Ne jedem ništa od životinjskog porekla i preporodio sam se. Gluposti kao čips nisam skoro pa deceniju jeo. Još samo da prestanem da pušim, to mi je jedina slabost.
Ne bih rekao da je Smoki nezdrav, dobro nije baš ni izvor zdravlja, ali svakako nije nezdrav. Sastav Smokija sadrži namirnice koje nisu opasne po zdravlje, ni pojedinačno, a ni u paketu: kukuruzni griz, kikiriki, palmina mast, sojino brašno, kuhinjska so. Čak nije ni neka grickalica od koje ćete se nagojiti, ako je stalno konzumirate. Najopasnija stvar u smokiju je zapravo ona koja najbenignije deluje - so. U jednoj kesici smokija ima 2,2 g soli, a preporuka nutricionista jeste da se ne unosi više od 5-6 g soli dnevno. Dakle ne preterivati sa smokijem, ali jedna kesica dnevno vas sigurno neće ubiti :)
U principu sve sto sami ne pripremate od "nule" je preradjeno, a onda, naravno dolazimo do te "ultra" preradjene hrane.
Recimo, ako pravite paradajz corbu i kupujete vec gotov sok, ne samo da je najverovatnije u pitanju koncentrat, vec i dodavanje kojekakvih hemikalijakoje su tu da daju/odrze boju, ukus, miris, strukturu... Isto vazi i za konzerve.
Kada kupujete svez paradajz, rizikujete, naravno, da je u pitanju losa/nova sorta (sto vazi i za preradjevine) i da je prskan (takodje). Ali makar necete imati sve gore navedene dodatke. Kada kupujete ribu, obratite paznju da nije gajena.
Radili su studije po kojima ishrana na bazi voca i povrca (ne govorim o vegetarijancima ili veganima) drasticno smanjuje sanse za dobijanje kancera, ali isto tako ih ne eliminise zbog toga sto se najvise jede voce i povrce koje je prskano i drugacije tretirano.
Od skora smo poceli da gajimo pomalo svoju hranu na imanju na selu. Imamo za sad mali povrtnjak, po koje drvo jabuke i kupujemo meso od prijatelja koje dobro poznajemo i koji gaje zivinu i stoku za sebe. Razlika je drasticna. Sve sto moramo da dokupimo je cista plastika u poredjenju sa nasim.
Sreca je nasa pa volimo da se time bavimo, samo kad bismo imali vise vremena, ili idealno ziveli na selu.
Nije za svakoga, pogotovu bi samim zenama bilo tesko, ima dosta teskog posla i grubih radova, ali je kvalitet zivota neuporedivo bolji! Naravno, to je izvodio samo ako posao donesete sa sobom, jer na selu psola nema.
U principu sve sto sami ne pripremate od "nule" je preradjeno, a onda, naravno dolazimo do te "ultra" preradjene hrane.
Recimo, ako pravite paradajz corbu i kupujete vec gotov sok, ne samo da je najverovatnije u pitanju koncentrat, vec i dodavanje kojekakvih hemikalijakoje su tu da daju/odrze boju, ukus, miris, strukturu... Isto vazi i za konzerve.
Kada kupujete svez paradajz, rizikujete, naravno, da je u pitanju losa/nova sorta (sto vazi i za preradjevine) i da je prskan (takodje). Ali makar necete imati sve gore navedene dodatke. Kada kupujete ribu, obratite paznju da nije gajena.
Radili su studije po kojima ishrana na bazi voca i povrca (ne govorim o vegetarijancima ili veganima) drasticno smanjuje sanse za dobijanje kancera, ali isto tako ih ne eliminise zbog toga sto se najvise jede voce i povrce koje je prskano i drugacije tretirano.
Od skora smo poceli da gajimo pomalo svoju hranu na imanju na selu. Imamo za sad mali povrtnjak, po koje drvo jabuke i kupujemo meso od prijatelja koje dobro poznajemo i koji gaje zivinu i stoku za sebe. Razlika je drasticna. Sve sto moramo da dokupimo je cista plastika u poredjenju sa nasim.
Sreca je nasa pa volimo da se time bavimo, samo kad bismo imali vise vremena, ili idealno ziveli na selu.
Nije za svakoga, pogotovu bi samim zenama bilo tesko, ima dosta teskog posla i grubih radova, ali je kvalitet zivota neuporedivo bolji! Naravno, to je izvodio samo ako posao donesete sa sobom, jer na selu psola nema.
Ne bih rekao da je Smoki nezdrav, dobro nije baš ni izvor zdravlja, ali svakako nije nezdrav. Sastav Smokija sadrži namirnice koje nisu opasne po zdravlje, ni pojedinačno, a ni u paketu: kukuruzni griz, kikiriki, palmina mast, sojino brašno, kuhinjska so. Čak nije ni neka grickalica od koje ćete se nagojiti, ako je stalno konzumirate. Najopasnija stvar u smokiju je zapravo ona koja najbenignije deluje - so. U jednoj kesici smokija ima 2,2 g soli, a preporuka nutricionista jeste da se ne unosi više od 5-6 g soli dnevno. Dakle ne preterivati sa smokijem, ali jedna kesica dnevno vas sigurno neće ubiti :)
Ne jedem ništa od životinjskog porekla i preporodio sam se. Gluposti kao čips nisam skoro pa deceniju jeo. Još samo da prestanem da pušim, to mi je jedina slabost.
Ne bih rekao da je Smoki nezdrav, dobro nije baš ni izvor zdravlja, ali svakako nije nezdrav. Sastav Smokija sadrži namirnice koje nisu opasne po zdravlje, ni pojedinačno, a ni u paketu: kukuruzni griz, kikiriki, palmina mast, sojino brašno, kuhinjska so. Čak nije ni neka grickalica od koje ćete se nagojiti, ako je stalno konzumirate. Najopasnija stvar u smokiju je zapravo ona koja najbenignije deluje - so. U jednoj kesici smokija ima 2,2 g soli, a preporuka nutricionista jeste da se ne unosi više od 5-6 g soli dnevno. Dakle ne preterivati sa smokijem, ali jedna kesica dnevno vas sigurno neće ubiti :)
Ne jedem ništa od životinjskog porekla i preporodio sam se. Gluposti kao čips nisam skoro pa deceniju jeo. Još samo da prestanem da pušim, to mi je jedina slabost.
U principu sve sto sami ne pripremate od "nule" je preradjeno, a onda, naravno dolazimo do te "ultra" preradjene hrane.
Recimo, ako pravite paradajz corbu i kupujete vec gotov sok, ne samo da je najverovatnije u pitanju koncentrat, vec i dodavanje kojekakvih hemikalijakoje su tu da daju/odrze boju, ukus, miris, strukturu... Isto vazi i za konzerve.
Kada kupujete svez paradajz, rizikujete, naravno, da je u pitanju losa/nova sorta (sto vazi i za preradjevine) i da je prskan (takodje). Ali makar necete imati sve gore navedene dodatke. Kada kupujete ribu, obratite paznju da nije gajena.
Radili su studije po kojima ishrana na bazi voca i povrca (ne govorim o vegetarijancima ili veganima) drasticno smanjuje sanse za dobijanje kancera, ali isto tako ih ne eliminise zbog toga sto se najvise jede voce i povrce koje je prskano i drugacije tretirano.
Od skora smo poceli da gajimo pomalo svoju hranu na imanju na selu. Imamo za sad mali povrtnjak, po koje drvo jabuke i kupujemo meso od prijatelja koje dobro poznajemo i koji gaje zivinu i stoku za sebe. Razlika je drasticna. Sve sto moramo da dokupimo je cista plastika u poredjenju sa nasim.
Sreca je nasa pa volimo da se time bavimo, samo kad bismo imali vise vremena, ili idealno ziveli na selu.
Nije za svakoga, pogotovu bi samim zenama bilo tesko, ima dosta teskog posla i grubih radova, ali je kvalitet zivota neuporedivo bolji! Naravno, to je izvodio samo ako posao donesete sa sobom, jer na selu psola nema.
IMAGE SOURCE
7 Komentari
Sortiraj po: