Toni Bler treći put

Lako je Englezima kada imaju vrlo priblizne opcije u odnosu na nas. Nemaju "zardjale kasike" i "svilene bombone", na desnoj i levoj strani. Valjda ce neka virtuelna Srbija doziveti da lako izabere i bez velikih stresova neki parlament.
Pozdrav Mitar Nedeljkovic.

Imaju Britanci Basru i preko 100 hiljada Iračana na duši. Narocito Blerovi laburisti. Kod mene u opstini su ostali na vlasti, osecam se kao da je SPS pobedio.

Laganje birača ponekad ne mora da bude mana. Što i ovaj slučaj pokazuje. Uostalom posledice takvih laži ne plaćaju birači, koji su i po treći put birali gospodina Blera i njegovu stranku. Nadam se da je izbor prihvatljiv za sve. Kako za UK. tako i šire. Setimo se samo kako smo mi prošli, kada smo više puta uzastopno birali. Iste ili istog. Kažu da su bili pogrešni. Nadam se da su Englezi u svojoj dugoj istoriji ipak, uspeli da "izboksuju" pravo na slobodan izbor. Makar bio i pogrešan. I da nikada zbog te, eventualne greške neće biti kažnjeni. Odnosno, da ih nikada, kao nas, neće pohoditi, neki "Milosrdni andjeo".

Mogu da kazem da sam jako zadovoljan izbornim rezultatima u Velikoj Britaniji. Posebno mi je drago zbog Liberal-Demokrata koji ce dostici istorijskih 60 i vise mesta u britanskom parlamentu. Britanska Nacionalna Partija koja je nalik Srpskoj Radikalnoj Stranci, ako nisu i gori, je osvojila svega 190.000 glasova sto je za nekih 600.000 manje u odnosu na proslogodisnje evropske i lokalne izbore. Toni jeste pobedio, ali je vreme za Gordona da preuzme kormilo.

Da se program i Manifesto Konzervativaca u bilo cemu sustinski razlikovao od programa i Manifesta Laburista, danas bi No 10 dobio novog stanara.
Ove izbore, vise nego bile koje druge do sada u Britaniji, je karakterizovalo nedostatak jasne slike Britanije koju nude tri glavne politicke stranke, izostanak bilo koje ozbiljne diskusije u razlikama i pogledima stranaka na vazna pitanja. Laburisti ce o svim vaznim pitanjima odlucivati nakon revizije i nakon 2008, Manifesto Konzervativaca je sadrzao pet recenica i ogromnu crnu rupu, Manifesto Lib Dem je bio u obliku stripa, bez ikakve jasne slike i programa, da privuce sto vise studenata.
Britanija se nalazi pred velikim izazovima, pocetkom recesije, potrebom regulisanja penzija i penzijskog osiguranja, potrebom da se NHS koji uzima mnogo, a za uzvrat ne vraca ni trecinu koliko dobija, reformise i pruzi kvalitet za uzlozeni novac, sve vecim nezadovoljstvom mladih, yob-ova, koji nemaju pristup obrazovanju, koji ne vide nikakvu mogucnost da poprave svoj socjalni status i mjesto u drustvu, pa se zbog toga sve vise i vise okrecu kriminalu i nasilnom ponasnaju.
Sigurno je da cemo u slijedecih tri godine biti svjedoci velikih previranja i britanskom drustvu, da ce politicke partije, ako zele da osvoje vlast, morati izaci sa mnogo jasnijim programima nego do sada. Tek cemo tada vidjeti da li postije sustisnke razlike medju njima.

Nije ovo los rezultat ni za Britaniju, a ni za jednu od tri velike partije. Laburisti i dalje na vlasti po rekordni treci put ali sa vecinom koja ce ih naterati da se malo uozbilje, Konzervativci su malo ojacali, a Liberalne Demokrate dobijaju jos vise kredibiliteta.
A sto se Basre tice, prvo i Konzervativci su bili vrlo za tu avanturu, tako da neke price o Laburistima kao ratnoj stranci ne stoje. Ako ista drugo, impresivno je da su, i pored gafa sa Irakom, oni i dalje tu, meni se cini na osnovu ipak relativno dobrog rada u poslednja dva mandata. I pored svega, mislim da cemo uskoro videti Gordona Browna na celu.

U zemlji "najstarije parlamentarne demokratije" je vrlo lako izabrati novu Vlast.
Dvije partije a jedna mora da pobijedi. Svijetu propagiraju ideju o multi partijskom sistemu a kod kuce, crno-bijeli svijet. Nije mi samo jasno kako im to polazi za rukom i sto je jos najgore kako to druge nacije nisu shvatile do sad?! Sto neko vec prokomentarisa, na dusi Laburista je par stotina hiljada Iracana ali ni takva tragicna cinjenica nije uspjela da ih obori sa vlasti. Srecom za njih, ne postoji sila koja ce ih silom skidati sa vlasti jer pojam ili duh revolucije u ovoj zemlji vec odavno ne postoji.
Kakva zemlja i kakvi ljudi, racionalni, hladnokrvni i bezosjecajni a nadasve ubijeni u pojam.

Liberal Demokrate su pobedile u "Hornsey and Wood Green" opstini u severnom Londonu ne samo zbog rata u Iraku nego i zbog arogantnosti prethodnog clana parlamenta i njenog glasanja za povecanje cena skolovanja, smanjenja socijalne pomoci i broja policajaca. Nakon mesec dana (zvanicne) kampanje, moje noge vise ne postoje jer smo samo u sredu podelili 70000 letaka po postanskim sanducicima...Pozdrav iz Crouch End-a

Lako je Englezima kada imaju vrlo priblizne opcije u odnosu na nas. Nemaju "zardjale kasike" i "svilene bombone", na desnoj i levoj strani. Valjda ce neka virtuelna Srbija doziveti da lako izabere i bez velikih stresova neki parlament.
Pozdrav Mitar Nedeljkovic.

