Ovo je fraza koju nikako ne smete izgovoriti na razgovoru za posao

"Smeta vam što mi posao koji nudite predstavlja stepenik u karijeri? Ima toliko drugih kojima neće smetati. Nema ljutiš, doviđenja".
Srećom, prošlo je vreme ulagivanja poslodavcu. Sad mi postavljamo pitanja. U stvari jedno pitanje.

Ha, poslodavaci ne žele da čuju da su i oni zamenljivi.Smešno i žalisno.

Pravila, pravila, da bi nas udavila i kicmu savila ... i tako dalje. Nema tu mnogo mudrosti. Kada radis posao koji moze da radi svaka nepismena budala, poput raznih referenata za ovo i ono, onda ces tako i biti tretiran. Na oglas za posao se javi 200 ljudi, HR menadzer baci u korpicu 180 prijava, pozove 20 kandidata u isto vreme, oni svi zajedno cekaju u hodniku ceo dan ... Za razliku od toga, za poslove koje rade ljudi tacno odredjenog usko specijalizovanog profila javi se jedan ili nijedan kandidat. A i taj jedan kada se pojavi 3 meseca nakon objave oglasa, docekas ga kao kralja, bitno ti je samo da zna posao koji radi, izvan te svoje struke moze da lupeta sta god mu padne na pamet, sve dok ne pljuje i ne vredja niko to i ne slusa. Jer ako ga ne zaposlis sanse da nadjes novog radnika su ti kao nekoj babi da nadje iglu u plastu sena. Takvi su uglavnom poslovi iz ove moje struke, srecni smo kada ugledamo makar tog jednog.

A inače je sasvim u redu da komopanija tretira zaposlene kao "sredstvo za postizanje cilja"?

Ne govoriti ljudima baš bukvalno "tu ste samo dok ne nađemo bolje", ali stavljati im to na znanje vrlo direktno, to je u redu i deluje na ljude vrlo motivišuće, zar ne?

Kad će ti famozni "menadžeri" shvatiti da je lojalnost dvosmerna? Ako je zahteva od zaposlenog, zašto kompanija ni ne pomišlja da istu lojalanost duguje tom zaposlenom, odnosno da ga tretira kao ljudsko biće i važan resurs, a ne kao potrošni materijal?!

Човек који то изговори на разговору за посао је ретард.

Kolika gomila gluposti u jednom članku. Biznis je biznis i za poslodavca i za zaposlenog. Živimo u vremenu kad se sve menja vrlo brzo i potrebno se stalno boriti. Sa stanovišta zaposlenog, bar kako ja to vidim, razmišljati od jednog 'idealnog' posla do drugog je cista glupost. Naravno da svi mi imamo strategiju i životne ciljeve koje hoćemo da ispunimo. Npr. poslodavac hoće da proširi svoj posao, ukine određene pravce razvoja, što povlači za sobom otpuštanja. Isto tako, zaposleni ide gde mu je bolje i koristi pojedina radna mesta kao odskocnu dasku. Jedino korisno iz ovoga je da, iako mislite da je privremeno, prosto to precutite i licemerno se smeskajte. To je izgleda u modi...

-Gde vidite sebe za tri godine?
- Na vašem mestu.
- Žao mi je niste primljeni. Prekvalifikovani ste.

Dobar savet.

Zapravo, fraza koju ne smete izgovoriti je "Planiram da se udam za svog decka i zasnujem porodicu". Ako se odobri porodiljsko ocevima, to ce biti "sudden death" i muskarcima.

Ovo moze da vazi samo za ona zanimanja koja su suficitarna i kandidate koji se nicim znacajnim ne izdvajaju od mase. Kada posedujete upotrebljivo znanje i vestine na kojima taj isti poslodavac dobro moze da zaradi, mozete da pricate sta god vam padne na pamet (dokle god ste pristojni, naravno), dobicete posao 1/1. Kao sto vas firma koristi da napravi profit, tako i vi firmu mozete da koristite da pokupite znanja i vestine. Neko to odradi kroz edukacije koje firma placa, neko kroz iskustvo bavljenja razlicitim projektima, neko ne pokupi nista (velika vecina) jer u fokisu ima samo kako ce u 4-5 da zbrise kuci (legitimno skroz ali se placa na cupriji ako vec na mostu nije). To je dvosmeran odnos - interes. I dokle god se interesi poklapaju, radimo zajedno. Kad prestane, ili dobijes otkaz ili trazis nesto dalje.

Pravi odgovor je da zelis da napredujes i da se nadas da ce ta firma da ti to omoguci, obukom, mogucim napredovanjem, i ko zna jos kako. E sada ako to u toj firmi nije moguce...

