Dragan ima neobične "kućne ljubimce": "Nastanile su se u tavanu i odomaćile"

Divne su sove.
Jedna je drmnula o prozor kuće, izašao sam da vidim šta je grunulo...
Lampom osvetlim i vidim ogromnu srebrnu sovuljagu... Disala je, ali onesvešćena.
Podigao sam je polako ispred kuće u dvorištu. Mislio sam da neće da preživi... Boga mi, jedno pola sata, sat, sam je treznio, budio muvao, dok se nije instiktivno uspravila i stegla mi kandžama prst. Kolika glavurda, uši i oči kao mačke, divno srebrno perje.
Budio sam je, mašući rukom na kojoj sam je držao, održavala je ravnotežu, refleksno, krilima, nogama... I onda, onako mamurna, dremljiva, kad je došla k sebi, otvori oči, kad me je pogledala u oči...
Smrznulo mi se ***no od straha. Samo je zamahna nečujno i otklizala kao duh u mrak...
Divna je... Imam par selfija s njom, pogledam s vremena na vreme fotku, i oduševim se, uvek...

Sova se ne treba bojati. Dovoljno je, kada ih vidimo, da namažemo glavu majonezom i kečapom, i to će oterati demone i zlu sudbu koju one nose.

Kakvo verovanje, takva i protivmera.

odlicno ,sove su totalno kul

Prvi put čujem za ovo praznoverje o sovama u smislu da domaćinu donose nesreću, još jedna u moru besmislica, koja na sreću nije ipak ovog čoveka navela da ih "iseli" ili nešto gore od toga. I ja bih voleo sove za ljubimce!

Погрешно веровање. Гаврани и кукавице су по народном веровању носиоци лоших вести, а не сове, гачци, свраке и остале бучне птице.

imao jednu u rukama, mislio bi covek tolika ptica ima po kile kad cvrc, lagana spram tela neverovatno..

Kakav sujeverko...

Kakav sujeverko...

Погрешно веровање. Гаврани и кукавице су по народном веровању носиоци лоших вести, а не сове, гачци, свраке и остале бучне птице.

odlicno ,sove su totalno kul

Prvi put čujem za ovo praznoverje o sovama u smislu da domaćinu donose nesreću, još jedna u moru besmislica, koja na sreću nije ipak ovog čoveka navela da ih "iseli" ili nešto gore od toga. I ja bih voleo sove za ljubimce!

Divne su sove.
Jedna je drmnula o prozor kuće, izašao sam da vidim šta je grunulo...
Lampom osvetlim i vidim ogromnu srebrnu sovuljagu... Disala je, ali onesvešćena.
Podigao sam je polako ispred kuće u dvorištu. Mislio sam da neće da preživi... Boga mi, jedno pola sata, sat, sam je treznio, budio muvao, dok se nije instiktivno uspravila i stegla mi kandžama prst. Kolika glavurda, uši i oči kao mačke, divno srebrno perje.
Budio sam je, mašući rukom na kojoj sam je držao, održavala je ravnotežu, refleksno, krilima, nogama... I onda, onako mamurna, dremljiva, kad je došla k sebi, otvori oči, kad me je pogledala u oči...
Smrznulo mi se ***no od straha. Samo je zamahna nečujno i otklizala kao duh u mrak...
Divna je... Imam par selfija s njom, pogledam s vremena na vreme fotku, i oduševim se, uvek...

Sova se ne treba bojati. Dovoljno je, kada ih vidimo, da namažemo glavu majonezom i kečapom, i to će oterati demone i zlu sudbu koju one nose.

Kakvo verovanje, takva i protivmera.

imao jednu u rukama, mislio bi covek tolika ptica ima po kile kad cvrc, lagana spram tela neverovatno..