Prvih 40 godina epohe koju tako dugo nazivamo 'novi talas'

sa tekstovima pisanim u piku dejstva raznih vrsta droga....Tužno je i da se spominje taj Novi talas.
(Stingray, 15. mart 2020 11:53)

Pa da...neka se samo spominju Raznjatovicka, Lukas i slicni...
Uzivaj ti sa Pinkom i Happy Tv-om...

Da nije bilo izdavačkih kuća iz Slovenije i Hrvatske, beogradski novi talas ne bi postojao.

Vecina tih ljudi je ostala dosledna sebi sve ove godine i uvek rado procitam i poslusam sve vezano za njih, osim za nesretnog pajkica. Prezalosna mi je pomisao da je takav lik imao bilo sta sa tim danima i da je nekako ucestvovao u tome.

Da nije bilo izdavačkih kuća iz Slovenije i Hrvatske, beogradski novi talas ne bi postojao.
(marko, 15. mart 2020 11:22)

Dobro, jeli to nešto loše?
(Halo Bing..., 15. mart 2020 11:59)

Nije, ali treba istaći kakvu su izdavačku politiku vodile naše kuće, naročito PGP. Često su propuštali zicere sa našim talentovanim bendovima zarad rokera s Moravu i sličnih pojava.

sa tekstovima pisanim u piku dejstva raznih vrsta droga....Tužno je i da se spominje taj Novi talas.
(Stingray, 15. mart 2020 11:53)

Pikovao si ti prika, dosta informacija o koroni a nas muntas ovde na sajtu, kako si toboz elokventan..udji u spektar boja i odleprsaj sa zdralovima..

Tako je, lepa epoha, epoha znatizeljnih I kreativnih, epoha druzenja uz umetnost I kulturu, subkulturu, urbana epoha eksplozivnog stvaranja, nadnacionalnog predznaka, epoha kulturnog sjedinjavanja sa svetom. Epoha kada je lepo bilo biti mlad.
Epoha koja zavrsava anticipativno....Kako je propao rock n roll.
I uzas koji traje I danas.

Kod nas i u svetu novi talas ima drugačije značenje. New Wave je u UK i Americi više pop / pop-rock orijentisana muzika s početka osamdesetih - koja se često oslanjala na sintisajzere; većina naših new wave bendova bi po nekakvoj klasifikaciji pre spadala u žanr post-punk, experimental rock, alternative rock... Ja sam mlađa generacija (početak 90-ih) i mene iz nekog razloga ta muzika nije privlačila sve do skoro, jer nisam shvatao koliko je zapravo slojevita. Onda sam se navukao prvo na EKV, pa Idole, Lunu, Šarla, Haustor, Disciplinu... Vrlo kreativna muzika, tekstualno mešavina običnih tema i hermetike/ezoterike/anti-establišment, muzički amalgam ludih žanrova i opskurnih ritmova... Idoli recimo, perfektan osećaj za evergreen pop (''Nebeska tema''), a ujedno i eksperimentalnost u rangu najboljih svetskih post-punk bendova (''Moja si''). Melanholija EKVa, Gothic Luna, otkačenost Discipline, slojevitost i duvačka sekcija Haustora, mladalačka energija Šarla... Skoro svaka pesma u našem new wave / post-punku ima neko dvostruko, skriveno značenje, a malo koja pesma je komercijalna. Inače Poljaci su na dobrom glasu i navodno imaju najbolju post-punk scenu Istočnog bloka, zatim Rusi pa mi... Preporučujem Poljske bendove Klaus Mitffoch i Siekiera. A od Grčkih bend Mora sti fotia. Od Rusa Kino, Yegor i Opizdenevshie.

Da nije bilo izdavačkih kuća iz Slovenije i Hrvatske, beogradski novi talas ne bi postojao.
(marko, 15. mart 2020 11:22)

Dobro, jeli to nešto loše?

Obavezno pogledajte dokumentarac "Sretno dijete" Igora Mirkovića o novom talasu, fenomenalan je.

"@Dobro, jeli to nešto loše?
(Halo Bing..., 15. mart 2020 11:59)"

Taman posla, zašto bi bilo loše? Samo želim da istaknem da i druge republike i gradovi imaju zasluge u stvaranju beogradskog novog talasa. Čudno mi da u najvećem gradu na prostoru bivše države nije bilo sluha da se to objavi, i tada se u Srbiji favorizovala folk muzika.Ništa loše, pozdrav.

(marko, 15. mart 2020 11:22)

ne bih pogrešno da zvučim, ali to je tada bila jedna država, dakle Zagreb i Ljubljana a država Jugoslavija.

Jel moze neko da napise komentar ko je bio svedok tih vremena, a ne da komentare ostavljaju oni koje se nisu ni rodili tada? Malo je bezveze da se blati to vreme u kojem je bilo vise demokratije nego danas.

Neko pomenu Rokere s Moravu ... pa, i njih je izdavao Jugoton; a propo toga i oni su bili Monty Python za turbo folk, Bizetić je (neostvareni - bar ne u potpunosti) muzički genije !

Početak osamdesetih- novi talas, heroin.

(Stingray, 15. mart 2020 17:44)

Ne mogu verovati da neko moze pisati ovakve nebuloze. 65' sam godiste, rastao i odrastao uz navedene grupe iz clanka. Zlatno doba jugoslovenske, srpske i beogradske muzicke scene. Tacno da je kratko trajalo, i u svetu je kratko trajalo, napravilo bum, pokrenulo i izvuklo iz ucmalosti svetsku muzicku scenu, a zatim nestalo kao sto je i doslo. Novi talas , mesavina panka, roka i elektronike, gomila novih grupa (pre neki dan na radiju "Fade to Grey" od grupe Visage), jedna od ukupno dve pesme ove grupe, 40 godina stara, to i jeste bio smisao Novog talasa, da jedna grupa ne izda 40 albuma, vec da 40 grupa napravi po jednu hit pesmu. Za to, najbezbriznije vreme u nasim zivotima, mali podsetnik bendova kojih vise nema a i ponekih koji jos postoje:
Bezobrazno zeleno, Defekno efektni,Kontraritam, Laboratorija zvuka, Pasta ZZ, Petar i zli vuci, Radnicka kontrola, Urbana gerila, U skripcu, Via talas, Berliner Strasse, Azra, Film, Haustor, Prljavo kazaliste,Lacni Franc, Otroci socijalizma, Videosex, Pankrti, Borghesia, Laibach......

Novi talas je smišljena reakcija komunističke Jugoslavije kako bi pokazali svetu da su oni (komunisti) različiti u odnosu na Istočnu Evropu iza Berlinskog zida. U tu mrežu su upecana deca policajaca, vojnih lica, sitni dileri ili konzumenti lakih droga evidentirani u miliciji i tu i tamo se šlepovao neko ko je zaista mislio da pripada i doprinosi Novom talasu. Inače taj Novi talas je bio zapažen po svetu jednako kao što se zapaža parenje koala po Zapadnoj Australiji. Bez duha, vrednosti sa minimalnim muzičkim obrazovanjem i sviračkim sposobnostima, plitkim i jednoobraznim tekstovima pesama, ili sa tekstovima pisanim u piku dejstva raznih vrsta droga....Tužno je i da se spominje taj Novi talas.

Novi talas će ostati upamćen kao kultorološka dragocenost koja je umnogome promenila postojeći svet, obavijen dogmama i konzervativizmom. Ko ne ume da primeti njegove osebujne amplitude i prepozna značaj postojanja novotalasnih bendova, ali i umetnika iz ostalih branši koji su se u to vreme muvali po SKC-u i stvarali nadahnuti bojama i mirisima iznenada stvorene energije dok se širila u svim pravcima, ima problem uskih vidika i kad-tad naleteće na gard zakrčenog horizonta. Da li je bitno koliko su ti bendovi trajali i što su brzo nestali sa scene, pre svih Šarlo i Idoli? Ne, jer je mnogo važniji legat koji su za sobom ostavili, pokrenuvši maticu dobrih dešavanja, optimizma i novih ideja, na kojima smo i mi klinci, tadašnji tinejdžeri crpeli svoje nade u bolje sutra. Nije sve u životu značajno spram količine, veličine, trajanja, pompeznih brojki… Nekad se dogode neobjašnjivi inicijalni impulsi koji pokrenu i ujedine ljude. Takvu energiju teško je pronaći u decenijama koje su usledile, zbog čega pati i društvo, uskraćeno za humanist, empatiju i zajedništvo. Ljudi su se udaljili, a mladi pod dejstvom interneta i mobilnih telefona ogradili. Otuđeni, gledamo samo sebe i daleku prošlost kao nešto apstraktno, gotovo naučno-fantastično, kao da se nije desilo. A treba nam radost, motiv koji će nas zbližiti u jedinstvu i novoj kreaciji. Možda je to ova nesreća koja se trenutno dešava čovečanstvu…

(Halo Bing..., 15. mart 2020 11:59)

Nije, ali treba istaći kakvu su izdavačku politiku vodile naše kuće, naročito PGP. Često su propuštali zicere sa našim talentovanim bendovima zarad rokera s Moravu i sličnih pojava.
(Hando, 15. mart 2020 12:51)

Pa Rokere s Moravu je izdavao Jugoton, bas si nasao na cemu da pametujes.

Nick Stingray možda malo preteruje, ali je, nažalost, umnogome i potpuno u pravu. Daleko od toga da novi talas nije imao nekoliko talentovanih pojedinaca, da nije bilo poneke dobre pesme i albuma, ali u celoj toj glorifikaciji jednog razdoblja koje je bilo natprosečno samo za lokalne provincijske kriterijume, i koje jeste bilo i strogo kontrolisano i precizno dozirano od strane totalitarnog režima, naprosto eksceluje naša palanačka sklonost prema glorifikaciji makar i samo uspešnih imitacija, a da se ne lažemo, svi ti Idoli, EKV-i, Orgazmi, Discipline (možda najmanje) i slične pojave bile su uglavnom samo manje. ili više uspele refleksije stranih tokova i uzora koje nikakav utisak ni na koga izvan granica SFRJ nisu napravile. Možda je to bilo dobro za sivi, komunistički Beograd koga danas krezube olupine iz ondašnjih gradskih i umetničko-muzikantskih krugova koje su svoj krajnji socijalni i mentalni domet u životu dostigle kao stariji tinejdžeri neumereno mitologizuju, ali kao neko ko se kretao i odrastao u tim krugovima, ali u doba "procvata" novog talasa nije baš video razloga da sluša domaću muziku i kukao je i zapomagao kada je iz Londona, Patiza ili Milana morao da se vrati u taj slavni Beograd osamdesetih, moram da kažem da je sve to vaistinu, kao što kaže nick Stingray, bilo i drugorazredno i dirigovano. Ne bih o zloupotrebi kontrolisanih supstanci, na kojoj je cela ta scena, kao i slične scene drugde, počivala, jer nemam ništa protiv da svako slobodno bira svoja zadovoljstva, svoje poroke ili svoju smrt, ali nikad mi neće biti jasno kako toliki nominalno pametni i obrazovani ljudi mogu da u toj meri suspenduju i ukus i kriterijume da o nekoliko sasvim kul i simpatičnih, ali u globalnom kontekstu decidirano levih i potpuno nebitnih bendova (za razliku od, recimo, isto jugoslovenskog Leibacha) već tridesetak godina ispredaju totalno neosnovane a u velikom procentu već i neukusne panegirike koje sa realnošću i istinom o dometima tog pokreta i tih ljudi nemaju nikakve veze. To ne kažem kao mrzitelj, naprotiv, znao sam većinu ključnih aktera makar na zdravo-zdravo ili i mnogo bolje, iako sam deceniju mlađa generacija od njih, i neki su mi, poput Vlade Divljana ili Milana Mladenovića, ostali u jako lepom sećanju, već kao neko ko ta provincijalna preuveličavanja i neumesnu nostalgiju za jednim debelo retuširanim i veštački ulepšanim dobom smatra za jako negativan fenomen koji otkriva koliko smo plitka, mala i nesigurna kultura i koliko je loš kvalitet ljudi koji su ostali u zemlji kao njeni nosioci.

(Stingray, 15. mart 2020 11:53)





:)))))
ti mora da si iz niŠ, koji je bio epicentar "otpora" panku i novom talasu, uz revolucionirni slogan - progresiva, bato!

Takva je bila politika i duh tog vremena. Guralo se u medije nesto nadnacionalno, univerzalno, pomirljivo... Mozda i nije slucajnost sto su beogradske bendove izdavale hrvatske i slovenacke kuce. Gradio se ambijent bratstva i jedinstva da li kao zatisje i uljujkivanje ondasnje omladine pred nadolazecu buru ili mozda kao pokusaj mekane obrane od buduceg raspada. Novi talas je nestao isto kako se i pojavio iznenada i kao po naredjenju. Vreme je pokazalo da je Novi talas bila nadrealna bajka za odraslu decu. Vrednosti koje je promovisao na ovim prostorima nikada nisu postojale i nisu mu ni po cemu karakteristicne. Da li je to dobro ili ne pokazace protok vremena.

Da nije bilo izdavačkih kuća iz Slovenije i Hrvatske, beogradski novi talas ne bi postojao.
(marko, 15. mart 2020 11:22)

Мислиш издавачких кућа које нису имале шта да издају, као ни идеју, па дај шта даш од оног што преостане од већих. То што се данас прича о овим бендовима је једно, а у то време када су издавали нису били баш толико популарни и са великим тиражима. И данас их слуша мали број људи, али ето имају ту ауру. Но, зар није тако и у белом свету? А како би ти то знао кад ниси ни видео белог света, или можда мислиш да су Ролингстонси апсолутни вековни алтернативни правац.

Dok su krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošloh veka Sex Pistolsi pevali "God save the queen", U2 "Sunday, Bloody Sunday", ili Bruce Springsteen "Born In The U.S.A.", omladina SFRJ je cupkala uz nebuloze tipa "Kenozoik", "Mi Plešemo", "Kad krokodili dolaze", "Niko, niko kao ja" ili uz nebuloze Milana Mladenovića pravljene u piku (vidim ovo je baš zasmetalo "urbanim" likovima") dejstva kojekakvih supstanci. Jedino odstupanje od tog trala - la miljea imao je Džoni Štulić sa Azrom i sa pesmom "Gdanjsk" kojom se podržavao Poljski sindikat "Solidarnost" početkom osamdesetih. Dakle, cela ideja se sastojala u tome da se amortizuje omladina (koja je u to vreme bila potpuno intelektualno drugačija od današnje), da se toj omladini ponudi iluzija da smo deo Evrope i sveta, a sve u funkciji očuvanja komunističkog sistema. Da sam u pravu, potvrdjuje činjenica da je Novi talas nestao sa SFRJ, da nije "pustio" korenje umedju mladima i da su njegovi naslednici (Novog talasa) predstavnici Turbo folka ili čobanskog roka koji je predvodila Sarajevska scena, pred sam rat, i Hrvatsko - Dalmatinsko mjaukanje u vidu bendova tipa "Novi fosili" i "Riva"....

Svaka epoha donosi nesto dobro i nesto lose u kulturi,muzici ,filmu i u svakoj drugoj oblasti zivota ,ono sto je vredelo iz tog vremena ostaje da traje zauvek a ono drugo se zaboravlja.Samim tim ne znaci da je to vreme bolje od ovog danas ili nekog predjasneg vremena...

(Stingray, 15. mart 2020 11:53) hahahahahaah kakav pacijent xD

Možda muzika, kao ni poezija, nikada neće moći da spreči sukobe i rat, ali će da ostane zapisano da je neko pevao o slobodi i nepravdi. Od Rolling Stones Satisfaction, Bob Dylana preko Bob Marleya, Sex Pistolsa, Boomtown Rats....su ostale pesme i zabeležen stih koji protestvuje protiv tadašweg sveta. Iza Novog talasa nije ostalo išta vredno za pomenuti. To je ogromna i neuporediva razlika.
(Stingray)

"Satisfaction" od Stonesa ima veze sa borbom protiv nepravde otprilike koliko i "Mali mrav" od Tomislava Colovica.

Dobro, da ne preterujemo. Ta "epoha" je sve u svemu trajala par godina. Kvalitet je bio razlicit, a uticaj na buduce bendove relativno mali. Naravno, iz danasnje perspektive sve izgleda kao da su bila "zlatna vremena".2

"Da sam u pravu, potvrdjuje činjenica da je Novi talas nestao sa SFRJ, da nije "pustio" korenje umedju mladima i da su njegovi naslednici (Novog talasa) predstavnici Turbo folka ili čobanskog roka koji je predvodila Sarajevska scena, pred sam rat, i Hrvatsko - Dalmatinsko mjaukanje u vidu bendova tipa "Novi fosili" i "Riva"...."
(Stingray, 15. mart 2020 17:44)

Da si u krivu, pokazuju primjerice dvije stvari. Kao prvo, svi ti bendovi koje podcjenjuješ, znači Šarlo, EKV, Orgazam, Idoli, Disciplina slušani su itekako i dan danas. Šarlo i EKV imaju i svoje tribute bandove koji uredno pune klubove a dolaze ih slušati mlade generacije koje sve stihove znaju na pamet i koji sa turbo folkom nikakve veze nemaju. Ja recimo sviram u bendu koji na repertoaru ima i neke stvari od Idola pa vidim tko mi na svirku dolazi. A i nisam ta generacija već dosta kasnija.
Kao drugo, nasljednici novog vala sigurno nisu turbo folkeri već bendovi poput Partibrejkersa, Obojenog Programa ili Majki u ona vremena, odnosno Repetitora i Goribora u današnje vrijeme.
A da zbilja ne znaš o čemu pričaš, osim spominjanja turbo folka u ovom kontekstu govori i spominjanje Novih Fosila (kakve pobogu Novi Fosili imaju veze s Dalmacijom ?) i Rive. Mislim da bi ti bolje bilo komentirati članke o Ceci i Karleuši, tamo si vjerojatno na domaćem terenu.

Kod nas i u svetu novi talas ima drugačije značenje. New Wave je u UK i Americi više pop / pop-rock orijentisana muzika s početka osamdesetih - koja se često oslanjala na sintisajzere; većina naših new wave bendova bi po nekakvoj klasifikaciji pre spadala u žanr post-punk, experimental rock, alternative rock... Ja sam mlađa generacija (početak 90-ih) i mene iz nekog razloga ta muzika nije privlačila sve do skoro, jer nisam shvatao koliko je zapravo slojevita. Onda sam se navukao prvo na EKV, pa Idole, Lunu, Šarla, Haustor, Disciplinu... Vrlo kreativna muzika, tekstualno mešavina običnih tema i hermetike/ezoterike/anti-establišment, muzički amalgam ludih žanrova i opskurnih ritmova... Idoli recimo, perfektan osećaj za evergreen pop (''Nebeska tema''), a ujedno i eksperimentalnost u rangu najboljih svetskih post-punk bendova (''Moja si''). Melanholija EKVa, Gothic Luna, otkačenost Discipline, slojevitost i duvačka sekcija Haustora, mladalačka energija Šarla... Skoro svaka pesma u našem new wave / post-punku ima neko dvostruko, skriveno značenje, a malo koja pesma je komercijalna. Inače Poljaci su na dobrom glasu i navodno imaju najbolju post-punk scenu Istočnog bloka, zatim Rusi pa mi... Preporučujem Poljske bendove Klaus Mitffoch i Siekiera. A od Grčkih bend Mora sti fotia. Od Rusa Kino, Yegor i Opizdenevshie.
(Jocke, 15. mart 2020 12:32)

Sa većinom stvari se slažem.
Ali upravo je i post-punk deo novog talasa. Njihov najpoznatiji (i najkvalitetniji) predstavnik je Joy Division (kasnije iz njega proistekao i New Order). Pa tu su onda Depeche Mode, pa Genesis (koji je 70-ih svirao prog rock).
Dakle nije new vawe samo Blondie, The Police, Duran Duran i sl.

Napravljen je mit od pokreta koji je trajao godinu, dve, i koji je potpuno bačen u stranu i pokopan od strane istih onih koji su ga pravili. Ostalo je nekoliko zanimljivih pesama, od kojih test vremena nije izdržalo ni 5,6. Više o Novom Talasu pričaju i uzdižu ga kojekakvi kritičari i novinari nego sami muzičari koji su ga svirali i pevali, i oni koji su to slušali taj kratki period.

"Dok su krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošloh veka Sex Pistolsi pevali "God save the queen", U2 "Sunday, Bloody Sunday", ili Bruce Springsteen "Born In The U.S.A.", omladina SFRJ je cupkala uz nebuloze tipa "Kenozoik", "Mi Plešemo", "Kad krokodili dolaze", "Niko, niko kao ja" ili uz nebuloze Milana Mladenovića pravljene u piku (vidim ovo je baš zasmetalo "urbanim" likovima") dejstva kojekakvih supstanci."

@nick stingray

Ako je poenta naprijed navedenog dijela komentara da su Pistolsi, Springsteen i U2 radili društveno angažovanu muziku, za razliku od bendova Novog talasa, valja napomenuti da Born in the Usa nije spriječila Zaljevski rat niti sve druge naknadne pohode kolijevke demokratije koji su ekvivalentni "ubijanju žutog čovjeka" iz te pjesme, a da ne spominjemo da je tvorac pjesme, čiju muziku inače volim, tandrkao gitarom na predizbornim mitnizima Obame, čija je Libija umnogome gora od Reganove Paname. Isto tako God save the queeen nije spriječila Falkland niti englesko potpirivanje sukoba u Irskoj, niti je Sunday bloody sunday spriječila sukobe u toj zemlji. Muzika nikad nije i nikad neće biti u stanju da previše utiče na društvena pitanja kojih se dotiče. Najviše što može da učini je da na neki način oplemeni pojedinca koji je sluša i mislim da je Novi talas u tom smislu svakako vrijedan pomena, nevezano za mitologizaciju vremena u kojem je muzika nastala.

