Da li je dobro imati decu u kasnijim godinama? "Treba pružiti nešto detetu" VIDEO

Ja sam rodila četiri dana pre svog četrdesetog rodjendana. Nisam jurila karijeru, jednostavno nisam upoznala osobu sa kojom bih imala decu i provela ostatak života. Bebac je okružen pažnjom i radi se na tome da dobije batu ili seku. Držite nam palčeve i uživajte u svojim izborima, jer samo zadovoljni roditelji mogu iznedriti srećno i zadovoljno dete.

Iskustvo iz okruženja mi govore sledeće. Mladi roditelji od 18 do 30 najmanje provode vremena sa detetom. Tu su peovodi, izlasci, kafići, nažalost neretko i švaleracije, dok im roditelji i ostala rodbina gaje decu. Stariji roditelji preko 40 su staloženiji i brižljiviji. Dete sam starijih roditelja, sve sam u životu imala i brinuli su o meni sjajno.

pradeda je dobio dedu kad je imao 65 godina, i srecan sam zbog toga, jer u suprotnom ne bih postojao ;)

Rodila trece dete sa 45, kad su starija dva imala 22 i 20 i otisli od kuce na studije.
Materinstvo u mladjim i starijim godinama se ne moze porediti.
Sa prva dva deteta sam zavrsavala studije, jurila karijeru, kucila se. Nisam imala ni vremena, ni nerava ni finansija, ma koliko se trudila, ostajali su uskraceni.
Za trece dete imam vremena, strpljenja, ucestvovala sam u njegovom odrastanju. Mogla da mu priustim i putovanja, letovanja, zimovanja, razne skolice koje je zeleo.
Suprug je tek sa njim postao pravi tata.
Danas ima 17 godina i vidim da sam vaspitala divnog mladog, kulturnog, plemenitog i ambicioznog coveka.
I zao mi je sto starijima nisam mogla da priustim sve sto jesam njemu.

Moji roditelji su me dobili sa 47 i 41 godinom. Brinuli su o meni i vise nego sto su zeleli i mogli. Da ne pricam kada sam bio mali i kada su dosle vesele 90te koliko su napora morali da uloze da podignu dete u takvim uslovima, a postali su penzioneri. Mislili su da ce biti brizni period kao u vreme kada su bili mladji... Stariji roditelji ipak imaju vise vremena za svoje dete, a opet i to dete ih drzi zivljim bez obzira koliko su stariji od drugih mladjih roditelja. Problem je da bas i nemas prazan stan preko dana, dok su drugi imali hahahaha.... Veliki problem je sto nekada postoji ogromni generacijski jaz izmedju detata i starijih roditelja... I najveci problem je sto ih nema vise u Vasem zivotu kada ih isto trebate kao i kada ste mladji. Moji roditelji na zalost nisu vise zivi... Ponekad vam je krivo sto dosta tvojih drugara i drugarica ima roditelje, a ti moras sve sam... Ali tako se postaje covek...

Prvo definisati poznije godine. Jesu li poznije posle 40, 50, 60, 70? Po meni, sve do 45 je sasvim u redu, pa i do 47,48. Posle toga roditelj više radja negovatelja nego dete o kome će se brinuti.

Zar nije b92 imao poduži članak negde 2104. o izraelskom istraživanju koje je trajalo nekih 30-tak godina i sprovedeno na nekih 80.000 očeva koje je pokazalo da muškarci stariji od 45 imaju veće izglede da dobiju decu sa duševnim bolestima i autizmom i da procenat da se ovo desi sa godinama raste, dok za majke ovo ne važi, jedino što one teže začnu.

Rezultati istraživanja su i u svetu imali ogroman odjek i sada spadaju u opštu kulturu.

Ne, mnogo je bolje imati 3 dece sa minimalno 4 zene do 22. godine zivota, s tim da prvo dete mora da se dobije u 19-toj. Ta deca ce sigurno odrasti u porodicnom okruzenju i biti normalne osobe.

Prvo sa 35,drugo sa 39,taman, imao i vremena za sebe, a sad na miru i za decu.

Децу треба имати увек и обезбедити им будућност.То што прича ова нема везе са ничим.Себичан је онај што неће да их има.

Za oba pola najbolje pre 30 e, da se ne lazemo. Prvi nisam to uradio, ali to je realnost. Sto se tice gornjih granica, max. 50 za muskarce , za zene nekih 45. To su neki maksimumi, a naravno uvek je zdravlje najvaznije. Bilo koliko godina da imamo. I ove granice nisu idealne, ali ko se nije do tada ostvario kao roditelj, moze.

@ guliverova putovanja
Pisi u svoje ime, jer drugima cesto nije tako. Ja sam postao tata u 43 godini, zena tad imala 38 godina. I osecam se fantasticno, imam energije vise nego ikad pre. Zena isto- kao preporodjena. Dete sad ima 6 godina. To je do osobe. Neko je kilav i sa 25 i 35 , neko drugi i sa 55 ima puno energije i volje.

Dobio sam sina sa 42, zena je imala 37. Hteli smo i ranije, al' se nije dalo, na kraju veštačka i najveća radost na svetu. Iako nikakvo iskustvo nismo imali, osim teorijskog, od prvog dana smo hteli da se sami brinemo o njemu, nista babe i ostalo. I svi su se čudili kako smo smireni i opušteni, stvarno nam ništa nije padalo teško, ni buđenje noću, ni grčevi, a nas odnos nije trpeo ni malo, čak smo još bolje povezali. A siguran sam da ne bi bilo tako da smo ga dobili 10 godina ranije, kad smo još uvek jurcali, što posao, što izlasci, što putovanja. Normalno, i sada sve to postoji, ali u mnogo manjoj meri. Po prvi put u životu neko nam je važniji od nas samih, a mislim da je sve o čemu pišem došlo sa zreloscu, koja je došla sa godinama. A opet, s druge strane mi je krivo sto cu da budem matorac, kad on bude u srednjoj školi, na fakultetu, da verovatno neću ni da dočekam da vidim njegovu decu. I problem mi je sto mi je vec sada problem da jurcam sa njim, a šta ću da radim tek kad bude krenuo da trči za loptom ili da vozi bajs sa ćaletom... Naravno, ipak je sve individualno, ali najbitnija je zrelost osobe da preuzme roditeljsku ulogu, koja je po meni najozbiljnija u životu. A neko sazri već sa 25, a znam i one koji nikad nisu...

