evra.

Mene samo zanima u kom svojstvu istupa gospodin Djelic, kao bivsi ministar finansija, kao zastitnik potrosaca ili kao DIREKTOR jedne banke koja je prisutna na ovom trzistu. Ovo mi sve vise lici na nelojalnu konkurenciju i otovreni napad na jednu konkurentsku banku, pod izgovorom zastitete potrosaca. Uostalom ako se malo bolje raspitatate u banci u svakom trenutku ukoliko Vam kurs svajcarac - evro ne odgovara mozete da promenite otplatu u evre.

Dajte ljudi, zamaramo se svi sa nepotrebnom polemikom oko toga kolika je rata, kolika će biti, kakav će biti kurs CHF prema EUR i slično. Zašto niko od ovih pametnjakovića iz HVB banke otvoreno ne kaže koliko trenutno pojedinac mora da izdvoji novca ukoliko želi da uzme stan koji vredi 50.000 EUR, a da pri tome nema nikakvu nekretninu kao zalog (takvih nas je najviše, ako se ne varam). Pogledajte uslove koje banka nudi, ne zaboravite porez, provizije agencije za nekretnine i sl., napravite kalkulaciju i videćete da je neophodno u startu posedovati u gotovini između 15 i 20.000 EUR da biste kupili stan na kredit. Jedino što je povoljno to je kamatna stopa ali niko ne gleda prateće troškove koji su enormno visoki. Toliko o pogodnostima koje nudi HVB, ostajem podstanar do daljeg!

A kao euro ne raste u odnosu na dinar. Ja primam platu u dinarima. I jedna i druga opcija su mi nepovoljne. Predlazem da se svi strpite malo oko tih kredita. U celom svetu su kamate od 4.5% do 5.7% strpite se ljudi dok prodje gungula.

Treba sačekati bolja vremena za stambene kredite ne samo zbog još uvek visokih kamata, već i zbog prenaduvanih cena stanova u Beogradu. One će se promeniti kada gradske vlasti dozvole masovnu gradnju stanova, kao što je to bilo 70-tih godina. Mislim da to njima NE ODGOVARA, jer, izgleda, više prihoduju ovako. Svi pričaju samo o kreditima a niko ne govori kako su stanovi (u BGD) vrlo skupi, bolje bi bilo da su zajedno sa kreditiranjem smislili kako da snize cenu stanova to jest dovedu je na realni nivo.

Dragi moji sapatnici...kao i sve u ovoj zemlji, i ovi famozni HVB krediti odnosno uslovi za njihovo dobijanje, nisu ni izdaleka takvi kako je u bombasticnoj reklami prikazano. Naime, ukoliko niste u mogucnosti da izdvojite 20% ucesca na iznos kredita koji Vam je potreban da bi ste dosli do "svog" stana, zaboravite na isti...Kako mi je ljubazni telefonski operater u HVB banci pojasnio, 20% ucesca je uslov za dobijanje pomenutog kredita ili pak procena sudkog vestaka koja ce se kretati najmanje 20% vise od trazene sume i to na PREDMETNI STAN a ne samo na drugu imovinu. Obzirom da su banke u bliskoj (citaj finansijskoj) vezi sa sudskim vestacima (jer zasto bi inace insistirali na tome da vestak bude biran od strane banke)koji obavezno procenjuju da je predmetni stan manje vrednosti od visine kredita, bojim se da ce te doziveti razocarenje koje sam ja jutros doziveo...sta reci, stan u kojem zivim kao podstanar moram napustiti do 01. aprila...bilo bi lepo da je ovo aprilska sala...nije!

Kredit je uslovno receno roba. Ona se prodaje kao svaka roba odnosno prodavac(bankar)pokusava da svoju cenu prikaze najboljom.Trgovci odnosno bankari ne vole da imaju gubitak i osigurace se na najboljemoguce nacine od gubitka. Jedini dobitak za kupca te robe je da je dobija na otplatu, inace je ne bio mogao kupiti. Delic ima pravo. nema carobnih resenja. Sve kosta, mora da se plati a i rizicno je. Tako se zivi u trzisnoj ekonomiji.

