U Britaniji izbori u Njujorku bombe

Ono sto je verovatno bitno da se naglasi - je sledece: U Velikoj Britaniji dolaze i odlaze politicari, ali tamo potoji institucija "Permanentnih Sekretara", ili u prevodu ljudi koji godinama prate desavanja, razumeju se u sve i svja, celog zivota misle po linijama "ako oni ovo onda mi ovo", i zaista im je samo interes drzve bitan. Oni rukovode dugorocnom politikom, iako imaju samo uloge savetnika, tako da cak i ako mozda konzervativci dodju na vlast, nece biti promene u spoljasnjoj politici. Inace savetujem nasim politicarima da se malo ugledaju na svoje ostrvske kolege kada je u pitanju ponasanje u javnosti - Bler ima pratnju od jednog jedinog automobila, i jos nije vidjen kako njegovi bahati vozaci i ostala svita krse zakon samo zato sto im se moze!

Svi ljudi koji su barem malo pratili predizbornu kampanju u Britaniji, sa lakocom su mogli da primjete, da se kampanja najvise odnosila na licnost i karakter Tony-ja. Razlog tome je sto su svi programi manje vise isti.
Mada to niko nece da prizna postoji jedna crta u karakteru Tony-ja, koja ga razlikuje od drugih kandidata, koja i pored velikog neslaganja vecine Britanaca sa ratom, Tony-ja favorizuje u odnosu na druge kandidate.
Istina je da Tony nije PM, sigurno bi se nasao u prvim redovima onih milion ljudi koji su uzeli ucesce u antiratnim demonstracijama na ulicama Londona. Tony je postarao, to vise nije bivsi rocker sa decjim osmjehom i briljantnom pamecu. On stalno ponavlja da je posao PM tezak, da on ponekad mora da donosi teske odluke.Tony kao PM je potpuno svjestan pune zavisnosti Kraljevstva od SAD, ekonomske, tehnoleske, vojne... kao PM bivse Empire, koja kao jedinu mogucnost da ostane na svjetskoj sceni, je da ima blisike odnose sa SAD. Tony, kao Pm je morao donjeti odluku sa kojom se u dubini duse ne slaze, kojoj se protivi.

Demokratija u VB se zasniva na LEGALIZMU (koliko god to smetalo nekima), i parlamentarnoj demokratiji, a ne na LIKU U DELU nekog sadasnjeg ili bivseg politicara.

Ko god je pratio izbore u UK moze da zakljuci da programi _nisu_ isti i da tri partije imaju razlicita vidjenja o nekim bitnim pitanjima za Britaniju.

Kao stanovnik UK i pratilac te politicke scene moram da kazem da partijski programi uopste nisu isti, kako na domacem tako i na spoljnom planu. A to da postoji lobi ljudi iza kulisa je tacno, s time da oni ne vode racuna o dobrobiti UK, vec uglavnom svojoj licnoj. UK dobro stoji u svetu na osnovu nekoliko faktora: stare imperijalne zaostavstine (bili su i ostali bogati, bankarstvo, plus komonvelt), nafte (sto one koju imaju u S. Moru, sto one koju su kupili u drugim drzavama) i sto su toliko duboko u guzici USA (i time dobro nagradjivani svojim delicem kolaca). Proizvodnja je inace niska (oko 30% zaposlenih) i opada, a i takva cifra je produkt bogatstva (naucno napredni, ekonomski mocni).
Ipak, i UK predstoji trnovit put, a koliko je trnovit zavisi od izbora...
Jos da kazem da se licnost TB-a velikom broju ljudi ovde gadi, i da ce presudni faktor u ovim izborima biti inercija mase, tj. strah od konzervativaca i do sada nizak profil lib. demokrata. Prognoziram pobedu Laburista i (na zalost) Blera, ali mnogo slabiju nego pre, posebno u odnosu na lib. demokrate. Mislim da ce cak i konzervativci da se poboljsaju u odnosu na laburiste.

Glavna prednost laburista je fenomenalni, harizmaticni ministar finansija Gordon Brown, covek koji stoji iza ekonomskog buma VB u poslednjih 8 godina. Iako licno vise gotivim Tory-jevce, narocito MH, moram da priznam da je Gordon Brown jezicak na vagi koji ce odluciti izbore. Posebno sto vecina mojih kolega akcenat stavlja upravo na ekonomiju i sto ih rat u Iraq-u bas mnogo i ne pogadja.

Liberal demokrate su jedina i prava alternativa! Napred Charlie!

Uzas to sa bombom u Nju Jorku ispred Konzulata VB.Teroristi ne miruju Planiraju brizljivo i nastupaju ovaj put srecom bez zrtvi.Zivot u strahu od terorizma postaje svakodnevnica.Granice postaju nebitne razlozi za terorizam nejasni.

