Balkan se guši: Hitan sastanak u Beogradu, stiglo novo upozorenje za Zagrepčane, Sarajevo u smogu VIDEO

Zašto za Zagreb, pa u Zagrebu je zrak turbo čist i nezagađen, sad po zimi je indeks malo viši ali je nekih 40 što spada u kategoriju nezagađeno, a Beograd ima skoro 200 što spada u kategoriju opasno po zdravlje, dok Sarajevo ima preko 250 što znači opasno po život.
A znate šta je razlog, i u Sarajevu i u Beogradu se gradi zgrada do zgrade, u razmaku od 80cm, s približno jednako nula zelenih površina, pa normalno nema protoka zraka iliti vazduha, Zagreb je puno veći od Beograda a ima pola miliona stanovnika manje nego Beograd.

Znači Hrvati upozoravaju jer su vrednosti nešto preko 50, u to vreme je u Srbiji preko 200 zadnjih nekoliko meseci i ništa se ne čuje od vlasti ili udruga.
Treba još dosta vremena da prođe da dostignemo samo njih, gde su tek Nemci .

Postali smo zemlja treceg sveta. Sva prljava industrija se slila u Srbiju. Pa ko ne bi dosao, kada ovde ne moraju da postuju ekoloske standarde, dobijaju 10 000 evra po zaposlenom, a radnike placaju 300 evra. Mi smo evropski Banglades. Bravo, bravo, bravo!

Zagreb nije nikada zagađen kao gradovi na Zapadnom Balkanu.

Kad ovakve vesti čitam iz otadžbine prosto mi je drago što sam Beograd zamenio Mariborom. Iznad grada Pohorje, kroz grad protiče planinska reka Drava, bistra kao čaša vode. Kad sam odlazio pre dve godine odlazio sam samo iz materijalnih razloga. Sad vidim da sam se spasio mnogo opasnije stvari nego što je to fali mi para da preguram mesec. Nekad da bi dobio moraš prvo da izgubiš.

Ništa novo . Državu i vlast boli briga za zagađenje jer da nije tako uveli bi mere za smanjenje zagađivanja. Norveška je kupovinu automobila i motorcikala na struju oslobodila poreza , veliki deo država EU je obavezao korisnike čvrstih goriva da postave filtere na dimnjake , ograničenje korišćenja vozila sa dizel motorima ,subvencionisanje pretvaranja poljoprivrednog zemljišta ,subvencije za termo izolovanje objekata , drastične kazne za namerno i nenamerno ispuštanje otrovnih supstanci u zemlju,vodu i vazduh.Koliko se godišnje proda uglja za grejanje domaćinstvima , koliko se povećao promet teretnih (dizel)vozila kroz Beograd i oko grada , a nigde oko autoputeva posađena ni zelena grančica?
Da običan čovek instalirao solarne panele za proivodnju struje na objekat koji je već priključena na elektro-mrežu (4-5 kw/h) treba mu više novca za papire nego za opremu , čeka do sudnjeg dana i retko ko može da dobije pozitivno rešenje.Monopol na proizvodnju "zelene" energije(mini-hidrocentrale, vetroparkovi i solarne elektrane) ima uzak broj ljudi-firmi , umesto da država pomogne običnim građanima da ugrađuju na objekte i svoje zemljište alternativne oblike proizvodnje struje.Zamislite koliko struje ili tople vode mogu prizvesti solarni paneli na krovovima beogradskih solitera?

Slažem se da se je mnogo toga po pitanju smanjenja zagađenja moglo učiniti i ranije, ali su nepravedni komentari po pitanju zašto baš sada, dal' će eventualne mere za smanjenje zagađenja nešto da nas koštaju, da je u pitanju delovanje samo kao vid predizborne kampanje i slične insinuacije.
Nama ništa i niko ne može ugoditi. Kada se ne radi nešto, pitanja a što se ne radi, kada se radi onda a što se baš sada radi ili ako neka se radi ali da nas to ništa ne košta (kao da je bilo šta na ovom svetu besplatno) i sl.

A onda pročitate da je u većini prestonica Balkana slična situacija. Naravno, ne treba opravdavati sopstven neuspeh i tuđim sličnim neuspesima, ali ovo je očigledan dokaz da balansirati između smanjenja zagađenja (koje košta, barem inicijalno) i drugih potreba države (plate/penzije/vojska/odbrana od poplava, požara/izgradnja infrastrukture, socijalna davanja i sl.) je teško balansirati i, kako to obično biva (i to ne samo u Srbiji!) nešto što ne izgleda kao akutni problem je prirodno negde na začelju intreresovanja a samim tim i finansiranja.
Ali sve do sada što je bilo ne znači da ne treba da uložimo novac (naglašavam to će koštati ali će se stostruko vratiti u narednim decenijama) u drastično smanjenje zagađenja.

Slažem se da se je mnogo toga po pitanju smanjenja zagađenja moglo učiniti i ranije, ali su nepravedni komentari po pitanju zašto baš sada, dal' će eventualne mere za smanjenje zagađenja nešto da nas koštaju, da je u pitanju delovanje samo kao vid predizborne kampanje i slične insinuacije.
Nama ništa i niko ne može ugoditi. Kada se ne radi nešto, pitanja a što se ne radi, kada se radi onda a što se baš sada radi ili ako neka se radi ali da nas to ništa ne košta (kao da je bilo šta na ovom svetu besplatno) i sl.

A onda pročitate da je u većini prestonica Balkana slična situacija. Naravno, ne treba opravdavati sopstven neuspeh i tuđim sličnim neuspesima, ali ovo je očigledan dokaz da balansirati između smanjenja zagađenja (koje košta, barem inicijalno) i drugih potreba države (plate/penzije/vojska/odbrana od poplava, požara/izgradnja infrastrukture, socijalna davanja i sl.) je teško balansirati i, kako to obično biva (i to ne samo u Srbiji!) nešto što ne izgleda kao akutni problem je prirodno negde na začelju intreresovanja a samim tim i finansiranja.
Ali sve do sada što je bilo ne znači da ne treba da uložimo novac (naglašavam to će koštati ali će se stostruko vratiti u narednim decenijama) u drastično smanjenje zagađenja.

Zašto za Zagreb, pa u Zagrebu je zrak turbo čist i nezagađen, sad po zimi je indeks malo viši ali je nekih 40 što spada u kategoriju nezagađeno, a Beograd ima skoro 200 što spada u kategoriju opasno po zdravlje, dok Sarajevo ima preko 250 što znači opasno po život.
A znate šta je razlog, i u Sarajevu i u Beogradu se gradi zgrada do zgrade, u razmaku od 80cm, s približno jednako nula zelenih površina, pa normalno nema protoka zraka iliti vazduha, Zagreb je puno veći od Beograda a ima pola miliona stanovnika manje nego Beograd.

Zagreb nije nikada zagađen kao gradovi na Zapadnom Balkanu.

Kad ovakve vesti čitam iz otadžbine prosto mi je drago što sam Beograd zamenio Mariborom. Iznad grada Pohorje, kroz grad protiče planinska reka Drava, bistra kao čaša vode. Kad sam odlazio pre dve godine odlazio sam samo iz materijalnih razloga. Sad vidim da sam se spasio mnogo opasnije stvari nego što je to fali mi para da preguram mesec. Nekad da bi dobio moraš prvo da izgubiš.

Postali smo zemlja treceg sveta. Sva prljava industrija se slila u Srbiju. Pa ko ne bi dosao, kada ovde ne moraju da postuju ekoloske standarde, dobijaju 10 000 evra po zaposlenom, a radnike placaju 300 evra. Mi smo evropski Banglades. Bravo, bravo, bravo!

Znači Hrvati upozoravaju jer su vrednosti nešto preko 50, u to vreme je u Srbiji preko 200 zadnjih nekoliko meseci i ništa se ne čuje od vlasti ili udruga.
Treba još dosta vremena da prođe da dostignemo samo njih, gde su tek Nemci .

Ništa novo . Državu i vlast boli briga za zagađenje jer da nije tako uveli bi mere za smanjenje zagađivanja. Norveška je kupovinu automobila i motorcikala na struju oslobodila poreza , veliki deo država EU je obavezao korisnike čvrstih goriva da postave filtere na dimnjake , ograničenje korišćenja vozila sa dizel motorima ,subvencionisanje pretvaranja poljoprivrednog zemljišta ,subvencije za termo izolovanje objekata , drastične kazne za namerno i nenamerno ispuštanje otrovnih supstanci u zemlju,vodu i vazduh.Koliko se godišnje proda uglja za grejanje domaćinstvima , koliko se povećao promet teretnih (dizel)vozila kroz Beograd i oko grada , a nigde oko autoputeva posađena ni zelena grančica?
Da običan čovek instalirao solarne panele za proivodnju struje na objekat koji je već priključena na elektro-mrežu (4-5 kw/h) treba mu više novca za papire nego za opremu , čeka do sudnjeg dana i retko ko može da dobije pozitivno rešenje.Monopol na proizvodnju "zelene" energije(mini-hidrocentrale, vetroparkovi i solarne elektrane) ima uzak broj ljudi-firmi , umesto da država pomogne običnim građanima da ugrađuju na objekte i svoje zemljište alternativne oblike proizvodnje struje.Zamislite koliko struje ili tople vode mogu prizvesti solarni paneli na krovovima beogradskih solitera?