Neša Leptir nije sećanje. On je pamćenje.
Za pamćenje je i odlazak Neše Leptira, zajedno sa bendom, na odsluženje vojnog roka.
kako to i priliči, organizovana je svečanost u velikoj sali Radničkog univerziteta "Novi Beograd". Organizator: agilni načelnik za Narodnu odbranu Đorđe Rančić. Prepuna sala (a u sali preko 700 mesta).
A onda, svi u kombi, naravno sa instrumentima da se Pirotu posreći. A Pirot je u to vreme zaista bio grad kulture. Bio sam srećnik koji je tih godina Nešinog vojnikovanja ostcvarivao deo programa Saveza sindikata Srbije - "Kultura u funkciji udruženog rada". Uverili smo se na primeru legendarne fabrike "1. maj" da priča o Pirotu nije bajka. No, ne bih o tome... reče je o Neši kojem se njegov Novi Beograd nije odužio, Beograd je dodelio neko parčence (plato?). Možda su Piroćanci štedljivi, ali kada je u pitanju ljudska i umetnička vrednost, pokazali su da su veliki. Za primer. Ova ulica biće više od imena umetnika: to je i čuvanje sećanja na vreme kada je grad isopisivao najlepše stranice svog postojanja.
Odrastao sam uz pesmu:”Jeleni umiru sami”! Veliki pevac premlad nas napustio.”Svako od nas neku svoju priču ima sto u tami tišti,a puteve bira samo kad je hladno ,kad umori zima,slutimo je tužni na krilima leptira....”Ovo su stihovi koje je poklonio jednoj drugarici iz škole i koji su isklesani na njegovom grobu...
Od svih ljudi koje nisam poznavao ali su mi bili dragi i veoma ih cenio, mislim da mi je smrt Neše Leptira najteže pala. Lep gest piroćanaca!
Ljudi kao Neša Leptir nam tako nedostaju.
Neša Leptir nije sećanje. On je pamćenje.
Za pamćenje je i odlazak Neše Leptira, zajedno sa bendom, na odsluženje vojnog roka.
kako to i priliči, organizovana je svečanost u velikoj sali Radničkog univerziteta "Novi Beograd". Organizator: agilni načelnik za Narodnu odbranu Đorđe Rančić. Prepuna sala (a u sali preko 700 mesta).
A onda, svi u kombi, naravno sa instrumentima da se Pirotu posreći. A Pirot je u to vreme zaista bio grad kulture. Bio sam srećnik koji je tih godina Nešinog vojnikovanja ostcvarivao deo programa Saveza sindikata Srbije - "Kultura u funkciji udruženog rada". Uverili smo se na primeru legendarne fabrike "1. maj" da priča o Pirotu nije bajka. No, ne bih o tome... reče je o Neši kojem se njegov Novi Beograd nije odužio, Beograd je dodelio neko parčence (plato?). Možda su Piroćanci štedljivi, ali kada je u pitanju ljudska i umetnička vrednost, pokazali su da su veliki. Za primer. Ova ulica biće više od imena umetnika: to je i čuvanje sećanja na vreme kada je grad isopisivao najlepše stranice svog postojanja.
Od svih ljudi koje nisam poznavao ali su mi bili dragi i veoma ih cenio, mislim da mi je smrt Neše Leptira najteže pala. Lep gest piroćanaca!
Ljudi kao Neša Leptir nam tako nedostaju.
Odrastao sam uz pesmu:”Jeleni umiru sami”! Veliki pevac premlad nas napustio.”Svako od nas neku svoju priču ima sto u tami tišti,a puteve bira samo kad je hladno ,kad umori zima,slutimo je tužni na krilima leptira....”Ovo su stihovi koje je poklonio jednoj drugarici iz škole i koji su isklesani na njegovom grobu...
Odrastao sam uz pesmu:”Jeleni umiru sami”! Veliki pevac premlad nas napustio.”Svako od nas neku svoju priču ima sto u tami tišti,a puteve bira samo kad je hladno ,kad umori zima,slutimo je tužni na krilima leptira....”Ovo su stihovi koje je poklonio jednoj drugarici iz škole i koji su isklesani na njegovom grobu...
Neša Leptir nije sećanje. On je pamćenje.
Za pamćenje je i odlazak Neše Leptira, zajedno sa bendom, na odsluženje vojnog roka.
kako to i priliči, organizovana je svečanost u velikoj sali Radničkog univerziteta "Novi Beograd". Organizator: agilni načelnik za Narodnu odbranu Đorđe Rančić. Prepuna sala (a u sali preko 700 mesta).
A onda, svi u kombi, naravno sa instrumentima da se Pirotu posreći. A Pirot je u to vreme zaista bio grad kulture. Bio sam srećnik koji je tih godina Nešinog vojnikovanja ostcvarivao deo programa Saveza sindikata Srbije - "Kultura u funkciji udruženog rada". Uverili smo se na primeru legendarne fabrike "1. maj" da priča o Pirotu nije bajka. No, ne bih o tome... reče je o Neši kojem se njegov Novi Beograd nije odužio, Beograd je dodelio neko parčence (plato?). Možda su Piroćanci štedljivi, ali kada je u pitanju ljudska i umetnička vrednost, pokazali su da su veliki. Za primer. Ova ulica biće više od imena umetnika: to je i čuvanje sećanja na vreme kada je grad isopisivao najlepše stranice svog postojanja.
Od svih ljudi koje nisam poznavao ali su mi bili dragi i veoma ih cenio, mislim da mi je smrt Neše Leptira najteže pala. Lep gest piroćanaca!
Ljudi kao Neša Leptir nam tako nedostaju.
IMAGE SOURCE
15 Komentari
Sortiraj po: