Gramofonske ploče se prodaju bolje od CD-ova

Na redu za relaunch su crno-beli katodni televizori, naravno bice duplo skuplji od novih OLED-a!

Zvuk sa ploce,iako analogni,je neprevazidjen

Nisu u pitanju samo hipsteri i nostalgicari, vac i pravi ljubitelji kvalitetnog zvuka, a zna se da je zapis na plocama bogatiji od cd-a, a pogotovo striming servisa.

Naravno gomila djubreta koja se strimuje je sa pravmo na tom mestu, u sumi danasnje brze (ne)kulture.

Volim vinil, smatram da je kompresija, tj. "loudness war", naterao ljude da se okrenu vinilu ali, nažalost, kvalitet mnogih novih ploča nije zadovoljavajući. Delimično je to zbog novog načina produkcije muzike (pravljena je da se kompresuje u startu) ali većim delom je do loše kontrole kvaliteta vinila i načina na koji se ploče prave. Svakome preporučujem da istraži prvo šta kupuje od ploča, komentare o kvalitetu...

Da bi analogni zapis stvarno bio analogni moraju sve stavke u procesu da budu analogne. Znaci od snimanja, pojačala, zvučnika i sl sve mora da bude analogno. Ako se negde vrsi konverzija u digitalni oblik nema smisla da govorimo o analognom zvuku. Tako da se razlika svodi (osim u 100% analognom lancu) na ličnu percepciju. Lično, ne bih se vraćao na vinil ni po koju cenu.

Ima razlike između ta dva nosača zvuka. Naravno da sam napravio za moje uši 'probu'. Preslušao sam dva puta 'Sjaji ludih dijamanata' od grupe 'Pink floyd' na gramofonu proizvodnje novijeg datuma i digitalno preko CD-a. Daleko je bar za mene lepši zvuk sa ploče od vinila nego zapisa na CD-u.

Volim vinil, smatram da je kompresija, tj. "loudness war", naterao ljude da se okrenu vinilu ali, nažalost, kvalitet mnogih novih ploča nije zadovoljavajući. Delimično je to zbog novog načina produkcije muzike (pravljena je da se kompresuje u startu) ali većim delom je do loše kontrole kvaliteta vinila i načina na koji se ploče prave.
(DJ, 11. septembar 2020 14:56)

Ovo je potpuno tačno. Kontrola kvaliteta je prilično slaba. Samo ove godine od nekih 20-ak ploča (nova izdanja i reizdanja) koje sam kupio, imam 4 sa greškom - neke su off-center presovi (kada se rupica ne nalazi tačno na centru, pa vidite kako ručka ljulja levo-desno, što prouzrokuje i tzv. pitch bend u zvuku; kao i neke ploče koje imaju veoma izražen površinski šum, ne zbog šuma koji je nastao na master traci (kad su u pitanja reizdanja starih albuma snimanih na analognoj tehnici), već zbog toga što ploča jednostavno ima sitne neravnine (uglavnom loša plastika, reciklirane neprodate ploče koje istope i ponovo koriste pomešano sa novim granulama). U svakom slučaju, sve više je to postalo lutrija. Njima je bitno da je sve na 180g, što je stvarno bespotrebno, umesto da se usresrede na kvalitet.
Naravno, to što se sve već decenijama muzika masterizuje po loudness-war receptu, agresivno i dinamički spljošteno, kako za CD, tako i za vinil, posebna je i tužna priča.

Tj. jednako se lose prodaju

Pre par godina sam sreo jednog naseg poznatog muzicara i pricali smo o plocama i cd-ovima. Bukvalno mi je rekao da su sve ploče izdane zadnjih 10ak g, od kad su postale ponovo popularne živo sr****! I za svoje ploče je isto rekao. Jednostavno ne rade se kvalitetno kao prije. Ja imam 300ak ploča i čovek je u pravu. Iako imam gramofon i pojačalo od 3000€, neke potpuno nove ploče su toliko pucketale da sam neke vratio u radnje gde sam ih kupio...

Stavite i kasete na glasanje.

Ljubitelji dobrog zvuka oduvek su preferirali Vinil. Dobro je da sve vise ljudi prepoznaje znacaj akustike to jest kvalitetnog zvuka. Bez kvalitetnog zvuka nema dobre muzike, bez vinila i magnetofona nema dobrog zvuka. Cd je jos i nekako podnosljiv, striming je obicno djubre koje obavezno treba izbegavati

Najveći deo priče o "sukobu formata" je čist snobizam. Vinil po prirodi stvari jeste autentičniji izvor dobrog zvuka, ali samo i jedino ako možete izdvojiti jako puno para za doista kvalitetan gramofon i sve ostale delove zvučnog sistema, kao i za zašitu ploča od prašine i svih vrsta oštećenja. U suprotnom, živi se u svojevsrnoj deluziji koja je podstaknuta hipsteraškom galamom i "elitističkim" nebulozama - a posebno ako se ima u vidu da se na prste jedne ruke mogu nabrojati novija vinilna izdanja koja su u potpunosti analogna, u celom procesu od snimanja do završnog proizvoda. Što je činjenica koja celu stvar čini krajnje apsurdnom. CD je doneo kvalitetan i čist zvuk za relativno male pare, i to je stvorilo potpuno novu realnost, šta god pričali oni koji misle da su bolji od drugih zato što apriori isključuju svaku mogućnost da kvalitetnog zvuka može biti bez vinila. I dalje na tavanu imam kolekciju starih LP ploča koju držim iz čiste nostalgije - ali, nikada ih ne slušam i nikada se više ne bih vratio tom formatu i svim onim izluđujućim "surface noise" aspektima koji su mi ubijali zadovoljstvo slušanja. Kvalitetan zvuk je kvalitetan zvuk, bez obzira na format - i glupo je dopuštati da vam snobovi propisuju i "crtaju" da čujete ono što u stvari ne čujete, ili obratno.

moji drugari hipsteri i ja se cetvrtkom, posle nalornog radnog dana u reklamnoj agenciji, dovezemo nasim elektricnim trotinetima u jedan mali klub u Rusnju, i tamo slusamo ploce i pijemo islandsko kraft pivo. I tako vec godinama.

Slusam sa ploca ceo život. Ali, nove ploce su bacanje para. Prvo i jedino je da sa ploce vredi slusati samo ono sto je analogno snimljeno, masterovano i stampano. To ni jedno novo izdanje nema, sve je digitalno osim stampanja tj usnimavanja na vinil. Ako je dobar cd sa oznakom DDD tj sve je digitalno, onda je vinil AAA tj sve analogno, a to je samo na plocama starijim od 20-30 godina.

Kupovina ploče može da ima smisla, ako volite analogni zvuk. I tu je pitanje koliko dobijate kod novih izdanja, jer se muzika u startu snima digitalno, pa onda prebaci na analogni nosač zvuka - ali eto, opet dobijete malo drugačiji zvuk. Kupovina CD je besmislena, jer muziku istog kvaliteta možete da dobijete od streaming servisa ili da je kupite u online prodavnici i snimite.

Mogli bismo da se raspravljamo sta je kvalitetnije ploce ili CD. Slusam i jedno i drugo. Ponekad i Revox :) ali ploce su aktivno slušanje muzike. Jednostavno, moras je izvaditi iz omota, eventualno očistiti, staviti na gramofon, spustiti iglu i 20ak min uživanja pa okrenuti drugu stranu... Ne odgovara svakoj muzici isti sistem. Ne postoji univerzalan sistem na kojem sve jednako dobro zvuči. Mozda i postoji ali nisam ga slusao.

Mislim da prosečan slušalac teško da može napraviti razliku u zvuku na ploči i cd-u. Pustite mu istu pesmu na jednom i drugom mediju, ali mu nemojte reći koji je u pitanju i u 95% slučajeva neće prepoznati. Ono što po meni pravi razliku između ovih medija je zapravo način i iskustvo slušanja muzike, mada je i među njima manja razlika nego između njih i slušanja muzike kada uopšte nema nosača zvuka - iTunes, Deezer,... Prosto se muzika sluša sa većim strpljenjem i pažnjom, pesma se ne "secka" stalnim pomeranjem bafera "na najbolji deo", odsluša se cela pesma ili ceo album. A da ne pričamo o držanju omota u rukama. Sećam se da sam kao klinac imao kasetu albuma Highway to Hell, sa antologijskim omotom, čuvenom slikom sa Angusom u prvom planu. Slika koja se urezuje u pamćenje. Ali kada sam mnogo kasnije kupio tu ploču i kada sam u ruci držao taj veliki omot sa tom čuvenom slikom, to je onaj momenat kada ti se nasmeši brk jer si otkrio neki dragulj. Uopšte, omot je često u rukama, premeštaš ga, uzimaš, ostavljaš, otvaraš, zagledaš, čitaš tekstove i zapravo razvijaš odnos sa muzikom, mnogo prisniji nego kada su sve te stvari isključene iz iskustva.

(dokon_um, 11. septembar 2020 15:49) Kvalitet Apple ACC zvuka je na nivou CD, rađene su studije. Kod ACC loseless kompresije ni tehnički nema razlike. Tvoj komentar me podseća na poznanika koji mi je pustio ploče sa gramofona iz osamdesetih, preko BOSE home theater sistema, onog trenutka kada je zvuk ušao u BOSE postao je digitalan. Ostavite se gluposti, analogni zvuk zahteva analogni proces od snimanja pa do zvučnika. Sve ostalo je hipsteraj teške kategorije. Što se tiče CD, skupljaj plastiku ako ti se skuplja, niko ti ne brani :)

Odrastao uz ploče, ali najjači utisak je na mene ostavio originalni CD Žan Mišel Žara...

Kad je "to" krenulo da kruži po sobi...

Sa svakom sledećom kompresijom postajalo je sve gore i gore...

AC/DC,HIGHWAY TO HELL.Gramofon sa strobe za podesavanje 33 rpm.Pioneer pojacalo tesko 22 kg,KEF zvucnici sa bass refleks.200 w zvucne,600 w izlaz iz Pioneera.Tresu se prozori na kuci od 400 m2.Bilo je to davne 1978.Danas Youtube.

Ovo nema veze sa zvukom vec sa necim drugim sto je sada trend. Neko rece nema smisla kupovati CD kad se moze kupiti digitalni zapis. Pa ima smisla za kolekcionare, fanove, ljude koji podrzavaju umetnike...

Evo ja sam ovog meseca kupio 2 CD-a i jedan dobio gratis od iste umetnice. Sva tri mi je potpisala. Da je imala i plocu/vinil i to bih kupio i trazio da mi potpise.

Mp3 je uvek bolje kupiti na sajtu umetnika, a postoje i neke luksuzne usb opcije. Svakako na taj nacin dobija vise novca nego od servisa.

Na kraju jos da pomenem da dobijam redovno reklame od jedne americke kompanije koja radi prodaju za umetnike. Ono kao dnevni izvestaj sta ima novo. I bukvalno sve je vise i vise ploca u ponudi. Tako da je to trend u Americi.

Dobar repariran trakaš, snimiš starija izdanja vinila rađena potpuno analogno, i uživaš u ANALOGNOM zvuku! :)
Ne trošiš ploče, zvučnicu/iglu, a magnetni zapis na traci je odličan!

Obucem skupe markirane stvari al da izgledam kao klosar, kupim kapri, stanem na elektricni skuter, malo fotkam usput, kupim ploce da slusam na Dorcolu, rucam nesto organic, razmisljam kako cu na Bali i u New York ovog leta.

Poznata je fraza "ne pada mi na pamet". Bez te negativnosti, meni doslovno nije palo na pamet da kupim nosač zvuka dok sve imam po ceni Internet pretplate na Youtube. Kvalitet cenim, ali samo kvalitet nota, melodije; svejedno mi je koji je bitrate.

Vinil kao format nije superiorniji od nekog lossless digitalnog zapisa. Problem je sto se od 90-ih malo vodi racuna o kvalitetu zvuka, odnosno krenuo je taj loudness war, gde se pri masterovanju sve kompresuje i gubi se dinamika. Skoro sva muzika koju imam je u flac formatu, a imam i pristojan gramofom i predpojacalo, i ako je flac digitalizovan od dobrog mastera (Marvin Gaye What's Going On hdtrack 192/24) ili ako je digitalni master odradjen kako treba (Dire Straits Brothers In Arms) onda su razlike male.

Kakav cd kakav vinil......sve je to mucenje u odnosu ma mp3.....a kvalitet zvuka....i onako posle 30te godine jedina razlila je zvuk puckanka vinila u odnosu na digitalnu mediju.

