Korak ka rešenju političke krize: Španci četvrti put izlaze na birališta

Nije samo Španija, sistem višestranačke demokratije je obesmišljen nestankom, (samo)ukidanjem levice u svim zemljama. Razlika između partija je i u najboljem slučaju samo razlika od kojih slojeva kapitala su korumpirani. Nikakve ideološke razlike između njih više ne postoje jer partije više nemaju ideologije, pa tako ni sposobnost da "ponude drugačija rešenja". Partije su postale politički filter koji treba da spreči pojavu drugačijih pogleda, a ne promoteri onoga na čemu se nekada zasnivala parlamentarna demokratija. Tamo gde je na delu bipartizam postoji simulacija "stabilne vlasti", ali je i to privid demokratije jer je apstinencija birača uvek veća i od podrške "pobedničkoj" frakciji tog suštinski jednopartijskog sistema.
Ponavljanje izbora je u takvom političkom ambijentu ona poznata definicija budale: ponavljanje istog očekujući drugačiji ishod.
Naravno nisam ni ja otkrio ništa novo, svega su toga i oni sami svesni, ali nikada nisu ni pomišljali da bi trebalo nešto da se promeni, niti znaju kako. I onda na početak petlje; kad ne znaju šta da rade, raspišu vanredne izbore jer je to i jedino što (misle da) znaju da rade.

Takvu situaciju po pravilu najbolje iskoriste fašisti jer jedini imaju ako ne originalan, onda bar ikakav politički program. Ljudi za fašiste glasaju ne zato što su jednako toliko zli, nego zato što im se smučilo mrcvarenje od "demokrata". Rezultat toga je uvek rat, a uloga fašista je da odaberu neprijatelja, spoljnog ili unutrašnjeg svejedno.

A Kosovo?

Nije samo Španija, sistem višestranačke demokratije je obesmišljen nestankom, (samo)ukidanjem levice u svim zemljama. Razlika između partija je i u najboljem slučaju samo razlika od kojih slojeva kapitala su korumpirani. Nikakve ideološke razlike između njih više ne postoje jer partije više nemaju ideologije, pa tako ni sposobnost da "ponude drugačija rešenja". Partije su postale politički filter koji treba da spreči pojavu drugačijih pogleda, a ne promoteri onoga na čemu se nekada zasnivala parlamentarna demokratija. Tamo gde je na delu bipartizam postoji simulacija "stabilne vlasti", ali je i to privid demokratije jer je apstinencija birača uvek veća i od podrške "pobedničkoj" frakciji tog suštinski jednopartijskog sistema.
Ponavljanje izbora je u takvom političkom ambijentu ona poznata definicija budale: ponavljanje istog očekujući drugačiji ishod.
Naravno nisam ni ja otkrio ništa novo, svega su toga i oni sami svesni, ali nikada nisu ni pomišljali da bi trebalo nešto da se promeni, niti znaju kako. I onda na početak petlje; kad ne znaju šta da rade, raspišu vanredne izbore jer je to i jedino što (misle da) znaju da rade.

Takvu situaciju po pravilu najbolje iskoriste fašisti jer jedini imaju ako ne originalan, onda bar ikakav politički program. Ljudi za fašiste glasaju ne zato što su jednako toliko zli, nego zato što im se smučilo mrcvarenje od "demokrata". Rezultat toga je uvek rat, a uloga fašista je da odaberu neprijatelja, spoljnog ili unutrašnjeg svejedno.

A Kosovo?