Ljudi su u ovoj godini najnesrećniji: S godinama teže nalazimo razlog za sreću

"Odrasli ljudi lako utonu u svakodnevnu životnu rutinu i zaboravljaju da izdvoje vreme za zabavu", kaže psihoanalitičar Stiv Mekjuen.
Kako je objasnio, mnogi ne znaju kako da ponovno počnu da se zabavljaju, a odgovor na ovo pitanje ustvari može da bude poprilično jednostavan.


Jos da je gospodin objasnio sta podrazumeva pod zabavom. Imam 61 godinu, i zabava mi je upravo ta svakodnevna zivotna rutina koju spominje. Za zabavu mi u ovoj fazi zivota drugi ljudi nisu potrebni. Volim da citam, slusam muziku, sviram gitaru... dosta sam aktivan u placu, oko kuce... uvek se nadje nesto da se sa zadovoljstvom odradi. Srecan sam i kad me deca posete, rucamo zajedno, razmenimo misli... srecan sam kad vidim da im je sve OK u zivotu. Kad odu, zabava se nastavlja.*

*Razveden sam vec 10 godina... Bogu hvala.

nije tacno.
sreca je individualna

Iskreno ubedjen sam da je bas obrnuto.
Sto sam stariji, nekako manje brinem o gomili budalastina, i osecam se slobodnije i opustenije, samim tim i srecnije. Bas sada su sitnice dovoljne da me usrece, za razliku od 20-godisnjeg mene prepunog nekih nerealnih ocekivanja i nadanja, kada su sitnice bile dovoljne da me zestoko ubedace ili razjare, iako mi je sveukupno zivot tada bio laksi. Sada brak, deca, posao, gomila obaveza, ali opet lakse se obradujem, bilo cemu.

Ako se pomiris sa cinjenicom da postoji deo zivota gde si mlad i onaj gde nisi, i da za sve postoji odredjeno vreme, zivot posle 30-te je odlican. Ali veliki problem imaju ljudi (ima ih previse na zapadu mada se i kod nas sve vise srecu) koji ne mogu da se pomire sa cinjenicom da nisu vise mladi, i ocekuju da sa 35-40 godina zive kao da imaju 20, sa istim zivotnim stimulansima, ocekivanjima...To neminovno priziva depresiju, jer je u pitanju stil zivota koji ne vodi nikud.

Sa 45 sam rodila trece dete, vece srece nema. Od tada, sve ima dublji smisao, ponovo se radujem prvim recima, koracima...
Moja sestra je sa 47 dala otkaz na poslu "koji je ubijao godinama" i zapocela svoj, koji uspesno razvija. Presrecna je i kaze da oseca da zivot tek pocinje.
Komsinica, 44, odlucila da prekine svoj los brak. Posle razvoda procvetala, planinari, druzi se, uci da svira bubnjeve zajedno sa sinom...

Dakle, izadjite iz kolotecine, promenite nesto u svom zivotu.

Ako ne znaju sta sa sobom u 45 verovatno su od 35 polumrtvi. Istina zdravlje i kondicija popustaju i treba puno stvari ds se odreknu ali to nikako nije kraj

Razveden sam vec 10 godina... Bogu hvala.
(Moja vrsta zabave, 27. oktobar 2019 11:07)

Rispekt matori!

Sreca je Duhovno stanje i nema nikakve veze sa godinama ili materijalnim stanjem. Covek to pronadje ili ne. Na zalost uceni smo da srecu trazimo u spoljasnjem svetu kroz ispunjavanje zelja, a te iste zelje umiru u trenutku njihovog ostvarenja, bas kao sto magla nestaje pri pojavi sunchevih zraka.
Covekov zadatak je da pronadje to stanje Srece.

Naprotiv, što sam stariji, sve mi je bolje, i sve sam srećniji i zadovoljniji, a daleko od toga da sam bio nesrećan i nezadovoljan u mladosti, nadam se da će se trend nastaviti još koju deceniju, samo da zdravlje izdrži :)) Možda su ranije divljanje i stalno trčanje za suknjom u velikoj meri zamenila neka tiša i zrelijim godinama i porodičnom životu primerenija interesovanja, :) ali čovek se menja, i sada mi ipak prija nešto mirniji (mada, koliko mogu da uporedim sa vršnjacima, naročito iz Srbije, gde gomila ljudi posle 35 ili 40 godina kao da, bože me oprosti, još samo ceka smrt, :) još uvek prilično uzbudljiv) način života. Pametna mladost i srednje doba su najbolja priprama za zrelije godine, jer, ako ste protraćili najenergičnije i najproduktivnije razdoblje života na gluposti i razmišljali drugim organima a ne mozgom, onda baš u četrdeset petoj ili pedesetoj svi ti pogrešni izbori počinju da vas stižu, problemi se nagomilavaju, i naravno da vam nije ni do čega, gledam razne slične primere među vršnjacima i starijim ljudima, i zaista im nije dobro. Ako ste sa sobom i svojim životom dotle nešto pametno radili, stekli znanje, iskustvo, novac, dobre prijatelje, stabilnu porodicu, onda ste u tim godinama, pod uslovom da vas spomenuto zdravlje služi i da vodite računa o njemu, u jednom sjajnom životnom razdoblju u kome je pravi odgovor na pitanje "Kako si?", nikad bolje :))

Ja sam u svakoj godini najnescrecniji. Obaram rekorde na godisnjem nivou.

Ovo bi mozda vazilo za vecinu populacije koja radi ono sto im drugi kazu, zavrse na dosadnom poslu, sa porodocim koja je mozda do sada zavrsila i sa razvodom, a tada krecu i hronicni zdravstveni problemi zbog nebrige o zdravlju. Neko ko je ziveo svoj zivot i zna da uziva u malim stvarima moze da ima sasvim drugaciju sliku o tom periodu zivota, kada krece prava zrelost i iskustvo da se prikazuju.

To je neminovna posledica odvratnog kapitalizma gde se apsolutno ne vrednuje sve ono sto bi trebalo, ljubav, druzenje, slobodno vreme ! Mi smo taoci i zrtve nametnutih i neprirodnih kapitalistickih vrednosti gde je samo bitno sta ces sledece da kupis ! Na kraju svi shvate da su materijalne stvari totalno nebitne ! Da ne pricam sto 90% ljudi radi besmislene poslove koje AMA BAS nikada ne bi radili da ne moraju ! Covek je postao potrosacki automatizovani robot !

Ja sam sada u 45 toj zadovoljnji nego u 35 toj. Ostvario sam vecinu zivotnih ciljeva i ne bih menjao ovo sada za stres tridesetih.

U Srbiji ludilo od srece!

ja se zabavljam 'sam sa sobom'

zavisi ako su ti deca otisla od kuce, ili ako si tek dobio dete :) tj. ako ti ide posao ili propada

Poznata stvar, tzv. "U kriva srece". Ljudi su najsrecniji od detinjstva do neke 35 pa sve do 45 kada se nivo srece vraca na uzlaznu putanju. Sve je individualno, i poklapa se sa tzv. "krizom srednjih godina". U tom periodu ljudi su najvise nezadovoljni poslom, brakom... bez nekog vidljivog razloga.

Na kraju krajeva ljudi mogu da potraze pomoc sa strane. To moze biti svestenik, psiholog itd, cisto da vas usmere ako nista drugo.
(Lelemood, 27. oktobar 2019 15:08)

Godinama sam bio depresivan, nije mi bilo do seksa, a osecao sam i neku uzasnu mrzovolju. Sve sto su mi psiholozi savetovali je bilo radi na sebi, makar i na silu. I zaista sam sve radio na silu - isao na posao na silu, druzio se na silu, vezbao na silu ... i naravno, posao mi je isao lose, ljudi su me izbegavali, a na vezbanju sam se i povredio. Nisam mogao nista da citam. Pocnem da citam knjigu, pa je batalim. Upisem neki kurs, pa prekinem na pola. Previse sam plakao. Jedne noci sam urlao i pobacao sve po kuci. Otisao kod psihijatra, on mi je prepisao neke tablete od kojih mi je bilo gore! Samo sto nisam spalio kucu! A onda sam jednog dana, polupijan, naleteo na jednog drugara iz skole, urologa. Otisli smo u kafanu, nastavili da pijemo. I on mi je predlozio da pregledam nivo testosterona u krvi. I tu je bilo ono: u tom grmu lezi zec. Hormon podbacio, ispod donje granice! Odmah mi je preporucio neke flastere, nabavio sam to, bilo mi je dovoljno nekoliko meseci. Vec posle drugog flastera sam se osecao mnogo snaznije, vratio mi se humor, jastuk na stomaku je poceo da spada, "donje postrojenje" se dovelo u red, koncentracija se popravila. Tako da resenje vasih problema moze da bude tamo gde se i ne nadate?

EU Citizen@ polaziš od svog primera i to nije u redu.Da li si ikad pomislio,kako bi bilo da ti u najlepsim godinama kad mislis da ne mozes biti srecniji,u jednom trenu umro najmiliji,pitala bih te kakav bi ti zivot bio dalje.NIKAD VIŠE,NIKAD one srece i radosti,jer je neprebolno.Sve ono posle je oziljeno.

Čovek nije stvoren da bude u jednom modu, stalno srećan, stalno sit ili gladan, stalno kul ili besan.
Svi težimo zadovoljiti svoja čula i uspostaviti harmoniju naspram životnih potreba i prinudnih aktivnosti zarad ostvarenja cilja, zasicenja receptora naših čula.
Treba li tako živeti?
Ako treba, onda su životinje blagoslovene u manjkavosti inteligencije u odnosu na čoveka.

Kako idu godine i kada se osvrnes oko sebe i vidis ljude kako negdje ubrzano zure, teze ka necemu sto je zapravo citavo vrijeme oko njih.
I prijatelji, i novci, porodica, karijera i ta sreca za koju svi zivimo.
Svi mi se rodimo da volimo i budemo voljeni.
Sve je ovo tu oko nas, mozda ne u tolikoj mjeri, ali je tu negdje.
“Everyone you meet always asks if you have a career, are married, or own a house, as if life was some kind of grocery list. But no one ever asks you if you are happy.” — Heath Ledger!!

I u cetrdesetoj razbijam klince na basketu, kl***e van basketa, ali da li je covek srecan se vidi onda kada je sam.Morate imati neko interesovanje, nesto u sebi, nesto o cemu da mislite, da vam ne bi bilo potrebno da se, kao dete, stalno morate "necim zabaviti", da morate da bezite od praznine u sebi u druzenje sa bilo kime, putovanja...Sreca nije opustanje, vec naprezanje, npr. u citanju i razmisljanju, sportu, zenama

Gledam "Loto" a ne igram ga.
Ja sam srecan covek.
Znam.

Doživite 50-te..

brale moj, ko ne vaskrsne u drugom pubertetu nece nikad!

To je neminovna posledica odvratnog kapitalizma gde se apsolutno ne vrednuje sve ono sto bi trebalo, ljubav, druzenje, slobodno vreme ! Mi smo taoci i zrtve nametnutih i neprirodnih kapitalistickih vrednosti gde je samo bitno sta ces sledece da kupis ! Na kraju svi shvate da su materijalne stvari totalno nebitne ! Da ne pricam sto 90% ljudi radi besmislene poslove koje AMA BAS nikada ne bi radili da ne moraju ! Covek je postao potrosacki automatizovani robot !
(Bane, 27. oktobar 2019 11:56)
I sta je resenje? Da se vratimo u komunizam? Da se ugledamo na Kineze, Kubance ili Severokorejce?

Sve to je stvar uma i stvar duse. Ljudi su ... polomljeni i izgubljeni, velika vecina ne ume da se sastavi, mnogi cak ni ne znaju zasto su nezadovoljni i sta im tacno fali. Nezadovoljni su i mladji. Recimo da su neostvareni, van balansa, fale im osnovne stvari u zivotu. Pocne od detinjstva (sistem obrazovanja koji decu uci svacemu necemu osim onog najbitnijeg, da pravilno razmisljaju. Kad naucis nesto ne mora da znaci i da si razumeo to sto si naucio) i vremenom se samo nagomilava. Zivimo u periodu instant gratifikacije, poremecenog i vestackog sistema vrednosti, ljudi prate ono sto im se servira kroz medije pa sa tim i razmisljaju na pogresan nacin... pa ostaju prazni iznutra. Odgovor bi trebali da potraze u sebi, ukoliko naravno imaju kapacitet da sami dodju do spoznaje kontemplirajuci nad svojim zivotom, uz recimo citanje knjiga poznatih filozofa, psihologa. Neverovatne stvari mogu da se nauce i od ljudi koji su ziveli pre nekoliko hiljada godina, Markus Aurelius, Sokrat, Plato, Sun Cu itd... tu su i ovi moderniji, pa onda malo psihologa kao sto su Karl Jung, Viktor Frankl, Aleksandar Solzenjicin itd. Prosirite i produbite svoje vidike. Da znam, ko jos cita knjige kad moze da se gleda rijaliti, paparaco lov i slicno. Na kraju krajeva ljudi mogu da potraze pomoc sa strane. To moze biti svestenik, psiholog itd, cisto da vas usmere ako nista drugo.

Sta je uipste sreca? Jedan momenat kojeg ste svesni tek kada je prosao. Zamenili ste pojam. Zadovoljstvo je ono sto nam upotpunjuje zivot u cini ga lepim. Onoliko koliko su nam racionalne zelje toliko imamo sanse da budemo zadovoljni. Vecina nas danas ima prevelika ocekivanja u odnosu na mogucnosti, sto nas cini frustriranim i neispunjenim. Kada ostvarimo harmoniju izmedju zelja i mogucnosti otkricemo sta je zadovoljstvo.

imam trideset I apsolutno me boli uvo da li Sam srecan ili ne,zivis zivot I to je to ,jednom umres I sve izmedju si ziveo...

ja se zabavljam 'sam sa sobom'

Ima 1 vrlo važan nauk, koji ako se ne shvati pravilno, ostavlja čoveka dezorijentisanog i u prostoru i u vremenu. A to je smisao življenja čovekovog na ovom svetu. Ako ga ne prihvati, ne samo da će svoj život voditi stranputicom, već će biti hronično nezadovoljan, pa i nesrećan, kao po ovom istraživanju.
*
A smisao je taj, da čovek raste svojom dušom, da ona bude sve belja, sve lepša, sve mirisnija.

Imam 43 i nikad nisam bio srećniji,osim u Titovoj Jugoslaviji u detinstvu!

'...ili da zaigrate kao da vas niko ne gleda...'
Da da, da zaigram kao najnoviji Džoker!

@djosa
I pamet.

Odgovor na pitanje sreće je veoma kompleksan da bi stao u nekoliko redova komentara. Ali nadovezaću se na vašu tvrdnju da je sreća u druženju sa decom. Moja majka je bila učiteljica i neizmerno volela soj posao. Čitala neke dečije knjige, vesele sveske, pripremala pitanja za decu i to joj je pričinjavalo neizmerno zadovoljstvo. Uvek sam bila malo zbunjena tim jer je za mene život bio mnogo ozbiljniji, naporniji i teži. Kad je otišla u penziju odmah je nastavila da oslazi na plac, tamo gaji biljke i uživa u tome. U suštini materijalne stvari joj nisu ništa značile. Uvek je govorila da je najvažnije u životu što više putovati i videti različitosti. Nažalost kao učiteljica nije imala para da putuje. Ali kad pogledam svoj život njen je bio daleko srećniji, ali zato što ga je ona napravila takvim.

@Satiricno produktivan lik
A ti probaj da uplatis tiket... Ko zna, mozda i dobijes ali dok ne probas ne znas! To je sustina.

To je neminovna posledica odvratnog kapitalizma gde se apsolutno ne vrednuje sve ono sto bi trebalo, ljubav, druzenje, slobodno vreme !
(Bane, 27. oktobar 2019 11:56)

1. Ljubav ces uglavnom primiti onoliko koliko pruzas, osim ako si bas strasno ruzan, onda nema pomoci.
2. Druze se ljudi vikendom itekako, a bude i tokom nedelje.
3. Ako je nesto zagarantovano na zapadu to je radno vreme. To sto ti mislis da je ova nasa sadasnja verzija primitivnog feudo-kapitalizma onaj pravi kapitalizam, to je za zaljenje.

Uvek kad smo u društvu razgovarali o tome u koje godine bi se vratili bila sam izričita: u 45. U dvadesetim nisam znala gde mi d*** gde mi glava. U tridesetim deca mala, pokazuj matematiku, kontroliši pismenost u sastavima, ovi uobičajeni kućni poslovi se podrazumevaju. U struci još uvek ima "rupa".
Sa 45 deca su već tinejdžeri/adolescenti, posao imaš u malom prstu i izuzetno si samouveren, opušten u komunikaciji i više ste ne brineš da li si rekao nešto što nije trebalo, kakav si utisak ostavio na poslovnom sastanku....
I u ovim , sadašnjim godinama je dobro, ali sa 45 si fizički jači i lakše podnosiš napore koje obaveze traže.

@Bane
Vas niko ne tera da živite u kapitalizmu, možete sebi da kupite komad zemlje, i da živite od njega kao u srednjem veku i ne uživate. ništa od blagodeti koje nam je doneo taj kapitalizam, počev od tog interneta i tog telefona ili kompjutera na kome pišete komentar, ali ja bih rekao da vi, kao i većina likova kojima se ne sviđa kapitalizam, ustvari želite da sve te blagodeti i dalje uživate, samo da ne radite i ne razmišljate za njih, već da to radi neko drugi,.pa da mu se silom otima, da biste vi mogli da se "družite" i "uživate". Nema da može, baš taj kapitalizam je najpravedniji i najbolji sistem, jer svakom daje po zasluzi, onoliko koliko je zadovoljio tržište, to jest druge ljude, i nema šanse da se mufljuzi, neradnici i paraziti provlače na tuđ račun, što je takođe ogromna prednost :))

To je neminovna posledica odvratnog kapitalizma gde se apsolutno ne vrednuje sve ono sto bi trebalo, ljubav, druzenje, slobodno vreme ! Mi smo taoci i zrtve nametnutih i neprirodnih kapitalistickih vrednosti gde je samo bitno sta ces sledece da kupis ! Na kraju svi shvate da su materijalne stvari totalno nebitne ! Da ne pricam sto 90% ljudi radi besmislene poslove koje AMA BAS nikada ne bi radili da ne moraju ! Covek je postao potrosacki automatizovani robot !
(Bane, 27. oktobar 2019 11:56)
I sta je resenje? Da se vratimo u komunizam? Da se ugledamo na Kineze, Kubance ili Severokorejce?

I u cetrdesetoj razbijam klince na basketu, kl***e van basketa, ali da li je covek srecan se vidi onda kada je sam.Morate imati neko interesovanje, nesto u sebi, nesto o cemu da mislite, da vam ne bi bilo potrebno da se, kao dete, stalno morate "necim zabaviti", da morate da bezite od praznine u sebi u druzenje sa bilo kime, putovanja...Sreca nije opustanje, vec naprezanje, npr. u citanju i razmisljanju, sportu, zenama

imam trideset I apsolutno me boli uvo da li Sam srecan ili ne,zivis zivot I to je to ,jednom umres I sve izmedju si ziveo...

Naprotiv, što sam stariji, sve mi je bolje, i sve sam srećniji i zadovoljniji, a daleko od toga da sam bio nesrećan i nezadovoljan u mladosti, nadam se da će se trend nastaviti još koju deceniju, samo da zdravlje izdrži :)) Možda su ranije divljanje i stalno trčanje za suknjom u velikoj meri zamenila neka tiša i zrelijim godinama i porodičnom životu primerenija interesovanja, :) ali čovek se menja, i sada mi ipak prija nešto mirniji (mada, koliko mogu da uporedim sa vršnjacima, naročito iz Srbije, gde gomila ljudi posle 35 ili 40 godina kao da, bože me oprosti, još samo ceka smrt, :) još uvek prilično uzbudljiv) način života. Pametna mladost i srednje doba su najbolja priprama za zrelije godine, jer, ako ste protraćili najenergičnije i najproduktivnije razdoblje života na gluposti i razmišljali drugim organima a ne mozgom, onda baš u četrdeset petoj ili pedesetoj svi ti pogrešni izbori počinju da vas stižu, problemi se nagomilavaju, i naravno da vam nije ni do čega, gledam razne slične primere među vršnjacima i starijim ljudima, i zaista im nije dobro. Ako ste sa sobom i svojim životom dotle nešto pametno radili, stekli znanje, iskustvo, novac, dobre prijatelje, stabilnu porodicu, onda ste u tim godinama, pod uslovom da vas spomenuto zdravlje služi i da vodite računa o njemu, u jednom sjajnom životnom razdoblju u kome je pravi odgovor na pitanje "Kako si?", nikad bolje :))

Razveden sam vec 10 godina... Bogu hvala.
(Moja vrsta zabave, 27. oktobar 2019 11:07)

Rispekt matori!

nije tacno.
sreca je individualna

To je neminovna posledica odvratnog kapitalizma gde se apsolutno ne vrednuje sve ono sto bi trebalo, ljubav, druzenje, slobodno vreme ! Mi smo taoci i zrtve nametnutih i neprirodnih kapitalistickih vrednosti gde je samo bitno sta ces sledece da kupis ! Na kraju svi shvate da su materijalne stvari totalno nebitne ! Da ne pricam sto 90% ljudi radi besmislene poslove koje AMA BAS nikada ne bi radili da ne moraju ! Covek je postao potrosacki automatizovani robot !

U Srbiji ludilo od srece!

EU Citizen@ polaziš od svog primera i to nije u redu.Da li si ikad pomislio,kako bi bilo da ti u najlepsim godinama kad mislis da ne mozes biti srecniji,u jednom trenu umro najmiliji,pitala bih te kakav bi ti zivot bio dalje.NIKAD VIŠE,NIKAD one srece i radosti,jer je neprebolno.Sve ono posle je oziljeno.

Iskreno ubedjen sam da je bas obrnuto.
Sto sam stariji, nekako manje brinem o gomili budalastina, i osecam se slobodnije i opustenije, samim tim i srecnije. Bas sada su sitnice dovoljne da me usrece, za razliku od 20-godisnjeg mene prepunog nekih nerealnih ocekivanja i nadanja, kada su sitnice bile dovoljne da me zestoko ubedace ili razjare, iako mi je sveukupno zivot tada bio laksi. Sada brak, deca, posao, gomila obaveza, ali opet lakse se obradujem, bilo cemu.

Ako se pomiris sa cinjenicom da postoji deo zivota gde si mlad i onaj gde nisi, i da za sve postoji odredjeno vreme, zivot posle 30-te je odlican. Ali veliki problem imaju ljudi (ima ih previse na zapadu mada se i kod nas sve vise srecu) koji ne mogu da se pomire sa cinjenicom da nisu vise mladi, i ocekuju da sa 35-40 godina zive kao da imaju 20, sa istim zivotnim stimulansima, ocekivanjima...To neminovno priziva depresiju, jer je u pitanju stil zivota koji ne vodi nikud.

brale moj, ko ne vaskrsne u drugom pubertetu nece nikad!

ja se zabavljam 'sam sa sobom'

"Odrasli ljudi lako utonu u svakodnevnu životnu rutinu i zaboravljaju da izdvoje vreme za zabavu", kaže psihoanalitičar Stiv Mekjuen.
Kako je objasnio, mnogi ne znaju kako da ponovno počnu da se zabavljaju, a odgovor na ovo pitanje ustvari može da bude poprilično jednostavan.


Jos da je gospodin objasnio sta podrazumeva pod zabavom. Imam 61 godinu, i zabava mi je upravo ta svakodnevna zivotna rutina koju spominje. Za zabavu mi u ovoj fazi zivota drugi ljudi nisu potrebni. Volim da citam, slusam muziku, sviram gitaru... dosta sam aktivan u placu, oko kuce... uvek se nadje nesto da se sa zadovoljstvom odradi. Srecan sam i kad me deca posete, rucamo zajedno, razmenimo misli... srecan sam kad vidim da im je sve OK u zivotu. Kad odu, zabava se nastavlja.*

*Razveden sam vec 10 godina... Bogu hvala.

Ako ne znaju sta sa sobom u 45 verovatno su od 35 polumrtvi. Istina zdravlje i kondicija popustaju i treba puno stvari ds se odreknu ali to nikako nije kraj

Ja sam sada u 45 toj zadovoljnji nego u 35 toj. Ostvario sam vecinu zivotnih ciljeva i ne bih menjao ovo sada za stres tridesetih.

ja se zabavljam 'sam sa sobom'

Poznata stvar, tzv. "U kriva srece". Ljudi su najsrecniji od detinjstva do neke 35 pa sve do 45 kada se nivo srece vraca na uzlaznu putanju. Sve je individualno, i poklapa se sa tzv. "krizom srednjih godina". U tom periodu ljudi su najvise nezadovoljni poslom, brakom... bez nekog vidljivog razloga.

Gledam "Loto" a ne igram ga.
Ja sam srecan covek.
Znam.

Sa 45 sam rodila trece dete, vece srece nema. Od tada, sve ima dublji smisao, ponovo se radujem prvim recima, koracima...
Moja sestra je sa 47 dala otkaz na poslu "koji je ubijao godinama" i zapocela svoj, koji uspesno razvija. Presrecna je i kaze da oseca da zivot tek pocinje.
Komsinica, 44, odlucila da prekine svoj los brak. Posle razvoda procvetala, planinari, druzi se, uci da svira bubnjeve zajedno sa sinom...

Dakle, izadjite iz kolotecine, promenite nesto u svom zivotu.

@Satiricno produktivan lik
A ti probaj da uplatis tiket... Ko zna, mozda i dobijes ali dok ne probas ne znas! To je sustina.

Ja sam u svakoj godini najnescrecniji. Obaram rekorde na godisnjem nivou.

Sreca je Duhovno stanje i nema nikakve veze sa godinama ili materijalnim stanjem. Covek to pronadje ili ne. Na zalost uceni smo da srecu trazimo u spoljasnjem svetu kroz ispunjavanje zelja, a te iste zelje umiru u trenutku njihovog ostvarenja, bas kao sto magla nestaje pri pojavi sunchevih zraka.
Covekov zadatak je da pronadje to stanje Srece.

Imam 43 i nikad nisam bio srećniji,osim u Titovoj Jugoslaviji u detinstvu!

Ima 1 vrlo važan nauk, koji ako se ne shvati pravilno, ostavlja čoveka dezorijentisanog i u prostoru i u vremenu. A to je smisao življenja čovekovog na ovom svetu. Ako ga ne prihvati, ne samo da će svoj život voditi stranputicom, već će biti hronično nezadovoljan, pa i nesrećan, kao po ovom istraživanju.
*
A smisao je taj, da čovek raste svojom dušom, da ona bude sve belja, sve lepša, sve mirisnija.

Doživite 50-te..

Sve to je stvar uma i stvar duse. Ljudi su ... polomljeni i izgubljeni, velika vecina ne ume da se sastavi, mnogi cak ni ne znaju zasto su nezadovoljni i sta im tacno fali. Nezadovoljni su i mladji. Recimo da su neostvareni, van balansa, fale im osnovne stvari u zivotu. Pocne od detinjstva (sistem obrazovanja koji decu uci svacemu necemu osim onog najbitnijeg, da pravilno razmisljaju. Kad naucis nesto ne mora da znaci i da si razumeo to sto si naucio) i vremenom se samo nagomilava. Zivimo u periodu instant gratifikacije, poremecenog i vestackog sistema vrednosti, ljudi prate ono sto im se servira kroz medije pa sa tim i razmisljaju na pogresan nacin... pa ostaju prazni iznutra. Odgovor bi trebali da potraze u sebi, ukoliko naravno imaju kapacitet da sami dodju do spoznaje kontemplirajuci nad svojim zivotom, uz recimo citanje knjiga poznatih filozofa, psihologa. Neverovatne stvari mogu da se nauce i od ljudi koji su ziveli pre nekoliko hiljada godina, Markus Aurelius, Sokrat, Plato, Sun Cu itd... tu su i ovi moderniji, pa onda malo psihologa kao sto su Karl Jung, Viktor Frankl, Aleksandar Solzenjicin itd. Prosirite i produbite svoje vidike. Da znam, ko jos cita knjige kad moze da se gleda rijaliti, paparaco lov i slicno. Na kraju krajeva ljudi mogu da potraze pomoc sa strane. To moze biti svestenik, psiholog itd, cisto da vas usmere ako nista drugo.

zavisi ako su ti deca otisla od kuce, ili ako si tek dobio dete :) tj. ako ti ide posao ili propada

Kako idu godine i kada se osvrnes oko sebe i vidis ljude kako negdje ubrzano zure, teze ka necemu sto je zapravo citavo vrijeme oko njih.
I prijatelji, i novci, porodica, karijera i ta sreca za koju svi zivimo.
Svi mi se rodimo da volimo i budemo voljeni.
Sve je ovo tu oko nas, mozda ne u tolikoj mjeri, ali je tu negdje.
“Everyone you meet always asks if you have a career, are married, or own a house, as if life was some kind of grocery list. But no one ever asks you if you are happy.” — Heath Ledger!!

Sta je uipste sreca? Jedan momenat kojeg ste svesni tek kada je prosao. Zamenili ste pojam. Zadovoljstvo je ono sto nam upotpunjuje zivot u cini ga lepim. Onoliko koliko su nam racionalne zelje toliko imamo sanse da budemo zadovoljni. Vecina nas danas ima prevelika ocekivanja u odnosu na mogucnosti, sto nas cini frustriranim i neispunjenim. Kada ostvarimo harmoniju izmedju zelja i mogucnosti otkricemo sta je zadovoljstvo.

Čovek nije stvoren da bude u jednom modu, stalno srećan, stalno sit ili gladan, stalno kul ili besan.
Svi težimo zadovoljiti svoja čula i uspostaviti harmoniju naspram životnih potreba i prinudnih aktivnosti zarad ostvarenja cilja, zasicenja receptora naših čula.
Treba li tako živeti?
Ako treba, onda su životinje blagoslovene u manjkavosti inteligencije u odnosu na čoveka.

Ovo bi mozda vazilo za vecinu populacije koja radi ono sto im drugi kazu, zavrse na dosadnom poslu, sa porodocim koja je mozda do sada zavrsila i sa razvodom, a tada krecu i hronicni zdravstveni problemi zbog nebrige o zdravlju. Neko ko je ziveo svoj zivot i zna da uziva u malim stvarima moze da ima sasvim drugaciju sliku o tom periodu zivota, kada krece prava zrelost i iskustvo da se prikazuju.

@djosa
I pamet.

'...ili da zaigrate kao da vas niko ne gleda...'
Da da, da zaigram kao najnoviji Džoker!

Na kraju krajeva ljudi mogu da potraze pomoc sa strane. To moze biti svestenik, psiholog itd, cisto da vas usmere ako nista drugo.
(Lelemood, 27. oktobar 2019 15:08)

Godinama sam bio depresivan, nije mi bilo do seksa, a osecao sam i neku uzasnu mrzovolju. Sve sto su mi psiholozi savetovali je bilo radi na sebi, makar i na silu. I zaista sam sve radio na silu - isao na posao na silu, druzio se na silu, vezbao na silu ... i naravno, posao mi je isao lose, ljudi su me izbegavali, a na vezbanju sam se i povredio. Nisam mogao nista da citam. Pocnem da citam knjigu, pa je batalim. Upisem neki kurs, pa prekinem na pola. Previse sam plakao. Jedne noci sam urlao i pobacao sve po kuci. Otisao kod psihijatra, on mi je prepisao neke tablete od kojih mi je bilo gore! Samo sto nisam spalio kucu! A onda sam jednog dana, polupijan, naleteo na jednog drugara iz skole, urologa. Otisli smo u kafanu, nastavili da pijemo. I on mi je predlozio da pregledam nivo testosterona u krvi. I tu je bilo ono: u tom grmu lezi zec. Hormon podbacio, ispod donje granice! Odmah mi je preporucio neke flastere, nabavio sam to, bilo mi je dovoljno nekoliko meseci. Vec posle drugog flastera sam se osecao mnogo snaznije, vratio mi se humor, jastuk na stomaku je poceo da spada, "donje postrojenje" se dovelo u red, koncentracija se popravila. Tako da resenje vasih problema moze da bude tamo gde se i ne nadate?

Uvek kad smo u društvu razgovarali o tome u koje godine bi se vratili bila sam izričita: u 45. U dvadesetim nisam znala gde mi d*** gde mi glava. U tridesetim deca mala, pokazuj matematiku, kontroliši pismenost u sastavima, ovi uobičajeni kućni poslovi se podrazumevaju. U struci još uvek ima "rupa".
Sa 45 deca su već tinejdžeri/adolescenti, posao imaš u malom prstu i izuzetno si samouveren, opušten u komunikaciji i više ste ne brineš da li si rekao nešto što nije trebalo, kakav si utisak ostavio na poslovnom sastanku....
I u ovim , sadašnjim godinama je dobro, ali sa 45 si fizički jači i lakše podnosiš napore koje obaveze traže.

To je neminovna posledica odvratnog kapitalizma gde se apsolutno ne vrednuje sve ono sto bi trebalo, ljubav, druzenje, slobodno vreme !
(Bane, 27. oktobar 2019 11:56)

1. Ljubav ces uglavnom primiti onoliko koliko pruzas, osim ako si bas strasno ruzan, onda nema pomoci.
2. Druze se ljudi vikendom itekako, a bude i tokom nedelje.
3. Ako je nesto zagarantovano na zapadu to je radno vreme. To sto ti mislis da je ova nasa sadasnja verzija primitivnog feudo-kapitalizma onaj pravi kapitalizam, to je za zaljenje.

Odgovor na pitanje sreće je veoma kompleksan da bi stao u nekoliko redova komentara. Ali nadovezaću se na vašu tvrdnju da je sreća u druženju sa decom. Moja majka je bila učiteljica i neizmerno volela soj posao. Čitala neke dečije knjige, vesele sveske, pripremala pitanja za decu i to joj je pričinjavalo neizmerno zadovoljstvo. Uvek sam bila malo zbunjena tim jer je za mene život bio mnogo ozbiljniji, naporniji i teži. Kad je otišla u penziju odmah je nastavila da oslazi na plac, tamo gaji biljke i uživa u tome. U suštini materijalne stvari joj nisu ništa značile. Uvek je govorila da je najvažnije u životu što više putovati i videti različitosti. Nažalost kao učiteljica nije imala para da putuje. Ali kad pogledam svoj život njen je bio daleko srećniji, ali zato što ga je ona napravila takvim.

@Bane
Vas niko ne tera da živite u kapitalizmu, možete sebi da kupite komad zemlje, i da živite od njega kao u srednjem veku i ne uživate. ništa od blagodeti koje nam je doneo taj kapitalizam, počev od tog interneta i tog telefona ili kompjutera na kome pišete komentar, ali ja bih rekao da vi, kao i većina likova kojima se ne sviđa kapitalizam, ustvari želite da sve te blagodeti i dalje uživate, samo da ne radite i ne razmišljate za njih, već da to radi neko drugi,.pa da mu se silom otima, da biste vi mogli da se "družite" i "uživate". Nema da može, baš taj kapitalizam je najpravedniji i najbolji sistem, jer svakom daje po zasluzi, onoliko koliko je zadovoljio tržište, to jest druge ljude, i nema šanse da se mufljuzi, neradnici i paraziti provlače na tuđ račun, što je takođe ogromna prednost :))