Ovo meri na Ameru koji zavrsi Ajvi lig, vrati kredit sa skolu do 32 i onda krene da trosi kintu koju kao Ajviligovac zaradjuje u Goldman i Saksu. Dajte, molim vas.
Ženama valjda stres jer ih od 18. stalno pitaju - zašto si sama, zašto si sa njim, kada ćete da se venčate, kada ćeš da diplomiraš, kada ćeš da se zaposliš, kada ćeš prvo dete, kada ćeš drugo, zašta će ti treće... I onda kada dodje 33., više te niko ništa ne pita, jer su digli ruke, a ti živiš život po svom.
Idiotizam. Najveći stres je u pubertetu, a potom dolazi 'kriza srednjih godina' koja je kod svih ljudi u različito vreme, ali retko pre četredesete. U pubertetu neka deca bar imaju kakvu takvu roditeljsku i legalnu zaštitu. Inače su u haosu zbog hormona koji ih kidaju, i promene odnosa većine prema njihovom novom, 'odraslom', stanju. A kriza srednjih godina (zapadnog sveta, gladni afrikanci i ne stižu dotle) je vreme kad većima završi na psihijatrijskom posmatranju i lekovima za smirenje, ala bensedin, prozak, lorazepam... Kakve trideste, najbolje godine za sve.
Koje istraživanje? Sprovedeno kad, gdje i na kojoj populaciji? Ovo možda vrijedi u skandinavskim zemljama na Balkanu stres se tek zahuktava sa 33 a kulminira krizom srednjih godina. Nakon krize srednjih godina ionako si potpuno druga osoba pa ni stres ne utiče kao prije.
Pa do 33. je uči, završavaj školu, završaj faks, nađi posao, kako se primiču 30., hajde kad će svadba kad će deca, šta čekate...itd. Socijalni i društveni pritisak non stop. Niko te ne pita ,,šta ti želiš?" Valjda je naš narod tako navikao, niko ne misli svojom glavom i ne razmišlja da li je stvarno srećan i zadovoljan nego sve da se radi jer ,,tako bi trebalo" i ,,šta da se radi, tako to ide".
Ovo ne moze da se odnosi na Srbiju zato sto je tok zivota skroz drugaciji nego na zapadu.
Na zapadu su deca nakon gumnazije prepustena uglavnom sebi i prezivljavaju na pomoci drzave bez da roditelji kuvaju, kupuju i daju pare. Takvo je vaspitanje.
Kroz studije i prve slabo placene prakse prolazi se sa dosta stresa, bez opustanja. I zaista tek od otprilike 35-te pocinje zivot da se stabilizuje, sa dobrim poslom, partnerom, svojom nekrerninom.
Imam 50, baš dosta novca, razveden, poželjan, zgodan jako očuvan, normalan (kažu drugi, ne ja), luksuzan auto, luksuzna kuća u jako dobrom kraju grada, putovanja, garderoba... I jako, jako nesrećan i pod jakim stresom. Svo bogatstvo bih dao samo da bivša nije okrenula decu protiv mene, a ona mene varala. Zivot mi nema smisao i mnogo sam nesrećan, novac posle plaćenih računa i osnovnih potrepština mi ne znači ništa. Loše spavam, retko se smejem, slabo izlazim jer mrzim silikonom naduvane ženke i tetoviranje pajvane... Ne vidim izlaz. Mnogo je ovakvih kao ja koji su sticajem srećnih okolnosti uspeli materijalno, dodatno bili srećni jer su porodicu obezbedili, dok se njihovo srce cepalo iza ledja ako me razumete. Ona, je nebitna, ali, deca jesu i te kako.
Slažem se. Život mi je bio baš težak pre tridesete. Sve neka drama, nervoza, očekivanja... Ako ima pakla, za mene bi to bio povratak u dvadesete ili ranije.
