Četvrtak, 25.04.2019.

10:20

Katastrofa: Za godinu dana posečeno šuma kao površina Srbije i BiH

Na Zemlji je u 2018. godini nestalo više od 12 miliona hektara tropskih šuma, što je površina Grčke, ili zbirna površina Srbije i Bosne i Hercegovine.

Izvor: Beta

Katastrofa: Za godinu dana poseèeno šuma kao površina Srbije i BiH IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

3 Komentari

Sortiraj po:

ja

pre 5 godina

Koliko je to, zapravo, loše? Znam da podaci deluju stravičnima kad se ovako iznesu, ali, koliki i kakav uticaj ima na globalnu klimu takva deforestacija? Daću vam samo jedan primer, čisto da pokažemo da to ne mora da bude nužno loša stvar. Primarni razlog seče šuma, pored naravno sirovine za drvnu industriju, je oslobađanje velikih površina za poljoprivrednu proizvodnju. Velikim zemljama, gde se i dešava najveća stopa deforestacije, ta zemlja se koristi za sadnju komercijalnih kultura, tzv "cash crops", koje, vrlo često, imaju daleko veću sposobnost recikliranja ugljen-dioksida, nego drveće, jer rastu intenzivno.

Primer za to je Madagaskar, gde više drveća ne postoji, a zemlja je, skoro u potpunosti, iskorišćena za uzgoj šećerne trske. Šećerna trska je neverovatan reciklator ugljen-dioskida. Ne postoji druga biljka, koja može približnu količinu CO2 da apsorbuje, kao šećerna trska...

Preporučujem 0 Ne preporučujem 7
ja

pre 5 godina

Koliko je to, zapravo, loše? Znam da podaci deluju stravičnima kad se ovako iznesu, ali, koliki i kakav uticaj ima na globalnu klimu takva deforestacija? Daću vam samo jedan primer, čisto da pokažemo da to ne mora da bude nužno loša stvar. Primarni razlog seče šuma, pored naravno sirovine za drvnu industriju, je oslobađanje velikih površina za poljoprivrednu proizvodnju. Velikim zemljama, gde se i dešava najveća stopa deforestacije, ta zemlja se koristi za sadnju komercijalnih kultura, tzv "cash crops", koje, vrlo često, imaju daleko veću sposobnost recikliranja ugljen-dioksida, nego drveće, jer rastu intenzivno.

Primer za to je Madagaskar, gde više drveća ne postoji, a zemlja je, skoro u potpunosti, iskorišćena za uzgoj šećerne trske. Šećerna trska je neverovatan reciklator ugljen-dioskida. Ne postoji druga biljka, koja može približnu količinu CO2 da apsorbuje, kao šećerna trska...

Preporučujem 0 Ne preporučujem 7
ja

pre 5 godina

Koliko je to, zapravo, loše? Znam da podaci deluju stravičnima kad se ovako iznesu, ali, koliki i kakav uticaj ima na globalnu klimu takva deforestacija? Daću vam samo jedan primer, čisto da pokažemo da to ne mora da bude nužno loša stvar. Primarni razlog seče šuma, pored naravno sirovine za drvnu industriju, je oslobađanje velikih površina za poljoprivrednu proizvodnju. Velikim zemljama, gde se i dešava najveća stopa deforestacije, ta zemlja se koristi za sadnju komercijalnih kultura, tzv "cash crops", koje, vrlo često, imaju daleko veću sposobnost recikliranja ugljen-dioksida, nego drveće, jer rastu intenzivno.

Primer za to je Madagaskar, gde više drveća ne postoji, a zemlja je, skoro u potpunosti, iskorišćena za uzgoj šećerne trske. Šećerna trska je neverovatan reciklator ugljen-dioskida. Ne postoji druga biljka, koja može približnu količinu CO2 da apsorbuje, kao šećerna trska...

Preporučujem 0 Ne preporučujem 7