Ono sto je verovatno bitno da se naglasi - je sledece: U Velikoj Britaniji dolaze i odlaze politicari, ali tamo potoji institucija "Permanentnih Sekretara", ili u prevodu ljudi koji godinama prate desavanja, razumeju se u sve i svja, celog zivota misle po linijama "ako oni ovo onda mi ovo", i zaista im je samo interes drzve bitan. Oni rukovode dugorocnom politikom, iako imaju samo uloge savetnika, tako da cak i ako mozda konzervativci dodju na vlast, nece biti promene u spoljasnjoj politici. Inace savetujem nasim politicarima da se malo ugledaju na svoje ostrvske kolege kada je u pitanju ponasanje u javnosti - Bler ima pratnju od jednog jedinog automobila, i jos nije vidjen kako njegovi bahati vozaci i ostala svita krse zakon samo zato sto im se moze!

Svi ljudi koji su barem malo pratili predizbornu kampanju u Britaniji, sa lakocom su mogli da primjete, da se kampanja najvise odnosila na licnost i karakter Tony-ja. Razlog tome je sto su svi programi manje vise isti.
Mada to niko nece da prizna postoji jedna crta u karakteru Tony-ja, koja ga razlikuje od drugih kandidata, koja i pored velikog neslaganja vecine Britanaca sa ratom, Tony-ja favorizuje u odnosu na druge kandidate.
Istina je da Tony nije PM, sigurno bi se nasao u prvim redovima onih milion ljudi koji su uzeli ucesce u antiratnim demonstracijama na ulicama Londona. Tony je postarao, to vise nije bivsi rocker sa decjim osmjehom i briljantnom pamecu. On stalno ponavlja da je posao PM tezak, da on ponekad mora da donosi teske odluke.Tony kao PM je potpuno svjestan pune zavisnosti Kraljevstva od SAD, ekonomske, tehnoleske, vojne... kao PM bivse Empire, koja kao jedinu mogucnost da ostane na svjetskoj sceni, je da ima blisike odnose sa SAD. Tony, kao Pm je morao donjeti odluku sa kojom se u dubini duse ne slaze, kojoj se protivi.

Demokratija u VB se zasniva na LEGALIZMU (koliko god to smetalo nekima), i parlamentarnoj demokratiji, a ne na LIKU U DELU nekog sadasnjeg ili bivseg politicara.

Ko god je pratio izbore u UK moze da zakljuci da programi _nisu_ isti i da tri partije imaju razlicita vidjenja o nekim bitnim pitanjima za Britaniju.

Kao stanovnik UK i pratilac te politicke scene moram da kazem da partijski programi uopste nisu isti, kako na domacem tako i na spoljnom planu. A to da postoji lobi ljudi iza kulisa je tacno, s time da oni ne vode racuna o dobrobiti UK, vec uglavnom svojoj licnoj. UK dobro stoji u svetu na osnovu nekoliko faktora: stare imperijalne zaostavstine (bili su i ostali bogati, bankarstvo, plus komonvelt), nafte (sto one koju imaju u S. Moru, sto one koju su kupili u drugim drzavama) i sto su toliko duboko u guzici USA (i time dobro nagradjivani svojim delicem kolaca). Proizvodnja je inace niska (oko 30% zaposlenih) i opada, a i takva cifra je produkt bogatstva (naucno napredni, ekonomski mocni).
Ipak, i UK predstoji trnovit put, a koliko je trnovit zavisi od izbora...
Jos da kazem da se licnost TB-a velikom broju ljudi ovde gadi, i da ce presudni faktor u ovim izborima biti inercija mase, tj. strah od konzervativaca i do sada nizak profil lib. demokrata. Prognoziram pobedu Laburista i (na zalost) Blera, ali mnogo slabiju nego pre, posebno u odnosu na lib. demokrate. Mislim da ce cak i konzervativci da se poboljsaju u odnosu na laburiste.

Glavna prednost laburista je fenomenalni, harizmaticni ministar finansija Gordon Brown, covek koji stoji iza ekonomskog buma VB u poslednjih 8 godina. Iako licno vise gotivim Tory-jevce, narocito MH, moram da priznam da je Gordon Brown jezicak na vagi koji ce odluciti izbore. Posebno sto vecina mojih kolega akcenat stavlja upravo na ekonomiju i sto ih rat u Iraq-u bas mnogo i ne pogadja.

Liberal demokrate su jedina i prava alternativa! Napred Charlie!

Uzas to sa bombom u Nju Jorku ispred Konzulata VB.Teroristi ne miruju Planiraju brizljivo i nastupaju ovaj put srecom bez zrtvi.Zivot u strahu od terorizma postaje svakodnevnica.Granice postaju nebitne razlozi za terorizam nejasni.