Kako smo se ponašali za volanom tokom vanrednog stanja

Vozim već blizu 35 godina i mogu reći da u zadnjih godinu dana učestvovanje u saobraćaju postalo vrlo opasno.Tokom vanrednog stanja sam doživeo neverovatne izlive bahatosti i nasilničke vožnje.Događale su mi se po život opasne situacije svakodnevno čak sam ja pomislio da samnom nešto nije uredu ali ne taj stepen nasilja u saobraćaju nikad nije bio veći.I šta reći sad je već to otišlo toliko daleko da je pitanje da li ćemo se ikada više osećati bezbedno.

Svi smo znali da nigde nema saogracajne policije pa su se i ogranicenna brzine retko postovala. Manje je nesreca jer je i manje vozila na putu, al fatalnih ishoda tesko da je manje sbobzirom da se ludovalo za volanom jer nema policije.

Kako smo se ponašali? Pa nekako k'o guske u magli il' magare na sred livade pa misli da je sva trava zelena njegova, a on mukica ne zna odakle da počne da uživa.

Bahato i oslobodjeno

ja sam vozila kao formulu hamilton, prazne ulice samo da je manje rupa i gas do daske.. nikad bolje

ali ne taj stepen nasilja u saobraćaju nikad nije bio veći.I šta reći sad je već to otišlo toliko daleko da je pitanje da li ćemo se ikada više osećati bezbedno.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Alex, 12. maj 2020 10:05)

Saobracaj je mesto gde ljudi pokazuju svoju pravu prirodu. Naizgled su izlovani kabinom i imaju utisak da su izvan dogadjanja i zasticeni. Drustvo je bolesno,agresivno, bas onako kako se propagira od strane vlasti,filmova, serija. Kapitalizam nije bio za nas, izrodio je sve najgore i favorizvao najgore slojeve stanovnistva

ponasali smo se kao da je vanredno stanje..

Svasta sam dozivljavao vozeci se Beogradom tokom vanrednog stanja. Pesaci prelaze ulicu gde hoce (cak i na njihovo crveno, jos se i bune sto im sviram), parkiranje vozila na sred ulice, sviranje jer se gospodi zuri a to sto je ispred kolona to nije vazno pa te iseku na raskrnici/kruznom toku...

Znaci u principu isto kao i pre vanrednog stanja samo 100 puta gore!!

za vreme policijskog casa naravno sa dozvolom, vozio sam vrlo oslobodjeno.
al nisam zurio ako to mislite

Vozim svaki dan potez Novi Sad -Batajnica stari put, ograničenje naravno 80. Prvi ja kršim tako što vozim 100 km/h a mene na tom putu još samo traktori i freze ne obilaze. Kamioni i autobusi odavno a automobile i ne gledam vise, kapiram da kad me vide kao da su traktor videli na putu.
A policije ama baš nigde nikad.

U redovnom stanju moj nacin voznje tokom vanrednog stanja bi mogao da se nazove bahatim. U tim trenucima dok je vanredno stanje trajalo ja bih takvu voznju bez ustezanja nazvao rasterecenom voznjom. Voznja u kojoj ne brines za pesake, guzvu, policiju, ali ne zato sto neces, nego zato sto nema ni pesaka ni guzve a ni policije. Voznja koja je bila radi voznje a ne radi opreza zbog 101 gluposti. Sednes u auto, upalis i vozis.

ja sam vozila kao formulu hamilton, prazne ulice samo da je manje rupa i gas do daske.. nikad bolje

Vozim već blizu 35 godina i mogu reći da u zadnjih godinu dana učestvovanje u saobraćaju postalo vrlo opasno.Tokom vanrednog stanja sam doživeo neverovatne izlive bahatosti i nasilničke vožnje.Događale su mi se po život opasne situacije svakodnevno čak sam ja pomislio da samnom nešto nije uredu ali ne taj stepen nasilja u saobraćaju nikad nije bio veći.I šta reći sad je već to otišlo toliko daleko da je pitanje da li ćemo se ikada više osećati bezbedno.

Svi smo znali da nigde nema saogracajne policije pa su se i ogranicenna brzine retko postovala. Manje je nesreca jer je i manje vozila na putu, al fatalnih ishoda tesko da je manje sbobzirom da se ludovalo za volanom jer nema policije.

Kako smo se ponašali? Pa nekako k'o guske u magli il' magare na sred livade pa misli da je sva trava zelena njegova, a on mukica ne zna odakle da počne da uživa.

ponasali smo se kao da je vanredno stanje..

Bahato i oslobodjeno

za vreme policijskog casa naravno sa dozvolom, vozio sam vrlo oslobodjeno.
al nisam zurio ako to mislite

ali ne taj stepen nasilja u saobraćaju nikad nije bio veći.I šta reći sad je već to otišlo toliko daleko da je pitanje da li ćemo se ikada više osećati bezbedno.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Alex, 12. maj 2020 10:05)

Saobracaj je mesto gde ljudi pokazuju svoju pravu prirodu. Naizgled su izlovani kabinom i imaju utisak da su izvan dogadjanja i zasticeni. Drustvo je bolesno,agresivno, bas onako kako se propagira od strane vlasti,filmova, serija. Kapitalizam nije bio za nas, izrodio je sve najgore i favorizvao najgore slojeve stanovnistva

Svasta sam dozivljavao vozeci se Beogradom tokom vanrednog stanja. Pesaci prelaze ulicu gde hoce (cak i na njihovo crveno, jos se i bune sto im sviram), parkiranje vozila na sred ulice, sviranje jer se gospodi zuri a to sto je ispred kolona to nije vazno pa te iseku na raskrnici/kruznom toku...

Znaci u principu isto kao i pre vanrednog stanja samo 100 puta gore!!

Vozim svaki dan potez Novi Sad -Batajnica stari put, ograničenje naravno 80. Prvi ja kršim tako što vozim 100 km/h a mene na tom putu još samo traktori i freze ne obilaze. Kamioni i autobusi odavno a automobile i ne gledam vise, kapiram da kad me vide kao da su traktor videli na putu.
A policije ama baš nigde nikad.

U redovnom stanju moj nacin voznje tokom vanrednog stanja bi mogao da se nazove bahatim. U tim trenucima dok je vanredno stanje trajalo ja bih takvu voznju bez ustezanja nazvao rasterecenom voznjom. Voznja u kojoj ne brines za pesake, guzvu, policiju, ali ne zato sto neces, nego zato sto nema ni pesaka ni guzve a ni policije. Voznja koja je bila radi voznje a ne radi opreza zbog 101 gluposti. Sednes u auto, upalis i vozis.