Reditelj Džokera želi da snimi nastavak, uslov – Hoakin Finiks

ajde sad jedno petnaest nastavaka, bez toga nista.

Džoker je iskorak iz Betmena kao njegov preludij... I daleko šire prevazilazi format jednog negativca iz filma, akcionog heroja, iz serijala filmova, o akcionim herojima. Logično, jer je upravo ta generacija, kojoj je Betmen bio prvi pravi heroj, u borbi protiv zla, stasala do godina, Hoakina Finiksa, i lako se poistovećuje sa pritiskom realnosti do tačke unutrašnje borbe, pitanjima, vredi li koračati dalje, inercijiom ovog sveta, kao luzer, ili se predati, ili mu se suprotstaviti? Jer su upravo lažni ideali superheroja, u koje su verovali, iskorišćeni protiv njih samih, suštinski kompromitovani, i upravo tako zloupotrebljeni perfidno manipulativno, za polarizaciju sveta, na bahate bezosećajne, gramzive, sebične, uticajne, bogataše, i lažljive političare(winnere) i one druge najbrojnije(losere) u godinama Hoakina Finiksa.
Kao što obično rade blokbasterima, oni se psihološki dobro projektuju, da amortizuju, i iskale, mnoge aspekte nagolmilanog bunta i nepravde. Daju ono što se inicijalno oseća, i provode nas pojedinačno kroz priču, da smo makar, u ta dva sata, pružili otpor takvoj realnosti. Rambo je bio film o vietnamskim veteranima i herojima, koje su zaboravili i odbacili kao klošare, koji se posle rata nisu snašli u društvu. Roki je bio lokalni luzer, iz geta, siromašan, koji je pobedio bogatog svetskog šampiona. Ima ih još... Ali... Vratimo se Džokeru. Pokret Anonimusa dominira konceptualno filmom, koji je imao elemente bunta protiv establišmenta. Ovde film dolazi kao odgovor na sve aspekte unutrašnjeg nezadovoljstva globalizmom, mnogi pokreti i protesti, koji drmaju svet, nisu artikulisani jasno, jer je uglavnom celom svetu ponuđena marketinška, komercijalna, potrošačka tv slika, sa vestima, koje projektuju mišljenja, i stavove... Svet ne može više da podnese ispiranje mozga tim psihokontrolama, kulturom, muzikom, filmom, "sugestivnim vestima, koje vode do formiranja stava"... Javljaju se protesti koji prelaze u haos, zbog poskupljenja železnice, pa žuti prsluci, pa ekološki protesti...
Na žalost film je još jedan dobro projektovan amortizer psihokontrole...
I zaradio je neviđeno.
Dobra strana priče je, da kroz Džokera možemo videti koliko je stvar realno ozbiljno dogorela, kada se ide do ove granice opravdanog "ludila", antiherojem... Blokbasterom.

overrated

Najviše od svega bih voleo da se snimi nastavak filma Interstellar, mislim da je ostalo toliko toga da se ispriča. Naravno Nolan kao režiser i ista glumačka postava, tako da potpuno razumem ovo insistiranje za Finiksom i u nastavku Jokera.

...ah taj novac...
...sto jedan nastavak, moze serijal, pa ko prezivi...
...sve sto je dobro us**u ocas posla...

ИДЕМО!!!!

overrated

Džoker je iskorak iz Betmena kao njegov preludij... I daleko šire prevazilazi format jednog negativca iz filma, akcionog heroja, iz serijala filmova, o akcionim herojima. Logično, jer je upravo ta generacija, kojoj je Betmen bio prvi pravi heroj, u borbi protiv zla, stasala do godina, Hoakina Finiksa, i lako se poistovećuje sa pritiskom realnosti do tačke unutrašnje borbe, pitanjima, vredi li koračati dalje, inercijiom ovog sveta, kao luzer, ili se predati, ili mu se suprotstaviti? Jer su upravo lažni ideali superheroja, u koje su verovali, iskorišćeni protiv njih samih, suštinski kompromitovani, i upravo tako zloupotrebljeni perfidno manipulativno, za polarizaciju sveta, na bahate bezosećajne, gramzive, sebične, uticajne, bogataše, i lažljive političare(winnere) i one druge najbrojnije(losere) u godinama Hoakina Finiksa.
Kao što obično rade blokbasterima, oni se psihološki dobro projektuju, da amortizuju, i iskale, mnoge aspekte nagolmilanog bunta i nepravde. Daju ono što se inicijalno oseća, i provode nas pojedinačno kroz priču, da smo makar, u ta dva sata, pružili otpor takvoj realnosti. Rambo je bio film o vietnamskim veteranima i herojima, koje su zaboravili i odbacili kao klošare, koji se posle rata nisu snašli u društvu. Roki je bio lokalni luzer, iz geta, siromašan, koji je pobedio bogatog svetskog šampiona. Ima ih još... Ali... Vratimo se Džokeru. Pokret Anonimusa dominira konceptualno filmom, koji je imao elemente bunta protiv establišmenta. Ovde film dolazi kao odgovor na sve aspekte unutrašnjeg nezadovoljstva globalizmom, mnogi pokreti i protesti, koji drmaju svet, nisu artikulisani jasno, jer je uglavnom celom svetu ponuđena marketinška, komercijalna, potrošačka tv slika, sa vestima, koje projektuju mišljenja, i stavove... Svet ne može više da podnese ispiranje mozga tim psihokontrolama, kulturom, muzikom, filmom, "sugestivnim vestima, koje vode do formiranja stava"... Javljaju se protesti koji prelaze u haos, zbog poskupljenja železnice, pa žuti prsluci, pa ekološki protesti...
Na žalost film je još jedan dobro projektovan amortizer psihokontrole...
I zaradio je neviđeno.
Dobra strana priče je, da kroz Džokera možemo videti koliko je stvar realno ozbiljno dogorela, kada se ide do ove granice opravdanog "ludila", antiherojem... Blokbasterom.

Najviše od svega bih voleo da se snimi nastavak filma Interstellar, mislim da je ostalo toliko toga da se ispriča. Naravno Nolan kao režiser i ista glumačka postava, tako da potpuno razumem ovo insistiranje za Finiksom i u nastavku Jokera.

...ah taj novac...
...sto jedan nastavak, moze serijal, pa ko prezivi...
...sve sto je dobro us**u ocas posla...

ajde sad jedno petnaest nastavaka, bez toga nista.

ИДЕМО!!!!