Na redu za relaunch su crno-beli katodni televizori, naravno bice duplo skuplji od novih OLED-a!

Ljubitelji dobrog zvuka oduvek su preferirali Vinil. Dobro je da sve vise ljudi prepoznaje znacaj akustike to jest kvalitetnog zvuka. Bez kvalitetnog zvuka nema dobre muzike, bez vinila i magnetofona nema dobrog zvuka. Cd je jos i nekako podnosljiv, striming je obicno djubre koje obavezno treba izbegavati

Poznata je fraza "ne pada mi na pamet". Bez te negativnosti, meni doslovno nije palo na pamet da kupim nosač zvuka dok sve imam po ceni Internet pretplate na Youtube. Kvalitet cenim, ali samo kvalitet nota, melodije; svejedno mi je koji je bitrate.

Ima razlike između ta dva nosača zvuka. Naravno da sam napravio za moje uši 'probu'. Preslušao sam dva puta 'Sjaji ludih dijamanata' od grupe 'Pink floyd' na gramofonu proizvodnje novijeg datuma i digitalno preko CD-a. Daleko je bar za mene lepši zvuk sa ploče od vinila nego zapisa na CD-u.

Kakav cd kakav vinil......sve je to mucenje u odnosu ma mp3.....a kvalitet zvuka....i onako posle 30te godine jedina razlila je zvuk puckanka vinila u odnosu na digitalnu mediju.

Nisu u pitanju samo hipsteri i nostalgicari, vac i pravi ljubitelji kvalitetnog zvuka, a zna se da je zapis na plocama bogatiji od cd-a, a pogotovo striming servisa.

Naravno gomila djubreta koja se strimuje je sa pravmo na tom mestu, u sumi danasnje brze (ne)kulture.

Zvuk sa ploce,iako analogni,je neprevazidjen

Pre par godina sam sreo jednog naseg poznatog muzicara i pricali smo o plocama i cd-ovima. Bukvalno mi je rekao da su sve ploče izdane zadnjih 10ak g, od kad su postale ponovo popularne živo sr****! I za svoje ploče je isto rekao. Jednostavno ne rade se kvalitetno kao prije. Ja imam 300ak ploča i čovek je u pravu. Iako imam gramofon i pojačalo od 3000€, neke potpuno nove ploče su toliko pucketale da sam neke vratio u radnje gde sam ih kupio...

Tj. jednako se lose prodaju

Kupovina ploče može da ima smisla, ako volite analogni zvuk. I tu je pitanje koliko dobijate kod novih izdanja, jer se muzika u startu snima digitalno, pa onda prebaci na analogni nosač zvuka - ali eto, opet dobijete malo drugačiji zvuk. Kupovina CD je besmislena, jer muziku istog kvaliteta možete da dobijete od streaming servisa ili da je kupite u online prodavnici i snimite.

Da bi analogni zapis stvarno bio analogni moraju sve stavke u procesu da budu analogne. Znaci od snimanja, pojačala, zvučnika i sl sve mora da bude analogno. Ako se negde vrsi konverzija u digitalni oblik nema smisla da govorimo o analognom zvuku. Tako da se razlika svodi (osim u 100% analognom lancu) na ličnu percepciju. Lično, ne bih se vraćao na vinil ni po koju cenu.

Stavite i kasete na glasanje.

Volim vinil, smatram da je kompresija, tj. "loudness war", naterao ljude da se okrenu vinilu ali, nažalost, kvalitet mnogih novih ploča nije zadovoljavajući. Delimično je to zbog novog načina produkcije muzike (pravljena je da se kompresuje u startu) ali većim delom je do loše kontrole kvaliteta vinila i načina na koji se ploče prave. Svakome preporučujem da istraži prvo šta kupuje od ploča, komentare o kvalitetu...

Najveći deo priče o "sukobu formata" je čist snobizam. Vinil po prirodi stvari jeste autentičniji izvor dobrog zvuka, ali samo i jedino ako možete izdvojiti jako puno para za doista kvalitetan gramofon i sve ostale delove zvučnog sistema, kao i za zašitu ploča od prašine i svih vrsta oštećenja. U suprotnom, živi se u svojevsrnoj deluziji koja je podstaknuta hipsteraškom galamom i "elitističkim" nebulozama - a posebno ako se ima u vidu da se na prste jedne ruke mogu nabrojati novija vinilna izdanja koja su u potpunosti analogna, u celom procesu od snimanja do završnog proizvoda. Što je činjenica koja celu stvar čini krajnje apsurdnom. CD je doneo kvalitetan i čist zvuk za relativno male pare, i to je stvorilo potpuno novu realnost, šta god pričali oni koji misle da su bolji od drugih zato što apriori isključuju svaku mogućnost da kvalitetnog zvuka može biti bez vinila. I dalje na tavanu imam kolekciju starih LP ploča koju držim iz čiste nostalgije - ali, nikada ih ne slušam i nikada se više ne bih vratio tom formatu i svim onim izluđujućim "surface noise" aspektima koji su mi ubijali zadovoljstvo slušanja. Kvalitetan zvuk je kvalitetan zvuk, bez obzira na format - i glupo je dopuštati da vam snobovi propisuju i "crtaju" da čujete ono što u stvari ne čujete, ili obratno.

moji drugari hipsteri i ja se cetvrtkom, posle nalornog radnog dana u reklamnoj agenciji, dovezemo nasim elektricnim trotinetima u jedan mali klub u Rusnju, i tamo slusamo ploce i pijemo islandsko kraft pivo. I tako vec godinama.

(dokon_um, 11. septembar 2020 15:49) Kvalitet Apple ACC zvuka je na nivou CD, rađene su studije. Kod ACC loseless kompresije ni tehnički nema razlike. Tvoj komentar me podseća na poznanika koji mi je pustio ploče sa gramofona iz osamdesetih, preko BOSE home theater sistema, onog trenutka kada je zvuk ušao u BOSE postao je digitalan. Ostavite se gluposti, analogni zvuk zahteva analogni proces od snimanja pa do zvučnika. Sve ostalo je hipsteraj teške kategorije. Što se tiče CD, skupljaj plastiku ako ti se skuplja, niko ti ne brani :)

Mogli bismo da se raspravljamo sta je kvalitetnije ploce ili CD. Slusam i jedno i drugo. Ponekad i Revox :) ali ploce su aktivno slušanje muzike. Jednostavno, moras je izvaditi iz omota, eventualno očistiti, staviti na gramofon, spustiti iglu i 20ak min uživanja pa okrenuti drugu stranu... Ne odgovara svakoj muzici isti sistem. Ne postoji univerzalan sistem na kojem sve jednako dobro zvuči. Mozda i postoji ali nisam ga slusao.

Volim vinil, smatram da je kompresija, tj. "loudness war", naterao ljude da se okrenu vinilu ali, nažalost, kvalitet mnogih novih ploča nije zadovoljavajući. Delimično je to zbog novog načina produkcije muzike (pravljena je da se kompresuje u startu) ali većim delom je do loše kontrole kvaliteta vinila i načina na koji se ploče prave.
(DJ, 11. septembar 2020 14:56)

Ovo je potpuno tačno. Kontrola kvaliteta je prilično slaba. Samo ove godine od nekih 20-ak ploča (nova izdanja i reizdanja) koje sam kupio, imam 4 sa greškom - neke su off-center presovi (kada se rupica ne nalazi tačno na centru, pa vidite kako ručka ljulja levo-desno, što prouzrokuje i tzv. pitch bend u zvuku; kao i neke ploče koje imaju veoma izražen površinski šum, ne zbog šuma koji je nastao na master traci (kad su u pitanja reizdanja starih albuma snimanih na analognoj tehnici), već zbog toga što ploča jednostavno ima sitne neravnine (uglavnom loša plastika, reciklirane neprodate ploče koje istope i ponovo koriste pomešano sa novim granulama). U svakom slučaju, sve više je to postalo lutrija. Njima je bitno da je sve na 180g, što je stvarno bespotrebno, umesto da se usresrede na kvalitet.
Naravno, to što se sve već decenijama muzika masterizuje po loudness-war receptu, agresivno i dinamički spljošteno, kako za CD, tako i za vinil, posebna je i tužna priča.

Dobar repariran trakaš, snimiš starija izdanja vinila rađena potpuno analogno, i uživaš u ANALOGNOM zvuku! :)
Ne trošiš ploče, zvučnicu/iglu, a magnetni zapis na traci je odličan!

