Ovo nema blage veze sa organizovanim trovanjem pasa na Srebrnom jezeru koje nema ko da spreči. Predsednik opštine, Dragan Milić, je.okrvavio ruke, a niko da mu napiše krivičnu prijavu, kao da zakon ne postoji.
Ako je kralj priznao partizane i naredio četnicima da im se priključe 1945 god. znači da su partizani bili jedina prava vojska koja se borila protiv okupatora !!!!
Pročitaš komentare i shvatiš da je i ta Sonja Biserka, koju očima ne mogu da vidim, u pravu kada kaže da živimo u prošlosti ali ja bi dodao da je prosečan Srbin uz svu nesposobnost i jako neobrazovan i neiteligentan!
Slovenci su imali belogradejce, za koje je teško naći neki zločin i približne težine poput onog pokolja u Barajevu... Posle rata partizani su ih streljali uglavnom bez suđenja... Dan danas niko ne sme biti želi da polemiše o tome ali zato su već 88 tačno znali šta hoće da svojom budućnošću za razliku od njih hrvati (zapadni Srbi) su nešto videli od njih ali dodaju na to i oplakivanje ustaša... E najgori od svih Srba smo mi! Mi pojma nemamo sta ćemo danas a kamoli sutra ali zato... Tačno u milimetar znamo ko je izdao cara Lazara kada je vodio Srbe na klanje najjačoj sili koja čak i nije htela rat sa nama, gde je pogrešio Obrenović kada je dao da se ubije kradljivac svinja i hajduk, i kako je Draža ( oficir niže klase sa veoma slabim obrazovanjem) svetac, koji je odbio vrhovno naređenje svog komandanta i čije su jedinice i komandanti činili neviđene zločine ali je on na montiranom suđenju nepravedno osuđen pa se to suđenje poništilo a sad ćemo da zakažemo novo.... Titu za sve što je uradio loše i zbog čega već 40g nakon njegove smrti nama i dalje seljaci zive kao prosjaci, ono malo dece što se rodi beži da radi kod Hrvata, Slovenaca i Nemaca a ostali.... E ostali će da daju pomen draži i čekaju suđenje Titu jer to je bitno!
Neću da ulazim u raspravu koja se tiče globalnog četnickog ili partizanskog pokreta i njihovoj ulozi i zaostavštini u Srbiji, ali hoću da kažem kako je u to vreme bilo u mom kraju (južna Srbija). Što se tiče borbi, četnici i partizani se nisu međusobno sukobljavali (makar ne do pred kraj rata, kada su partizani krenuli na četnike) niti su ratovali protiv Nemaca. Sve akcije su bile usmerene protiv Bugara i balista. Što se tiče sastava jedinica, četničke jedinice su, listom, bile sastavljene od najuglednijih i najškolovanijih ljudi, domaćina, trgovaca i zanatlija. Posle rata, svi (sem onih koji su prebegli na stranu partizana) su bili streljani, a imovina im je bila oduzeta. Partizanske jedinice su, uglavnom, bile sastavljene od predratnih kriminalaca - bilo političkih, bilo onih pravih secikesa i probisveta, i siromašnih seljaka, koji su bili privučeni obećanjima da će, nakon rata, dobiti zemlju (naravno, nisu je dobili - umesto njih, sve je prigrabila nova, komunistička, elita). Ono što je bilo tipično, verujem, za celu zemlju je da su najsiromašniji sloj stanovništva činili crnogorski kolonisti, koji su masovno pristupali partizanima i, posle rata, prigrabili daleko nesrazmerniji deo političkih funkcija i imovine u odnosu na veličinu populacije, pa otuda i postoji tradicionalno veliko nepoverenje (pa čak i mržnja) prema Crnogorcima na jugu. Ni posle višedecenijske propagande, u mom kraju se na četnički pokret gleda pozitivno, jer svi pamte ko je bio ko i kakav je ko tretman posle rata doživeo. Inače, u mom kraju su postojale otpadničke četničke grupe i pojedinci, koji su, do duboko u 1950-te, pružali otpor novoj vlasti, a svi policajci i udbaši (i njihovi potomci) koji su učestvovali u njihovom hvatanju i ubijanju su i dan-danas omraženi u narodu...
Kada zločinci osvoje vlast onda pišu novu istoriju, menjaju nazive ulica, truju omladinu svojom propagandom i svete se svojim žrtvana koje su ih osudile. U takvoj atmosferi nema ni zdravorazumskog dijaloga, a kamoli pravde i istine. Zato je rehabilitacija katastrofalna greška, jer znamo kako su četnici u svim ratovima rešavali probleme.
@Realno, 17. jul 2019 20:38
Dobro pitanje. Ali, jedino trazumno bi bilo da to pitanje pokriva i commie škvadru - Na čelu sa onim hochstaplerom Brozom, natch! - jer i oni su bili kriminalci i zločinci. Hoćete reći da "nacionalizacija", "agrarna reforma", masovna ubistva nepodobnih posle "oslobođenja", internacija i/ili proterivanje Volksdeutsche populacije, Goli Otok - Koncentracioni logor! - ideološki motivisano oduzimanje građanskih i svih drugih prava ljudima, nisu zločini? Retoričko pitanje, kada malo bolje razmislim - za sve commie slučajeve za posmatranje, za sve brainwashed and crazy sledbenike effing Najvećeg Sina (šta god to zaista značilo) i sve potomke crvenih zlikovaca koje smo trpeli post-WWII (nažlost, trpimo ih i dan-danas), je to bilo savršeno ispravno. Svako malo čujemo o potrebi za defašizacijom i/ili denacifikacijom društava, nacija, država, ali kada ćemo već početi govoriti o njihovoj dekomunizaciji? Krajnje je vreme i da se adresira činjenica da je komunizam ZLO - FFS, totalitarna ideologija, koja zabranjuje svako drugačije mišljenje, naročito ako je kritičko prema samom komunizmu. Ono što ga čini gorim od fašizma, nacizma i sličnih, je što na površini deluje OK i prijemčivo za sve koji se osećaju obespravljenim, kao i za sve koji imaju, ah, izražen osećaj za pravdu, ali clearly ne vide dalje od svog nosa...
