Grčka će produžiti obavezni vojni rok

Ovo jasno govori da je zemlja mojih predaka sagledala sve opasnosti koje stvara rukovodstvo susedne države tj. Turske. Ukoliko bi se u doglednoj budućnosti već zategnuti odnosi medju prvim susedima pretvorili u sukob ograničenih razmera, odnosno hibridni rat, porasla bi potreba za vojnim licima bilo da su obična vojska ili oficirski deo aktivnog sastava. Postojeći kapaciteti na toliki prostor kopnene a još više morske granice nisu dovoljni a dok pomoć saveznika stigne očekivati je da se kroz poginule i ranjene postojeći resursi umanje do nivoa održivosti pojedinih jedinica. Jasan signal Turska šalje kroz podršku Azera protiv Jermena, a potencijalno pokretanje većih kontigenata migranata kopnom ka EU zahtevalo bi angažovanje i većeg broja vojnih lica i sa grčke strane granice. Postavlja se pitanje kako će se sve to odraziti na ekonomsku situaciju u mojoj otadžbini, kada je sa pandemijom Covid - 19 uništena ugostiteljska delatnost najvećim delom, pa su izostali prihodi koji bi dali podporu za ovo produženje vojnog roka i povećane troškove za čitav vojni sistem. Gledano sa druge strane, ovo je pokazatelj svim ostalim državama Jugoistočne Evrope, odnosno na balkanskom poluostrvu, da se po hitnom postupku i u njihovim nadležnim ministarstvima učine procene o povećanju broja stajaće vojske. Jedno je angažovanje samo profesionalne vojske ali u uslovima ovakvog rasta bezbednosnih rizika vrlo brzo se dolazi i do upita o širem sastavu, pored profesionalaca.

Ko o cemu Grci o pretnjama, prete im Nemci, Turci, korona, bankroti, pa opet turci i jos jednom turci.... sreca pa su vojna velesila i nikada ne kukaju ama bas nikada.

Ko o cemu Grci o pretnjama, prete im Nemci, Turci, korona, bankroti, pa opet turci i jos jednom turci.... sreca pa su vojna velesila i nikada ne kukaju ama bas nikada.

Ovo jasno govori da je zemlja mojih predaka sagledala sve opasnosti koje stvara rukovodstvo susedne države tj. Turske. Ukoliko bi se u doglednoj budućnosti već zategnuti odnosi medju prvim susedima pretvorili u sukob ograničenih razmera, odnosno hibridni rat, porasla bi potreba za vojnim licima bilo da su obična vojska ili oficirski deo aktivnog sastava. Postojeći kapaciteti na toliki prostor kopnene a još više morske granice nisu dovoljni a dok pomoć saveznika stigne očekivati je da se kroz poginule i ranjene postojeći resursi umanje do nivoa održivosti pojedinih jedinica. Jasan signal Turska šalje kroz podršku Azera protiv Jermena, a potencijalno pokretanje većih kontigenata migranata kopnom ka EU zahtevalo bi angažovanje i većeg broja vojnih lica i sa grčke strane granice. Postavlja se pitanje kako će se sve to odraziti na ekonomsku situaciju u mojoj otadžbini, kada je sa pandemijom Covid - 19 uništena ugostiteljska delatnost najvećim delom, pa su izostali prihodi koji bi dali podporu za ovo produženje vojnog roka i povećane troškove za čitav vojni sistem. Gledano sa druge strane, ovo je pokazatelj svim ostalim državama Jugoistočne Evrope, odnosno na balkanskom poluostrvu, da se po hitnom postupku i u njihovim nadležnim ministarstvima učine procene o povećanju broja stajaće vojske. Jedno je angažovanje samo profesionalne vojske ali u uslovima ovakvog rasta bezbednosnih rizika vrlo brzo se dolazi i do upita o širem sastavu, pored profesionalaca.