Човек који то изговори на разговору за посао је ретард.

Dobar savet.

"Smeta vam što mi posao koji nudite predstavlja stepenik u karijeri? Ima toliko drugih kojima neće smetati. Nema ljutiš, doviđenja".
Srećom, prošlo je vreme ulagivanja poslodavcu. Sad mi postavljamo pitanja. U stvari jedno pitanje.

Zapravo, fraza koju ne smete izgovoriti je "Planiram da se udam za svog decka i zasnujem porodicu". Ako se odobri porodiljsko ocevima, to ce biti "sudden death" i muskarcima.

Pravila, pravila, da bi nas udavila i kicmu savila ... i tako dalje. Nema tu mnogo mudrosti. Kada radis posao koji moze da radi svaka nepismena budala, poput raznih referenata za ovo i ono, onda ces tako i biti tretiran. Na oglas za posao se javi 200 ljudi, HR menadzer baci u korpicu 180 prijava, pozove 20 kandidata u isto vreme, oni svi zajedno cekaju u hodniku ceo dan ... Za razliku od toga, za poslove koje rade ljudi tacno odredjenog usko specijalizovanog profila javi se jedan ili nijedan kandidat. A i taj jedan kada se pojavi 3 meseca nakon objave oglasa, docekas ga kao kralja, bitno ti je samo da zna posao koji radi, izvan te svoje struke moze da lupeta sta god mu padne na pamet, sve dok ne pljuje i ne vredja niko to i ne slusa. Jer ako ga ne zaposlis sanse da nadjes novog radnika su ti kao nekoj babi da nadje iglu u plastu sena. Takvi su uglavnom poslovi iz ove moje struke, srecni smo kada ugledamo makar tog jednog.

Kolika gomila gluposti u jednom članku. Biznis je biznis i za poslodavca i za zaposlenog. Živimo u vremenu kad se sve menja vrlo brzo i potrebno se stalno boriti. Sa stanovišta zaposlenog, bar kako ja to vidim, razmišljati od jednog 'idealnog' posla do drugog je cista glupost. Naravno da svi mi imamo strategiju i životne ciljeve koje hoćemo da ispunimo. Npr. poslodavac hoće da proširi svoj posao, ukine određene pravce razvoja, što povlači za sobom otpuštanja. Isto tako, zaposleni ide gde mu je bolje i koristi pojedina radna mesta kao odskocnu dasku. Jedino korisno iz ovoga je da, iako mislite da je privremeno, prosto to precutite i licemerno se smeskajte. To je izgleda u modi...

-Gde vidite sebe za tri godine?
- Na vašem mestu.
- Žao mi je niste primljeni. Prekvalifikovani ste.

A inače je sasvim u redu da komopanija tretira zaposlene kao "sredstvo za postizanje cilja"?

Ne govoriti ljudima baš bukvalno "tu ste samo dok ne nađemo bolje", ali stavljati im to na znanje vrlo direktno, to je u redu i deluje na ljude vrlo motivišuće, zar ne?

Kad će ti famozni "menadžeri" shvatiti da je lojalnost dvosmerna? Ako je zahteva od zaposlenog, zašto kompanija ni ne pomišlja da istu lojalanost duguje tom zaposlenom, odnosno da ga tretira kao ljudsko biće i važan resurs, a ne kao potrošni materijal?!

Ha, poslodavaci ne žele da čuju da su i oni zamenljivi.Smešno i žalisno.

Ovo moze da vazi samo za ona zanimanja koja su suficitarna i kandidate koji se nicim znacajnim ne izdvajaju od mase. Kada posedujete upotrebljivo znanje i vestine na kojima taj isti poslodavac dobro moze da zaradi, mozete da pricate sta god vam padne na pamet (dokle god ste pristojni, naravno), dobicete posao 1/1. Kao sto vas firma koristi da napravi profit, tako i vi firmu mozete da koristite da pokupite znanja i vestine. Neko to odradi kroz edukacije koje firma placa, neko kroz iskustvo bavljenja razlicitim projektima, neko ne pokupi nista (velika vecina) jer u fokisu ima samo kako ce u 4-5 da zbrise kuci (legitimno skroz ali se placa na cupriji ako vec na mostu nije). To je dvosmeran odnos - interes. I dokle god se interesi poklapaju, radimo zajedno. Kad prestane, ili dobijes otkaz ili trazis nesto dalje.

Pravi odgovor je da zelis da napredujes i da se nadas da ce ta firma da ti to omoguci, obukom, mogucim napredovanjem, i ko zna jos kako. E sada ako to u toj firmi nije moguce...