Osecam se kao debil. Jurim po bankama, otvaram tekuce jer toboze mora prvo da imam racun da bi me primili na razgovor i totalno sam sludjena. Sta sad ovo znaci, da ti to dodje na isto. Ili ima jos neka caka? Da li se neko razume da nam objasni sve zamke? Da li ste primetili da svako ima svoj kalkulator ali bez objasnjenja kako racuna ratu?
Cini mi se da kad se se sve sabere sve nam to dodje na isto. Na jednom izgubis na drugom dobijes!

Cela prica sa kamatama je vrlo jednostavna i glasi ovako(uzecu primer 50,000 i 4.75 %): posto prvog meseca kredita duznik duguje 50,000 a poslednjeg meseca duguje 0, prosek koji duznik duguje (kao glavnicu) je 25,000 EURA. Uzmimo primer 25-godisnjeg kredita. Prosecan dug u toku 25 godina je znaci 25,000 EURA. Ukupna kamata na 25,000 EURA koja treba da se isplati je:
25,000 * 0.0475 * 25(godina)=29,687 EURA. Ako se ta velicina doda na glavnicu dobijamo vrednost od 50,000 + 29,687 = 79687 koju duznik treba da isplati za 25 godina. To je mesecno: 79687/25 godina / 12 meseci = 265 EURA mesecno.
Ono sto gospodin Djelic hoce da kaze je sledece: 265 EURA mesecno je tacno ukoliko ne dodje do promene odnosa valuta. Ovaj kredit nije u dinarima nego u Svajcarskim francima. Ako ja dobijam platu u svajcarskim francima onda se nista nece promeniti. Medjutim, ako dobijam platu u dinarima (koji su u nekoliko vezani za evre) a Svajcarski franak naraste u odnosu na evro (pa i na dinar) onda ce banka da revalorizuje glavnicu i da kaze: sad vise ne dugujete (recimo) 15,000 EURA koliko vam je jos ostalo nego 15,900 EURA jer je euro pao u odnosu na SvFr (15900 je samo primer).Medjutim, ukoliko se desi obratno (da SvFr padne u odnosu na EURO) onda ce glavnica da se smanji i samim tim ceo dug. Znaci, rizik je na strani duznika i ko hoce da ga prihvati moze da profitira ali i da izgubi.

Meni samo nije jasno kakve veze ima da li mi je plata 500 evra trenutno kad cu kredit placati 20 godina? Pa nismo vise u komunizmu da covek ceo svoj radni vek provede u jednoj firmi. Pomislite samo sta se kod nas sve desavalo u poslednjih 20 godina, pa trenutna visina moje plate je u odnosu na sve to totalno irelevantan podatak.

Ako franak padne ne vraćaš manje nego onoliko koliko si inicijalno bio dužan. To jest, ako franak padne tako da ti dug padne na 14500, nećeš vraćati 14500, nego 15000!

Vrlo je jednostavno. Ako je danas EUR kamatna stopa (bazna) 2.1% a CHF kamatna 0.7% i ako je EUR/CHF kurs 1.5487 onda to znachi da bi buduci kurs (posle godinu dana) trebao da bude:

[CHF 1.54870 * (1 + 0.7%)] / [EUR 1 * (1 + 2.1%)] = 1.52746

Ovo mora da drzi jer ako ne odrzi onda dobijemo ovo shto Djela kaze mashina za pravljenje love.

E sad, medjutim. Ukoliko usled razlichitih trzishnih i geopolitichkih promena CHF aprecira u odnosu na EUR (shto se ochekuje da ce se desiti u narednih godinu dve dana) i zavrshi na recimo 1.45000 za godinu dana umesto, onda je osoba koja je drzala u rukama CHF zaradila, gledano u EUR, kamatu od oko 8%.