Koje nebuloze od komentara. Ocigledno vecina komentatora nije zivela 80-tih ili im je drazi pastirski rok - sto je sve sto je postojalo pre novog talasa u YU (+ simfo rok Tako, Smak itd.). Idemo u SKC, pa na zurke, pa svira Haustor u Domu Omladine... samo par godina za nas. I onda sredinom 80-tih pocinje dugacki sunovrat u tamu koji jos traje.

@Stingray
Ovo čisto da se nešto napiše. Babe i žabe.

@citizen

Ne lupetaj, niko te ne poznaje iz tih krugova jer nisu trpeli mediokritete sa frizuricama iz sredine sedamdesetih.

@x: Depeche Mode, Genesis (?), Duran Duran su new wave? Kada? Zasto? Gde? U nekom paralelnom svetu pseudo-umetnicke internet-nirvane? Globalni new wave je ukupno trajao par godina (pa neka bude pet, kao brit-pop ili grunge), pa se sredinom 1980ih kao muzicki pokret raspao. Grupe koje si nazvao su cista pop-muzika za radio slusaoce i trendere. Jeste, Genesis su 70ih bili prog-rock, ali su onda osetili da se vise mlati lova kada pises muziku za top-liste u drustvu debilnih pajaca sa natupiranim frizurama.

Krs

(Jocke, 15. mart 2020 12:32)
fala za imena bendova

:)))))ti mora da si iz niŠ, koji je bio epicentar "otpora" panku i novom talasu, uz revolucionirni slogan - progresiva, bato!
(svet velik i u njemu svašta, 15. mart 2020 15:22)

A ti mora da si iz stare beogradske porodice, urbani lice :)
Poz iz Niša

Zaboravljaju se neke činjenice.

Pored bendova koji su bili u epicentru novog talasa - iz Beograda: Šarlo Akrobata (iz kojih su nastali Disciplina i EKV), Orgazam, Idoli i iz Zagreba: Haustor, Film, Azra, Prljavo Kazalište... još se mnogi izvođači domaće popularne muzike mogu ubrojati u isti.

Tako su u sklopu new-vave bandova i izvođača bili i Džakarta, Slomljena stakla, Laki pingvini, Boa, U škripcu, Dorian Gray, D'Boys, Xenia, Videosex, Beograd, Bebi Dol, pa čak na samom početku i Zana i Piloti, kao i Sladjana Milošević u jednoj fazi (i Dugme na jednom albumu) itd.

Novi talas je i kod nas, kao i u svetu, imao i svoju komercijalniju, ili zabavniju, pa i plesniju stranu. Kao što su to bili Adam Ant, Kim Wilde, Spandau Ballet i mnogi drugi na svetskoj sceni.

Vidim da ni danas neće biti konsenzusa oko lika i dela 'novog talasa'. I da mit o njegovom značaju i dalje izaziva nostalgiju. Na žalost moram da se složim sa par negativnih komentara na njegov račun. Kao neko ko je živeo to vreme i išao na koncerte nekih od tih bendova. Muzički veoma ograničeni tekstualno kvazi-intelektualni (slabo razumljivi široj publici) obraćali su se uglavnom manjem delu urbane publike. A kao pokret gotovo beznačajni jer nisu stvorili dobar temelj za dalji razvoj žanra. Kao negativan primer su poslužili da mase pohrle u zagrljaj ponaradonjačenim rokerima pa preko 'lipe cvatu' da uskoče u trenerke turbo folka 90ih. Da li mislim da je imao svoju ulogu koju im je namenio režim - pa naravno. A ta uloga je nešto izmedju pajaca i strašila.

Stingray
Ako vam nije problem da napisete ovde koje su to rock grupe (ako uopste slusate rock) u Ex Yu koje zasluzuju vasu paznju...
Meni, eto bas vecina grupa Novog talasa lezi na srcu...

Ostali netalentovani (Koja, Gile...koji se i danas šlepaju uz ove “sa talentom”) su ostali da budu lični kamerni orkestar višeg partijskog rukovodstva, po strogo ograničenim DB žurkama u krugu dvojke.
(Analitik)

Virus ne bira...

:)))))ti mora da si iz niŠ, koji je bio epicentar "otpora" panku i novom talasu, uz revolucionirni slogan - progresiva, bato!
(svet velik i u njemu svašta, 15. mart 2020 15:22)

Evo ja nisam iz Niš i kažem da je progressive rock najkvalitetniji podzanr rocka. Ali nije sve tako crno-belo. Mnogi new vawe bendovi imaju elemente progressive rocka.

@Big_black, 16. mart 2020 11:56
Zaista nije referentno ko šta svira i gde i da li neko ima tribute band u odnosu na kvalitet muzike koja se izvodi. Vi punite sale sa Vašim bendom, kao što sale pune i orkestri koji na svom repertoaru sviraju Šemsu Suljaković i Tomu Zdravkovića. Taj "progresivni" Novi talas (val) se razbio o Dalmatinsko kamenje i kamenje kojim je popločano korito Miljacke, transformisao se u turbo folk i na kraju napravio bezidejnu, besnu i intelektualno zatupljenu mladež od Triglava do Djevdjelije.

@Zuba, 16. mart 2020 09:19
Možda muzika, kao ni poezija, nikada neće moći da spreči sukobe i rat, ali će da ostane zapisano da je neko pevao o slobodi i nepravdi. Od Rolling Stones Satisfaction, Bob Dylana preko Bob Marleya, Sex Pistolsa, Boomtown Rats....su ostale pesme i zabeležen stih koji protestvuje protiv tadašweg sveta. Iza Novog talasa nije ostalo išta vredno za pomenuti. To je ogromna i neuporediva razlika.

Nesreća talentovanih ljudi tog Talasa (Mladenović, Divljan...) je što zbog svoje salonske hermetičnosti pokreta i sopstvene snobovštine nikad nisu imali snage da rašire krila da ih čuje “Ceo Svet”! U toj situaciji, da Divljan sarađuje sa YU grupom ili Mladenović sa Smakom je vilo neizvodljivo...
I Dilan je krenuo iz klubova da bi prešao na Stadione.
Neki novovalcima je to pošlo za rukom manje ili više uspešno (Film, Orgazam, Valentino), ali povili su se posle par balada jer za Stadion je ipak potrebna velika snaga! Ostali netalentovani (Koja, Gile...koji se i danas šlepaju uz ove “sa talentom”) su ostali da budu lični kamerni orkestar višeg partijskog rukovodstva, po strogo ograničenim DB žurkama u krugu dvojke. I ceo lament o pokretu i dolazi od ljudi kojima je tad bilo do jaja a “glupe mase ih nisu razumele”. Zato ih sada i imate da sede u upravnim odborima, PR agencijama, politikantskim partijama...
Bori, Bajagi, Bregi pa i Dinu Merlinu koliko god oni sami bili seljačine, je ipak ispod časti i morala da se potuca na kojekakvim brifinzima i kojfrrencijama za štampu vlade i skupštine!
Na Novotalasnim Žurkama su uvek bile “iste face koje besmisleno kruže”, gde su većinom bile crvenoburžoaske tatine ćerkice koje pričaju nja nja i o “smanjenju tehnokratije na slobodnu univerzitetsku misao“ dok uz Čorbu i Dugme se igralo kozaračko kolo ali u masama, pa sveže mlade krvi u omladinkama punim života je svuda oko tebe.
Koju od te dve vrste ženiti?
E to je razlika i poenta...

...i onda je dugme s tifom izdalo album 1984 g. Fenomelan album bez psihodeličnih gluposti.

Novi talas je smišljena reakcija komunističke Jugoslavije kako bi pokazali svetu da su oni (komunisti) različiti u odnosu na Istočnu Evropu iza Berlinskog zida. U tu mrežu su upecana deca policajaca, vojnih lica, sitni dileri ili konzumenti lakih droga evidentirani u miliciji i tu i tamo se šlepovao neko ko je zaista mislio da pripada i doprinosi Novom talasu. Inače taj Novi talas je bio zapažen po svetu jednako kao što se zapaža parenje koala po Zapadnoj Australiji. Bez duha, vrednosti sa minimalnim muzičkim obrazovanjem i sviračkim sposobnostima, plitkim i jednoobraznim tekstovima pesama, ili sa tekstovima pisanim u piku dejstva raznih vrsta droga....Tužno je i da se spominje taj Novi talas.

Krs

Dok su krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošloh veka Sex Pistolsi pevali "God save the queen", U2 "Sunday, Bloody Sunday", ili Bruce Springsteen "Born In The U.S.A.", omladina SFRJ je cupkala uz nebuloze tipa "Kenozoik", "Mi Plešemo", "Kad krokodili dolaze", "Niko, niko kao ja" ili uz nebuloze Milana Mladenovića pravljene u piku (vidim ovo je baš zasmetalo "urbanim" likovima") dejstva kojekakvih supstanci. Jedino odstupanje od tog trala - la miljea imao je Džoni Štulić sa Azrom i sa pesmom "Gdanjsk" kojom se podržavao Poljski sindikat "Solidarnost" početkom osamdesetih. Dakle, cela ideja se sastojala u tome da se amortizuje omladina (koja je u to vreme bila potpuno intelektualno drugačija od današnje), da se toj omladini ponudi iluzija da smo deo Evrope i sveta, a sve u funkciji očuvanja komunističkog sistema. Da sam u pravu, potvrdjuje činjenica da je Novi talas nestao sa SFRJ, da nije "pustio" korenje umedju mladima i da su njegovi naslednici (Novog talasa) predstavnici Turbo folka ili čobanskog roka koji je predvodila Sarajevska scena, pred sam rat, i Hrvatsko - Dalmatinsko mjaukanje u vidu bendova tipa "Novi fosili" i "Riva"....

Napravljen je mit od pokreta koji je trajao godinu, dve, i koji je potpuno bačen u stranu i pokopan od strane istih onih koji su ga pravili. Ostalo je nekoliko zanimljivih pesama, od kojih test vremena nije izdržalo ni 5,6. Više o Novom Talasu pričaju i uzdižu ga kojekakvi kritičari i novinari nego sami muzičari koji su ga svirali i pevali, i oni koji su to slušali taj kratki period.

Nick Stingray možda malo preteruje, ali je, nažalost, umnogome i potpuno u pravu. Daleko od toga da novi talas nije imao nekoliko talentovanih pojedinaca, da nije bilo poneke dobre pesme i albuma, ali u celoj toj glorifikaciji jednog razdoblja koje je bilo natprosečno samo za lokalne provincijske kriterijume, i koje jeste bilo i strogo kontrolisano i precizno dozirano od strane totalitarnog režima, naprosto eksceluje naša palanačka sklonost prema glorifikaciji makar i samo uspešnih imitacija, a da se ne lažemo, svi ti Idoli, EKV-i, Orgazmi, Discipline (možda najmanje) i slične pojave bile su uglavnom samo manje. ili više uspele refleksije stranih tokova i uzora koje nikakav utisak ni na koga izvan granica SFRJ nisu napravile. Možda je to bilo dobro za sivi, komunistički Beograd koga danas krezube olupine iz ondašnjih gradskih i umetničko-muzikantskih krugova koje su svoj krajnji socijalni i mentalni domet u životu dostigle kao stariji tinejdžeri neumereno mitologizuju, ali kao neko ko se kretao i odrastao u tim krugovima, ali u doba "procvata" novog talasa nije baš video razloga da sluša domaću muziku i kukao je i zapomagao kada je iz Londona, Patiza ili Milana morao da se vrati u taj slavni Beograd osamdesetih, moram da kažem da je sve to vaistinu, kao što kaže nick Stingray, bilo i drugorazredno i dirigovano. Ne bih o zloupotrebi kontrolisanih supstanci, na kojoj je cela ta scena, kao i slične scene drugde, počivala, jer nemam ništa protiv da svako slobodno bira svoja zadovoljstva, svoje poroke ili svoju smrt, ali nikad mi neće biti jasno kako toliki nominalno pametni i obrazovani ljudi mogu da u toj meri suspenduju i ukus i kriterijume da o nekoliko sasvim kul i simpatičnih, ali u globalnom kontekstu decidirano levih i potpuno nebitnih bendova (za razliku od, recimo, isto jugoslovenskog Leibacha) već tridesetak godina ispredaju totalno neosnovane a u velikom procentu već i neukusne panegirike koje sa realnošću i istinom o dometima tog pokreta i tih ljudi nemaju nikakve veze. To ne kažem kao mrzitelj, naprotiv, znao sam većinu ključnih aktera makar na zdravo-zdravo ili i mnogo bolje, iako sam deceniju mlađa generacija od njih, i neki su mi, poput Vlade Divljana ili Milana Mladenovića, ostali u jako lepom sećanju, već kao neko ko ta provincijalna preuveličavanja i neumesnu nostalgiju za jednim debelo retuširanim i veštački ulepšanim dobom smatra za jako negativan fenomen koji otkriva koliko smo plitka, mala i nesigurna kultura i koliko je loš kvalitet ljudi koji su ostali u zemlji kao njeni nosioci.

Takva je bila politika i duh tog vremena. Guralo se u medije nesto nadnacionalno, univerzalno, pomirljivo... Mozda i nije slucajnost sto su beogradske bendove izdavale hrvatske i slovenacke kuce. Gradio se ambijent bratstva i jedinstva da li kao zatisje i uljujkivanje ondasnje omladine pred nadolazecu buru ili mozda kao pokusaj mekane obrane od buduceg raspada. Novi talas je nestao isto kako se i pojavio iznenada i kao po naredjenju. Vreme je pokazalo da je Novi talas bila nadrealna bajka za odraslu decu. Vrednosti koje je promovisao na ovim prostorima nikada nisu postojale i nisu mu ni po cemu karakteristicne. Da li je to dobro ili ne pokazace protok vremena.

Da nije bilo izdavačkih kuća iz Slovenije i Hrvatske, beogradski novi talas ne bi postojao.

Početak osamdesetih- novi talas, heroin.

Vidim da ni danas neće biti konsenzusa oko lika i dela 'novog talasa'. I da mit o njegovom značaju i dalje izaziva nostalgiju. Na žalost moram da se složim sa par negativnih komentara na njegov račun. Kao neko ko je živeo to vreme i išao na koncerte nekih od tih bendova. Muzički veoma ograničeni tekstualno kvazi-intelektualni (slabo razumljivi široj publici) obraćali su se uglavnom manjem delu urbane publike. A kao pokret gotovo beznačajni jer nisu stvorili dobar temelj za dalji razvoj žanra. Kao negativan primer su poslužili da mase pohrle u zagrljaj ponaradonjačenim rokerima pa preko 'lipe cvatu' da uskoče u trenerke turbo folka 90ih. Da li mislim da je imao svoju ulogu koju im je namenio režim - pa naravno. A ta uloga je nešto izmedju pajaca i strašila.

...i onda je dugme s tifom izdalo album 1984 g. Fenomelan album bez psihodeličnih gluposti.

Obavezno pogledajte dokumentarac "Sretno dijete" Igora Mirkovića o novom talasu, fenomenalan je.

Da nije bilo izdavačkih kuća iz Slovenije i Hrvatske, beogradski novi talas ne bi postojao.
(marko, 15. mart 2020 11:22)

Мислиш издавачких кућа које нису имале шта да издају, као ни идеју, па дај шта даш од оног што преостане од већих. То што се данас прича о овим бендовима је једно, а у то време када су издавали нису били баш толико популарни и са великим тиражима. И данас их слуша мали број људи, али ето имају ту ауру. Но, зар није тако и у белом свету? А како би ти то знао кад ниси ни видео белог света, или можда мислиш да су Ролингстонси апсолутни вековни алтернативни правац.

:)))))ti mora da si iz niŠ, koji je bio epicentar "otpora" panku i novom talasu, uz revolucionirni slogan - progresiva, bato!
(svet velik i u njemu svašta, 15. mart 2020 15:22)

Evo ja nisam iz Niš i kažem da je progressive rock najkvalitetniji podzanr rocka. Ali nije sve tako crno-belo. Mnogi new vawe bendovi imaju elemente progressive rocka.

Dobro, da ne preterujemo. Ta "epoha" je sve u svemu trajala par godina. Kvalitet je bio razlicit, a uticaj na buduce bendove relativno mali. Naravno, iz danasnje perspektive sve izgleda kao da su bila "zlatna vremena".2

:)))))ti mora da si iz niŠ, koji je bio epicentar "otpora" panku i novom talasu, uz revolucionirni slogan - progresiva, bato!
(svet velik i u njemu svašta, 15. mart 2020 15:22)

A ti mora da si iz stare beogradske porodice, urbani lice :)
Poz iz Niša

sa tekstovima pisanim u piku dejstva raznih vrsta droga....Tužno je i da se spominje taj Novi talas.
(Stingray, 15. mart 2020 11:53)

Pikovao si ti prika, dosta informacija o koroni a nas muntas ovde na sajtu, kako si toboz elokventan..udji u spektar boja i odleprsaj sa zdralovima..

Vecina tih ljudi je ostala dosledna sebi sve ove godine i uvek rado procitam i poslusam sve vezano za njih, osim za nesretnog pajkica. Prezalosna mi je pomisao da je takav lik imao bilo sta sa tim danima i da je nekako ucestvovao u tome.

Da nije bilo izdavačkih kuća iz Slovenije i Hrvatske, beogradski novi talas ne bi postojao.
(marko, 15. mart 2020 11:22)

Dobro, jeli to nešto loše?

Da nije bilo izdavačkih kuća iz Slovenije i Hrvatske, beogradski novi talas ne bi postojao.
(marko, 15. mart 2020 11:22)

Dobro, jeli to nešto loše?
(Halo Bing..., 15. mart 2020 11:59)

Nije, ali treba istaći kakvu su izdavačku politiku vodile naše kuće, naročito PGP. Često su propuštali zicere sa našim talentovanim bendovima zarad rokera s Moravu i sličnih pojava.

sa tekstovima pisanim u piku dejstva raznih vrsta droga....Tužno je i da se spominje taj Novi talas.
(Stingray, 15. mart 2020 11:53)

Pa da...neka se samo spominju Raznjatovicka, Lukas i slicni...
Uzivaj ti sa Pinkom i Happy Tv-om...

@Big_black, 16. mart 2020 11:56
Zaista nije referentno ko šta svira i gde i da li neko ima tribute band u odnosu na kvalitet muzike koja se izvodi. Vi punite sale sa Vašim bendom, kao što sale pune i orkestri koji na svom repertoaru sviraju Šemsu Suljaković i Tomu Zdravkovića. Taj "progresivni" Novi talas (val) se razbio o Dalmatinsko kamenje i kamenje kojim je popločano korito Miljacke, transformisao se u turbo folk i na kraju napravio bezidejnu, besnu i intelektualno zatupljenu mladež od Triglava do Djevdjelije.

@Zuba, 16. mart 2020 09:19
Možda muzika, kao ni poezija, nikada neće moći da spreči sukobe i rat, ali će da ostane zapisano da je neko pevao o slobodi i nepravdi. Od Rolling Stones Satisfaction, Bob Dylana preko Bob Marleya, Sex Pistolsa, Boomtown Rats....su ostale pesme i zabeležen stih koji protestvuje protiv tadašweg sveta. Iza Novog talasa nije ostalo išta vredno za pomenuti. To je ogromna i neuporediva razlika.

Kod nas i u svetu novi talas ima drugačije značenje. New Wave je u UK i Americi više pop / pop-rock orijentisana muzika s početka osamdesetih - koja se često oslanjala na sintisajzere; većina naših new wave bendova bi po nekakvoj klasifikaciji pre spadala u žanr post-punk, experimental rock, alternative rock... Ja sam mlađa generacija (početak 90-ih) i mene iz nekog razloga ta muzika nije privlačila sve do skoro, jer nisam shvatao koliko je zapravo slojevita. Onda sam se navukao prvo na EKV, pa Idole, Lunu, Šarla, Haustor, Disciplinu... Vrlo kreativna muzika, tekstualno mešavina običnih tema i hermetike/ezoterike/anti-establišment, muzički amalgam ludih žanrova i opskurnih ritmova... Idoli recimo, perfektan osećaj za evergreen pop (''Nebeska tema''), a ujedno i eksperimentalnost u rangu najboljih svetskih post-punk bendova (''Moja si''). Melanholija EKVa, Gothic Luna, otkačenost Discipline, slojevitost i duvačka sekcija Haustora, mladalačka energija Šarla... Skoro svaka pesma u našem new wave / post-punku ima neko dvostruko, skriveno značenje, a malo koja pesma je komercijalna. Inače Poljaci su na dobrom glasu i navodno imaju najbolju post-punk scenu Istočnog bloka, zatim Rusi pa mi... Preporučujem Poljske bendove Klaus Mitffoch i Siekiera. A od Grčkih bend Mora sti fotia. Od Rusa Kino, Yegor i Opizdenevshie.

Koje nebuloze od komentara. Ocigledno vecina komentatora nije zivela 80-tih ili im je drazi pastirski rok - sto je sve sto je postojalo pre novog talasa u YU (+ simfo rok Tako, Smak itd.). Idemo u SKC, pa na zurke, pa svira Haustor u Domu Omladine... samo par godina za nas. I onda sredinom 80-tih pocinje dugacki sunovrat u tamu koji jos traje.

Nesreća talentovanih ljudi tog Talasa (Mladenović, Divljan...) je što zbog svoje salonske hermetičnosti pokreta i sopstvene snobovštine nikad nisu imali snage da rašire krila da ih čuje “Ceo Svet”! U toj situaciji, da Divljan sarađuje sa YU grupom ili Mladenović sa Smakom je vilo neizvodljivo...
I Dilan je krenuo iz klubova da bi prešao na Stadione.
Neki novovalcima je to pošlo za rukom manje ili više uspešno (Film, Orgazam, Valentino), ali povili su se posle par balada jer za Stadion je ipak potrebna velika snaga! Ostali netalentovani (Koja, Gile...koji se i danas šlepaju uz ove “sa talentom”) su ostali da budu lični kamerni orkestar višeg partijskog rukovodstva, po strogo ograničenim DB žurkama u krugu dvojke. I ceo lament o pokretu i dolazi od ljudi kojima je tad bilo do jaja a “glupe mase ih nisu razumele”. Zato ih sada i imate da sede u upravnim odborima, PR agencijama, politikantskim partijama...
Bori, Bajagi, Bregi pa i Dinu Merlinu koliko god oni sami bili seljačine, je ipak ispod časti i morala da se potuca na kojekakvim brifinzima i kojfrrencijama za štampu vlade i skupštine!
Na Novotalasnim Žurkama su uvek bile “iste face koje besmisleno kruže”, gde su većinom bile crvenoburžoaske tatine ćerkice koje pričaju nja nja i o “smanjenju tehnokratije na slobodnu univerzitetsku misao“ dok uz Čorbu i Dugme se igralo kozaračko kolo ali u masama, pa sveže mlade krvi u omladinkama punim života je svuda oko tebe.
Koju od te dve vrste ženiti?
E to je razlika i poenta...

(Stingray, 15. mart 2020 11:53)





:)))))
ti mora da si iz niŠ, koji je bio epicentar "otpora" panku i novom talasu, uz revolucionirni slogan - progresiva, bato!

@Stingray
Ovo čisto da se nešto napiše. Babe i žabe.

Neko pomenu Rokere s Moravu ... pa, i njih je izdavao Jugoton; a propo toga i oni su bili Monty Python za turbo folk, Bizetić je (neostvareni - bar ne u potpunosti) muzički genije !

Kod nas i u svetu novi talas ima drugačije značenje. New Wave je u UK i Americi više pop / pop-rock orijentisana muzika s početka osamdesetih - koja se često oslanjala na sintisajzere; većina naših new wave bendova bi po nekakvoj klasifikaciji pre spadala u žanr post-punk, experimental rock, alternative rock... Ja sam mlađa generacija (početak 90-ih) i mene iz nekog razloga ta muzika nije privlačila sve do skoro, jer nisam shvatao koliko je zapravo slojevita. Onda sam se navukao prvo na EKV, pa Idole, Lunu, Šarla, Haustor, Disciplinu... Vrlo kreativna muzika, tekstualno mešavina običnih tema i hermetike/ezoterike/anti-establišment, muzički amalgam ludih žanrova i opskurnih ritmova... Idoli recimo, perfektan osećaj za evergreen pop (''Nebeska tema''), a ujedno i eksperimentalnost u rangu najboljih svetskih post-punk bendova (''Moja si''). Melanholija EKVa, Gothic Luna, otkačenost Discipline, slojevitost i duvačka sekcija Haustora, mladalačka energija Šarla... Skoro svaka pesma u našem new wave / post-punku ima neko dvostruko, skriveno značenje, a malo koja pesma je komercijalna. Inače Poljaci su na dobrom glasu i navodno imaju najbolju post-punk scenu Istočnog bloka, zatim Rusi pa mi... Preporučujem Poljske bendove Klaus Mitffoch i Siekiera. A od Grčkih bend Mora sti fotia. Od Rusa Kino, Yegor i Opizdenevshie.
(Jocke, 15. mart 2020 12:32)

Sa većinom stvari se slažem.
Ali upravo je i post-punk deo novog talasa. Njihov najpoznatiji (i najkvalitetniji) predstavnik je Joy Division (kasnije iz njega proistekao i New Order). Pa tu su onda Depeche Mode, pa Genesis (koji je 70-ih svirao prog rock).
Dakle nije new vawe samo Blondie, The Police, Duran Duran i sl.

@citizen

Ne lupetaj, niko te ne poznaje iz tih krugova jer nisu trpeli mediokritete sa frizuricama iz sredine sedamdesetih.

"@Dobro, jeli to nešto loše?
(Halo Bing..., 15. mart 2020 11:59)"

Taman posla, zašto bi bilo loše? Samo želim da istaknem da i druge republike i gradovi imaju zasluge u stvaranju beogradskog novog talasa. Čudno mi da u najvećem gradu na prostoru bivše države nije bilo sluha da se to objavi, i tada se u Srbiji favorizovala folk muzika.Ništa loše, pozdrav.

"Da sam u pravu, potvrdjuje činjenica da je Novi talas nestao sa SFRJ, da nije "pustio" korenje umedju mladima i da su njegovi naslednici (Novog talasa) predstavnici Turbo folka ili čobanskog roka koji je predvodila Sarajevska scena, pred sam rat, i Hrvatsko - Dalmatinsko mjaukanje u vidu bendova tipa "Novi fosili" i "Riva"...."
(Stingray, 15. mart 2020 17:44)

Da si u krivu, pokazuju primjerice dvije stvari. Kao prvo, svi ti bendovi koje podcjenjuješ, znači Šarlo, EKV, Orgazam, Idoli, Disciplina slušani su itekako i dan danas. Šarlo i EKV imaju i svoje tribute bandove koji uredno pune klubove a dolaze ih slušati mlade generacije koje sve stihove znaju na pamet i koji sa turbo folkom nikakve veze nemaju. Ja recimo sviram u bendu koji na repertoaru ima i neke stvari od Idola pa vidim tko mi na svirku dolazi. A i nisam ta generacija već dosta kasnija.
Kao drugo, nasljednici novog vala sigurno nisu turbo folkeri već bendovi poput Partibrejkersa, Obojenog Programa ili Majki u ona vremena, odnosno Repetitora i Goribora u današnje vrijeme.
A da zbilja ne znaš o čemu pričaš, osim spominjanja turbo folka u ovom kontekstu govori i spominjanje Novih Fosila (kakve pobogu Novi Fosili imaju veze s Dalmacijom ?) i Rive. Mislim da bi ti bolje bilo komentirati članke o Ceci i Karleuši, tamo si vjerojatno na domaćem terenu.

(Stingray, 15. mart 2020 11:53) hahahahahaah kakav pacijent xD

@x: Depeche Mode, Genesis (?), Duran Duran su new wave? Kada? Zasto? Gde? U nekom paralelnom svetu pseudo-umetnicke internet-nirvane? Globalni new wave je ukupno trajao par godina (pa neka bude pet, kao brit-pop ili grunge), pa se sredinom 1980ih kao muzicki pokret raspao. Grupe koje si nazvao su cista pop-muzika za radio slusaoce i trendere. Jeste, Genesis su 70ih bili prog-rock, ali su onda osetili da se vise mlati lova kada pises muziku za top-liste u drustvu debilnih pajaca sa natupiranim frizurama.

Tako je, lepa epoha, epoha znatizeljnih I kreativnih, epoha druzenja uz umetnost I kulturu, subkulturu, urbana epoha eksplozivnog stvaranja, nadnacionalnog predznaka, epoha kulturnog sjedinjavanja sa svetom. Epoha kada je lepo bilo biti mlad.
Epoha koja zavrsava anticipativno....Kako je propao rock n roll.
I uzas koji traje I danas.

(Stingray, 15. mart 2020 17:44)

Ne mogu verovati da neko moze pisati ovakve nebuloze. 65' sam godiste, rastao i odrastao uz navedene grupe iz clanka. Zlatno doba jugoslovenske, srpske i beogradske muzicke scene. Tacno da je kratko trajalo, i u svetu je kratko trajalo, napravilo bum, pokrenulo i izvuklo iz ucmalosti svetsku muzicku scenu, a zatim nestalo kao sto je i doslo. Novi talas , mesavina panka, roka i elektronike, gomila novih grupa (pre neki dan na radiju "Fade to Grey" od grupe Visage), jedna od ukupno dve pesme ove grupe, 40 godina stara, to i jeste bio smisao Novog talasa, da jedna grupa ne izda 40 albuma, vec da 40 grupa napravi po jednu hit pesmu. Za to, najbezbriznije vreme u nasim zivotima, mali podsetnik bendova kojih vise nema a i ponekih koji jos postoje:
Bezobrazno zeleno, Defekno efektni,Kontraritam, Laboratorija zvuka, Pasta ZZ, Petar i zli vuci, Radnicka kontrola, Urbana gerila, U skripcu, Via talas, Berliner Strasse, Azra, Film, Haustor, Prljavo kazaliste,Lacni Franc, Otroci socijalizma, Videosex, Pankrti, Borghesia, Laibach......

"Dok su krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošloh veka Sex Pistolsi pevali "God save the queen", U2 "Sunday, Bloody Sunday", ili Bruce Springsteen "Born In The U.S.A.", omladina SFRJ je cupkala uz nebuloze tipa "Kenozoik", "Mi Plešemo", "Kad krokodili dolaze", "Niko, niko kao ja" ili uz nebuloze Milana Mladenovića pravljene u piku (vidim ovo je baš zasmetalo "urbanim" likovima") dejstva kojekakvih supstanci."

@nick stingray

Ako je poenta naprijed navedenog dijela komentara da su Pistolsi, Springsteen i U2 radili društveno angažovanu muziku, za razliku od bendova Novog talasa, valja napomenuti da Born in the Usa nije spriječila Zaljevski rat niti sve druge naknadne pohode kolijevke demokratije koji su ekvivalentni "ubijanju žutog čovjeka" iz te pjesme, a da ne spominjemo da je tvorac pjesme, čiju muziku inače volim, tandrkao gitarom na predizbornim mitnizima Obame, čija je Libija umnogome gora od Reganove Paname. Isto tako God save the queeen nije spriječila Falkland niti englesko potpirivanje sukoba u Irskoj, niti je Sunday bloody sunday spriječila sukobe u toj zemlji. Muzika nikad nije i nikad neće biti u stanju da previše utiče na društvena pitanja kojih se dotiče. Najviše što može da učini je da na neki način oplemeni pojedinca koji je sluša i mislim da je Novi talas u tom smislu svakako vrijedan pomena, nevezano za mitologizaciju vremena u kojem je muzika nastala.

Ostali netalentovani (Koja, Gile...koji se i danas šlepaju uz ove “sa talentom”) su ostali da budu lični kamerni orkestar višeg partijskog rukovodstva, po strogo ograničenim DB žurkama u krugu dvojke.
(Analitik)

Virus ne bira...

(marko, 15. mart 2020 11:22)

ne bih pogrešno da zvučim, ali to je tada bila jedna država, dakle Zagreb i Ljubljana a država Jugoslavija.

Jel moze neko da napise komentar ko je bio svedok tih vremena, a ne da komentare ostavljaju oni koje se nisu ni rodili tada? Malo je bezveze da se blati to vreme u kojem je bilo vise demokratije nego danas.

Novi talas će ostati upamćen kao kultorološka dragocenost koja je umnogome promenila postojeći svet, obavijen dogmama i konzervativizmom. Ko ne ume da primeti njegove osebujne amplitude i prepozna značaj postojanja novotalasnih bendova, ali i umetnika iz ostalih branši koji su se u to vreme muvali po SKC-u i stvarali nadahnuti bojama i mirisima iznenada stvorene energije dok se širila u svim pravcima, ima problem uskih vidika i kad-tad naleteće na gard zakrčenog horizonta. Da li je bitno koliko su ti bendovi trajali i što su brzo nestali sa scene, pre svih Šarlo i Idoli? Ne, jer je mnogo važniji legat koji su za sobom ostavili, pokrenuvši maticu dobrih dešavanja, optimizma i novih ideja, na kojima smo i mi klinci, tadašnji tinejdžeri crpeli svoje nade u bolje sutra. Nije sve u životu značajno spram količine, veličine, trajanja, pompeznih brojki… Nekad se dogode neobjašnjivi inicijalni impulsi koji pokrenu i ujedine ljude. Takvu energiju teško je pronaći u decenijama koje su usledile, zbog čega pati i društvo, uskraćeno za humanist, empatiju i zajedništvo. Ljudi su se udaljili, a mladi pod dejstvom interneta i mobilnih telefona ogradili. Otuđeni, gledamo samo sebe i daleku prošlost kao nešto apstraktno, gotovo naučno-fantastično, kao da se nije desilo. A treba nam radost, motiv koji će nas zbližiti u jedinstvu i novoj kreaciji. Možda je to ova nesreća koja se trenutno dešava čovečanstvu…

Svaka epoha donosi nesto dobro i nesto lose u kulturi,muzici ,filmu i u svakoj drugoj oblasti zivota ,ono sto je vredelo iz tog vremena ostaje da traje zauvek a ono drugo se zaboravlja.Samim tim ne znaci da je to vreme bolje od ovog danas ili nekog predjasneg vremena...

(Halo Bing..., 15. mart 2020 11:59)

Nije, ali treba istaći kakvu su izdavačku politiku vodile naše kuće, naročito PGP. Često su propuštali zicere sa našim talentovanim bendovima zarad rokera s Moravu i sličnih pojava.
(Hando, 15. mart 2020 12:51)

Pa Rokere s Moravu je izdavao Jugoton, bas si nasao na cemu da pametujes.

Zaboravljaju se neke činjenice.

Pored bendova koji su bili u epicentru novog talasa - iz Beograda: Šarlo Akrobata (iz kojih su nastali Disciplina i EKV), Orgazam, Idoli i iz Zagreba: Haustor, Film, Azra, Prljavo Kazalište... još se mnogi izvođači domaće popularne muzike mogu ubrojati u isti.

Tako su u sklopu new-vave bandova i izvođača bili i Džakarta, Slomljena stakla, Laki pingvini, Boa, U škripcu, Dorian Gray, D'Boys, Xenia, Videosex, Beograd, Bebi Dol, pa čak na samom početku i Zana i Piloti, kao i Sladjana Milošević u jednoj fazi (i Dugme na jednom albumu) itd.

Novi talas je i kod nas, kao i u svetu, imao i svoju komercijalniju, ili zabavniju, pa i plesniju stranu. Kao što su to bili Adam Ant, Kim Wilde, Spandau Ballet i mnogi drugi na svetskoj sceni.

(Jocke, 15. mart 2020 12:32)
fala za imena bendova

Stingray
Ako vam nije problem da napisete ovde koje su to rock grupe (ako uopste slusate rock) u Ex Yu koje zasluzuju vasu paznju...
Meni, eto bas vecina grupa Novog talasa lezi na srcu...

Možda muzika, kao ni poezija, nikada neće moći da spreči sukobe i rat, ali će da ostane zapisano da je neko pevao o slobodi i nepravdi. Od Rolling Stones Satisfaction, Bob Dylana preko Bob Marleya, Sex Pistolsa, Boomtown Rats....su ostale pesme i zabeležen stih koji protestvuje protiv tadašweg sveta. Iza Novog talasa nije ostalo išta vredno za pomenuti. To je ogromna i neuporediva razlika.
(Stingray)

"Satisfaction" od Stonesa ima veze sa borbom protiv nepravde otprilike koliko i "Mali mrav" od Tomislava Colovica.