Gde su bre radili ta istraživanja? Na Balkanu pravi stres sa 33 tek počinje i traje, traje i traje... Ko ima sreće da ga ne uvale u neki rat i ratne probleme, taj ima stres na poslu, u porodici sa decim, u porodici sa starim roditeljima i sa njihovim lečenjem, stres sa kreditom sa deviznom klauzulom, ima stres sa državom i raznim papirima, dozvolama, administracijom, porezima, reketiranjem, sa politikom i političkim šefovima sa kupljenom diplomom i tako do penzije ako je uopšte doživi.
Ovo istraživanje možda važi za neki civilizovan deo sveta. U Srbiji, kada izađete iz onog bezbrižnog perioda detinjstva i shvatite šta je to stres, taj put ide samo u jednom smeru, godine nisu bitne.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (pobeći negde..., 19. jul 2019 09:35)
Pa jeste, kada u 33. izadjes iz kevine kuce i moras sam da zaradis za pivo i pljuge, to je ogroman stres.
Ovo istraživanje možda važi za neki civilizovan deo sveta. U Srbiji, kada izađete iz onog bezbrižnog perioda detinjstva i shvatite šta je to stres, taj put ide samo u jednom smeru, godine nisu bitne.
U razvijenom svetu deca se osamostaljuju od 18.te pa tada i pocinje stres. Do 33. vec si stekao dosta iskustva da se lakse nosis sa stresom u tome je caka. A u Srbiji ovo ne vazi po vise osnova...
Kod mene je to bio najlepsi period zivota. Pre 18-te sam bio pod stresom roditeljskog vaspitanja, usmeravanja i straha da li ce od mene biti covek.Stalno neki pritisak, visoka ocekivanja.... Od 18-te do 33-ce, upisao studije, uzivao, zavrsio na vreme, zaposlio se, imao finu platu, fin posao, bio slobodan i sam.
E od 33-ce je krenuo pritisak i stres koji i sada u 37-oj traje. Porodica, deca, stvaraj za njih, podizi ih, odgajaj, vaspitavaj, cuvaj im zdravlje, brini za njih.....naravno onda se i problemi na poslu drugacije dozivljavaju jer nemas vise taj luksuz da mozes u krajnjem slucaju i bez posla da ostanes....
Baš tako. Pre 30 i neke nisam ni znao šta je stres. Sve je bilo (pa i ja) mnogo opuštenije. Doduše, zavisi dosta kako koja individua doživljava život oko sebe, kakva ličnost je u pitanju, kakvim su ljudima okruženi, kako su vaspitavani, dal im neko nabija tenziju, odgovornost koju imaju i slično. Znam neke ljude jos iz detinjstva koji su bili non stop pod neverovatnim pritiskom roditelja gde je i 4rka kao ocena bila neuspeh ravan katastrofi...
Kod mene je to bio najlepsi period zivota. Pre 18-te sam bio pod stresom roditeljskog vaspitanja, usmeravanja i straha da li ce od mene biti covek.Stalno neki pritisak, visoka ocekivanja.... Od 18-te do 33-ce, upisao studije, uzivao, zavrsio na vreme, zaposlio se, imao finu platu, fin posao, bio slobodan i sam.
E od 33-ce je krenuo pritisak i stres koji i sada u 37-oj traje. Porodica, deca, stvaraj za njih, podizi ih, odgajaj, vaspitavaj, cuvaj im zdravlje, brini za njih.....naravno onda se i problemi na poslu drugacije dozivljavaju jer nemas vise taj luksuz da mozes u krajnjem slucaju i bez posla da ostanes....
Ovo istraživanje možda važi za neki civilizovan deo sveta. U Srbiji, kada izađete iz onog bezbrižnog perioda detinjstva i shvatite šta je to stres, taj put ide samo u jednom smeru, godine nisu bitne.
Gde su bre radili ta istraživanja? Na Balkanu pravi stres sa 33 tek počinje i traje, traje i traje... Ko ima sreće da ga ne uvale u neki rat i ratne probleme, taj ima stres na poslu, u porodici sa decim, u porodici sa starim roditeljima i sa njihovim lečenjem, stres sa kreditom sa deviznom klauzulom, ima stres sa državom i raznim papirima, dozvolama, administracijom, porezima, reketiranjem, sa politikom i političkim šefovima sa kupljenom diplomom i tako do penzije ako je uopšte doživi.
U razvijenom svetu deca se osamostaljuju od 18.te pa tada i pocinje stres. Do 33. vec si stekao dosta iskustva da se lakse nosis sa stresom u tome je caka. A u Srbiji ovo ne vazi po vise osnova...
Baš tako. Pre 30 i neke nisam ni znao šta je stres. Sve je bilo (pa i ja) mnogo opuštenije. Doduše, zavisi dosta kako koja individua doživljava život oko sebe, kakva ličnost je u pitanju, kakvim su ljudima okruženi, kako su vaspitavani, dal im neko nabija tenziju, odgovornost koju imaju i slično. Znam neke ljude jos iz detinjstva koji su bili non stop pod neverovatnim pritiskom roditelja gde je i 4rka kao ocena bila neuspeh ravan katastrofi...
Ženama valjda stres jer ih od 18. stalno pitaju - zašto si sama, zašto si sa njim, kada ćete da se venčate, kada ćeš da diplomiraš, kada ćeš da se zaposliš, kada ćeš prvo dete, kada ćeš drugo, zašta će ti treće... I onda kada dodje 33., više te niko ništa ne pita, jer su digli ruke, a ti živiš život po svom.
Imam 50, baš dosta novca, razveden, poželjan, zgodan jako očuvan, normalan (kažu drugi, ne ja), luksuzan auto, luksuzna kuća u jako dobrom kraju grada, putovanja, garderoba... I jako, jako nesrećan i pod jakim stresom. Svo bogatstvo bih dao samo da bivša nije okrenula decu protiv mene, a ona mene varala. Zivot mi nema smisao i mnogo sam nesrećan, novac posle plaćenih računa i osnovnih potrepština mi ne znači ništa. Loše spavam, retko se smejem, slabo izlazim jer mrzim silikonom naduvane ženke i tetoviranje pajvane... Ne vidim izlaz. Mnogo je ovakvih kao ja koji su sticajem srećnih okolnosti uspeli materijalno, dodatno bili srećni jer su porodicu obezbedili, dok se njihovo srce cepalo iza ledja ako me razumete. Ona, je nebitna, ali, deca jesu i te kako.
Pa do 33. je uči, završavaj školu, završaj faks, nađi posao, kako se primiču 30., hajde kad će svadba kad će deca, šta čekate...itd. Socijalni i društveni pritisak non stop. Niko te ne pita ,,šta ti želiš?" Valjda je naš narod tako navikao, niko ne misli svojom glavom i ne razmišlja da li je stvarno srećan i zadovoljan nego sve da se radi jer ,,tako bi trebalo" i ,,šta da se radi, tako to ide".
Idiotizam. Najveći stres je u pubertetu, a potom dolazi 'kriza srednjih godina' koja je kod svih ljudi u različito vreme, ali retko pre četredesete. U pubertetu neka deca bar imaju kakvu takvu roditeljsku i legalnu zaštitu. Inače su u haosu zbog hormona koji ih kidaju, i promene odnosa većine prema njihovom novom, 'odraslom', stanju. A kriza srednjih godina (zapadnog sveta, gladni afrikanci i ne stižu dotle) je vreme kad većima završi na psihijatrijskom posmatranju i lekovima za smirenje, ala bensedin, prozak, lorazepam... Kakve trideste, najbolje godine za sve.
Koje istraživanje? Sprovedeno kad, gdje i na kojoj populaciji? Ovo možda vrijedi u skandinavskim zemljama na Balkanu stres se tek zahuktava sa 33 a kulminira krizom srednjih godina. Nakon krize srednjih godina ionako si potpuno druga osoba pa ni stres ne utiče kao prije.
Ovo meri na Ameru koji zavrsi Ajvi lig, vrati kredit sa skolu do 32 i onda krene da trosi kintu koju kao Ajviligovac zaradjuje u Goldman i Saksu. Dajte, molim vas.
Ovo ne moze da se odnosi na Srbiju zato sto je tok zivota skroz drugaciji nego na zapadu.
Na zapadu su deca nakon gumnazije prepustena uglavnom sebi i prezivljavaju na pomoci drzave bez da roditelji kuvaju, kupuju i daju pare. Takvo je vaspitanje.
Kroz studije i prve slabo placene prakse prolazi se sa dosta stresa, bez opustanja. I zaista tek od otprilike 35-te pocinje zivot da se stabilizuje, sa dobrim poslom, partnerom, svojom nekrerninom.
Ovo istraživanje možda važi za neki civilizovan deo sveta. U Srbiji, kada izađete iz onog bezbrižnog perioda detinjstva i shvatite šta je to stres, taj put ide samo u jednom smeru, godine nisu bitne.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (pobeći negde..., 19. jul 2019 09:35)
Pa jeste, kada u 33. izadjes iz kevine kuce i moras sam da zaradis za pivo i pljuge, to je ogroman stres.
Slažem se. Život mi je bio baš težak pre tridesete. Sve neka drama, nervoza, očekivanja... Ako ima pakla, za mene bi to bio povratak u dvadesete ili ranije.
Kod mene je to bio najlepsi period zivota. Pre 18-te sam bio pod stresom roditeljskog vaspitanja, usmeravanja i straha da li ce od mene biti covek.Stalno neki pritisak, visoka ocekivanja.... Od 18-te do 33-ce, upisao studije, uzivao, zavrsio na vreme, zaposlio se, imao finu platu, fin posao, bio slobodan i sam.
E od 33-ce je krenuo pritisak i stres koji i sada u 37-oj traje. Porodica, deca, stvaraj za njih, podizi ih, odgajaj, vaspitavaj, cuvaj im zdravlje, brini za njih.....naravno onda se i problemi na poslu drugacije dozivljavaju jer nemas vise taj luksuz da mozes u krajnjem slucaju i bez posla da ostanes....
Gde su bre radili ta istraživanja? Na Balkanu pravi stres sa 33 tek počinje i traje, traje i traje... Ko ima sreće da ga ne uvale u neki rat i ratne probleme, taj ima stres na poslu, u porodici sa decim, u porodici sa starim roditeljima i sa njihovim lečenjem, stres sa kreditom sa deviznom klauzulom, ima stres sa državom i raznim papirima, dozvolama, administracijom, porezima, reketiranjem, sa politikom i političkim šefovima sa kupljenom diplomom i tako do penzije ako je uopšte doživi.
Ovo istraživanje možda važi za neki civilizovan deo sveta. U Srbiji, kada izađete iz onog bezbrižnog perioda detinjstva i shvatite šta je to stres, taj put ide samo u jednom smeru, godine nisu bitne.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (pobeći negde..., 19. jul 2019 09:35)
Pa jeste, kada u 33. izadjes iz kevine kuce i moras sam da zaradis za pivo i pljuge, to je ogroman stres.
U razvijenom svetu deca se osamostaljuju od 18.te pa tada i pocinje stres. Do 33. vec si stekao dosta iskustva da se lakse nosis sa stresom u tome je caka. A u Srbiji ovo ne vazi po vise osnova...
Slažem se. Život mi je bio baš težak pre tridesete. Sve neka drama, nervoza, očekivanja... Ako ima pakla, za mene bi to bio povratak u dvadesete ili ranije.
Ovo istraživanje možda važi za neki civilizovan deo sveta. U Srbiji, kada izađete iz onog bezbrižnog perioda detinjstva i shvatite šta je to stres, taj put ide samo u jednom smeru, godine nisu bitne.