Vrlo prosta rachunica, nadam se da je sada jasnije.

Mislim da predhodni račun o visini rate nije baš najtačniji. Treba uzeti u obzir da banka ipak računa po složenom interesnom računu (kamata na kamatu). U tom slučaju rata izađe 275 evra.

Mene samo zanima u kom svojstvu istupa gospodin Djelic, kao bivsi ministar finansija, kao zastitnik potrosaca ili kao DIREKTOR jedne banke koja je prisutna na ovom trzistu. Ovo mi sve vise lici na nelojalnu konkurenciju i otovreni napad na jednu konkurentsku banku, pod izgovorom zastitete potrosaca. Uostalom ako se malo bolje raspitatate u banci u svakom trenutku ukoliko Vam kurs svajcarac - evro ne odgovara mozete da promenite otplatu u evre.

Dajte ljudi, zamaramo se svi sa nepotrebnom polemikom oko toga kolika je rata, kolika će biti, kakav će biti kurs CHF prema EUR i slično. Zašto niko od ovih pametnjakovića iz HVB banke otvoreno ne kaže koliko trenutno pojedinac mora da izdvoji novca ukoliko želi da uzme stan koji vredi 50.000 EUR, a da pri tome nema nikakvu nekretninu kao zalog (takvih nas je najviše, ako se ne varam). Pogledajte uslove koje banka nudi, ne zaboravite porez, provizije agencije za nekretnine i sl., napravite kalkulaciju i videćete da je neophodno u startu posedovati u gotovini između 15 i 20.000 EUR da biste kupili stan na kredit. Jedino što je povoljno to je kamatna stopa ali niko ne gleda prateće troškove koji su enormno visoki. Toliko o pogodnostima koje nudi HVB, ostajem podstanar do daljeg!

A kao euro ne raste u odnosu na dinar. Ja primam platu u dinarima. I jedna i druga opcija su mi nepovoljne. Predlazem da se svi strpite malo oko tih kredita. U celom svetu su kamate od 4.5% do 5.7% strpite se ljudi dok prodje gungula.

Treba sačekati bolja vremena za stambene kredite ne samo zbog još uvek visokih kamata, već i zbog prenaduvanih cena stanova u Beogradu. One će se promeniti kada gradske vlasti dozvole masovnu gradnju stanova, kao što je to bilo 70-tih godina. Mislim da to njima NE ODGOVARA, jer, izgleda, više prihoduju ovako. Svi pričaju samo o kreditima a niko ne govori kako su stanovi (u BGD) vrlo skupi, bolje bi bilo da su zajedno sa kreditiranjem smislili kako da snize cenu stanova to jest dovedu je na realni nivo.

Dragi moji sapatnici...kao i sve u ovoj zemlji, i ovi famozni HVB krediti odnosno uslovi za njihovo dobijanje, nisu ni izdaleka takvi kako je u bombasticnoj reklami prikazano. Naime, ukoliko niste u mogucnosti da izdvojite 20% ucesca na iznos kredita koji Vam je potreban da bi ste dosli do "svog" stana, zaboravite na isti...Kako mi je ljubazni telefonski operater u HVB banci pojasnio, 20% ucesca je uslov za dobijanje pomenutog kredita ili pak procena sudkog vestaka koja ce se kretati najmanje 20% vise od trazene sume i to na PREDMETNI STAN a ne samo na drugu imovinu. Obzirom da su banke u bliskoj (citaj finansijskoj) vezi sa sudskim vestacima (jer zasto bi inace insistirali na tome da vestak bude biran od strane banke)koji obavezno procenjuju da je predmetni stan manje vrednosti od visine kredita, bojim se da ce te doziveti razocarenje koje sam ja jutros doziveo...sta reci, stan u kojem zivim kao podstanar moram napustiti do 01. aprila...bilo bi lepo da je ovo aprilska sala...nije!