Ukrajinci u Srbiji

Ukrajinci dolaze krajem 19. veka i pocetkom 20. tokom Austrougarske jos, na teritorije Salvonije i severne Bosne, a neki i u Vojvodinu. Veliki deo potice iz Galicije, zapadne Ukrajine, sa centrom u Lavovu. Pripadali su unijatskoj (katolickoj) crkvi.

Nismo mi Rusini, jer i ja pripadam toj zajednici Ukrajinaca iz Vojvodine. Rodjen sam u Novom Sadu a moji roditelji su rodjeni u Bosni gde se pocetkom 1900 (posle pripajanja BiH Austro Ugarskoj) doselilo 20-30 hiljada Ukrajinaca iz danasnje zapadne Ukrajine. Posle Drugog svetkog rata Vojvodina je bila primamljiva za mnoge pa tako i za nas. Par hiljada Ukrajinaca se doselilo u Vojvodinu, nesto manji broj i u Slavoniju. Uklopili smo se sa zajednicom Rusina, koji su dosli mnogo ranije, i sa kojima pripadamo istoj istocno-katolickoj Crkvi.
Kad bih rekao da sam zabrinut zbog desavanja u Ukrajini mislim da bih preterao, bio sam zabrinut kad se ta stvar desavala izmedju Milosevica i Kostunice pre par godina zato sto se ticala mene, mojih bliznjih i prijatelja i nase buducnosti u zemlji u kojoj sam odrastao, stekao prva znanja i koju volim. Starije generacije mozda imaju jos neku nostalgiju za postojbinom nasih predaka, njihovom kulturom i obicajima, ali mi mladji, posebno mi odrasli u vecim gradovima smo izgubili taj nostalgicni mentalitet nasih roditelja. Postujem Ukrajinu i ukrajince ali ne delim njihove brige i radosti jer sam dojen drugacijim mlekom, iako pricam, citam i pisem ukrajinski.
Ono sto je u nama, doseljenicima jos, pomalo ostalo od Istocno-evropske svesti je ta neka njihova, mozda preterana hladnokrvnost. Na Balkanu se gubi moc zdravog prosudjivanja zbog mnogo stvari koje su u sustini jednostavne i resive. Na primer u Kijevu su demonstrirale dve grupe demonstranata, suprotnih gledista, na nekoliko stotina metara udaljenosti! skoro ruku pod ruku. Ljudi tamo, bar zasad gledaju da ostvare svoja prava a ne da ukinu tudja, koja su isto tako legitimna. Neke ruzne stvari mogu nastati jedino kad svoje prste u vecoj meri umesaju dve Velesile koje traze svoje interese u Ukrajini.
Znam da su stvari koje su se desavale kod nas, u Jugi komplikovanije nego sto izgledaju, ali moglo se izbeci bar nesto od toga.

Jesu li to "Rusini"? Pod tim imenom su u nasim krajevima poznati odavno.
Sto se tice zabrinutosti - njihova matica je i sad a i ranije (spor oko Crnomorske flote) dokazala da ne misli "balkanski" vec svetski!
Kamo srece da su se kod nas sporovi resavali i da se resavaju na ukrajinsko-ruski nacin!

Ukrajinci su Ukrajinci, Rusini/Rusnaci su Rusini/Rusnaci a ne Ukrajinci isto kao sto su Srbi - Srbi a ne Hrvati, itd., iako kod nas postoji oko toga zamajavanja zbog toga sto je SSSR odbijao da prizna nacionalni identitet Rusinima u Ukrajinskoj SSR, lagerskim zemljama pa i kod nas, a nezavisna Ukrajina 1991. prihvatila ovu politiku samo sto je marksisticke argumente zamenila nacionalistickim, odbila da prizna nacionalni identitet Rusinima u zapadnom delu Ukrajine, kao i onima u Slovackoj, Poljskoj, Madjarskoj, Rumuniji delovala i ovde medju ovdasnjim Rusinima sa tezom da su Rusini i Ukrajinci jedno isto, ukrajinska dijaspora, subetnos ukrajinske nacije u krajnjem ukrajinska nacionalna manjina, ona im je matica, ona ce ih braniti od svih nedaca, sve u nastojanju da se resi problema sa sopstvenim Rusinima, da smo ovde prihvatili da smo Ukrajinci, sta bi oni jadni tamo prisiljeni vekovima da se nazivaju po volji vlasti...
Najgore u svemu tome je sto su na sve to nase vlasti za vreme Milosevica i posle cutale i tolerisale delovanje Ukrajine direktno i posredstvom nasih +Ukrajinaca rodjenih od ruske matere+ i jako me interesuje kako ce se oni nasi Ruusini koji su tako slepo prihvatali ovu politiku dosadasnjeg predsednika Kucme za uzvrat za najvece gluposti sa pecatom ukrajinske akademije nauka i zvanicnih u Kijevu dobijali diplome, doktorate, zvanja i titule presaltovati na novu situaciju-sa Juscenkom ili Janukovicem dolazi nova situacija u kojoj ce Ukrajina konacno morati da ukloni prepreke za put u Evropu...

Jesu li to "Rusini"? Pod tim imenom su u nasim krajevima poznati odavno.
Sto se tice zabrinutosti - njihova matica je i sad a i ranije (spor oko Crnomorske flote) dokazala da ne misli "balkanski" vec svetski!
Kamo srece da su se kod nas sporovi resavali i da se resavaju na ukrajinsko-ruski nacin!

Ukrajinci dolaze krajem 19. veka i pocetkom 20. tokom Austrougarske jos, na teritorije Salvonije i severne Bosne, a neki i u Vojvodinu. Veliki deo potice iz Galicije, zapadne Ukrajine, sa centrom u Lavovu. Pripadali su unijatskoj (katolickoj) crkvi.

Nismo mi Rusini, jer i ja pripadam toj zajednici Ukrajinaca iz Vojvodine. Rodjen sam u Novom Sadu a moji roditelji su rodjeni u Bosni gde se pocetkom 1900 (posle pripajanja BiH Austro Ugarskoj) doselilo 20-30 hiljada Ukrajinaca iz danasnje zapadne Ukrajine. Posle Drugog svetkog rata Vojvodina je bila primamljiva za mnoge pa tako i za nas. Par hiljada Ukrajinaca se doselilo u Vojvodinu, nesto manji broj i u Slavoniju. Uklopili smo se sa zajednicom Rusina, koji su dosli mnogo ranije, i sa kojima pripadamo istoj istocno-katolickoj Crkvi.
Kad bih rekao da sam zabrinut zbog desavanja u Ukrajini mislim da bih preterao, bio sam zabrinut kad se ta stvar desavala izmedju Milosevica i Kostunice pre par godina zato sto se ticala mene, mojih bliznjih i prijatelja i nase buducnosti u zemlji u kojoj sam odrastao, stekao prva znanja i koju volim. Starije generacije mozda imaju jos neku nostalgiju za postojbinom nasih predaka, njihovom kulturom i obicajima, ali mi mladji, posebno mi odrasli u vecim gradovima smo izgubili taj nostalgicni mentalitet nasih roditelja. Postujem Ukrajinu i ukrajince ali ne delim njihove brige i radosti jer sam dojen drugacijim mlekom, iako pricam, citam i pisem ukrajinski.
Ono sto je u nama, doseljenicima jos, pomalo ostalo od Istocno-evropske svesti je ta neka njihova, mozda preterana hladnokrvnost. Na Balkanu se gubi moc zdravog prosudjivanja zbog mnogo stvari koje su u sustini jednostavne i resive. Na primer u Kijevu su demonstrirale dve grupe demonstranata, suprotnih gledista, na nekoliko stotina metara udaljenosti! skoro ruku pod ruku. Ljudi tamo, bar zasad gledaju da ostvare svoja prava a ne da ukinu tudja, koja su isto tako legitimna. Neke ruzne stvari mogu nastati jedino kad svoje prste u vecoj meri umesaju dve Velesile koje traze svoje interese u Ukrajini.
Znam da su stvari koje su se desavale kod nas, u Jugi komplikovanije nego sto izgledaju, ali moglo se izbeci bar nesto od toga.

Ukrajinci su Ukrajinci, Rusini/Rusnaci su Rusini/Rusnaci a ne Ukrajinci isto kao sto su Srbi - Srbi a ne Hrvati, itd., iako kod nas postoji oko toga zamajavanja zbog toga sto je SSSR odbijao da prizna nacionalni identitet Rusinima u Ukrajinskoj SSR, lagerskim zemljama pa i kod nas, a nezavisna Ukrajina 1991. prihvatila ovu politiku samo sto je marksisticke argumente zamenila nacionalistickim, odbila da prizna nacionalni identitet Rusinima u zapadnom delu Ukrajine, kao i onima u Slovackoj, Poljskoj, Madjarskoj, Rumuniji delovala i ovde medju ovdasnjim Rusinima sa tezom da su Rusini i Ukrajinci jedno isto, ukrajinska dijaspora, subetnos ukrajinske nacije u krajnjem ukrajinska nacionalna manjina, ona im je matica, ona ce ih braniti od svih nedaca, sve u nastojanju da se resi problema sa sopstvenim Rusinima, da smo ovde prihvatili da smo Ukrajinci, sta bi oni jadni tamo prisiljeni vekovima da se nazivaju po volji vlasti...
Najgore u svemu tome je sto su na sve to nase vlasti za vreme Milosevica i posle cutale i tolerisale delovanje Ukrajine direktno i posredstvom nasih +Ukrajinaca rodjenih od ruske matere+ i jako me interesuje kako ce se oni nasi Ruusini koji su tako slepo prihvatali ovu politiku dosadasnjeg predsednika Kucme za uzvrat za najvece gluposti sa pecatom ukrajinske akademije nauka i zvanicnih u Kijevu dobijali diplome, doktorate, zvanja i titule presaltovati na novu situaciju-sa Juscenkom ili Janukovicem dolazi nova situacija u kojoj ce Ukrajina konacno morati da ukloni prepreke za put u Evropu...