Ova rasprava je toliko kompleksna da je desetine knjiga ne bi mogli resiti. Osnovna razlika izmedju partizana i cetnika je veliko srpski hegemonizam. Dakle komunisti su jos 1929 valjda doneli odluku da Srbiju treba slomiti i ne dozvoliti joj da vlada Jugoslavijom, iako je vise od 50% stanovnistva bilo srpsko. A cetnici su hteli kao sto i svaki Srbin zeli da svi Srbi zive u jednoj drzavi,a pocetkom rata i odbrana Srba u NDH. Cetnici kao gerila nisu imali jedinstvenu komandu,pa Draza nije ni komandovao svim jedinicama. Tako da su razni cetnici imali razne ideje,s tim da je jedna bila osnovna, svi Srbi u jednoj drzavi i nikada vise Jugoslavija. To je ta sustinska razlika. Cetnici su sve vreme radili na tome, ali su na kraju izgubili. Da su se kojim slucajem saveznici okrenuli Drazi,on bio bio nas De Gol, i Jugoslavije ne bi bilo, i ne bi ponovo prezivljavali isto 90-tih. Takodje, cetnici su bili i protiv rata sa Nemcima jer je to bilo suludo i zbog toga sto je samo u Srbiji doneta odluka 100 za 1 Nemca, i 50 za ranjenog. Razlika je bila u tome da je srpki narod pretrpeo strahovite zrtve u 1 sv. ratu od kojih se ni danas nismo oporavili,i cetnici su tezili da sve bude mirno da bi se izbegle nove zrtve,ali strahovlada Nemaca i genocid u NDH, su sva nadanja istopila. Nas usud je da smo mi u 1. i 2. sv. ratu izgubili toliko naroda,da cemo se tesko ikada oporaviti od tog dvostrukog genocida u 30 godina. Cetnici su hteli da to izbegnu po svaku cenu,pa i saradnjom sa Nemcima!
Tema je Draža i Jugoslavenska vojska u otadzbini. Iako se stalno želi neko nacionalno jedinstvo, nema ga ni po pitanju desne opcije. Draža je ostao veran Kralju i jugoslovenskoj ideji. Dovoljno je vidjeti kokarde. Kod Draže je kraljeva monogram do kraja. Pa on je bio oficir Dvora. Moljevic i Ravnogorski pokret sa naslednikom Korosca su druga priča. Njima se pribraja i Djujic i Djurisic dok su ostali bili na nemačkoj strani kao Pecanac, Ljotic, Nedic. Ako se lica i dogaadjaji. odvrte nekoliko godina unazad, shvata se i kameleonska uloga kluba oko Moljevica. Zna se da je Aleksandar ubijen i zbog Italije, Londonskog ugovora, sukoba sa delom Radikalne stranke, a tom klubu pripada i Stojadinovic i njegova uloga u ubistvu Pagrijarha Varnave i njegovog brata... Itd. Četnički pokret nije bio jedinstven iz više razloga i reinterpretacija ne treba. Osim toga nema više Kominterne kojoj je versajska Jugoslavija bila simbol tamnice naroda.
Možda je to u očima komunista i njihovih naslednika revizionizam, ali u stvarnosti to se zove ispravljanje istorijske nepravde. Taj proces su manje-više prošle sve postkomunističke zemlje,dok Srbija zaostaje, kao i u svemu ostalom. Ukoliko se mi ne možemo saglasili, onda treba uzeti nezavisne istorijske izvore, nemačke, britanske, američke, ruske...kako bi dobili pravu sliku o liku i delu Draže Mihajlovića. Mada većina naših istoričara su jedinstveni o njegovoj ulozi u Drugom svetskom ratu. A ono što se desilo neposredno nakon oslobođenja je malo poznato. Prema podacima prikupljenim od strane državne komisije za samo 6 meseci(oktobar 1944-mart 1945)nove revolucionarno vlasti su likvidirale preko 60.000 građana Srbije. Nezvanično se smatra da je broj mnogo preko 100.000. Ubijena je celokupna srpska inteligencija,građena 150 godina, kako bi se postavili temelji za totalitarnu komunističku ideologiju. Srbija još uvek nije izašla na put sa kog smo skrenuli nakon dolaska komunista.
Навикао сам на површност текстова Бибисија на српском, овај ме посебно заболео, јер прича о (по мом мишљењу) једној од највећих наших трагедија, Другом светском рату. Хајде само два питања: Dragoljub Draža Mihailović rođen je 1893. u Ivanjici.
Bio je vođa četnika u Drugom svetskom ratu. Članovi jugoslovenske kraljevske vlade su ga iz Londona postavili za ministra vojske i dodelili mu čin generala 1942. godine.
Да ли је тај човек постојао и пре 1942., чиме се бавио, да ли је имао неко образовање, можда каријеру? Како може новинар да напише овако нешто, ако уопште још увек постоје новинари?
И друго: имамо ли још неког образованог и упућеног у Србији да прокоментарише ову тему осим Соње Бисерко??? Због чега баш она коментарише, осим да би додатно испровоцирала екстремно расположене на другом крилу? Постоји ли за нас икада и у нечему средина, да не кажем нормалност? Или ће и даље на овако важне и дубоке теме да се оглашавају деца која мало шта разумеју и Соње Бисерко?
Četnici=izdajice i sramota.
(Mićko, 17. jul 2019 19:35)
Prvo kukavice koje su bežale još za vreme prvog rata i čekali da neko pođe napred. Ista situacija i u drugom ratu. Krili se po selima, krkali jagnjetinu i čekali da dođu opet Francuzi i Englezi da spasavaju, a oni kao posle junaci.
Sve ovo što se čuje o nekoj hrabrosti su bile neke pobegulje, kukavice koji su čekali u busiji da se pohvale, a za to vreme napadali samo one koji ne mogu da se brane.
Dodje iz inostranstva i stane u red da eto kao obelezi rodjendan ili sta vec Draze Mihajlovica? Kakav li je tebi zivot u inostranstvu sine moj, gde si ti otisao i ko su tebi roditelji pa si i cuo za nekog tamo Drazu koji je osudjen za saradnju sa nacistima. Idi odakle si i dosao, zavrsi neku skolu, nauci nesto pametno i privredi nesto sebi i toj drzavi ako vec neces nama u Srbiji.
Ne želeći da ulazim u raspravu da li je pozitivan ili negativan lik želim da napišem samo ovo, branio je nešto što je bilo neodbranjivo! Kralja Aleksandra koji je rušio srednjevekovne srpske gradove na Avali npr. i gradio svoje masonske hramove i Nikolu Pašića simbola korupcije koji je između ostalog imao svoje specijalne pomoćnike koji su izdavali dozvole za prošenje našim herojima iz Prvog svetskog rata. Dakle, branio je nešto što je bilo trulo i protiv čega je bilo 90% tadašnjih stanovnika Jugoslavije!
