"Ružna si", "debela si"

Svo nasilje se propagira na Jakim televizijama - unosan je posao Rijaliti - raznih Zmajeva su se nagledali omladinci i omladinle kao i pčelara, Kija, Stanija .... Nema Nam spasa .

Propalo drustvo produkuje takvu omladinu.
Neki bi trebalo da se zamisle, ali im bas tako odgovara. 'Krcag ide na vodu dok se ne razbije'

Živimo na internetu. Kačimo svoje lične slike JAVNO gde su one podložne komentarima, od kojih neće svi biti pozitivni, a neki će biti i uvredljivi. Ko nije spreman to da prihvati, ne treba da objavljuje svoje slike. Nasilnici u školama su postojali pre isto kao i sada, pre su kao "dolazili sa ulice" a sada kao "dolaze sa interneta". Ako ulica i internet uče decu, šta onda rade roditelji i škola? Nekako se čini da škola i roditelji žele svu odgovornost oko vaspitavanja dece da prebace na internet.

Kao i u realnom životu, verovatno je mnogo gore nasilje koje se dešava između samih dečka. Po nekom ličnom iskustvu, 90 posto konverzacije koje se dešava između dečka u ovom uzrastu je nasilje, ako ga definišemo na ovaj način. To je ono što zovema zadrikivanje, da ne iskoristim neki teži termin, a uglavom je to način da se testira ko će reagovati a ko ne, te onaj ko reaguje obično ima niži status u društvu.


Tu verovatno postoji i priča o nasilju između devojčica, koje ima neke svoje posebne mehanizme; ali prava pitanja koja se postavljaju su - zašto postoji fokus samo na ovom jednom aspektu nasilja, dečaka prema devojčicama, i da li je pametno koristiit istu vrtu jezika koju koristimo za fizičko nasilje, koje ima veoma realne materijalne posledice, na psihičko nasilje? Na kraju dana ti oblici psihičkog nasilja koji pogađuju tinejdzere tako jako nisu ništa drugo nego banalost za njihove tridesetogodišnje verzije sebe, jer mladi ljudi sagrade karakter baš u tim traumatičnim periodima kada se potpuno okrenu ka svojim vršnjacima i kada se odrkenu graranta roditeljske ljubavi koja ih pozicionira da budu centar sveta.

Naravno u svemu umerenost, pa tako treba biti umeren i u kontroli tinejdzera, postaviti neke granice ali ne previše. Međutim plašim se da će nove nadzorne tehnologije biti preveliki mamac, što može da dovede do preterane protekcije što će imati razorne posledice u podjednakoj meri kao i kad su "pušteni s lanca".

Kao i u realnom životu, verovatno je mnogo gore nasilje koje se dešava između samih dečka. Po nekom ličnom iskustvu, 90 posto konverzacije koje se dešava između dečka u ovom uzrastu je nasilje, ako ga definišemo na ovaj način. To je ono što zovema zadrikivanje, da ne iskoristim neki teži termin, a uglavom je to način da se testira ko će reagovati a ko ne, te onaj ko reaguje obično ima niži status u društvu.


Tu verovatno postoji i priča o nasilju između devojčica, koje ima neke svoje posebne mehanizme; ali prava pitanja koja se postavljaju su - zašto postoji fokus samo na ovom jednom aspektu nasilja, dečaka prema devojčicama, i da li je pametno koristiit istu vrtu jezika koju koristimo za fizičko nasilje, koje ima veoma realne materijalne posledice, na psihičko nasilje? Na kraju dana ti oblici psihičkog nasilja koji pogađuju tinejdzere tako jako nisu ništa drugo nego banalost za njihove tridesetogodišnje verzije sebe, jer mladi ljudi sagrade karakter baš u tim traumatičnim periodima kada se potpuno okrenu ka svojim vršnjacima i kada se odrkenu graranta roditeljske ljubavi koja ih pozicionira da budu centar sveta.

Naravno u svemu umerenost, pa tako treba biti umeren i u kontroli tinejdzera, postaviti neke granice ali ne previše. Međutim plašim se da će nove nadzorne tehnologije biti preveliki mamac, što može da dovede do preterane protekcije što će imati razorne posledice u podjednakoj meri kao i kad su "pušteni s lanca".

Svo nasilje se propagira na Jakim televizijama - unosan je posao Rijaliti - raznih Zmajeva su se nagledali omladinci i omladinle kao i pčelara, Kija, Stanija .... Nema Nam spasa .

Živimo na internetu. Kačimo svoje lične slike JAVNO gde su one podložne komentarima, od kojih neće svi biti pozitivni, a neki će biti i uvredljivi. Ko nije spreman to da prihvati, ne treba da objavljuje svoje slike. Nasilnici u školama su postojali pre isto kao i sada, pre su kao "dolazili sa ulice" a sada kao "dolaze sa interneta". Ako ulica i internet uče decu, šta onda rade roditelji i škola? Nekako se čini da škola i roditelji žele svu odgovornost oko vaspitavanja dece da prebace na internet.

Propalo drustvo produkuje takvu omladinu.
Neki bi trebalo da se zamisle, ali im bas tako odgovara. 'Krcag ide na vodu dok se ne razbije'