Obucem skupe markirane stvari al da izgledam kao klosar, kupim kapri, stanem na elektricni skuter, malo fotkam usput, kupim ploce da slusam na Dorcolu, rucam nesto organic, razmisljam kako cu na Bali i u New York ovog leta.

Vinil kao format nije superiorniji od nekog lossless digitalnog zapisa. Problem je sto se od 90-ih malo vodi racuna o kvalitetu zvuka, odnosno krenuo je taj loudness war, gde se pri masterovanju sve kompresuje i gubi se dinamika. Skoro sva muzika koju imam je u flac formatu, a imam i pristojan gramofom i predpojacalo, i ako je flac digitalizovan od dobrog mastera (Marvin Gaye What's Going On hdtrack 192/24) ili ako je digitalni master odradjen kako treba (Dire Straits Brothers In Arms) onda su razlike male.

Slusam sa ploca ceo život. Ali, nove ploce su bacanje para. Prvo i jedino je da sa ploce vredi slusati samo ono sto je analogno snimljeno, masterovano i stampano. To ni jedno novo izdanje nema, sve je digitalno osim stampanja tj usnimavanja na vinil. Ako je dobar cd sa oznakom DDD tj sve je digitalno, onda je vinil AAA tj sve analogno, a to je samo na plocama starijim od 20-30 godina.

Ovo nema veze sa zvukom vec sa necim drugim sto je sada trend. Neko rece nema smisla kupovati CD kad se moze kupiti digitalni zapis. Pa ima smisla za kolekcionare, fanove, ljude koji podrzavaju umetnike...

Evo ja sam ovog meseca kupio 2 CD-a i jedan dobio gratis od iste umetnice. Sva tri mi je potpisala. Da je imala i plocu/vinil i to bih kupio i trazio da mi potpise.

Mp3 je uvek bolje kupiti na sajtu umetnika, a postoje i neke luksuzne usb opcije. Svakako na taj nacin dobija vise novca nego od servisa.

Na kraju jos da pomenem da dobijam redovno reklame od jedne americke kompanije koja radi prodaju za umetnike. Ono kao dnevni izvestaj sta ima novo. I bukvalno sve je vise i vise ploca u ponudi. Tako da je to trend u Americi.

Mislim da prosečan slušalac teško da može napraviti razliku u zvuku na ploči i cd-u. Pustite mu istu pesmu na jednom i drugom mediju, ali mu nemojte reći koji je u pitanju i u 95% slučajeva neće prepoznati. Ono što po meni pravi razliku između ovih medija je zapravo način i iskustvo slušanja muzike, mada je i među njima manja razlika nego između njih i slušanja muzike kada uopšte nema nosača zvuka - iTunes, Deezer,... Prosto se muzika sluša sa većim strpljenjem i pažnjom, pesma se ne "secka" stalnim pomeranjem bafera "na najbolji deo", odsluša se cela pesma ili ceo album. A da ne pričamo o držanju omota u rukama. Sećam se da sam kao klinac imao kasetu albuma Highway to Hell, sa antologijskim omotom, čuvenom slikom sa Angusom u prvom planu. Slika koja se urezuje u pamćenje. Ali kada sam mnogo kasnije kupio tu ploču i kada sam u ruci držao taj veliki omot sa tom čuvenom slikom, to je onaj momenat kada ti se nasmeši brk jer si otkrio neki dragulj. Uopšte, omot je često u rukama, premeštaš ga, uzimaš, ostavljaš, otvaraš, zagledaš, čitaš tekstove i zapravo razvijaš odnos sa muzikom, mnogo prisniji nego kada su sve te stvari isključene iz iskustva.

Odrastao uz ploče, ali najjači utisak je na mene ostavio originalni CD Žan Mišel Žara...

Kad je "to" krenulo da kruži po sobi...

Sa svakom sledećom kompresijom postajalo je sve gore i gore...

AC/DC,HIGHWAY TO HELL.Gramofon sa strobe za podesavanje 33 rpm.Pioneer pojacalo tesko 22 kg,KEF zvucnici sa bass refleks.200 w zvucne,600 w izlaz iz Pioneera.Tresu se prozori na kuci od 400 m2.Bilo je to davne 1978.Danas Youtube.