Kad bi čovek bio dobrog zdravlja i znao da će poživeti dovoljno dugo da izvede svoje dete na put, onda godine ne bi bile problem.

Sebično.

Za čoveka su dve najvažnije stvari u životu: Izbor zanimanja i bračnog partnera, a te odluke treba doneti kada ste mlad, nezreo i kada birate srcem ili intuicijom. Mogu da govorim samo iz ličnog iskustva, jer sam ceo život proveo samo sa jednom ženom i sa njom dobijao decu i kada sam bio mlad, a i u tzv. srednjim godinama. Što bi rekao Duško Radović: "U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života." Zato ljudi često govore:"Da mi je ova pamet, a one godine..." Kad sam bio mlađi često sam zavideo svojim drugovima koji su menjali devojke, provodili se itd. Danas, posle skoro 40 godina braka ne žalim ni za čim. Mene su deca spašavala kada mi je bilo najteže. Nekada su mi samo oni bili motiv da radim, da se borim i da preživim. Ipak, mislim da svako ima svoj put i svoj izbor, da svako kroji sudbinu. Kada bih se ponovo rodio, ne bih ništa suštinski menjao u svom životu, možda samo neke sitnice. Pozdrav!

@dzericak

Bilo je vise ispitivanja na datu temu stariji ocevi -autizam, dusevne bolesti itd. Do sad niti jedna studija nije u potpunosti potvrdila tu tezu, naprotiv. Doslo se do zakljucka da tu nema mnogo povezanosti, jer same godine oca ne uticu na pojavu tih bolesti. Druga stvar je u pitanju, ukoliko se postaje otac u poznijim godinama po prvi put, postoji mogucnost da otac boluje od neke vrste asocijalnog ponasanja, da nije uspeo da na pravi nacin uspostavi vezu "u drustveno prihvatljivo doba" i da na taj nacin dete ima genetske predispozicije za razvoj dusevnih bolesti. ukratko, ne zato sto je tata mator, vec zato sto je tata bolestan...

Po meni je neka granica 40, a ako ljudi vode racuna o sebi koja god vise. Ja imam 36 i ako ne budem imao decu za 4-5 god tesko da cu to hteti kasnije osim ako mi se ne otme. Prosto je tesko da jurcas za klincima i 20ima a da ne kazem kasnije kad energija krene da opada. Takodje treba biti spreman da se bude sa decom i kad odrastu i da mogu da se oslone na roditelje i dele sa njima neka isustva na sta deca uglavnom budu spremna tek kad i ona malo odrastu. U Srbiji ionako deluje najvaznije da baba i deda mogu da se cimaju oko unuka tako da je i s tog stanovistva mladja dob pozeljnija

Ja imam 31 i voleo bih da imam decu.
Ali imam veliki problem nikako da nadjem majku za svoju decu. Ne želim da se kurvam ili radim gluosti. Ali na koju god sam naišao sve luđe i luđe svi bi neki provod zezanje izlasci non stop ništa ih ne zanima, ni kuća ni dom. I to različita godišta i kasna 20 te i 30 te.
koju god upoznam upoređujeme sa bivšim i to nije normalno. Sve misle da su večno mlade ovo nije normalno.

To je individualno pitanje i odgovor je razlicit od porodice do porodice.Naravno u nekim ekstremnim slucajevima kada roditelji imaju blize 70 ili vise godina,stvarno ne treba trositi reci.U ostalim slucajevima odgovor je kao i na pitanje u kojim godinama je najbolje sklapati brakove.Evo na primer ja sam prvog sina dobio sa 22 godine i zbog te cinjenice sam najponosniji.Oba sina su vec ostvareni ljudi,koji su od rodjenja imali najvecu paznju supruge i mene pa tek onda baba i deda.Biti mlad deda je jos bolji osecaj.Mozete vi pricati sta hocete

@ guliverova putovanja
Koje to strpljenje, razumevanje , mala deca mogu pre dobiti od mladjih roditelja??? Pre ce biti suprotno. Mladji roditelji su najcesce neizivljeni, nervozni, nestrpljivi, pa tu losu energiju prenose na decu. Najcesce gledaju da uvale decu babama i dedama, sto ujedno i dozivljavaju kao najveci plus roditeljstva u mladjim danima.

Pa valjda je najbitnije da mu date život!? Bitka za čoveka se završava do petnaeste godine, tako da može i sa 55. Džaba mladi roditelji ako su budale.

Sebicno.

Dete 40+ roditelja ne moze da dobije onu paznju, posvecenost, strpljenje, razumevanje... koje pruza mladji roditelj.
To je moje iskustvo. Sa 38 sam dobio prvo.
Tesko ga pratim.
Jednostavno.

Neko pomenuo kako materijalno nije mogao da obezbedi decu, pa je bolje situiran, valjda, praviti ih.

Eto. Problem. U nasoj percepciji dece i njihovih potreba.

Po meni, njima je do osnovne skole, potrebna samo ljubav, paznja (prisustvo!). I sloboda. Ljubav: sa mnogo trpljenja i razumevanja za detetove igre i radoznalosti. Paznja: moramo mnogo (ne suvise i ne u svakoj aktivnosti) da budemo sa njima. Sloboda: dopustiti im nestasluke i greske (pri tom mislim na samostalnost koja je izuzetno vazna), dakle manje brinuti o namestaju i stvarima, a vise o njihovom izrazu. Makar zidovi bili isarani. (:

A vidim da mnogi roditelji forsiraju decu, pa sa tri godine idu na engleski, balet, plivanje... to je vec druga prica.

Србија убрзано умире, рађајмо што више деце без обзира на године.

Koliko sam bio u stanju da procenim na svom životu i živoru drugih ljudi, najbolje je decu imati ili vrlo. mlad, kada je čovek fleksibilan i kapira ih kao kućne ljubimce ili igračke jer je i sam poludete, ili posle četrdesete ili četrdeset pete, kada dođu veći novac, više vremena, i više strpljenja i mudrosti. Čini mi se da je najgore praviti decu između 25 i 35 kada ih većina ljudi danas pravi, jer tempo života i karijera ne dozvoljavaju da im se dovoljno posvetite, a nemate još ni novca da sebi obezbedite pomoć ili da njima priuštite više.

(Ana, 06. novembar 2019 16:23)

Ovako. Obozavao sam decu jos kao mali, da se igram, provodim vreme, usapvljujem... sta god je bilo potebno. Mislim na komsijsku decu. To me je dugo, dugo... drzalo. Mislim sve dok nisam dobio svoju. Tada sam osetio da ne umem vise onako da im se priblizim, budem blizak i vrsnjak s njima. Jer se to izgubi s godinama. Onakve ludisti i egzibicije, detinjarije... moze neko mlad (duhom i fizicki).
Radim to i sad, al cini mi se da sam mnogo bolji animator bio tudjoj deci.
Stvar ie u bloskosti. A bliskost sa slicnosti i srodnosti. A ovo dvoje s godinama. Ili duhom. Ali i zivotnom energijom, te zdravljem i fizikalijama koje nas s godinama izdaju.

Mojoj sedmomesecnoj bebi je blizi njen bata od 3 godine kome se najvise raduje, ma koliko ja (ili majka) da bdim. Jer se energije prepoznaju. I pruzaju jednoj drugoj ono sto im treba.

Samo videti starije roditelje u parku. Jedva sebe i svoje brige nose. Isisan sav entuzijazam i polet. Otaljavaju roditeljstvo.

Prvo da kazem da smatram da je to skroz individualno, neko sazri ranije i bude dobar otac i u 22 god, dok neko bude nezreo za dete i sa 40 god. Moji roditelji su se kasno uzeli i mene dobili sa 38 god (otac) i 37 god (majka), a sestru dve godine kasnije. Dakle mogu reci da smo sestra i ja deca starijih roditelja. Nikada nam nista nije falilo, bili su brizni i pazljivi sa nama i vrlo strpljivi. JEdnostavno su nas dobili kao potpuno ostvarene osobe. Otac nije imao problem da sa nama trci, igra fudbal, odbojku itd, ali pre svega zato jer je oduvek bio sportski tip, trenirao i nije ni pusio niti pio. Prosle zime smo isli zajedno na skijanje, ja sa svojih 28god i on sa svojih 66 god. Dakle sve zavisi od coveka. I dan danas kada pogledam oca i majku, prosto ne verujem da imaju skoro 70 god, i prilicno mladje izgledaju od svojih ispisnika, a verujem da su i dosta aktivniji. Imam nekako osecaj da smo ih sestra i ja "odrzali" nekako mladjima. Zakljucak je da je svako slucaj za sebe, i to da li ce pre ili kasnije dobiti decu, treba da zavisi od njega samog i od njegove spremnosti da se ostvari kao roditelj.

promene na hromozomima su neizbežne, nema potrebe govoriti o naslednim bolestima, nehumano je počevši od deteta pa do celog društva.

Najbolji su ovi sto dobiju dete u 22.,23. godini i malo kasnije i onda odlepe u 40. godini,izlaze,flertuju,varaju partnere jer zaboga,nisu iživljeni.
I što mi je najtuznije,izlaze na ista mesta kao i njihova deca srednjoskolci.

@ guliverova putovanja
Glupost. I meni je bilo ekstra da provodim vreme - a to je nekoliko puta nedeljno po odredjen broj sati- sa sestrinim ili kuminim klincima. Ne moze biti isto provoditi 24 h sa svojim detetom i sa tudjim nekoliko sati nedeljno. Naravno da je opustenije kada nije cesto i nije svaki dan. Ne mozes da ne budes iscrpljen i umoran kada si sa svojim detetom svaki dan , niti mozes 24h da budes pun energije, pun ideja , pun entuzijazma. To sto si ti napisao uopste nema veze sa godinama nego sa tvojim nerealnim dozivljanjem roditeljstva, jer si izgleda mislio da ce biti jednako opusteno kao sa klincima sa kojima si nekad provodio nesto malo vremena. Znas i sam da kazu da najvise u deci uzivaju slobodne tetke, stricevi, ujaci. A potpuno je drugo kad je to tvoje dete koje zahteva ne nekoliko sati nego stalno angazovanje. Tako da je to sto ti osecas nesto nema veze sa godinama nego sa tvojim pogresnim dozivljanjem roditeljstva. Isto tako je meni moja drugarica , kojoj su inace roditelji ocuvali decu, posto je ona izlazila i provodila se a oni veci deo dana cuvali njenu decu, kada sam ja pomenula kako obozavam svoju decu ali me tako nekad iscrpe, zauzela osudjujuci stav kako to meni moja deca mogu biti iscrpljujuca, kad njoj njena nisu. Lepo sam joj sasula istinu u lice- pa tvoju decu su 70% vremena cuvali tvoji roditelji.

(question mark, 6. novembar 2019 14:00)
Potvrdjena je veza ucestalosti autizma sa godinama oca i velikom razlikom u godinama izmedju oca i majke. Prosto statisticki tada je verovatnoca 6 puta veca nego kod mladjih ljudi i tu negde vrsnjaka.
Ja nisam za mlade roditelje a ni za stare. Zena treba na to da misli najkasnije 35/40, muskarac 40/45. Moze i kasnije ali ne verujem da to iko radi namerno.

Мој комшија направио дете са 25 година , после 5 година се развео, и већ годинама се нити јавља сину нити плаћа алиментацију.

Sve je individualno. Poznajem čoveka koji čeka dete u šezdesetoj. Ako ga posluži zdravlje, izvešće ga na put, ako ne - to će pokriti njegovo životno osiguranje. Vozi bicikl po 20 km dnevno, penzionisao se pre 55, umesto da ide na krstarenja podizaće dete sa 25 godina mlađom ženom. Kaže da pre 20-30 godina nije imao vremena za roditeljstvo, a i finansijski je stajao neuporedivo slabije. Sa druge strane, gledao sam TV prilog o majci (možda 25) koja je hranila svoju bebu "kažicom" od obroka iz Mekdonaldsa (hamburger, krompirići i gazirano piće, pa sve u blender da se napravi kaša).

Imam 40 i ni žena na vidiku a kamoli deca, iako da se ja pitam već bih ih imao poodavno. Šta ćeš, država sve čini da raseli ljude koji nisu politički podobni. Završeni fakulteti a radiš neke leve nesigurne poslove na određeno. Ušteđevina dovoljna da se plati kirija mesec unapred. Vaspitanje među ljudima takvo da je porodica nebitna stvar... Normalnu osobu teško upoznati, ljudi međusobno otuđeni, zidovi oko njih.

Supruga i ja imamo po 35 god. i sada čekamo prvu bebu. Drago mi je zbog tog izbora, jer pre 5 god. ne bismo ni pripližno mogli da priuštimo bebi ono što možemo sada, a da ne pominjem koliko smo zreliji sada. Nijedno od nas više ne juri za karijerom kao kad smo bili mlađi. Prošli smo faze ludih izlazaka i iživljavanja, pa nam nedostatak izlazaka nije žrtva zbog dolaska deteta. Imamo stabilne i jako dobro plaćene poslove i sad bukvalno možemo u potpunosti da se posvetimo detetu. Iako nam je prvo dete, ne osećamo neki strah i jedva čekamo.

Svi naši prijatelji su dobili decu posle tridesete, i siguran sam da zbog gore opisanog toj deci neće nedostajati ni finansijskih uslova, a ni pažnje i roditelji će moći da im se posvete mnogo više nego što bi mogli 5-7 godina ranije.

Koliko vidim mnogi komentatori nisu shvatili...

Deci se ostavljaju pre svega dobri geni...

Piješ, pušiš i drogiraš se i nečemu se nadaš...

Sve materijalno što ostavljamo je samo mala pomoć detetu u daljem životu. Nekom ne vrede ni kule i gradovi...

@ guliverova putovanja
Nije to zbog godina, nego je u pitanju to sto si sa komsijskom ili decom od rodjaka provodio par sati par puta nedeljno igrajuci se , uspavljujuci ih i sl, dok sad za svoje dete treba da budes tu 24 h ( ili nakon posla 8 sati) svaki dan, sto je mnogo iscrpljujuce nego par sati par puta nedeljno sa tudjom decom. Animirati decu , brinuti se o njima svaki dan po xy sati nije ni malo jednostavno. Inace to je cest slucaj sa muskarcima- misle da vole i zele decu jer im je lepo da provode neko vreme jednom do dvaput nedeljno sa njima( najcesce deca od brata sestre, komsija i sl) ali kad dobiju svoje dete shvate da to nije bas kako su mislili jer dete zahteva mnogo vise vremena i posvecivanja, pa onda pocnu sebe da uveravaju da su u pitanju godine. Ali ne nisu godine u pitanju, nego tip licnosti i to sto muskarci generalno teze prihvataju da moraju da se odreknu necega zarad deteta , a to je konstantna zrtva dok je dete malo a ne par sati par puta nedeljno..

Jedinac, 06. novembar 2019 14:32)
O tome se i radi...
Sve najbolje! :)

Ja imam 31 i voleo bih da imam decu.
Ali imam veliki problem nikako da nadjem majku za svoju decu. Ne želim da se kurvam ili radim gluosti. Ali na koju god sam naišao sve luđe i luđe svi bi neki provod zezanje izlasci non stop ništa ih ne zanima, ni kuća ni dom. I to različita godišta i kasna 20 te i 30 te.
koju god upoznam upoređujeme sa bivšim i to nije normalno. Sve misle da su večno mlade ovo nije normalno.
(Dusan, 06. novembar 2019 16:27)

Traži malo van Bg i Ns! :)

@Dusan tvoja je greska jer trazis vec iskusne devojke, ja sam imao isti problem sa 31 a onda sam upoznao sadasnju suprugu koja je imala 17. Trebas naci cistu dušu koja je kao ti, a tu godine nisu važne. Dobili smo dete posle 12 godina zajedno i ono nam je sve na svetu, ništa mi nije teško. Planiramo još 2 dece. Kao što sam pusao deca starijih očeva imaju duže telomere ja sam takodje potomak pradede koji je dobio mog dedu sa 65 a jos par brace do 70te, pradedina su deca sva skoro po 100 godina zivela, svi bili zdravi.

ovde se radi o dobijanju dece sa 60 ili 70, a ne said 40...?Zasto svi unkomentarima navode da sure 40-te starost!

Sebično.

Zar nije b92 imao poduži članak negde 2104. o izraelskom istraživanju koje je trajalo nekih 30-tak godina i sprovedeno na nekih 80.000 očeva koje je pokazalo da muškarci stariji od 45 imaju veće izglede da dobiju decu sa duševnim bolestima i autizmom i da procenat da se ovo desi sa godinama raste, dok za majke ovo ne važi, jedino što one teže začnu.

Rezultati istraživanja su i u svetu imali ogroman odjek i sada spadaju u opštu kulturu.

Sebicno.

Dete 40+ roditelja ne moze da dobije onu paznju, posvecenost, strpljenje, razumevanje... koje pruza mladji roditelj.
To je moje iskustvo. Sa 38 sam dobio prvo.
Tesko ga pratim.
Jednostavno.

promene na hromozomima su neizbežne, nema potrebe govoriti o naslednim bolestima, nehumano je počevši od deteta pa do celog društva.

Децу треба имати увек и обезбедити им будућност.То што прича ова нема везе са ничим.Себичан је онај што неће да их има.

To je individualno pitanje i odgovor je razlicit od porodice do porodice.Naravno u nekim ekstremnim slucajevima kada roditelji imaju blize 70 ili vise godina,stvarno ne treba trositi reci.U ostalim slucajevima odgovor je kao i na pitanje u kojim godinama je najbolje sklapati brakove.Evo na primer ja sam prvog sina dobio sa 22 godine i zbog te cinjenice sam najponosniji.Oba sina su vec ostvareni ljudi,koji su od rodjenja imali najvecu paznju supruge i mene pa tek onda baba i deda.Biti mlad deda je jos bolji osecaj.Mozete vi pricati sta hocete

Za oba pola najbolje pre 30 e, da se ne lazemo. Prvi nisam to uradio, ali to je realnost. Sto se tice gornjih granica, max. 50 za muskarce , za zene nekih 45. To su neki maksimumi, a naravno uvek je zdravlje najvaznije. Bilo koliko godina da imamo. I ove granice nisu idealne, ali ko se nije do tada ostvario kao roditelj, moze.

(Ana, 06. novembar 2019 16:23)

Ovako. Obozavao sam decu jos kao mali, da se igram, provodim vreme, usapvljujem... sta god je bilo potebno. Mislim na komsijsku decu. To me je dugo, dugo... drzalo. Mislim sve dok nisam dobio svoju. Tada sam osetio da ne umem vise onako da im se priblizim, budem blizak i vrsnjak s njima. Jer se to izgubi s godinama. Onakve ludisti i egzibicije, detinjarije... moze neko mlad (duhom i fizicki).
Radim to i sad, al cini mi se da sam mnogo bolji animator bio tudjoj deci.
Stvar ie u bloskosti. A bliskost sa slicnosti i srodnosti. A ovo dvoje s godinama. Ili duhom. Ali i zivotnom energijom, te zdravljem i fizikalijama koje nas s godinama izdaju.

Mojoj sedmomesecnoj bebi je blizi njen bata od 3 godine kome se najvise raduje, ma koliko ja (ili majka) da bdim. Jer se energije prepoznaju. I pruzaju jednoj drugoj ono sto im treba.

Samo videti starije roditelje u parku. Jedva sebe i svoje brige nose. Isisan sav entuzijazam i polet. Otaljavaju roditeljstvo.

Iskustvo iz okruženja mi govore sledeće. Mladi roditelji od 18 do 30 najmanje provode vremena sa detetom. Tu su peovodi, izlasci, kafići, nažalost neretko i švaleracije, dok im roditelji i ostala rodbina gaje decu. Stariji roditelji preko 40 su staloženiji i brižljiviji. Dete sam starijih roditelja, sve sam u životu imala i brinuli su o meni sjajno.

@dzericak

Bilo je vise ispitivanja na datu temu stariji ocevi -autizam, dusevne bolesti itd. Do sad niti jedna studija nije u potpunosti potvrdila tu tezu, naprotiv. Doslo se do zakljucka da tu nema mnogo povezanosti, jer same godine oca ne uticu na pojavu tih bolesti. Druga stvar je u pitanju, ukoliko se postaje otac u poznijim godinama po prvi put, postoji mogucnost da otac boluje od neke vrste asocijalnog ponasanja, da nije uspeo da na pravi nacin uspostavi vezu "u drustveno prihvatljivo doba" i da na taj nacin dete ima genetske predispozicije za razvoj dusevnih bolesti. ukratko, ne zato sto je tata mator, vec zato sto je tata bolestan...

Po meni je neka granica 40, a ako ljudi vode racuna o sebi koja god vise. Ja imam 36 i ako ne budem imao decu za 4-5 god tesko da cu to hteti kasnije osim ako mi se ne otme. Prosto je tesko da jurcas za klincima i 20ima a da ne kazem kasnije kad energija krene da opada. Takodje treba biti spreman da se bude sa decom i kad odrastu i da mogu da se oslone na roditelje i dele sa njima neka isustva na sta deca uglavnom budu spremna tek kad i ona malo odrastu. U Srbiji ionako deluje najvaznije da baba i deda mogu da se cimaju oko unuka tako da je i s tog stanovistva mladja dob pozeljnija

pradeda je dobio dedu kad je imao 65 godina, i srecan sam zbog toga, jer u suprotnom ne bih postojao ;)

Ne, mnogo je bolje imati 3 dece sa minimalno 4 zene do 22. godine zivota, s tim da prvo dete mora da se dobije u 19-toj. Ta deca ce sigurno odrasti u porodicnom okruzenju i biti normalne osobe.

Koliko sam bio u stanju da procenim na svom životu i živoru drugih ljudi, najbolje je decu imati ili vrlo. mlad, kada je čovek fleksibilan i kapira ih kao kućne ljubimce ili igračke jer je i sam poludete, ili posle četrdesete ili četrdeset pete, kada dođu veći novac, više vremena, i više strpljenja i mudrosti. Čini mi se da je najgore praviti decu između 25 i 35 kada ih većina ljudi danas pravi, jer tempo života i karijera ne dozvoljavaju da im se dovoljno posvetite, a nemate još ni novca da sebi obezbedite pomoć ili da njima priuštite više.

Rodila trece dete sa 45, kad su starija dva imala 22 i 20 i otisli od kuce na studije.
Materinstvo u mladjim i starijim godinama se ne moze porediti.
Sa prva dva deteta sam zavrsavala studije, jurila karijeru, kucila se. Nisam imala ni vremena, ni nerava ni finansija, ma koliko se trudila, ostajali su uskraceni.
Za trece dete imam vremena, strpljenja, ucestvovala sam u njegovom odrastanju. Mogla da mu priustim i putovanja, letovanja, zimovanja, razne skolice koje je zeleo.
Suprug je tek sa njim postao pravi tata.
Danas ima 17 godina i vidim da sam vaspitala divnog mladog, kulturnog, plemenitog i ambicioznog coveka.
I zao mi je sto starijima nisam mogla da priustim sve sto jesam njemu.

Prvo definisati poznije godine. Jesu li poznije posle 40, 50, 60, 70? Po meni, sve do 45 je sasvim u redu, pa i do 47,48. Posle toga roditelj više radja negovatelja nego dete o kome će se brinuti.

Србија убрзано умире, рађајмо што више деце без обзира на године.

Neko pomenuo kako materijalno nije mogao da obezbedi decu, pa je bolje situiran, valjda, praviti ih.

Eto. Problem. U nasoj percepciji dece i njihovih potreba.

Po meni, njima je do osnovne skole, potrebna samo ljubav, paznja (prisustvo!). I sloboda. Ljubav: sa mnogo trpljenja i razumevanja za detetove igre i radoznalosti. Paznja: moramo mnogo (ne suvise i ne u svakoj aktivnosti) da budemo sa njima. Sloboda: dopustiti im nestasluke i greske (pri tom mislim na samostalnost koja je izuzetno vazna), dakle manje brinuti o namestaju i stvarima, a vise o njihovom izrazu. Makar zidovi bili isarani. (:

A vidim da mnogi roditelji forsiraju decu, pa sa tri godine idu na engleski, balet, plivanje... to je vec druga prica.

Ja sam rodila četiri dana pre svog četrdesetog rodjendana. Nisam jurila karijeru, jednostavno nisam upoznala osobu sa kojom bih imala decu i provela ostatak života. Bebac je okružen pažnjom i radi se na tome da dobije batu ili seku. Držite nam palčeve i uživajte u svojim izborima, jer samo zadovoljni roditelji mogu iznedriti srećno i zadovoljno dete.

Moji roditelji su me dobili sa 47 i 41 godinom. Brinuli su o meni i vise nego sto su zeleli i mogli. Da ne pricam kada sam bio mali i kada su dosle vesele 90te koliko su napora morali da uloze da podignu dete u takvim uslovima, a postali su penzioneri. Mislili su da ce biti brizni period kao u vreme kada su bili mladji... Stariji roditelji ipak imaju vise vremena za svoje dete, a opet i to dete ih drzi zivljim bez obzira koliko su stariji od drugih mladjih roditelja. Problem je da bas i nemas prazan stan preko dana, dok su drugi imali hahahaha.... Veliki problem je sto nekada postoji ogromni generacijski jaz izmedju detata i starijih roditelja... I najveci problem je sto ih nema vise u Vasem zivotu kada ih isto trebate kao i kada ste mladji. Moji roditelji na zalost nisu vise zivi... Ponekad vam je krivo sto dosta tvojih drugara i drugarica ima roditelje, a ti moras sve sam... Ali tako se postaje covek...

Ja imam 31 i voleo bih da imam decu.
Ali imam veliki problem nikako da nadjem majku za svoju decu. Ne želim da se kurvam ili radim gluosti. Ali na koju god sam naišao sve luđe i luđe svi bi neki provod zezanje izlasci non stop ništa ih ne zanima, ni kuća ni dom. I to različita godišta i kasna 20 te i 30 te.
koju god upoznam upoređujeme sa bivšim i to nije normalno. Sve misle da su večno mlade ovo nije normalno.

@Dusan tvoja je greska jer trazis vec iskusne devojke, ja sam imao isti problem sa 31 a onda sam upoznao sadasnju suprugu koja je imala 17. Trebas naci cistu dušu koja je kao ti, a tu godine nisu važne. Dobili smo dete posle 12 godina zajedno i ono nam je sve na svetu, ništa mi nije teško. Planiramo još 2 dece. Kao što sam pusao deca starijih očeva imaju duže telomere ja sam takodje potomak pradede koji je dobio mog dedu sa 65 a jos par brace do 70te, pradedina su deca sva skoro po 100 godina zivela, svi bili zdravi.

Pa valjda je najbitnije da mu date život!? Bitka za čoveka se završava do petnaeste godine, tako da može i sa 55. Džaba mladi roditelji ako su budale.

(question mark, 6. novembar 2019 14:00)
Potvrdjena je veza ucestalosti autizma sa godinama oca i velikom razlikom u godinama izmedju oca i majke. Prosto statisticki tada je verovatnoca 6 puta veca nego kod mladjih ljudi i tu negde vrsnjaka.
Ja nisam za mlade roditelje a ni za stare. Zena treba na to da misli najkasnije 35/40, muskarac 40/45. Moze i kasnije ali ne verujem da to iko radi namerno.

Prvo sa 35,drugo sa 39,taman, imao i vremena za sebe, a sad na miru i za decu.

Za čoveka su dve najvažnije stvari u životu: Izbor zanimanja i bračnog partnera, a te odluke treba doneti kada ste mlad, nezreo i kada birate srcem ili intuicijom. Mogu da govorim samo iz ličnog iskustva, jer sam ceo život proveo samo sa jednom ženom i sa njom dobijao decu i kada sam bio mlad, a i u tzv. srednjim godinama. Što bi rekao Duško Radović: "U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života." Zato ljudi često govore:"Da mi je ova pamet, a one godine..." Kad sam bio mlađi često sam zavideo svojim drugovima koji su menjali devojke, provodili se itd. Danas, posle skoro 40 godina braka ne žalim ni za čim. Mene su deca spašavala kada mi je bilo najteže. Nekada su mi samo oni bili motiv da radim, da se borim i da preživim. Ipak, mislim da svako ima svoj put i svoj izbor, da svako kroji sudbinu. Kada bih se ponovo rodio, ne bih ništa suštinski menjao u svom životu, možda samo neke sitnice. Pozdrav!

@ guliverova putovanja
Pisi u svoje ime, jer drugima cesto nije tako. Ja sam postao tata u 43 godini, zena tad imala 38 godina. I osecam se fantasticno, imam energije vise nego ikad pre. Zena isto- kao preporodjena. Dete sad ima 6 godina. To je do osobe. Neko je kilav i sa 25 i 35 , neko drugi i sa 55 ima puno energije i volje.

@ guliverova putovanja
Koje to strpljenje, razumevanje , mala deca mogu pre dobiti od mladjih roditelja??? Pre ce biti suprotno. Mladji roditelji su najcesce neizivljeni, nervozni, nestrpljivi, pa tu losu energiju prenose na decu. Najcesce gledaju da uvale decu babama i dedama, sto ujedno i dozivljavaju kao najveci plus roditeljstva u mladjim danima.

Dobio sam sina sa 42, zena je imala 37. Hteli smo i ranije, al' se nije dalo, na kraju veštačka i najveća radost na svetu. Iako nikakvo iskustvo nismo imali, osim teorijskog, od prvog dana smo hteli da se sami brinemo o njemu, nista babe i ostalo. I svi su se čudili kako smo smireni i opušteni, stvarno nam ništa nije padalo teško, ni buđenje noću, ni grčevi, a nas odnos nije trpeo ni malo, čak smo još bolje povezali. A siguran sam da ne bi bilo tako da smo ga dobili 10 godina ranije, kad smo još uvek jurcali, što posao, što izlasci, što putovanja. Normalno, i sada sve to postoji, ali u mnogo manjoj meri. Po prvi put u životu neko nam je važniji od nas samih, a mislim da je sve o čemu pišem došlo sa zreloscu, koja je došla sa godinama. A opet, s druge strane mi je krivo sto cu da budem matorac, kad on bude u srednjoj školi, na fakultetu, da verovatno neću ni da dočekam da vidim njegovu decu. I problem mi je sto mi je vec sada problem da jurcam sa njim, a šta ću da radim tek kad bude krenuo da trči za loptom ili da vozi bajs sa ćaletom... Naravno, ipak je sve individualno, ali najbitnija je zrelost osobe da preuzme roditeljsku ulogu, koja je po meni najozbiljnija u životu. A neko sazri već sa 25, a znam i one koji nikad nisu...

Koliko vidim mnogi komentatori nisu shvatili...

Deci se ostavljaju pre svega dobri geni...

Piješ, pušiš i drogiraš se i nečemu se nadaš...

Sve materijalno što ostavljamo je samo mala pomoć detetu u daljem životu. Nekom ne vrede ni kule i gradovi...

Ja imam 31 i voleo bih da imam decu.
Ali imam veliki problem nikako da nadjem majku za svoju decu. Ne želim da se kurvam ili radim gluosti. Ali na koju god sam naišao sve luđe i luđe svi bi neki provod zezanje izlasci non stop ništa ih ne zanima, ni kuća ni dom. I to različita godišta i kasna 20 te i 30 te.
koju god upoznam upoređujeme sa bivšim i to nije normalno. Sve misle da su večno mlade ovo nije normalno.
(Dusan, 06. novembar 2019 16:27)

Traži malo van Bg i Ns! :)

Мој комшија направио дете са 25 година , после 5 година се развео, и већ годинама се нити јавља сину нити плаћа алиментацију.

ovde se radi o dobijanju dece sa 60 ili 70, a ne said 40...?Zasto svi unkomentarima navode da sure 40-te starost!

Kad bi čovek bio dobrog zdravlja i znao da će poživeti dovoljno dugo da izvede svoje dete na put, onda godine ne bi bile problem.

Jedinac, 06. novembar 2019 14:32)
O tome se i radi...
Sve najbolje! :)

Sve je individualno. Poznajem čoveka koji čeka dete u šezdesetoj. Ako ga posluži zdravlje, izvešće ga na put, ako ne - to će pokriti njegovo životno osiguranje. Vozi bicikl po 20 km dnevno, penzionisao se pre 55, umesto da ide na krstarenja podizaće dete sa 25 godina mlađom ženom. Kaže da pre 20-30 godina nije imao vremena za roditeljstvo, a i finansijski je stajao neuporedivo slabije. Sa druge strane, gledao sam TV prilog o majci (možda 25) koja je hranila svoju bebu "kažicom" od obroka iz Mekdonaldsa (hamburger, krompirići i gazirano piće, pa sve u blender da se napravi kaša).

@ guliverova putovanja
Nije to zbog godina, nego je u pitanju to sto si sa komsijskom ili decom od rodjaka provodio par sati par puta nedeljno igrajuci se , uspavljujuci ih i sl, dok sad za svoje dete treba da budes tu 24 h ( ili nakon posla 8 sati) svaki dan, sto je mnogo iscrpljujuce nego par sati par puta nedeljno sa tudjom decom. Animirati decu , brinuti se o njima svaki dan po xy sati nije ni malo jednostavno. Inace to je cest slucaj sa muskarcima- misle da vole i zele decu jer im je lepo da provode neko vreme jednom do dvaput nedeljno sa njima( najcesce deca od brata sestre, komsija i sl) ali kad dobiju svoje dete shvate da to nije bas kako su mislili jer dete zahteva mnogo vise vremena i posvecivanja, pa onda pocnu sebe da uveravaju da su u pitanju godine. Ali ne nisu godine u pitanju, nego tip licnosti i to sto muskarci generalno teze prihvataju da moraju da se odreknu necega zarad deteta , a to je konstantna zrtva dok je dete malo a ne par sati par puta nedeljno..

Najbolji su ovi sto dobiju dete u 22.,23. godini i malo kasnije i onda odlepe u 40. godini,izlaze,flertuju,varaju partnere jer zaboga,nisu iživljeni.
I što mi je najtuznije,izlaze na ista mesta kao i njihova deca srednjoskolci.

Imam 40 i ni žena na vidiku a kamoli deca, iako da se ja pitam već bih ih imao poodavno. Šta ćeš, država sve čini da raseli ljude koji nisu politički podobni. Završeni fakulteti a radiš neke leve nesigurne poslove na određeno. Ušteđevina dovoljna da se plati kirija mesec unapred. Vaspitanje među ljudima takvo da je porodica nebitna stvar... Normalnu osobu teško upoznati, ljudi međusobno otuđeni, zidovi oko njih.

@ guliverova putovanja
Glupost. I meni je bilo ekstra da provodim vreme - a to je nekoliko puta nedeljno po odredjen broj sati- sa sestrinim ili kuminim klincima. Ne moze biti isto provoditi 24 h sa svojim detetom i sa tudjim nekoliko sati nedeljno. Naravno da je opustenije kada nije cesto i nije svaki dan. Ne mozes da ne budes iscrpljen i umoran kada si sa svojim detetom svaki dan , niti mozes 24h da budes pun energije, pun ideja , pun entuzijazma. To sto si ti napisao uopste nema veze sa godinama nego sa tvojim nerealnim dozivljanjem roditeljstva, jer si izgleda mislio da ce biti jednako opusteno kao sa klincima sa kojima si nekad provodio nesto malo vremena. Znas i sam da kazu da najvise u deci uzivaju slobodne tetke, stricevi, ujaci. A potpuno je drugo kad je to tvoje dete koje zahteva ne nekoliko sati nego stalno angazovanje. Tako da je to sto ti osecas nesto nema veze sa godinama nego sa tvojim pogresnim dozivljanjem roditeljstva. Isto tako je meni moja drugarica , kojoj su inace roditelji ocuvali decu, posto je ona izlazila i provodila se a oni veci deo dana cuvali njenu decu, kada sam ja pomenula kako obozavam svoju decu ali me tako nekad iscrpe, zauzela osudjujuci stav kako to meni moja deca mogu biti iscrpljujuca, kad njoj njena nisu. Lepo sam joj sasula istinu u lice- pa tvoju decu su 70% vremena cuvali tvoji roditelji.

Prvo da kazem da smatram da je to skroz individualno, neko sazri ranije i bude dobar otac i u 22 god, dok neko bude nezreo za dete i sa 40 god. Moji roditelji su se kasno uzeli i mene dobili sa 38 god (otac) i 37 god (majka), a sestru dve godine kasnije. Dakle mogu reci da smo sestra i ja deca starijih roditelja. Nikada nam nista nije falilo, bili su brizni i pazljivi sa nama i vrlo strpljivi. JEdnostavno su nas dobili kao potpuno ostvarene osobe. Otac nije imao problem da sa nama trci, igra fudbal, odbojku itd, ali pre svega zato jer je oduvek bio sportski tip, trenirao i nije ni pusio niti pio. Prosle zime smo isli zajedno na skijanje, ja sa svojih 28god i on sa svojih 66 god. Dakle sve zavisi od coveka. I dan danas kada pogledam oca i majku, prosto ne verujem da imaju skoro 70 god, i prilicno mladje izgledaju od svojih ispisnika, a verujem da su i dosta aktivniji. Imam nekako osecaj da smo ih sestra i ja "odrzali" nekako mladjima. Zakljucak je da je svako slucaj za sebe, i to da li ce pre ili kasnije dobiti decu, treba da zavisi od njega samog i od njegove spremnosti da se ostvari kao roditelj.

Supruga i ja imamo po 35 god. i sada čekamo prvu bebu. Drago mi je zbog tog izbora, jer pre 5 god. ne bismo ni pripližno mogli da priuštimo bebi ono što možemo sada, a da ne pominjem koliko smo zreliji sada. Nijedno od nas više ne juri za karijerom kao kad smo bili mlađi. Prošli smo faze ludih izlazaka i iživljavanja, pa nam nedostatak izlazaka nije žrtva zbog dolaska deteta. Imamo stabilne i jako dobro plaćene poslove i sad bukvalno možemo u potpunosti da se posvetimo detetu. Iako nam je prvo dete, ne osećamo neki strah i jedva čekamo.

Svi naši prijatelji su dobili decu posle tridesete, i siguran sam da zbog gore opisanog toj deci neće nedostajati ni finansijskih uslova, a ni pažnje i roditelji će moći da im se posvete mnogo više nego što bi mogli 5-7 godina ranije.