Koliko moraš da budeš glup i primitivan da bi veličao nekog (bilo kojeg) pa čak i današnjeg kriminalca i zločinca i još se ponositi time
Čime se pametan stidi glup i budala se ponosi
i po ko zna koji put nista pametno da se kaze a stalno se prica o tome bez ikakve poente i zakljucka. Pobednici pisu istoriju a pobednici i njihova fizicka i politicka deca dovela su Srpski narod do propasti, prvo duhovne pa onda i materijalne. Komunizam je po definiciji ponistio smisao nacije kulture i duhovnosti. Zato postoji potreba za "revizijom" istorije i za slavljenjem gubitnika. Drugo, naravno da se ne radi o stvarnoj reviziji vec o traganju za istinom. Jedina prava Drazina krivica je sto je poceo da se takmici sa Titom i glumi "Robina Huda" na Balkanu. Nedic je potpuno bio u pravu kada ga je osudjivao sto 1941. na vrhuncu nemacke moći diže ustanak u Srbiji umesto da se udruži sa njim u spasavanju Srbije od komunista koji su, prirodno, bili zainteresovani za uspodtavljanje svoje vlasti i.revolucionarni prevrat a borba je trebala da bude samo sredstvo. Draza nije ubio Tita kada je mogao, i da se to desilo partizanski pokret bi se brzo raspao kao sto je i ovako jedva preziveo posle sloma ustanka. Da nije bilo mučenika koji su bezali od NDH genocida u šume brzo bi propali jer su ih iz Srbije i C.Gore proterali seljaci. Draza je ubrzo uvideo kuda sve to vodi i krenuo svojim putem, ni tamo ni ovamo. Ostao je rascep. Ovi sto pricaju ko se koliko borio protiv Nemaca i Ustasa potpuno mase poentu. Svuda pa i kod De Gola koncept gerile je bio da se izbegavaju veci sukobi do masivne saveznicke akcije. To je radio i Draza a tamo gde je to bilo moguce vrsili su diverzije i to veoma uspesno i cemu svedoce brojna saveznicka dokumenta. Partizani su bili u svemu tome marginalni jer su se prakticno veci deo rata borili za goli opstanak pokreta. Kljucni momenat je bio 1943. kada su Ruzvelt i Čerčil uvideli da moraju Staljinu da daju dobar deo kolača, da on na kraju ne bi uzeo i više nego što mu pripada - SSSR je bio u naletu. Okretanje saveznika Titu nema veze ni sa komunističkom propagandom ni sa time koliko se ko borio protiv Nemaca. Jednostavno, Dražin pokret i Srpstvo u celini ostali su kratkih ruku. Najbolji primer šta bi bilo kad bi bilo je Grčka: iako je tamošnji "četnički" pokret Zervasa bio potpuno marginalan i lokalizovan na Epir, imao je standardnu podršku Britanaca do kraja rata. Pragmatični Britanci su hteli da integrišu takodje bezuspešno Grčke Partizane i "četnike". Pošto su Partizani bili znatno nadmoćniji u ostatku Grčke, na kraju su im razdvojili zone dejstava i poverili borbu za Atinu. Naravno desilo se očekivano da su ovi proglasili komunističku vlast i naravno Britanci su okrenuli politiku i sve snage udruzili protiv Partizana. Rezultat toga je dugotrajan gradjanski rat koji se očito nije mogao izbeći a da su Britanci bili od početka principijelno antikomunistički orijentisani, bilo bi.kraće uz manje žrtava. Slično bi bilo i ovde ali razlika je bitna - Jugoslavija je dodeljena Staljinovoj sferi a Grčka Britanskoj.
Kakav covjek moras bit da bi ti ovakav neko bio heroj? Neko ko je klao redom, na kraju krajeva, ni fasisti ne bi trebali da ga vole.. Klao je i svoje. ...
Bolesni neki umovi..
U vojnim formacijama a pod komandom generala Mihailovića je bilo boraca različitih nacionalnosti i veroispovesti: Slovenaca, Hrvata, Crnogoraca, Muslimana i Srba svakako, ali ne i isključivo kako mnogi misle. Sve to zna i g-dja Sonja Biserko i njoj slične, ali nikako da tu istinu prevale preko jezika. Živela JVO!
U vojnim formacijama a pod komandom generala Mihailovića je bilo boraca različitih nacionalnosti i veroispovesti: Slovenaca, Hrvata, Crnogoraca, Muslimana i Srba svakako, ali ne i isključivo kako mnogi misle. Sve to zna i g-dja Sonja Biserko i njoj slične, ali nikako da tu istinu prevale preko jezika. Živela JVO!
Навикао сам на површност текстова Бибисија на српском, овај ме посебно заболео, јер прича о (по мом мишљењу) једној од највећих наших трагедија, Другом светском рату. Хајде само два питања: Dragoljub Draža Mihailović rođen je 1893. u Ivanjici.
Bio je vođa četnika u Drugom svetskom ratu. Članovi jugoslovenske kraljevske vlade su ga iz Londona postavili za ministra vojske i dodelili mu čin generala 1942. godine.
Да ли је тај човек постојао и пре 1942., чиме се бавио, да ли је имао неко образовање, можда каријеру? Како може новинар да напише овако нешто, ако уопште још увек постоје новинари?
И друго: имамо ли још неког образованог и упућеног у Србији да прокоментарише ову тему осим Соње Бисерко??? Због чега баш она коментарише, осим да би додатно испровоцирала екстремно расположене на другом крилу? Постоји ли за нас икада и у нечему средина, да не кажем нормалност? Или ће и даље на овако важне и дубоке теме да се оглашавају деца која мало шта разумеју и Соње Бисерко?
Kakav covjek moras bit da bi ti ovakav neko bio heroj? Neko ko je klao redom, na kraju krajeva, ni fasisti ne bi trebali da ga vole.. Klao je i svoje. ...
Bolesni neki umovi..
Koliko moraš da budeš glup i primitivan da bi veličao nekog (bilo kojeg) pa čak i današnjeg kriminalca i zločinca i još se ponositi time
Čime se pametan stidi glup i budala se ponosi
Možda je to u očima komunista i njihovih naslednika revizionizam, ali u stvarnosti to se zove ispravljanje istorijske nepravde. Taj proces su manje-više prošle sve postkomunističke zemlje,dok Srbija zaostaje, kao i u svemu ostalom. Ukoliko se mi ne možemo saglasili, onda treba uzeti nezavisne istorijske izvore, nemačke, britanske, američke, ruske...kako bi dobili pravu sliku o liku i delu Draže Mihajlovića. Mada većina naših istoričara su jedinstveni o njegovoj ulozi u Drugom svetskom ratu. A ono što se desilo neposredno nakon oslobođenja je malo poznato. Prema podacima prikupljenim od strane državne komisije za samo 6 meseci(oktobar 1944-mart 1945)nove revolucionarno vlasti su likvidirale preko 60.000 građana Srbije. Nezvanično se smatra da je broj mnogo preko 100.000. Ubijena je celokupna srpska inteligencija,građena 150 godina, kako bi se postavili temelji za totalitarnu komunističku ideologiju. Srbija još uvek nije izašla na put sa kog smo skrenuli nakon dolaska komunista.
i po ko zna koji put nista pametno da se kaze a stalno se prica o tome bez ikakve poente i zakljucka. Pobednici pisu istoriju a pobednici i njihova fizicka i politicka deca dovela su Srpski narod do propasti, prvo duhovne pa onda i materijalne. Komunizam je po definiciji ponistio smisao nacije kulture i duhovnosti. Zato postoji potreba za "revizijom" istorije i za slavljenjem gubitnika. Drugo, naravno da se ne radi o stvarnoj reviziji vec o traganju za istinom. Jedina prava Drazina krivica je sto je poceo da se takmici sa Titom i glumi "Robina Huda" na Balkanu. Nedic je potpuno bio u pravu kada ga je osudjivao sto 1941. na vrhuncu nemacke moći diže ustanak u Srbiji umesto da se udruži sa njim u spasavanju Srbije od komunista koji su, prirodno, bili zainteresovani za uspodtavljanje svoje vlasti i.revolucionarni prevrat a borba je trebala da bude samo sredstvo. Draza nije ubio Tita kada je mogao, i da se to desilo partizanski pokret bi se brzo raspao kao sto je i ovako jedva preziveo posle sloma ustanka. Da nije bilo mučenika koji su bezali od NDH genocida u šume brzo bi propali jer su ih iz Srbije i C.Gore proterali seljaci. Draza je ubrzo uvideo kuda sve to vodi i krenuo svojim putem, ni tamo ni ovamo. Ostao je rascep. Ovi sto pricaju ko se koliko borio protiv Nemaca i Ustasa potpuno mase poentu. Svuda pa i kod De Gola koncept gerile je bio da se izbegavaju veci sukobi do masivne saveznicke akcije. To je radio i Draza a tamo gde je to bilo moguce vrsili su diverzije i to veoma uspesno i cemu svedoce brojna saveznicka dokumenta. Partizani su bili u svemu tome marginalni jer su se prakticno veci deo rata borili za goli opstanak pokreta. Kljucni momenat je bio 1943. kada su Ruzvelt i Čerčil uvideli da moraju Staljinu da daju dobar deo kolača, da on na kraju ne bi uzeo i više nego što mu pripada - SSSR je bio u naletu. Okretanje saveznika Titu nema veze ni sa komunističkom propagandom ni sa time koliko se ko borio protiv Nemaca. Jednostavno, Dražin pokret i Srpstvo u celini ostali su kratkih ruku. Najbolji primer šta bi bilo kad bi bilo je Grčka: iako je tamošnji "četnički" pokret Zervasa bio potpuno marginalan i lokalizovan na Epir, imao je standardnu podršku Britanaca do kraja rata. Pragmatični Britanci su hteli da integrišu takodje bezuspešno Grčke Partizane i "četnike". Pošto su Partizani bili znatno nadmoćniji u ostatku Grčke, na kraju su im razdvojili zone dejstava i poverili borbu za Atinu. Naravno desilo se očekivano da su ovi proglasili komunističku vlast i naravno Britanci su okrenuli politiku i sve snage udruzili protiv Partizana. Rezultat toga je dugotrajan gradjanski rat koji se očito nije mogao izbeći a da su Britanci bili od početka principijelno antikomunistički orijentisani, bilo bi.kraće uz manje žrtava. Slično bi bilo i ovde ali razlika je bitna - Jugoslavija je dodeljena Staljinovoj sferi a Grčka Britanskoj.
Ne želeći da ulazim u raspravu da li je pozitivan ili negativan lik želim da napišem samo ovo, branio je nešto što je bilo neodbranjivo! Kralja Aleksandra koji je rušio srednjevekovne srpske gradove na Avali npr. i gradio svoje masonske hramove i Nikolu Pašića simbola korupcije koji je između ostalog imao svoje specijalne pomoćnike koji su izdavali dozvole za prošenje našim herojima iz Prvog svetskog rata. Dakle, branio je nešto što je bilo trulo i protiv čega je bilo 90% tadašnjih stanovnika Jugoslavije!
Četnici=izdajice i sramota.
(Mićko, 17. jul 2019 19:35)
Prvo kukavice koje su bežale još za vreme prvog rata i čekali da neko pođe napred. Ista situacija i u drugom ratu. Krili se po selima, krkali jagnjetinu i čekali da dođu opet Francuzi i Englezi da spasavaju, a oni kao posle junaci.
Sve ovo što se čuje o nekoj hrabrosti su bile neke pobegulje, kukavice koji su čekali u busiji da se pohvale, a za to vreme napadali samo one koji ne mogu da se brane.
Dodje iz inostranstva i stane u red da eto kao obelezi rodjendan ili sta vec Draze Mihajlovica? Kakav li je tebi zivot u inostranstvu sine moj, gde si ti otisao i ko su tebi roditelji pa si i cuo za nekog tamo Drazu koji je osudjen za saradnju sa nacistima. Idi odakle si i dosao, zavrsi neku skolu, nauci nesto pametno i privredi nesto sebi i toj drzavi ako vec neces nama u Srbiji.
Neću da ulazim u raspravu koja se tiče globalnog četnickog ili partizanskog pokreta i njihovoj ulozi i zaostavštini u Srbiji, ali hoću da kažem kako je u to vreme bilo u mom kraju (južna Srbija). Što se tiče borbi, četnici i partizani se nisu međusobno sukobljavali (makar ne do pred kraj rata, kada su partizani krenuli na četnike) niti su ratovali protiv Nemaca. Sve akcije su bile usmerene protiv Bugara i balista. Što se tiče sastava jedinica, četničke jedinice su, listom, bile sastavljene od najuglednijih i najškolovanijih ljudi, domaćina, trgovaca i zanatlija. Posle rata, svi (sem onih koji su prebegli na stranu partizana) su bili streljani, a imovina im je bila oduzeta. Partizanske jedinice su, uglavnom, bile sastavljene od predratnih kriminalaca - bilo političkih, bilo onih pravih secikesa i probisveta, i siromašnih seljaka, koji su bili privučeni obećanjima da će, nakon rata, dobiti zemlju (naravno, nisu je dobili - umesto njih, sve je prigrabila nova, komunistička, elita). Ono što je bilo tipično, verujem, za celu zemlju je da su najsiromašniji sloj stanovništva činili crnogorski kolonisti, koji su masovno pristupali partizanima i, posle rata, prigrabili daleko nesrazmerniji deo političkih funkcija i imovine u odnosu na veličinu populacije, pa otuda i postoji tradicionalno veliko nepoverenje (pa čak i mržnja) prema Crnogorcima na jugu. Ni posle višedecenijske propagande, u mom kraju se na četnički pokret gleda pozitivno, jer svi pamte ko je bio ko i kakav je ko tretman posle rata doživeo. Inače, u mom kraju su postojale otpadničke četničke grupe i pojedinci, koji su, do duboko u 1950-te, pružali otpor novoj vlasti, a svi policajci i udbaši (i njihovi potomci) koji su učestvovali u njihovom hvatanju i ubijanju su i dan-danas omraženi u narodu...
Ako je kralj priznao partizane i naredio četnicima da im se priključe 1945 god. znači da su partizani bili jedina prava vojska koja se borila protiv okupatora !!!!
Pročitaš komentare i shvatiš da je i ta Sonja Biserka, koju očima ne mogu da vidim, u pravu kada kaže da živimo u prošlosti ali ja bi dodao da je prosečan Srbin uz svu nesposobnost i jako neobrazovan i neiteligentan!
Slovenci su imali belogradejce, za koje je teško naći neki zločin i približne težine poput onog pokolja u Barajevu... Posle rata partizani su ih streljali uglavnom bez suđenja... Dan danas niko ne sme biti želi da polemiše o tome ali zato su već 88 tačno znali šta hoće da svojom budućnošću za razliku od njih hrvati (zapadni Srbi) su nešto videli od njih ali dodaju na to i oplakivanje ustaša... E najgori od svih Srba smo mi! Mi pojma nemamo sta ćemo danas a kamoli sutra ali zato... Tačno u milimetar znamo ko je izdao cara Lazara kada je vodio Srbe na klanje najjačoj sili koja čak i nije htela rat sa nama, gde je pogrešio Obrenović kada je dao da se ubije kradljivac svinja i hajduk, i kako je Draža ( oficir niže klase sa veoma slabim obrazovanjem) svetac, koji je odbio vrhovno naređenje svog komandanta i čije su jedinice i komandanti činili neviđene zločine ali je on na montiranom suđenju nepravedno osuđen pa se to suđenje poništilo a sad ćemo da zakažemo novo.... Titu za sve što je uradio loše i zbog čega već 40g nakon njegove smrti nama i dalje seljaci zive kao prosjaci, ono malo dece što se rodi beži da radi kod Hrvata, Slovenaca i Nemaca a ostali.... E ostali će da daju pomen draži i čekaju suđenje Titu jer to je bitno!
@Realno, 17. jul 2019 20:38
Dobro pitanje. Ali, jedino trazumno bi bilo da to pitanje pokriva i commie škvadru - Na čelu sa onim hochstaplerom Brozom, natch! - jer i oni su bili kriminalci i zločinci. Hoćete reći da "nacionalizacija", "agrarna reforma", masovna ubistva nepodobnih posle "oslobođenja", internacija i/ili proterivanje Volksdeutsche populacije, Goli Otok - Koncentracioni logor! - ideološki motivisano oduzimanje građanskih i svih drugih prava ljudima, nisu zločini? Retoričko pitanje, kada malo bolje razmislim - za sve commie slučajeve za posmatranje, za sve brainwashed and crazy sledbenike effing Najvećeg Sina (šta god to zaista značilo) i sve potomke crvenih zlikovaca koje smo trpeli post-WWII (nažlost, trpimo ih i dan-danas), je to bilo savršeno ispravno. Svako malo čujemo o potrebi za defašizacijom i/ili denacifikacijom društava, nacija, država, ali kada ćemo već početi govoriti o njihovoj dekomunizaciji? Krajnje je vreme i da se adresira činjenica da je komunizam ZLO - FFS, totalitarna ideologija, koja zabranjuje svako drugačije mišljenje, naročito ako je kritičko prema samom komunizmu. Ono što ga čini gorim od fašizma, nacizma i sličnih, je što na površini deluje OK i prijemčivo za sve koji se osećaju obespravljenim, kao i za sve koji imaju, ah, izražen osećaj za pravdu, ali clearly ne vide dalje od svog nosa...
Ova rasprava je toliko kompleksna da je desetine knjiga ne bi mogli resiti. Osnovna razlika izmedju partizana i cetnika je veliko srpski hegemonizam. Dakle komunisti su jos 1929 valjda doneli odluku da Srbiju treba slomiti i ne dozvoliti joj da vlada Jugoslavijom, iako je vise od 50% stanovnistva bilo srpsko. A cetnici su hteli kao sto i svaki Srbin zeli da svi Srbi zive u jednoj drzavi,a pocetkom rata i odbrana Srba u NDH. Cetnici kao gerila nisu imali jedinstvenu komandu,pa Draza nije ni komandovao svim jedinicama. Tako da su razni cetnici imali razne ideje,s tim da je jedna bila osnovna, svi Srbi u jednoj drzavi i nikada vise Jugoslavija. To je ta sustinska razlika. Cetnici su sve vreme radili na tome, ali su na kraju izgubili. Da su se kojim slucajem saveznici okrenuli Drazi,on bio bio nas De Gol, i Jugoslavije ne bi bilo, i ne bi ponovo prezivljavali isto 90-tih. Takodje, cetnici su bili i protiv rata sa Nemcima jer je to bilo suludo i zbog toga sto je samo u Srbiji doneta odluka 100 za 1 Nemca, i 50 za ranjenog. Razlika je bila u tome da je srpki narod pretrpeo strahovite zrtve u 1 sv. ratu od kojih se ni danas nismo oporavili,i cetnici su tezili da sve bude mirno da bi se izbegle nove zrtve,ali strahovlada Nemaca i genocid u NDH, su sva nadanja istopila. Nas usud je da smo mi u 1. i 2. sv. ratu izgubili toliko naroda,da cemo se tesko ikada oporaviti od tog dvostrukog genocida u 30 godina. Cetnici su hteli da to izbegnu po svaku cenu,pa i saradnjom sa Nemcima!
Tema je Draža i Jugoslavenska vojska u otadzbini. Iako se stalno želi neko nacionalno jedinstvo, nema ga ni po pitanju desne opcije. Draža je ostao veran Kralju i jugoslovenskoj ideji. Dovoljno je vidjeti kokarde. Kod Draže je kraljeva monogram do kraja. Pa on je bio oficir Dvora. Moljevic i Ravnogorski pokret sa naslednikom Korosca su druga priča. Njima se pribraja i Djujic i Djurisic dok su ostali bili na nemačkoj strani kao Pecanac, Ljotic, Nedic. Ako se lica i dogaadjaji. odvrte nekoliko godina unazad, shvata se i kameleonska uloga kluba oko Moljevica. Zna se da je Aleksandar ubijen i zbog Italije, Londonskog ugovora, sukoba sa delom Radikalne stranke, a tom klubu pripada i Stojadinovic i njegova uloga u ubistvu Pagrijarha Varnave i njegovog brata... Itd. Četnički pokret nije bio jedinstven iz više razloga i reinterpretacija ne treba. Osim toga nema više Kominterne kojoj je versajska Jugoslavija bila simbol tamnice naroda.
Kada zločinci osvoje vlast onda pišu novu istoriju, menjaju nazive ulica, truju omladinu svojom propagandom i svete se svojim žrtvana koje su ih osudile. U takvoj atmosferi nema ni zdravorazumskog dijaloga, a kamoli pravde i istine. Zato je rehabilitacija katastrofalna greška, jer znamo kako su četnici u svim ratovima rešavali probleme.
Ovo nema blage veze sa organizovanim trovanjem pasa na Srebrnom jezeru koje nema ko da spreči. Predsednik opštine, Dragan Milić, je.okrvavio ruke, a niko da mu napiše krivičnu prijavu, kao da zakon ne postoji.
Kakav covjek moras bit da bi ti ovakav neko bio heroj? Neko ko je klao redom, na kraju krajeva, ni fasisti ne bi trebali da ga vole.. Klao je i svoje. ...
Bolesni neki umovi..
U vojnim formacijama a pod komandom generala Mihailovića je bilo boraca različitih nacionalnosti i veroispovesti: Slovenaca, Hrvata, Crnogoraca, Muslimana i Srba svakako, ali ne i isključivo kako mnogi misle. Sve to zna i g-dja Sonja Biserko i njoj slične, ali nikako da tu istinu prevale preko jezika. Živela JVO!
Četnici=izdajice i sramota.
(Mićko, 17. jul 2019 19:35)
Prvo kukavice koje su bežale još za vreme prvog rata i čekali da neko pođe napred. Ista situacija i u drugom ratu. Krili se po selima, krkali jagnjetinu i čekali da dođu opet Francuzi i Englezi da spasavaju, a oni kao posle junaci.
Sve ovo što se čuje o nekoj hrabrosti su bile neke pobegulje, kukavice koji su čekali u busiji da se pohvale, a za to vreme napadali samo one koji ne mogu da se brane.
Koliko moraš da budeš glup i primitivan da bi veličao nekog (bilo kojeg) pa čak i današnjeg kriminalca i zločinca i još se ponositi time
Čime se pametan stidi glup i budala se ponosi
Dodje iz inostranstva i stane u red da eto kao obelezi rodjendan ili sta vec Draze Mihajlovica? Kakav li je tebi zivot u inostranstvu sine moj, gde si ti otisao i ko su tebi roditelji pa si i cuo za nekog tamo Drazu koji je osudjen za saradnju sa nacistima. Idi odakle si i dosao, zavrsi neku skolu, nauci nesto pametno i privredi nesto sebi i toj drzavi ako vec neces nama u Srbiji.
i po ko zna koji put nista pametno da se kaze a stalno se prica o tome bez ikakve poente i zakljucka. Pobednici pisu istoriju a pobednici i njihova fizicka i politicka deca dovela su Srpski narod do propasti, prvo duhovne pa onda i materijalne. Komunizam je po definiciji ponistio smisao nacije kulture i duhovnosti. Zato postoji potreba za "revizijom" istorije i za slavljenjem gubitnika. Drugo, naravno da se ne radi o stvarnoj reviziji vec o traganju za istinom. Jedina prava Drazina krivica je sto je poceo da se takmici sa Titom i glumi "Robina Huda" na Balkanu. Nedic je potpuno bio u pravu kada ga je osudjivao sto 1941. na vrhuncu nemacke moći diže ustanak u Srbiji umesto da se udruži sa njim u spasavanju Srbije od komunista koji su, prirodno, bili zainteresovani za uspodtavljanje svoje vlasti i.revolucionarni prevrat a borba je trebala da bude samo sredstvo. Draza nije ubio Tita kada je mogao, i da se to desilo partizanski pokret bi se brzo raspao kao sto je i ovako jedva preziveo posle sloma ustanka. Da nije bilo mučenika koji su bezali od NDH genocida u šume brzo bi propali jer su ih iz Srbije i C.Gore proterali seljaci. Draza je ubrzo uvideo kuda sve to vodi i krenuo svojim putem, ni tamo ni ovamo. Ostao je rascep. Ovi sto pricaju ko se koliko borio protiv Nemaca i Ustasa potpuno mase poentu. Svuda pa i kod De Gola koncept gerile je bio da se izbegavaju veci sukobi do masivne saveznicke akcije. To je radio i Draza a tamo gde je to bilo moguce vrsili su diverzije i to veoma uspesno i cemu svedoce brojna saveznicka dokumenta. Partizani su bili u svemu tome marginalni jer su se prakticno veci deo rata borili za goli opstanak pokreta. Kljucni momenat je bio 1943. kada su Ruzvelt i Čerčil uvideli da moraju Staljinu da daju dobar deo kolača, da on na kraju ne bi uzeo i više nego što mu pripada - SSSR je bio u naletu. Okretanje saveznika Titu nema veze ni sa komunističkom propagandom ni sa time koliko se ko borio protiv Nemaca. Jednostavno, Dražin pokret i Srpstvo u celini ostali su kratkih ruku. Najbolji primer šta bi bilo kad bi bilo je Grčka: iako je tamošnji "četnički" pokret Zervasa bio potpuno marginalan i lokalizovan na Epir, imao je standardnu podršku Britanaca do kraja rata. Pragmatični Britanci su hteli da integrišu takodje bezuspešno Grčke Partizane i "četnike". Pošto su Partizani bili znatno nadmoćniji u ostatku Grčke, na kraju su im razdvojili zone dejstava i poverili borbu za Atinu. Naravno desilo se očekivano da su ovi proglasili komunističku vlast i naravno Britanci su okrenuli politiku i sve snage udruzili protiv Partizana. Rezultat toga je dugotrajan gradjanski rat koji se očito nije mogao izbeći a da su Britanci bili od početka principijelno antikomunistički orijentisani, bilo bi.kraće uz manje žrtava. Slično bi bilo i ovde ali razlika je bitna - Jugoslavija je dodeljena Staljinovoj sferi a Grčka Britanskoj.
Možda je to u očima komunista i njihovih naslednika revizionizam, ali u stvarnosti to se zove ispravljanje istorijske nepravde. Taj proces su manje-više prošle sve postkomunističke zemlje,dok Srbija zaostaje, kao i u svemu ostalom. Ukoliko se mi ne možemo saglasili, onda treba uzeti nezavisne istorijske izvore, nemačke, britanske, američke, ruske...kako bi dobili pravu sliku o liku i delu Draže Mihajlovića. Mada većina naših istoričara su jedinstveni o njegovoj ulozi u Drugom svetskom ratu. A ono što se desilo neposredno nakon oslobođenja je malo poznato. Prema podacima prikupljenim od strane državne komisije za samo 6 meseci(oktobar 1944-mart 1945)nove revolucionarno vlasti su likvidirale preko 60.000 građana Srbije. Nezvanično se smatra da je broj mnogo preko 100.000. Ubijena je celokupna srpska inteligencija,građena 150 godina, kako bi se postavili temelji za totalitarnu komunističku ideologiju. Srbija još uvek nije izašla na put sa kog smo skrenuli nakon dolaska komunista.
Ne želeći da ulazim u raspravu da li je pozitivan ili negativan lik želim da napišem samo ovo, branio je nešto što je bilo neodbranjivo! Kralja Aleksandra koji je rušio srednjevekovne srpske gradove na Avali npr. i gradio svoje masonske hramove i Nikolu Pašića simbola korupcije koji je između ostalog imao svoje specijalne pomoćnike koji su izdavali dozvole za prošenje našim herojima iz Prvog svetskog rata. Dakle, branio je nešto što je bilo trulo i protiv čega je bilo 90% tadašnjih stanovnika Jugoslavije!
Навикао сам на површност текстова Бибисија на српском, овај ме посебно заболео, јер прича о (по мом мишљењу) једној од највећих наших трагедија, Другом светском рату. Хајде само два питања: Dragoljub Draža Mihailović rođen je 1893. u Ivanjici.
Bio je vođa četnika u Drugom svetskom ratu. Članovi jugoslovenske kraljevske vlade su ga iz Londona postavili za ministra vojske i dodelili mu čin generala 1942. godine.
Да ли је тај човек постојао и пре 1942., чиме се бавио, да ли је имао неко образовање, можда каријеру? Како може новинар да напише овако нешто, ако уопште још увек постоје новинари?
И друго: имамо ли још неког образованог и упућеног у Србији да прокоментарише ову тему осим Соње Бисерко??? Због чега баш она коментарише, осим да би додатно испровоцирала екстремно расположене на другом крилу? Постоји ли за нас икада и у нечему средина, да не кажем нормалност? Или ће и даље на овако важне и дубоке теме да се оглашавају деца која мало шта разумеју и Соње Бисерко?
Ako je kralj priznao partizane i naredio četnicima da im se priključe 1945 god. znači da su partizani bili jedina prava vojska koja se borila protiv okupatora !!!!
Pročitaš komentare i shvatiš da je i ta Sonja Biserka, koju očima ne mogu da vidim, u pravu kada kaže da živimo u prošlosti ali ja bi dodao da je prosečan Srbin uz svu nesposobnost i jako neobrazovan i neiteligentan!
Slovenci su imali belogradejce, za koje je teško naći neki zločin i približne težine poput onog pokolja u Barajevu... Posle rata partizani su ih streljali uglavnom bez suđenja... Dan danas niko ne sme biti želi da polemiše o tome ali zato su već 88 tačno znali šta hoće da svojom budućnošću za razliku od njih hrvati (zapadni Srbi) su nešto videli od njih ali dodaju na to i oplakivanje ustaša... E najgori od svih Srba smo mi! Mi pojma nemamo sta ćemo danas a kamoli sutra ali zato... Tačno u milimetar znamo ko je izdao cara Lazara kada je vodio Srbe na klanje najjačoj sili koja čak i nije htela rat sa nama, gde je pogrešio Obrenović kada je dao da se ubije kradljivac svinja i hajduk, i kako je Draža ( oficir niže klase sa veoma slabim obrazovanjem) svetac, koji je odbio vrhovno naređenje svog komandanta i čije su jedinice i komandanti činili neviđene zločine ali je on na montiranom suđenju nepravedno osuđen pa se to suđenje poništilo a sad ćemo da zakažemo novo.... Titu za sve što je uradio loše i zbog čega već 40g nakon njegove smrti nama i dalje seljaci zive kao prosjaci, ono malo dece što se rodi beži da radi kod Hrvata, Slovenaca i Nemaca a ostali.... E ostali će da daju pomen draži i čekaju suđenje Titu jer to je bitno!
Kada zločinci osvoje vlast onda pišu novu istoriju, menjaju nazive ulica, truju omladinu svojom propagandom i svete se svojim žrtvana koje su ih osudile. U takvoj atmosferi nema ni zdravorazumskog dijaloga, a kamoli pravde i istine. Zato je rehabilitacija katastrofalna greška, jer znamo kako su četnici u svim ratovima rešavali probleme.
@Realno, 17. jul 2019 20:38
Dobro pitanje. Ali, jedino trazumno bi bilo da to pitanje pokriva i commie škvadru - Na čelu sa onim hochstaplerom Brozom, natch! - jer i oni su bili kriminalci i zločinci. Hoćete reći da "nacionalizacija", "agrarna reforma", masovna ubistva nepodobnih posle "oslobođenja", internacija i/ili proterivanje Volksdeutsche populacije, Goli Otok - Koncentracioni logor! - ideološki motivisano oduzimanje građanskih i svih drugih prava ljudima, nisu zločini? Retoričko pitanje, kada malo bolje razmislim - za sve commie slučajeve za posmatranje, za sve brainwashed and crazy sledbenike effing Najvećeg Sina (šta god to zaista značilo) i sve potomke crvenih zlikovaca koje smo trpeli post-WWII (nažlost, trpimo ih i dan-danas), je to bilo savršeno ispravno. Svako malo čujemo o potrebi za defašizacijom i/ili denacifikacijom društava, nacija, država, ali kada ćemo već početi govoriti o njihovoj dekomunizaciji? Krajnje je vreme i da se adresira činjenica da je komunizam ZLO - FFS, totalitarna ideologija, koja zabranjuje svako drugačije mišljenje, naročito ako je kritičko prema samom komunizmu. Ono što ga čini gorim od fašizma, nacizma i sličnih, je što na površini deluje OK i prijemčivo za sve koji se osećaju obespravljenim, kao i za sve koji imaju, ah, izražen osećaj za pravdu, ali clearly ne vide dalje od svog nosa...
Neću da ulazim u raspravu koja se tiče globalnog četnickog ili partizanskog pokreta i njihovoj ulozi i zaostavštini u Srbiji, ali hoću da kažem kako je u to vreme bilo u mom kraju (južna Srbija). Što se tiče borbi, četnici i partizani se nisu međusobno sukobljavali (makar ne do pred kraj rata, kada su partizani krenuli na četnike) niti su ratovali protiv Nemaca. Sve akcije su bile usmerene protiv Bugara i balista. Što se tiče sastava jedinica, četničke jedinice su, listom, bile sastavljene od najuglednijih i najškolovanijih ljudi, domaćina, trgovaca i zanatlija. Posle rata, svi (sem onih koji su prebegli na stranu partizana) su bili streljani, a imovina im je bila oduzeta. Partizanske jedinice su, uglavnom, bile sastavljene od predratnih kriminalaca - bilo političkih, bilo onih pravih secikesa i probisveta, i siromašnih seljaka, koji su bili privučeni obećanjima da će, nakon rata, dobiti zemlju (naravno, nisu je dobili - umesto njih, sve je prigrabila nova, komunistička, elita). Ono što je bilo tipično, verujem, za celu zemlju je da su najsiromašniji sloj stanovništva činili crnogorski kolonisti, koji su masovno pristupali partizanima i, posle rata, prigrabili daleko nesrazmerniji deo političkih funkcija i imovine u odnosu na veličinu populacije, pa otuda i postoji tradicionalno veliko nepoverenje (pa čak i mržnja) prema Crnogorcima na jugu. Ni posle višedecenijske propagande, u mom kraju se na četnički pokret gleda pozitivno, jer svi pamte ko je bio ko i kakav je ko tretman posle rata doživeo. Inače, u mom kraju su postojale otpadničke četničke grupe i pojedinci, koji su, do duboko u 1950-te, pružali otpor novoj vlasti, a svi policajci i udbaši (i njihovi potomci) koji su učestvovali u njihovom hvatanju i ubijanju su i dan-danas omraženi u narodu...
Ova rasprava je toliko kompleksna da je desetine knjiga ne bi mogli resiti. Osnovna razlika izmedju partizana i cetnika je veliko srpski hegemonizam. Dakle komunisti su jos 1929 valjda doneli odluku da Srbiju treba slomiti i ne dozvoliti joj da vlada Jugoslavijom, iako je vise od 50% stanovnistva bilo srpsko. A cetnici su hteli kao sto i svaki Srbin zeli da svi Srbi zive u jednoj drzavi,a pocetkom rata i odbrana Srba u NDH. Cetnici kao gerila nisu imali jedinstvenu komandu,pa Draza nije ni komandovao svim jedinicama. Tako da su razni cetnici imali razne ideje,s tim da je jedna bila osnovna, svi Srbi u jednoj drzavi i nikada vise Jugoslavija. To je ta sustinska razlika. Cetnici su sve vreme radili na tome, ali su na kraju izgubili. Da su se kojim slucajem saveznici okrenuli Drazi,on bio bio nas De Gol, i Jugoslavije ne bi bilo, i ne bi ponovo prezivljavali isto 90-tih. Takodje, cetnici su bili i protiv rata sa Nemcima jer je to bilo suludo i zbog toga sto je samo u Srbiji doneta odluka 100 za 1 Nemca, i 50 za ranjenog. Razlika je bila u tome da je srpki narod pretrpeo strahovite zrtve u 1 sv. ratu od kojih se ni danas nismo oporavili,i cetnici su tezili da sve bude mirno da bi se izbegle nove zrtve,ali strahovlada Nemaca i genocid u NDH, su sva nadanja istopila. Nas usud je da smo mi u 1. i 2. sv. ratu izgubili toliko naroda,da cemo se tesko ikada oporaviti od tog dvostrukog genocida u 30 godina. Cetnici su hteli da to izbegnu po svaku cenu,pa i saradnjom sa Nemcima!
Ovo nema blage veze sa organizovanim trovanjem pasa na Srebrnom jezeru koje nema ko da spreči. Predsednik opštine, Dragan Milić, je.okrvavio ruke, a niko da mu napiše krivičnu prijavu, kao da zakon ne postoji.
Tema je Draža i Jugoslavenska vojska u otadzbini. Iako se stalno želi neko nacionalno jedinstvo, nema ga ni po pitanju desne opcije. Draža je ostao veran Kralju i jugoslovenskoj ideji. Dovoljno je vidjeti kokarde. Kod Draže je kraljeva monogram do kraja. Pa on je bio oficir Dvora. Moljevic i Ravnogorski pokret sa naslednikom Korosca su druga priča. Njima se pribraja i Djujic i Djurisic dok su ostali bili na nemačkoj strani kao Pecanac, Ljotic, Nedic. Ako se lica i dogaadjaji. odvrte nekoliko godina unazad, shvata se i kameleonska uloga kluba oko Moljevica. Zna se da je Aleksandar ubijen i zbog Italije, Londonskog ugovora, sukoba sa delom Radikalne stranke, a tom klubu pripada i Stojadinovic i njegova uloga u ubistvu Pagrijarha Varnave i njegovog brata... Itd. Četnički pokret nije bio jedinstven iz više razloga i reinterpretacija ne treba. Osim toga nema više Kominterne kojoj je versajska Jugoslavija bila simbol tamnice naroda.
IMAGE SOURCE
28 Komentari
Sortiraj po: