"Ne damo gej paradu u Čačku" - iako je nije ni bilo

Znate šta je najtužnije od svega? Što i među motorciklistima, i među policajcima, i među aktivnim pripadnicima stranaka, i među hrišćanima, i među ljudima koji podržavaju i cene porodicu i roditeljstvo kao stub društva - ima homoseksualaca. Kada će ljudi više shvatiti da homoseksualci nisu neki tamo ''oni'', već su među nama. Ne mrze nas, već su razočarani što ih ne shvatamo, što ne znamo da homoseksualnost kao jedan kraj seksualnog spektra već dugi niz decenija zvanično nije bolest. I baš zato što im nije omogućeno pravo na brak, i zbog osude okoline, se neki od njih venčavaju ženama i žive tužne živote jer moraju da skrivaju svoju pravu prirodu. Imam druga homoseksualca koji ide na liturgiju svake nedelje. Imam dve drugarice koje su se, doduše na jedvite jade, poljubile tokom igranja masnih fota. I znate šta? Nasmejale su se i rekle da to nije strašno kako su isprva mislile. Mislim da ljudi prave bauka od ovih stvari i demonizuju ljubav, zaljubljenost i strast. LGBT populacija uopšte nije agresivno-asertivna kao što mislite, niti svojim Paradama teže da homoseksualizuju društvo. Oni jesu i uvek će i biti samo mala niša. Nisu slučajno napredna društva u naučnofantastičnim romanima prikazivali kao seksualno liberalna - pravo na izbor (bilo jer ste od rođenja homo, bilo sopstvenom odlukom jer ste biseks) ima svaki pojedinac, i to je odlika naprednih društava. Možete se i ne složiti sa mnom, ali bar pročitajte neku stručnu literaturu o seksualnosti. Molim objavite komentar.

Homoseksualnost nije niti sada, niti je ikada bila, moralno-eticka kategorija, a razloga za to ima toliko mnogo i tako su dobro naucno i medicinski dokumentovani da zaista ne bih znao gde da pocnem, trebalo bi mi najmanje 100 x ovoliko prostora. To je - kao i heteroseksualnost - integralna antropoloska osobina ove bioloske vrste, izrazena kod nekih vise, kod nekih manje, a kod nekih sasvim latentna, ali evidentno prisutna; bila je jos od kako je covek izasao iz pecine i (najverovatnije) ce biti sve dok postoji ljudska rasa u ovom obliku. Crkva, politika i palanacki moral primereni su ljudskoj seksualnosti otprilike kao sto je moj automehanicar kvalifikovan za teorijsku astrofiziku ili Bahove motete. Ili, kao sto to lepo rece Leni Brus pre 60 godina: "Ako vam se ne svidja kako ljudsko telo funkcionise, zalite se proizvodjacu". Uostalom, gospodo Dver(ov)i, niko vas ne bije po usima da gvirite kroz tudju kljucaonicu i sablaznjavate se (ili nasladjujete) nad necijom seksualnom praksom. Tudja spavaca soba nisu vase javne dveri, nego neciji privatni dvori u koje vi NISTE pozvani. Napolje!

Znate šta je najtužnije od svega? Što i među motorciklistima, i među policajcima, i među aktivnim pripadnicima stranaka, i među hrišćanima, i među ljudima koji podržavaju i cene porodicu i roditeljstvo kao stub društva - ima homoseksualaca. Kada će ljudi više shvatiti da homoseksualci nisu neki tamo ''oni'', već su među nama. Ne mrze nas, već su razočarani što ih ne shvatamo, što ne znamo da homoseksualnost kao jedan kraj seksualnog spektra već dugi niz decenija zvanično nije bolest. I baš zato što im nije omogućeno pravo na brak, i zbog osude okoline, se neki od njih venčavaju ženama i žive tužne živote jer moraju da skrivaju svoju pravu prirodu. Imam druga homoseksualca koji ide na liturgiju svake nedelje. Imam dve drugarice koje su se, doduše na jedvite jade, poljubile tokom igranja masnih fota. I znate šta? Nasmejale su se i rekle da to nije strašno kako su isprva mislile. Mislim da ljudi prave bauka od ovih stvari i demonizuju ljubav, zaljubljenost i strast. LGBT populacija uopšte nije agresivno-asertivna kao što mislite, niti svojim Paradama teže da homoseksualizuju društvo. Oni jesu i uvek će i biti samo mala niša. Nisu slučajno napredna društva u naučnofantastičnim romanima prikazivali kao seksualno liberalna - pravo na izbor (bilo jer ste od rođenja homo, bilo sopstvenom odlukom jer ste biseks) ima svaki pojedinac, i to je odlika naprednih društava. Možete se i ne složiti sa mnom, ali bar pročitajte neku stručnu literaturu o seksualnosti. Molim objavite komentar.

Homoseksualnost nije niti sada, niti je ikada bila, moralno-eticka kategorija, a razloga za to ima toliko mnogo i tako su dobro naucno i medicinski dokumentovani da zaista ne bih znao gde da pocnem, trebalo bi mi najmanje 100 x ovoliko prostora. To je - kao i heteroseksualnost - integralna antropoloska osobina ove bioloske vrste, izrazena kod nekih vise, kod nekih manje, a kod nekih sasvim latentna, ali evidentno prisutna; bila je jos od kako je covek izasao iz pecine i (najverovatnije) ce biti sve dok postoji ljudska rasa u ovom obliku. Crkva, politika i palanacki moral primereni su ljudskoj seksualnosti otprilike kao sto je moj automehanicar kvalifikovan za teorijsku astrofiziku ili Bahove motete. Ili, kao sto to lepo rece Leni Brus pre 60 godina: "Ako vam se ne svidja kako ljudsko telo funkcionise, zalite se proizvodjacu". Uostalom, gospodo Dver(ov)i, niko vas ne bije po usima da gvirite kroz tudju kljucaonicu i sablaznjavate se (ili nasladjujete) nad necijom seksualnom praksom. Tudja spavaca soba nisu vase javne dveri, nego neciji privatni dvori u koje vi NISTE pozvani. Napolje!