Pirotski kačkavalj probija led na putu u EU

Devetnaestovekovni proizvodi osvajaju EU. Inace Srbija je u vreme Milosa izvozila vise nego danas.

Ijao, na Zapadu ce sad ljudi da se pobiju zbog pirotskog kackavalja*. Ovde (Minhen) po marketima mozete da birate izmedju francuskih, italijanskih, nemackih, austrijskih, grckih, turskih vrsta sireva, ali sad ce pirotski kackavalj da im pomrsi racune ? Dokle cemo bre da se busamo necim sto je negde drugde jos odavno bolje uradjeno. Busamo se sa sljivovicom, koja je u odnosu na rakije koje imate na Zapadu na raspolaganju obicna brlja. Sad se busamo pirotskim kackavaljem koji i nije originalno pirotski, tj. srpski sir, vec je bugarska vrsta sira.

dobar ali skup. ako ide po nasoj ceni u eu trsko ce se probiti.

Za EU kackavalj je odlican ali Pirocanci jedu kackavalj " Stara Planina".

Pravi belmuž je staroplaninski, prvenstveno iz knjaževačke opštine, u pirotskoj uglavnom nije tradicija. Mleko koje se dobije na obroncima Stare planine je izuzetno kvalitetno, a belmuž koji se pravi od staroplaninskog sira je zaista vrhunski. I kao dete sam ga jeo, a i danas ga rado jedem, a i baka me je naučila kako da napravim dobar belmuž. Tako da mi nikako nije jasno kako belmuž može da bude svrljiški. Mogu da ga i Svrljižani prave (verovatno je i kod njih tradicija, pogotovu u delovima ka Staroj planini), ali malo je čudno da se u Srbiji danas belmuž prepoznaje kao svrljiški, a ne kao staroplaninski ili knjaževački. Otprilike situacija skoro kao sa slovenačkim ajvarom.

U lingvistici postoji nešto što se zove markiranost, kada želimo da označimo nešto kao vrstu nečega. Recimo markiramo vino kao belo da ga odvojimo od naše predstave po kojoj je vino crveno/crno/rujno (mi uvek znamo koje vino pije Marko Kraljević, pa i kada se u drugim pesmama spominje vino, logična asocijacija je da je ono po difoltu crveno). Tako je i sa svrljiškim belmužem, markira se da bi se izdvojio iz opšteg korpusa, ali je toliko jaka kampanja da ljudi misle da drugi belmuž ne postoji.
Svrljiška rumenka (narodno kolo) takođe. Tradicionalno staroplaninsko kolo (knjaževačko). Zamislite, postoji čak i svrljiško jagnje. Prosto se čovek pita, ne samo kakvo je to jagnje, već i da li postoji nešto autentično svrljiško ili uvek mora da se preuzima nešto tuđe?

Ijao, na Zapadu ce sad ljudi da se pobiju zbog pirotskog kackavalja*. Ovde (Minhen) po marketima mozete da birate izmedju francuskih, italijanskih, nemackih, austrijskih, grckih, turskih vrsta sireva, ali sad ce pirotski kackavalj da im pomrsi racune ? Dokle cemo bre da se busamo necim sto je negde drugde jos odavno bolje uradjeno. Busamo se sa sljivovicom, koja je u odnosu na rakije koje imate na Zapadu na raspolaganju obicna brlja. Sad se busamo pirotskim kackavaljem koji i nije originalno pirotski, tj. srpski sir, vec je bugarska vrsta sira.

dobar ali skup. ako ide po nasoj ceni u eu trsko ce se probiti.

Za EU kackavalj je odlican ali Pirocanci jedu kackavalj " Stara Planina".

Devetnaestovekovni proizvodi osvajaju EU. Inace Srbija je u vreme Milosa izvozila vise nego danas.

Pravi belmuž je staroplaninski, prvenstveno iz knjaževačke opštine, u pirotskoj uglavnom nije tradicija. Mleko koje se dobije na obroncima Stare planine je izuzetno kvalitetno, a belmuž koji se pravi od staroplaninskog sira je zaista vrhunski. I kao dete sam ga jeo, a i danas ga rado jedem, a i baka me je naučila kako da napravim dobar belmuž. Tako da mi nikako nije jasno kako belmuž može da bude svrljiški. Mogu da ga i Svrljižani prave (verovatno je i kod njih tradicija, pogotovu u delovima ka Staroj planini), ali malo je čudno da se u Srbiji danas belmuž prepoznaje kao svrljiški, a ne kao staroplaninski ili knjaževački. Otprilike situacija skoro kao sa slovenačkim ajvarom.

U lingvistici postoji nešto što se zove markiranost, kada želimo da označimo nešto kao vrstu nečega. Recimo markiramo vino kao belo da ga odvojimo od naše predstave po kojoj je vino crveno/crno/rujno (mi uvek znamo koje vino pije Marko Kraljević, pa i kada se u drugim pesmama spominje vino, logična asocijacija je da je ono po difoltu crveno). Tako je i sa svrljiškim belmužem, markira se da bi se izdvojio iz opšteg korpusa, ali je toliko jaka kampanja da ljudi misle da drugi belmuž ne postoji.
Svrljiška rumenka (narodno kolo) takođe. Tradicionalno staroplaninsko kolo (knjaževačko). Zamislite, postoji čak i svrljiško jagnje. Prosto se čovek pita, ne samo kakvo je to jagnje, već i da li postoji nešto autentično svrljiško ili uvek mora da se preuzima nešto tuđe?