Baš tako. Pre 30 i neke nisam ni znao šta je stres. Sve je bilo (pa i ja) mnogo opuštenije. Doduše, zavisi dosta kako koja individua doživljava život oko sebe, kakva ličnost je u pitanju, kakvim su ljudima okruženi, kako su vaspitavani, dal im neko nabija tenziju, odgovornost koju imaju i slično. Znam neke ljude jos iz detinjstva koji su bili non stop pod neverovatnim pritiskom roditelja gde je i 4rka kao ocena bila neuspeh ravan katastrofi...
Imam 50, baš dosta novca, razveden, poželjan, zgodan jako očuvan, normalan (kažu drugi, ne ja), luksuzan auto, luksuzna kuća u jako dobrom kraju grada, putovanja, garderoba... I jako, jako nesrećan i pod jakim stresom. Svo bogatstvo bih dao samo da bivša nije okrenula decu protiv mene, a ona mene varala. Zivot mi nema smisao i mnogo sam nesrećan, novac posle plaćenih računa i osnovnih potrepština mi ne znači ništa. Loše spavam, retko se smejem, slabo izlazim jer mrzim silikonom naduvane ženke i tetoviranje pajvane... Ne vidim izlaz. Mnogo je ovakvih kao ja koji su sticajem srećnih okolnosti uspeli materijalno, dodatno bili srećni jer su porodicu obezbedili, dok se njihovo srce cepalo iza ledja ako me razumete. Ona, je nebitna, ali, deca jesu i te kako.
Ženama valjda stres jer ih od 18. stalno pitaju - zašto si sama, zašto si sa njim, kada ćete da se venčate, kada ćeš da diplomiraš, kada ćeš da se zaposliš, kada ćeš prvo dete, kada ćeš drugo, zašta će ti treće... I onda kada dodje 33., više te niko ništa ne pita, jer su digli ruke, a ti živiš život po svom.
Ovo ne moze da se odnosi na Srbiju zato sto je tok zivota skroz drugaciji nego na zapadu.
Na zapadu su deca nakon gumnazije prepustena uglavnom sebi i prezivljavaju na pomoci drzave bez da roditelji kuvaju, kupuju i daju pare. Takvo je vaspitanje.
Kroz studije i prve slabo placene prakse prolazi se sa dosta stresa, bez opustanja. I zaista tek od otprilike 35-te pocinje zivot da se stabilizuje, sa dobrim poslom, partnerom, svojom nekrerninom.
Idiotizam. Najveći stres je u pubertetu, a potom dolazi 'kriza srednjih godina' koja je kod svih ljudi u različito vreme, ali retko pre četredesete. U pubertetu neka deca bar imaju kakvu takvu roditeljsku i legalnu zaštitu. Inače su u haosu zbog hormona koji ih kidaju, i promene odnosa većine prema njihovom novom, 'odraslom', stanju. A kriza srednjih godina (zapadnog sveta, gladni afrikanci i ne stižu dotle) je vreme kad većima završi na psihijatrijskom posmatranju i lekovima za smirenje, ala bensedin, prozak, lorazepam... Kakve trideste, najbolje godine za sve.
Pa do 33. je uči, završavaj školu, završaj faks, nađi posao, kako se primiču 30., hajde kad će svadba kad će deca, šta čekate...itd. Socijalni i društveni pritisak non stop. Niko te ne pita ,,šta ti želiš?" Valjda je naš narod tako navikao, niko ne misli svojom glavom i ne razmišlja da li je stvarno srećan i zadovoljan nego sve da se radi jer ,,tako bi trebalo" i ,,šta da se radi, tako to ide".
Koje istraživanje? Sprovedeno kad, gdje i na kojoj populaciji? Ovo možda vrijedi u skandinavskim zemljama na Balkanu stres se tek zahuktava sa 33 a kulminira krizom srednjih godina. Nakon krize srednjih godina ionako si potpuno druga osoba pa ni stres ne utiče kao prije.
Ovo meri na Ameru koji zavrsi Ajvi lig, vrati kredit sa skolu do 32 i onda krene da trosi kintu koju kao Ajviligovac zaradjuje u Goldman i Saksu. Dajte, molim vas.
IMAGE SOURCE
42 Komentari
Sortiraj po: