Smrt majke: "Bol koji nije ravan nijednom drugom"

Secam se zakopa Dajane. Bio je sprovod, a on I Hari su isli iza majkinog kovcega. Nisu plakali samo sagnute glave mirno koracali. Kasnije sam procitao da im je iz protokola bilo receno da ne smeju plakati jer prestavljaju Kraljevsto koje ne sme pokleci nikakvom ovozemaljskom iskusenju I mora ostati dostojanstveno I gordo I kad je najteze. Pre nego sto sam procitao to, pitao sam se da li su zaista toliko bezosecajni prema smrti svoje majke, otudjeni od nje, jer ja bih na smrt majke pao u nesvest od tuge I bola. Sada tek shvatam kako mu je bilo u dusi tog dana ali nobles obliged.

a jel se pitas koliko si ti dece ostavio bez majki u tvojim vojnim intervencijama

Bol je zenskog roda.
Nadam se da nikada to necu iskusiti, ali gubitak deteta je sigurno veca bol.

Prinče Vilijame bol je prirodna naročito kad Vas majka iznenadno fizički napusti. Javljaju se psihičke smetnje ali to nije zabrinjavajuće jer čovek je jak kao stena i sve prevaziđe.
Moram Vam reći neki ljudi nikad ne umiru Večito žive kroz velika dela...
Volela je i u Velikoj ljubavi nas napustila.Imala je sve što krasi ženski rod.
Vama će Večito nedostajati a Vaša osećanja prema majci će biti ista ili intenzivnija ali racionalnija .Vi ćete biti jači zdraviji..

Zašto tako misliš Bojane? Pa i on je sin neke žene, valjda je i on voleo svoju majku, zašto bi je voleo manje nego bilo koji drugi čovek što voli svoju majku?. Šta više, pre mislim da su oni nesrećniji od običnih ljudi koji žive kako im se hoće, a njihov život nikoga ne zanima i nikome ne moraju da se opravdavaju.
Sva ta moć ima strašnu cenu. Na neki način, oni uopšte nisu slobodni ljudi.

Tuga....Bili su premladi kad su ostali bez majke...Nije cudno sto ce to ostati kao rana koja tesko zarasta...

Kad su moji klinci bili mali, jedan od jacih strahova bio je da ne umrem bar dok ne napune 20 godina... Srecom, nisam....

Ne verujem ovoj osobi ni jednu rec. Sve sto izlazi u javnost, sve je orkestrirano, iscenirano, promisljeno, tako da izazove odredjenu zeljenu emotivnu reakciju kod obicnog sveta. Sanse da je ovo njegov autenticni dozivljaj ravne su nuli.

Nazalost, znam iz prve ruke kakva je bol majke koja je iznenada izgubila maloletnu cerku. Mislim da ne postoji nista gore.

Pitaj baku, zašto je to.....

Kakadu@

I to zavisi od interpretacije. Nekada davno osamdesetih godina kad sam ja bio mlad rec bol je bila muskog roda (makar ovde u Beogradu), inace bi Milan Mladenovic i EKV pevali "ti si SVA mojA bol" umesto "sav moj bol". Isto tako npr., 50ih godina se pisalo "sinfonIski" umesto "simfoniJski" itd. Dokaz da se jezik poput zive materije konstantno menja.

@Nenad, Skopje

Након што је мој деда по оцу погинуо током неких грађевинских радова у бунару, мој стриц се неколико дана заредом није трезнио, толико је очајнички желео да ублажи муку. Не могу никако да разумем протоколе ни људе који бране члановима породице да се исплачу када им УМРЕ РОДИТЕЉ! Извитоперено друштво до неверице, али ваљда је на све те и сличне ствари код њих одговор само један - "Британци". Ничије мозгање то неће успети да дефинише, па ни наше српско (ми смо бар још око тих међуљудских ствари сачували мрву нормалности).

Još ako kasnije saznaš da ti je majka likvidirana od strane Lizarda...

Ista je majka.

Ako je voleo svoju majku, zasto ne istrazi njeno ubistvo ?!!

Bol je muškog roda. Kaže se "taj" bol, a ne "ta" bol. A bol je bol. Svako ga nosi na svoj način. I opet sve zavisi u kom dobu doživiš gubitak. Moli Boga da to bude što kasnije i da ide "sve redom", kako bi rekao naš narod. Onda je sve razumljivije, a samim tim i za nijansu lakše. Jer, umirati se mora, zar ne.

@Robinson: "Bol je muškog roda. Kaže se "taj" bol, a ne "ta" bol"

Da li je moguce da nikada niste culi i za varijantu u zenskom rodu? Postoji i ta bol (gen. te boli) i taj bol.

Al opet, lakse je bolovati o drzavnom trosku u dvorcu i limuzini.

Tek kada se izgubi majka, shvati se njena uloga i njena važnost. Nažalost, tada je kasno za sve. Majka je samo jedna, veza sa majkom je posebna, ona nije samo psihološke prirode već i organske. Posmatrajte tek rodjene bebe? Njihove oči traže samo jednu osobu. Samo majku. Mislio sam da najviše na svetu volim oca ali, kada sam izgubio majku shvatio sam koliko je važna bila njena uloga uprkos tome što se nikada nije gurala da zauzme važno mersto u mom životu. Nisam princ ali, apsolutno shvatam šta hoće da kaže ovaj fini čovek, kome je život oduzeo majku kada mu je najviše bila potrebna i, koji je, čini mi se, poneo njene najlepše osobine. Bez žena, bez majki, bez njihove ljubavi i svetlosti, čak i onda kada nam se čini da je nastupila apsolutna tama, život ne bi imao smisla. Zato, poštovanje ovom, za mene, bespogovorno, jačem polu.

Ne verujem ovoj osobi ni jednu rec. Sve sto izlazi u javnost, sve je orkestrirano, iscenirano, promisljeno, tako da izazove odredjenu zeljenu emotivnu reakciju kod obicnog sveta. Sanse da je ovo njegov autenticni dozivljaj ravne su nuli.

a jel se pitas koliko si ti dece ostavio bez majki u tvojim vojnim intervencijama

Ako je voleo svoju majku, zasto ne istrazi njeno ubistvo ?!!

Bol je zenskog roda.
Nadam se da nikada to necu iskusiti, ali gubitak deteta je sigurno veca bol.

Prinče Vilijame bol je prirodna naročito kad Vas majka iznenadno fizički napusti. Javljaju se psihičke smetnje ali to nije zabrinjavajuće jer čovek je jak kao stena i sve prevaziđe.
Moram Vam reći neki ljudi nikad ne umiru Večito žive kroz velika dela...
Volela je i u Velikoj ljubavi nas napustila.Imala je sve što krasi ženski rod.
Vama će Večito nedostajati a Vaša osećanja prema majci će biti ista ili intenzivnija ali racionalnija .Vi ćete biti jači zdraviji..

Al opet, lakse je bolovati o drzavnom trosku u dvorcu i limuzini.

Secam se zakopa Dajane. Bio je sprovod, a on I Hari su isli iza majkinog kovcega. Nisu plakali samo sagnute glave mirno koracali. Kasnije sam procitao da im je iz protokola bilo receno da ne smeju plakati jer prestavljaju Kraljevsto koje ne sme pokleci nikakvom ovozemaljskom iskusenju I mora ostati dostojanstveno I gordo I kad je najteze. Pre nego sto sam procitao to, pitao sam se da li su zaista toliko bezosecajni prema smrti svoje majke, otudjeni od nje, jer ja bih na smrt majke pao u nesvest od tuge I bola. Sada tek shvatam kako mu je bilo u dusi tog dana ali nobles obliged.

Pitaj baku, zašto je to.....

Još ako kasnije saznaš da ti je majka likvidirana od strane Lizarda...

@Nenad, Skopje

Након што је мој деда по оцу погинуо током неких грађевинских радова у бунару, мој стриц се неколико дана заредом није трезнио, толико је очајнички желео да ублажи муку. Не могу никако да разумем протоколе ни људе који бране члановима породице да се исплачу када им УМРЕ РОДИТЕЉ! Извитоперено друштво до неверице, али ваљда је на све те и сличне ствари код њих одговор само један - "Британци". Ничије мозгање то неће успети да дефинише, па ни наше српско (ми смо бар још око тих међуљудских ствари сачували мрву нормалности).

Kakadu@

I to zavisi od interpretacije. Nekada davno osamdesetih godina kad sam ja bio mlad rec bol je bila muskog roda (makar ovde u Beogradu), inace bi Milan Mladenovic i EKV pevali "ti si SVA mojA bol" umesto "sav moj bol". Isto tako npr., 50ih godina se pisalo "sinfonIski" umesto "simfoniJski" itd. Dokaz da se jezik poput zive materije konstantno menja.

Zašto tako misliš Bojane? Pa i on je sin neke žene, valjda je i on voleo svoju majku, zašto bi je voleo manje nego bilo koji drugi čovek što voli svoju majku?. Šta više, pre mislim da su oni nesrećniji od običnih ljudi koji žive kako im se hoće, a njihov život nikoga ne zanima i nikome ne moraju da se opravdavaju.
Sva ta moć ima strašnu cenu. Na neki način, oni uopšte nisu slobodni ljudi.

Bol je muškog roda. Kaže se "taj" bol, a ne "ta" bol. A bol je bol. Svako ga nosi na svoj način. I opet sve zavisi u kom dobu doživiš gubitak. Moli Boga da to bude što kasnije i da ide "sve redom", kako bi rekao naš narod. Onda je sve razumljivije, a samim tim i za nijansu lakše. Jer, umirati se mora, zar ne.

Tuga....Bili su premladi kad su ostali bez majke...Nije cudno sto ce to ostati kao rana koja tesko zarasta...

Kad su moji klinci bili mali, jedan od jacih strahova bio je da ne umrem bar dok ne napune 20 godina... Srecom, nisam....

Ista je majka.

Nazalost, znam iz prve ruke kakva je bol majke koja je iznenada izgubila maloletnu cerku. Mislim da ne postoji nista gore.

@Robinson: "Bol je muškog roda. Kaže se "taj" bol, a ne "ta" bol"

Da li je moguce da nikada niste culi i za varijantu u zenskom rodu? Postoji i ta bol (gen. te boli) i taj bol.

Tek kada se izgubi majka, shvati se njena uloga i njena važnost. Nažalost, tada je kasno za sve. Majka je samo jedna, veza sa majkom je posebna, ona nije samo psihološke prirode već i organske. Posmatrajte tek rodjene bebe? Njihove oči traže samo jednu osobu. Samo majku. Mislio sam da najviše na svetu volim oca ali, kada sam izgubio majku shvatio sam koliko je važna bila njena uloga uprkos tome što se nikada nije gurala da zauzme važno mersto u mom životu. Nisam princ ali, apsolutno shvatam šta hoće da kaže ovaj fini čovek, kome je život oduzeo majku kada mu je najviše bila potrebna i, koji je, čini mi se, poneo njene najlepše osobine. Bez žena, bez majki, bez njihove ljubavi i svetlosti, čak i onda kada nam se čini da je nastupila apsolutna tama, život ne bi imao smisla. Zato, poštovanje ovom, za mene, bespogovorno, jačem polu.