Imaju Britanci Basru i preko 100 hiljada Iračana na duši. Narocito Blerovi laburisti. Kod mene u opstini su ostali na vlasti, osecam se kao da je SPS pobedio.

Laganje birača ponekad ne mora da bude mana. Što i ovaj slučaj pokazuje. Uostalom posledice takvih laži ne plaćaju birači, koji su i po treći put birali gospodina Blera i njegovu stranku. Nadam se da je izbor prihvatljiv za sve. Kako za UK. tako i šire. Setimo se samo kako smo mi prošli, kada smo više puta uzastopno birali. Iste ili istog. Kažu da su bili pogrešni. Nadam se da su Englezi u svojoj dugoj istoriji ipak, uspeli da "izboksuju" pravo na slobodan izbor. Makar bio i pogrešan. I da nikada zbog te, eventualne greške neće biti kažnjeni. Odnosno, da ih nikada, kao nas, neće pohoditi, neki "Milosrdni andjeo".

Mogu da kazem da sam jako zadovoljan izbornim rezultatima u Velikoj Britaniji. Posebno mi je drago zbog Liberal-Demokrata koji ce dostici istorijskih 60 i vise mesta u britanskom parlamentu. Britanska Nacionalna Partija koja je nalik Srpskoj Radikalnoj Stranci, ako nisu i gori, je osvojila svega 190.000 glasova sto je za nekih 600.000 manje u odnosu na proslogodisnje evropske i lokalne izbore. Toni jeste pobedio, ali je vreme za Gordona da preuzme kormilo.

Da se program i Manifesto Konzervativaca u bilo cemu sustinski razlikovao od programa i Manifesta Laburista, danas bi No 10 dobio novog stanara.
Ove izbore, vise nego bile koje druge do sada u Britaniji, je karakterizovalo nedostatak jasne slike Britanije koju nude tri glavne politicke stranke, izostanak bilo koje ozbiljne diskusije u razlikama i pogledima stranaka na vazna pitanja. Laburisti ce o svim vaznim pitanjima odlucivati nakon revizije i nakon 2008, Manifesto Konzervativaca je sadrzao pet recenica i ogromnu crnu rupu, Manifesto Lib Dem je bio u obliku stripa, bez ikakve jasne slike i programa, da privuce sto vise studenata.
Britanija se nalazi pred velikim izazovima, pocetkom recesije, potrebom regulisanja penzija i penzijskog osiguranja, potrebom da se NHS koji uzima mnogo, a za uzvrat ne vraca ni trecinu koliko dobija, reformise i pruzi kvalitet za uzlozeni novac, sve vecim nezadovoljstvom mladih, yob-ova, koji nemaju pristup obrazovanju, koji ne vide nikakvu mogucnost da poprave svoj socjalni status i mjesto u drustvu, pa se zbog toga sve vise i vise okrecu kriminalu i nasilnom ponasnaju.
Sigurno je da cemo u slijedecih tri godine biti svjedoci velikih previranja i britanskom drustvu, da ce politicke partije, ako zele da osvoje vlast, morati izaci sa mnogo jasnijim programima nego do sada. Tek cemo tada vidjeti da li postije sustisnke razlike medju njima.

Nije ovo los rezultat ni za Britaniju, a ni za jednu od tri velike partije. Laburisti i dalje na vlasti po rekordni treci put ali sa vecinom koja ce ih naterati da se malo uozbilje, Konzervativci su malo ojacali, a Liberalne Demokrate dobijaju jos vise kredibiliteta.
A sto se Basre tice, prvo i Konzervativci su bili vrlo za tu avanturu, tako da neke price o Laburistima kao ratnoj stranci ne stoje. Ako ista drugo, impresivno je da su, i pored gafa sa Irakom, oni i dalje tu, meni se cini na osnovu ipak relativno dobrog rada u poslednja dva mandata. I pored svega, mislim da cemo uskoro videti Gordona Browna na celu.

U zemlji "najstarije parlamentarne demokratije" je vrlo lako izabrati novu Vlast.
Dvije partije a jedna mora da pobijedi. Svijetu propagiraju ideju o multi partijskom sistemu a kod kuce, crno-bijeli svijet. Nije mi samo jasno kako im to polazi za rukom i sto je jos najgore kako to druge nacije nisu shvatile do sad?! Sto neko vec prokomentarisa, na dusi Laburista je par stotina hiljada Iracana ali ni takva tragicna cinjenica nije uspjela da ih obori sa vlasti. Srecom za njih, ne postoji sila koja ce ih silom skidati sa vlasti jer pojam ili duh revolucije u ovoj zemlji vec odavno ne postoji.
Kakva zemlja i kakvi ljudi, racionalni, hladnokrvni i bezosjecajni a nadasve ubijeni u pojam.

Liberal Demokrate su pobedile u "Hornsey and Wood Green" opstini u severnom Londonu ne samo zbog rata u Iraku nego i zbog arogantnosti prethodnog clana parlamenta i njenog glasanja za povecanje cena skolovanja, smanjenja socijalne pomoci i broja policajaca. Nakon mesec dana (zvanicne) kampanje, moje noge vise ne postoje jer smo samo u sredu podelili 70000 letaka po postanskim sanducicima...Pozdrav iz Crouch End-a