Ukrajina suočena sa krvoprolićem

Ukrajini se sigurno ne piše dobro. Sada kada su počeli svi da joj "pomažu" mislim, da "berba bostana", tek predstoji. Možda izgleda slučajno ali od ujedinjenja Nemačke, što je pozdravljeno kao pozitivan dogadjaj, od strane svih, počeli su da se dešavaju obrnuti, dezintegracioni, procesi. Koji su, opet pozdravljeni od te, iste, Nemačke i onih koji i svaku pomisao o ugrožavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, svoje države, drastično kažnjavaju. Da li se ovde radi samo, o nelogičnosti ili povratku jedne ideologije, koja se, prerušena, vraća kao bumerang. Na velika vrata...

Za Ukrajince koji zive od rezultata svog rada je potpuno irelevantno koji ce od dvojice kandidata biti pretsjednik Ukrajine. Za novu klasu ukrajinskih kapitalista nije svejedno, jer su upravo oni medjusobno podijeljeni na istok i zapad. Prema tome, ukoliko dodje do krvoprolica u Ukrajini, onda to nece promijeniti polozaj onih koji zive od svog rada, ma da ce upravo oni proliti najveci dio sopstvene krvi. Dogadjaji u Srbiji, o kojima pise jedan citalac, upravo potvrdjuju tu cinjenicu.

Onaj koga podrzi ruska Duma osudjen je na propast. Setite se samo devedesetih i njihove podrske Slobi. Zato se plasim za Ukrajinu, ali molim boga da prevlada razum i pobede demokratske snage. Ako bude potrebna revolucija, Ukrajina na srpskom primeru treba da to izvede bez krvi, ali da ne propusti 6. oktobar.

Svi u svijetu su klicali ujedinjenu Zapadne i Istocne Njemacke pa i mi, naivno.
Svi u svijetu se nadaju razjedinjenju Ukrajine, pa kao sto vidim i po neki komentator na ovom sajtu.
Rasturanje "Istocne Evrope" po vjerskim savovima se nastavlja. Na zalost puno je primjera a nedovljno prostora na ovim stranicama da se pomenu sve zemlje unistene u zadnjih 15-tak godina. Pitanje je kome to odgovara?
Sigurno je da ovakav recept nece odgovarati Ukrajincima i bolje da se (ne)ugledaju na nas.

Paradoksalno, ali situacija se u suštini smiruje (mada se neki ne bi složili). Očigledno institucije funkcionišu kako tako (još uvek nije došlo do prolivanja krvi (pa i ako dođe ono će biti u manjoj meri nego što ovakvi događaji diktiraju), parlament nije zauzet, itd.), vlast se konsoliduje, ima inicijativu, itd.
Revolucionarni naboj očigledno nije dovoljan da dođe do eskalacije.
Građanski rat nikome ne odgovara jer se ne zna ko će sve stradati (moguće je da bi došlo do upotrebe nuklearnog oružja a to niko ne želi da rizikuje). Odnos snaga je očigledno izjednačen a tvrdnje da je je bilo zloupotreba tog nivoa za koji se tvrdi izgleda da su preterane, tim pre što se tvrdi da ih je najviše bilo u oblastima gde vlast ima jako uporište (pa ona tamo nije ni imala veliku potrebu da mućka).
Pre će biti da se opozicija preračunala i za dlaku (par procenata ili možda samo jedan procenat) izgubila. Pa i da je samo jedan glas prevagnuo ishod bi bio isti. Očigledno je da je opozicija nestrpljiva i slabo organizovana pa bi želela na brzinu da preuzme vlast (po sistemu cilj opravdava sredstvo). To verovatno neće ići tako kako želi - moraće da sačeka još četiri godine.
Ukoliko opozicija bude previše nestrpljiva može da izgubi poziciju u narodu koju sada ima i da doživi totalni fijasko.
Pouke iz "Beogradskog slučaja" su izvučene i ista priča ne pali više.
Veliki igrači su rekli svoje. Ključ je u Putinovoj izjavi (prihvatanju izbora kakvi jesu) jer je Ukrajina interesna sfera Rusije mada bi neki da to promene.
Posle Ukrajine možemo očekivati vraćanje (obnavljanje interesne sfere Rusije tamo gde je bio SSSR prisutan (normalno u drugoj formi)).
Stratezi previđaju da je tranzicija Rusije pri kraju i da ona kao imperijalna sila želi da zauzme poziciju koju je imala pre nego što je odlučila da se transformiše (čitaj da se privremeno oslobodi ekonomskog i političkog balasta zemalja Varšavskog pakta, glomazne armije, itd.; zar neko ozbiljan misli da se Varšavski pakt tako bezbolno raspao a da to nije bilo upravljano od strane Rusije u skladu sa njenim strateškim repozicioniranjem i uzimanjem daha za tranziciju; glavni operativac za povlačenje Rusije iz Istočne Nemačke je bio Putin)). Sada kada je izlaz na kraju tunela vidljiv (oporavak Rusije, stabilan rast, porast BNP, modernizacija armije čija prva faza je pri kraju (čitaj završena je i počela je druga faza, itd.) sigurno neće sedeti skrštenih ruku.
Jedan od razloga brze integracije zemalja koje su bile u Varšavskom paktu u EU je da se suži prostor za revitalizaciju interesne sfere Rusije. Izgleda da to neće biti tako jednostavno jer je realno očekivati da Rusija u narednoj deceniji (po standardima zapadne demokratije) instalira (preciznije da ih sebi približi) političke garniture koje su joj naklonjene (da ne bude zabune unutar EU ništa se neće promeniti ali će postojati jak Ruski lobi). To se nekima neće svideti ali to su samo procene.

Ukrajini se sigurno ne piše dobro. Sada kada su počeli svi da joj "pomažu" mislim, da "berba bostana", tek predstoji. Možda izgleda slučajno ali od ujedinjenja Nemačke, što je pozdravljeno kao pozitivan dogadjaj, od strane svih, počeli su da se dešavaju obrnuti, dezintegracioni, procesi. Koji su, opet pozdravljeni od te, iste, Nemačke i onih koji i svaku pomisao o ugrožavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, svoje države, drastično kažnjavaju. Da li se ovde radi samo, o nelogičnosti ili povratku jedne ideologije, koja se, prerušena, vraća kao bumerang. Na velika vrata...

Za Ukrajince koji zive od rezultata svog rada je potpuno irelevantno koji ce od dvojice kandidata biti pretsjednik Ukrajine. Za novu klasu ukrajinskih kapitalista nije svejedno, jer su upravo oni medjusobno podijeljeni na istok i zapad. Prema tome, ukoliko dodje do krvoprolica u Ukrajini, onda to nece promijeniti polozaj onih koji zive od svog rada, ma da ce upravo oni proliti najveci dio sopstvene krvi. Dogadjaji u Srbiji, o kojima pise jedan citalac, upravo potvrdjuju tu cinjenicu.

Onaj koga podrzi ruska Duma osudjen je na propast. Setite se samo devedesetih i njihove podrske Slobi. Zato se plasim za Ukrajinu, ali molim boga da prevlada razum i pobede demokratske snage. Ako bude potrebna revolucija, Ukrajina na srpskom primeru treba da to izvede bez krvi, ali da ne propusti 6. oktobar.

Svi u svijetu su klicali ujedinjenu Zapadne i Istocne Njemacke pa i mi, naivno.
Svi u svijetu se nadaju razjedinjenju Ukrajine, pa kao sto vidim i po neki komentator na ovom sajtu.
Rasturanje "Istocne Evrope" po vjerskim savovima se nastavlja. Na zalost puno je primjera a nedovljno prostora na ovim stranicama da se pomenu sve zemlje unistene u zadnjih 15-tak godina. Pitanje je kome to odgovara?
Sigurno je da ovakav recept nece odgovarati Ukrajincima i bolje da se (ne)ugledaju na nas.

Paradoksalno, ali situacija se u suštini smiruje (mada se neki ne bi složili). Očigledno institucije funkcionišu kako tako (još uvek nije došlo do prolivanja krvi (pa i ako dođe ono će biti u manjoj meri nego što ovakvi događaji diktiraju), parlament nije zauzet, itd.), vlast se konsoliduje, ima inicijativu, itd.
Revolucionarni naboj očigledno nije dovoljan da dođe do eskalacije.
Građanski rat nikome ne odgovara jer se ne zna ko će sve stradati (moguće je da bi došlo do upotrebe nuklearnog oružja a to niko ne želi da rizikuje). Odnos snaga je očigledno izjednačen a tvrdnje da je je bilo zloupotreba tog nivoa za koji se tvrdi izgleda da su preterane, tim pre što se tvrdi da ih je najviše bilo u oblastima gde vlast ima jako uporište (pa ona tamo nije ni imala veliku potrebu da mućka).
Pre će biti da se opozicija preračunala i za dlaku (par procenata ili možda samo jedan procenat) izgubila. Pa i da je samo jedan glas prevagnuo ishod bi bio isti. Očigledno je da je opozicija nestrpljiva i slabo organizovana pa bi želela na brzinu da preuzme vlast (po sistemu cilj opravdava sredstvo). To verovatno neće ići tako kako želi - moraće da sačeka još četiri godine.
Ukoliko opozicija bude previše nestrpljiva može da izgubi poziciju u narodu koju sada ima i da doživi totalni fijasko.
Pouke iz "Beogradskog slučaja" su izvučene i ista priča ne pali više.
Veliki igrači su rekli svoje. Ključ je u Putinovoj izjavi (prihvatanju izbora kakvi jesu) jer je Ukrajina interesna sfera Rusije mada bi neki da to promene.
Posle Ukrajine možemo očekivati vraćanje (obnavljanje interesne sfere Rusije tamo gde je bio SSSR prisutan (normalno u drugoj formi)).
Stratezi previđaju da je tranzicija Rusije pri kraju i da ona kao imperijalna sila želi da zauzme poziciju koju je imala pre nego što je odlučila da se transformiše (čitaj da se privremeno oslobodi ekonomskog i političkog balasta zemalja Varšavskog pakta, glomazne armije, itd.; zar neko ozbiljan misli da se Varšavski pakt tako bezbolno raspao a da to nije bilo upravljano od strane Rusije u skladu sa njenim strateškim repozicioniranjem i uzimanjem daha za tranziciju; glavni operativac za povlačenje Rusije iz Istočne Nemačke je bio Putin)). Sada kada je izlaz na kraju tunela vidljiv (oporavak Rusije, stabilan rast, porast BNP, modernizacija armije čija prva faza je pri kraju (čitaj završena je i počela je druga faza, itd.) sigurno neće sedeti skrštenih ruku.
Jedan od razloga brze integracije zemalja koje su bile u Varšavskom paktu u EU je da se suži prostor za revitalizaciju interesne sfere Rusije. Izgleda da to neće biti tako jednostavno jer je realno očekivati da Rusija u narednoj deceniji (po standardima zapadne demokratije) instalira (preciznije da ih sebi približi) političke garniture koje su joj naklonjene (da ne bude zabune unutar EU ništa se neće promeniti ali će postojati jak Ruski lobi). To se nekima neće svideti ali to su samo procene.