Zamisli sebe sa peharom u rukama - koja je tajna Đokovićevog uspeha

Drugo ime za to je vizualizacija.
Meni se desilo da sam maštala da živim na moru, zamišljala svako veče kako ležim na plaži i čujem talase, gledam zvezde.. posle 10 meseci sa se odselila na Maltu.
Mašta je naša najveća moć, verujte.

Kao klinac koji trenira basket, sredinom devedesetih sam zamišljao kako utrčavam na parket Chicago Stadium-a, dok spiker izgovara moje ime: ' _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ from Nikola Tesla High School Belgrade' ... To me je toliko ložilo, da sam sebe ubedio da ću sigurno uspeti u tome! Bolest se isprečila, ali, to je taj recept?

Nije dovoljno samo maštati, već da pored vizuelizacije RADITE NA TOME. Znači ne mogu da sedim u četiri zida i maštam o Vimbldonu nego moram da treniram svaki dan, da usmerim misli na to i da vizuelizujem i onda ću moći da uspem! Mnogo rada je potrebno za velike stvari, a maštanje o tome pomaže mnogo. To radi za sve stvari, za ispite, za smuvanje devojke, za postizanje uspeha na poslu....

Slažem se da je vizualizacija dobra tehnika za prevazilaženje stresa i sprečavanje samosaplitanja tokom priprema za neki napeti događaj, kao i da podstiče lučenje dobrih hormona jer telo reaguje na misaoni podsticaj, ali ne treba se zavaravati da je TO ključ uspeha. Ključ uspeha je uporan, težak, disciplinovan i mukotrpan rad i izvesna naklonost sudbine da se očuva dobro zdravlje. Toliko je sportista koji se i trude i maštaju i angažuju psihologe, ali nije sudbina svakome podelila iste karte. Npr. Tipsarević bi sigurno postigao fantastičan uspeh da ga taj tumor na nozi nije sprečio jer i on je kretao Novakovim pobedničkim putem kada se isprečila Viša sila. Ili kada je onaj fudbaler iznenada umro na utakmici... Nije sve u našim rukama, ali treba generalno uvek izvući neki pozitivan stav iz sebe i nadati se najboljem, pa šta bude.
Takođe, što se tiče ispita, nekada se neuspeh ne dešava slučajno nego samo signalizira na čemu treba dodatno poraditi.

Meni to radi samo u negativnim sutuacijama. Za pozitivu - 50%

Drugo ime za to je vizualizacija.
Meni se desilo da sam maštala da živim na moru, zamišljala svako veče kako ležim na plaži i čujem talase, gledam zvezde.. posle 10 meseci sa se odselila na Maltu.
Mašta je naša najveća moć, verujte.

Kao klinac koji trenira basket, sredinom devedesetih sam zamišljao kako utrčavam na parket Chicago Stadium-a, dok spiker izgovara moje ime: ' _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ from Nikola Tesla High School Belgrade' ... To me je toliko ložilo, da sam sebe ubedio da ću sigurno uspeti u tome! Bolest se isprečila, ali, to je taj recept?

Meni to radi samo u negativnim sutuacijama. Za pozitivu - 50%

Nije dovoljno samo maštati, već da pored vizuelizacije RADITE NA TOME. Znači ne mogu da sedim u četiri zida i maštam o Vimbldonu nego moram da treniram svaki dan, da usmerim misli na to i da vizuelizujem i onda ću moći da uspem! Mnogo rada je potrebno za velike stvari, a maštanje o tome pomaže mnogo. To radi za sve stvari, za ispite, za smuvanje devojke, za postizanje uspeha na poslu....

Slažem se da je vizualizacija dobra tehnika za prevazilaženje stresa i sprečavanje samosaplitanja tokom priprema za neki napeti događaj, kao i da podstiče lučenje dobrih hormona jer telo reaguje na misaoni podsticaj, ali ne treba se zavaravati da je TO ključ uspeha. Ključ uspeha je uporan, težak, disciplinovan i mukotrpan rad i izvesna naklonost sudbine da se očuva dobro zdravlje. Toliko je sportista koji se i trude i maštaju i angažuju psihologe, ali nije sudbina svakome podelila iste karte. Npr. Tipsarević bi sigurno postigao fantastičan uspeh da ga taj tumor na nozi nije sprečio jer i on je kretao Novakovim pobedničkim putem kada se isprečila Viša sila. Ili kada je onaj fudbaler iznenada umro na utakmici... Nije sve u našim rukama, ali treba generalno uvek izvući neki pozitivan stav iz sebe i nadati se najboljem, pa šta bude.
Takođe, što se tiče ispita, nekada se neuspeh ne dešava slučajno nego samo signalizira na čemu treba dodatno poraditi.